Skip to main content

Full text of "Metro2033"

See other formats


s sms%b w mm s Mm, 




\ 



METRO 2033 

Dmitrij Gluhovski 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



GLAVA 1 



KRAJ SVETA 



Ko je to tamo? Hej, Arteme! Pogledaj! 

Artem preko volje ustade sa svog mesta kraj vatre i prebacivsi auto- 
mat s leda na grudi, ude u mrak. Stojeci na samoj ivici osvetljenog pro- 
stora, on demonstrativno, sto je jace i upecatljivije mogao, repetira auto- 
mat i promuklim glasom viknu: 

- Stoj! Lozinka! 

Iz mraka, odakle su pre samo nekoliko trenutaka dopirali cudno 
suskanje i priguseno mumlanje, zacuse se sitni uzurbani koraci. Neko se 
povlacio u dubinu tunela, uplasen Artemovim promuklim glasom i zvec- 
kanjem oruzja. Artem se zurno vrati ka vatri i dobaci Petru Andrejevicu: 

- Ma nista! Ne pojavi se. Ne javi se, zbrisa! 

- A i ti, upozoravas! Zar ti nije receno: ako ne odgovaraju - odmah 
pucaj! Otkud znas ko je to bio? Mozda se crni prikradaju? 

- Ne... Mislim da to uopste nisu bili ljudi... Zvuci su vrlo cudni... 
Pa ni koraci nisu ljudski... Zar mislis da ne bih prepoznao ljudske kora- 
ke? A osim toga, da su to bili crni, zar bi oni tek tako pobegli? I sami 
znate, Petre Andrejevicu, u poslednje vreme crni odmah jurisaju, patro- 
lu su golim rukama napali, na mitraljez kidisu. A ovo je odmah zbrisa- 
lo... Ma to je neki plasljivi stvor. 

- Vazi, Arteme! Bolesno si pametan! Ako si dobio uputstva, onda 
ih se drzi, ne pametuj! Mozda je to bio uhoda. Video da nas je malo - 
da su nadmocniji... Mogu nas sad ovde potamaniti, noz pod grlo, i cela 
stanica poklana, kao sto se dogodilo s Polezajevskom, a sve zbog toga 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



sto ti nisi na vreme pokosio gada... Gledaj u mene! Sledeci put du te na- 
terati da ga juris po tunelu! 

Artemu se dize kosa na glavi dok je zamisljao tunel iza sedamsto- 
tog metra. Bilo je strasno i pomisliti cega sve tamo ima. Niko se ne usu- 
duje da ide preko sedamstotog metra na sever. Patrole su isle do petsto- 
tog, i osvetlivsi reflektorom granicni stub s dresine, uverivsi se da nika- 
kav sljam nije uspuzao preko njega, zurno bi se vracali. Izvidaci, muskar- 
ci u punoj snazi, bivsi mornaricki pesadinci, cak su se i oni zaustavljali 
na seststo osamdesetom, gnjecili u rukama zapaljene cigarete, prestajali 
da disu i priljubljivali se uz instrumente za nocno osmatranje. A zatim bi 
lagano, gotovo necujno odstupali, ne skidajuci oci s tunela i ni u ludilu 
mu ne okrecuci leda. 

Njihova patrola nalazila se na cetiri stotine pedesetom, na oko 50 
metara od granicnog stuba. Ali granicu su kontrolisali jednom dnevno i 
obilazak je zavrsen jos pre nekoliko sati. Sada je njihov polozaj bio naj- 
istureniji, i od vremena kada je vrsena poslednja kontrola, stvorenja ko- 
ja je patrola mogla preplasiti sigurno su opet pocela da se prikradaju. 
Vuklo ih je da budu blize vatri i ljudima... 

Artem sede na svoje mesto i upita: 

- A sta se desilo s Polezajevskom? 

I mada je vec cuo tu pricu od koje se krv ledi u zilama - preprica- 
vali su je sverceri po stanici, nesto ga je vuklo da je cuje jos jednom, kao 
sto decu silno privlace strasne price o bezglavim cudovistima i vampiri- 
ma koji otimaju bebe. 

- S Polezajevskom? Zar nisi cuo? Cudna je njihova prica. Cudna i 
strasna. Prvo su im izvidaci poceli nestajati. Odlazili su u tunele i nisu se 
vracali. Njihovi su momci, istina, mladi, neiskusni mornari, nisu kao na- 
si, ali i njihova je stanica manja i manje naroda tamo zivi... Zivelo je. I 
tako, poceli im, znaci, nestajati izvidaci. Ode im jedan odred - i nema 
ga. Isprva su mislili da ih je nesto zadrzalo, njihov tunel je krivudav, bas 
kao nas - Artemu pozli od ovih reci - i nema izvidaca, a sa stanice se 
ama bas nista ne vidi, ni svetla nema. Nema ih i nema, pola sata, sat, 
dva. Reklo bi se, gde da nestanu - pa otisli su samo na kilometar odatle, 
bilo im je zabranjeno da idu dalje, a nisu ni ludi... Sve u svemu, nisu ih 
docekali, poslali su pojacanu patrolu, trazili, trazili, dozivali, vikali - sve 
pregledali. Nista. Izvidaci nestali bez traga. A najbolje od svega je sto ni- 
ko nije video sta se s njima dogodilo. Najgore, sto se nista nije culo. Ni 
zvuka. Ni tragova nikakvih. 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Artem je vec poceo da zali sto je zamolio Petra Andrejevica da pri- 
ca o Polezajevskoj. A ovaj je ili bio odlicno informisan, ili je i sam pone- 
sto izmisljao, ali je pricao o takvim detaljima o kakvim sverceri nisu ni 
sanjali, iako su u tome bili pravi majstori i voleli da pricaju price. A od 
tih detalja dizala se kosa na glavi i postajalo je hladno cak i pored vatre, 
tako da je i neko mozda bezazleno suskanje iz tunela raspaljivalo mastu. 

- Eto tako. Pucnjava se nije cula, pa su zakljucili da su ih izvidaci 
sigurno napustili, da su necim bili nezadovoljni, pa pobegli. Neka ih no- 
si davo. Hoce lakse da zive, hoce sa svakakvim sljamom da se petljaju, s 
anarhistima svakojakim, pa neka tumaraju. Tako je bilo jednostavnije 
razmisljati. Spokojnije. A posle nedelju dana, nestade jos jedna grupa iz- 
vidaca. Ovi uopste nisu trebali da idu vise od pola kilometra od stanice. 
I opet ista prica. Ni traga, ni glasa. Kao da su u zemlju propali. Na sta- 
nici se zabrinuli. Ipak nije normalno da za nedelju dana nestanu dva od- 
reda. Nesto valja raditi. Mere preduzimati. Isturili su na tristotom kor- 
don. Vrece s peskom naslagali, mitraljez postavili - reflektor, po svim 
pravilima fortifikacije. Poslali na Begovuju glasnika - oni su s Begovu- 
jom i s Ulicom 1905. godine u konfederaciji. Ranije je i Oktobarsko po- 
lje bilo s njima, ali tamo se nesto desilo, niko tacno ne zna sta, neka ha- 
varija: i tamo se vise nije moglo ziveti, i svi su se odande razbezali, ali to 
sad nije vazno. 

- Poslali su glasnika na Begovuju - da ih upozore da se desava ne- 
sto lose i da zamole za pomoc u slucaju necega. Nije prvi glasnik ni sti- 
gao do Begovuje, tog istog dana - ovi su jos o svom odgovoru razmislja- 
li - dotrcava drugi, sav u goloj vodi, i prica da je njihov pojacani kordon 
izginuo do jednog, ne ispalivsi ni metka. Svi poklani. I kao da su ih u snu 
poklali, to je najstrasnije! A zar bi oni mogli zaspati posle prezivljenog 
straha, o naredenjima i instrukcijama da i ne govorimo. Ovima na Bego- 
vuji je bilo jasno da ce, ako nista ne preduzmu, takva zbrka poceti i kod 
njih. Formirali su udarni odred od veterana, oko sto ljudi, s mitraljezi- 
ma, minobacacima... Za to je trebalo vremena, naravno, potrajale su pri- 
preme dan i po, ali su svakako poslali grupu u pomoc. A kada su stigli 
na Polezajevsku, tamo vise nije bilo zive duse. Ni tela nije bilo - svuda 
samo krv. Eto tako. I davo de znati ko je to uradio. Ja, eto, ne verujem 
da su ljudi uopste sposobni za tako nesto. 

- A sta se desilo s Begovujorri? - kao tudim glasom upita Artem. 

- Njima se nista nije desilo. Kad su videli sta su videli, minirali 
su tunel koji je vodio ka Polezajevskoj. Tamo je, cuo sam, cetrdeset me- 
tara zatrpano, bez mehanizacije je nemoguce rascistiti, pa i s masinama 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



bogami tesko... A gde i da ih nades? Ona je trula vec petnaest godina, ta 
tehnika... 

Petar Andrejevic zacuta, zagledavsi se u vatru. Artem se tiho naka- 
slja i rece: 

- Da... Trebalo je naravno da pucam... Napravio sam glupost. 
Juzno od stanice zacuo se uzvik: 

- Hej vi, na cetiri stotine pedesetom! Je li kod vas sve u redu? 
Petar Andrejevic savi ruke u trubu i odgovori vicuci: 

- Pridite blize! Iskrslo je nesto! 

Iz tunela ka stanici, zmirkajuci dzepnim lampama, priblizavale su 
im se tri figure, svakako patrola s tristotog metra. Prisavsi vatri, pogasi- 
se lampe i posedase. 

- Zdravo, Petre! Ti si, znaci, ovde. A ja sve mislim, koga li su da- 
nas na kraj sveta poslali - rece stariji, osmehujuci se i vadeci cigaretu iz 
paklice. 

- Cuj Andrjuha. Moj momak je video nesto ovde. Ali nije stigao da 
puca. U tunelu se sakrilo. Kaze da na coveka nije licilo. 

- Nije licilo na coveka? A na sta je licilo? - okrenu se Andrej Artemu. 

- Ma nisam ni video... Samo sto sam za lozinku pitao, ono je jur- 
nulo nazad na sever. Ali koraci nisu bili ljudski - laki i vrlo sitni, kao da 
nema dve nego cetiri noge... 

- Hi tri! - namignu Andrej, s grimasom straha na lieu. 

Artem se zagrcnu, setivsi se price o tronogim ljudima sa Filojevske 
linije, ciji je deo izlazio na povrsinu plitkim tunelom, tako da nije bilo 
gotovo nikakve zastite od radijacije. I odande se po citavom metrou raz- 
gmizala dvoglava i tronoga gamad. 

- Pa dobro, momci, kad smo vec tu, zasto da ne posedimo malo? 
Ako im tronogi opet budu dosadivali, da priskocimo. Arteme! Imate li 
cajnik? 

Petar Andrejevic ustade, nali vode iz kanistera u izlupani, cadavi 
cajnik, i okaci ga iznad vatre. Kroz nekoliko minuta cajnik zapista kipe- 
ci, i od tog zvuka, tako domaceg i prijatnog, Artemu postade toplije i 
spokojnije. Pogledao je ljude koji su sedeli oko vatre: svi snazni, preka- 
Ijeni teskim ovdasnjim zivotom, pouzdani ljudi. Takvima se moglo vero- 
vati, na njih se moglo osloniti. Njihova stanica je slovila za jednu od naj- 
uspesnijih na celoj liniji - a sve zahvaljujuci tome sto su se tu okupili lju- 
di kao sto su oni. Bili su u prisnim, gotovo bratskim odnosima. 

Artemu je bilo gotovo dvadeset, roden je jos tamo gore, i nije bio 
tako mrsav i bled kao vecina rodenih u metrou, koji se nikada nisu ni 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



usudili da izadu iz njega, plaseci se ne samo radijacije vec i uzarenih, za 
podzemni zivot smrtonosnih suncevih zraka. Istina, Artem je i sam sve- 
ga jedanput u zivotu bio gore, i to samo na trenutak - slika posledica ra- 
dijacije bila je takva da su se samo ekstremno znatizeljni przili po neko- 
liko sati, ne uspevsi da se siti nasetaju i nagledaju neobicnog sveta koji 
se sada nalazio na zemlji. Oca se nije najjasnije secao. Majka je bila s 
njim do pete godine, dok su ziveli na Timirjazevskoj. Bilo im je dobro, i 
zivot je tekao ustaljeno i mirno dok Timirjazevska nije zbrisana naje- 
zdom pacova. 

Ogromni, sivi, mokri pacovi nagrnuli su jednom, bez bilo kakve 
najave, iz jednog od tamnih bocnih tunela. On je ponirao u stranu, kao 
sporedni ogranak glavnog severnog koridora izmedu dve stanice, spusta- 
juci se na velike dubine, da bi se izgubio u komplikovanoj mrezi stotinu 
hodnika, u lavirintima punim uzasa, ledene hladnoce i odvratnog smra- 
da. Upravo taj tunel vodio je do carstva pacova, do mesta na koje ne bi 
krocio ni najludi avanturista. Cak bi i izgubljena skitnica, koja se ne raz- 
ume u podzemne karte i puteve, nanjusila jezivu, crnu opasnost koja se 
naslucivala odande, i ustuknula bi od razjapljene provalije na ulazu kao 
od kapije kugom zarazenog grada. Pacove niko nije uznemiravao. Niko 
se nije spustao do njihovog carstva. Niko se nije usudivao da dira u nje- 
gove granice. Ali su zato oni dosli. Mnogo je ljudi stradalo toga dana, ka- 
da su kao zivi potok, gigantski pacovi, tako ogromni, kakve nikada ni- 
smo videli ni na stanici, ni u tunelima, preplavili i postavljene kordone i 
stanicu, sahranjujuci pod sobom i njene branioce i stanovnike, zaglusuju- 
ci masom svojih tela njihove samrtne ropce. Prozdiruci sve sto im se na- 
slo na putu, mrtve i zive ljude i svoju izginulu sabracu - slepo i nemilo- 
srdno, gonjeni ljudskom razumu nepojmljivom silom, pacovi su grabili 
napred, sve dalje i dalje. Prezivelo je svega nekoliko ljudi. Ne zena, stara- 
ca ili dece - riiko od onih koje obicno prve spasavaju, vec pet muskaraca 
koji su umeli da preskoce smrtonosnu bujicu. A zaobisla ih je samo zbog 
toga sto su se nasli na dresini, u izvidnici, u juznom tunelu. Zacuvsi kri- 
ke na stanici, jedan od njih je potrcao da proveri sta se dogada. Timirja- 
zevska je vec nestajala kada ju je ugledao na kraju koridora. Vec na ula- 
zu je shvatio, po prvim potocima pdcova koji sli prodrli na peron, sta se 
zapravo dogodilo, i vec je okre'huo nazad, svestan da vise nicim ne moze 
da pomogne braniocima stanice, kad ga je neko scepao za ruku. Okre' 
riuo se i vided zenu cije je lice bilo potpuno izobliceno od straha, koja ga 
grcevito vuce za rukav, pokusavajuci da nadjaca viseglasni hor ocajnika. 

- Spasi ga, vojnice! Smiluj se! 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Video je da rau ona gura decju rucicu, mali bucmasti dlan, i prihva- 
tio je taj dlan, nesvestan da time spasava neciji zivot vec zbog toga sto 
ga je neko nazvao vojnikom i molio za milost. I vukuci dete za sobom, a 
zatim ga zgrabivsi pod misku, jurnuo je utrkujuci se s prvim pacovima, 
utrkujuci se sa smrcu - napred u tunel, tamo gde ga je cekala dresina s 
drugovima iz patrole. Jos izdaleka, s pedeset metara, viknuo ih je, da bi 
je pokrenuli. Njihova dresina je bila motorna, jedina takva u deset okol- 
nih stanica, i samo zahvaljujuci tome oni su uspeli da prestignu pacove. 
Izvidaci su jurili napred i projurili pored napustene Dmitrovske, gde je u 
camotinji zivelo nekoliko pustinjaka, uspevajuci da im doviknu: - Bezi- 
te! Pacovi! - ne shvatajuci da ovi nemaju nikakve sanse da se spasu. 

Prilazeci strazama Savelovske, s kojom su, bogu hvala, u torn tre- 
nutku bili u primirju, polako su usporavali, da ovi ne bi zbog takve br- 
zine pomislili da se radi o banditima i pripucali na njih dok im budu pri- 
lazili, pa su iz sveg glasa vikali strazarima: - Pacovi! Pacovi idu! 

Oni su hteli da nastave bezanje pored Savelovske i dalje, dalje lini- 
jom, moleci da ih propuste napred, dok se bude imalo kuda bezati, dok 
siva lava ne bude preplavila citav metro. Ali na njihovu srecu, na Save- 
lovskoj su ucinili nesto sto je spasio i njih i stanicu, a mozda i celu Serpu- 
hovsko-timirjazevsku liniju: jos dok su se oni priblizavali, izbezumljeni, vi- 
cuci strazarima o smrti kojoj su jedva uspeli da umaknu, ovi su se vec uzur- 
bali da razmeste na svom polozaju nekakvo ogromno orude. Bio je to ba- 
cac plamena, koji su sklopili lokalni majstori od delova koje su uspeli da 
pronadu, rucni rad, primitivan, ali neverovatno mocan. Kada su se poja- 
vili prvi pacovski odredi i rastuci donosili iz mraka skrgut i suskanje na hi- 
ljade pacovskih sapa, strazari su poceli da ih prze bacacem plamena, i ni- 
su prestajali dok nije nestalo goriva. Jezivi narandzasti plamen napunio je 
deset metara tunela i przio, przio pacove, neprekidno, deset, petnaest, dva- 
deset minuta. Tunel se napunio odvratnim smradom sprzenog mesa i di- 
vljom cikom pacova. A iza leda strazara sa Savelovske, koji su postali he- 
roji i proslavili se na citavoj liniji, utisala se, hladeci se, dresina, sprem- 
na za novi pokret, i na njoj - pet muskaraca koji su uspeli da pobegnu s 
Timirjazevske, i jos neko - dete koje su spasli. Decak. Artem. 

Pacovi su ustuknuli. Njihova stihijska najezda bila je slomljena jed- 
nim od poslednjih izuma ljudskog vojnog genija. Ljudi su uvek umeli da 
ubijaju bolje nego bilo koje drugo zivo bice. 

Pacovi su se povukli i vratili u svoje carstvo, cije prave razmere ni- 
su bile poznate nikome. Svi ti lavirinti koji se nalaze na neverovatnim du- 
binama bili su tako tajanstveni i izgleda sasvim beskorisni za rad metroa, 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



u sta niko nije verovao, uprkos uveravanjima ljudi od autoriteta da su 
sve to izgradili tadasnji graditelji metroa. Jedan od tih autoriteta cak je 
nekada radio kao pomocnik masinovode elektricnog voza. Takvih ljudi 
gotovo vise i nije bilo, pa su bili na ceni, zato sto su se u prvo vreme po- 
kazali kao izuzetni, jer se nisu gubili niti plasili kada bi se nasli izvan 
udobne i bezbedne kabine voza, u tamnim tunelima Moskovskog metro- 
politena, u toj kamenoj utrobi megapolisa. Svi na stanici odnosili su se 
prema njemu s postovanjem, i tome su ucili svoju decu, i zbog toga ga je 
Artem sigurno i upamtio, za ceo zivot upamtio: izmucenog, mrsavog co- 
veka, pocrnelog tokom godina rada pod zemljom, u pohabanoj i izble- 
deloj uniformi radnika metropolitena, koja je odavno izasla iz mode, ali 
koju je on i dalje oblacio sa istim ponosom, kao sto penzionisani admi- 
ral oblaci paradni mundir. I za Artema, koji je tada jos bio klinac, krzlja- 
va figura pomocnika masinovode bila je olicenje neizrecivog karaktera i 
snage. I te kako! Radnici metroa bili su za sve ostale zitelje isto sto i vo- 
dici - starosedeoci za naucne ekspedicije u dzunglama. Njima su slepo 
verovali, na njih su se u potpunosti oslanjali, od njihovih znanja i ume- 
snosti zavisio je opstanak svih ostalih. Mnogi od njih stali su na celo sta- 
nica kada se raspao jedinstveni sistem uprave i kada se metropoliten, ko- 
ji je bio kompleksni objekat gradanske odbrane, ogromno atomsko sklo- 
niste, pretvorio u mnostvo stanica bez jedinstvene vlasti, sto ga je odve- 
lo u haos i anarhiju. Stanice su postale nezavisne i samostalne, svojevr- 
sne patuljaste drzave, sa sopstvenim ideologijama i rezimima, liderima i 
vojskama. One su ratovale medusobno, udruzivale se u federacije i kon- 
federacije, postajale metropole imperija u usponu, da bi vec sutradan bi- 
le pokorene i kolonizovane od dojucerasnjih prijatelja ili robova. Zaklju- 
civale su kratkorocne saveze kada naide opsta opasnost, da bi kada ona 
prode jos jace scepali jedni druge za gusu. Oni su se sa strascu otimali 
oko svega: zivotnog prostora, hrane, zasada belancevinastog kvasca, 
plantaza pecuraka kojima nije neophodna dnevna svetlost, kokosinjaca 
i svinjaca u kojima su blede podzemne svinje hranili bezbojnim podzem- 
nim gljivama, i, naravno, oko vode - to jest oko filtera. 

Varvari koji nisu bili u stanju da poprave neupotrebljive filtracione 
instalacije i koji su umirali od radijacijom kontaminirane vode, kidisali 
su sa zverskom jaroscu na cuvare civilizacijskih tekovina, na stanice gde 
su dobro funkcionisale dinamo-masine i male primitivne hidrocentrale, 
gde su, odnegovani vrednim zenskim rukama, iz vlazne zemlje proviriva- 
li sampinjoni i zadovoljno groktale svinje u oborima. Gonio ih je napred, 
na beskonacni ocajnicki juris, instinkt samoodrzanja i revolucionarni 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



princip - oteti i podeliti. Branioci dobrostojecih stanica, organizovani u 
borbene formacije sastavljene od bivsih profesionalnih vojnika, do po- 
slednje kapi krvi odbijali su napade vandala, prelazili u kontranapade, u 
borbi gubili i zauzimali svaki metar medustanicnih tunela. Stanice su jaca- 
le vojnu moc da bi se odupirale najezdama kaznenih ekspedicija, da bi svo- 
jim civilizovanim susedima otimale zivotni prostor ukoliko nisu uspevale 
da se dogovore mirnim putem i, na kraju, da bi se branili od necisti koja 
je gmizala iz svih otvora i tunela. Od svih tih cudnih, izopacenih i opasnih 
kreatura, od kojih bi svaka ponaosob mogla dovesti Darvina do potpunog 
ocaja svojim ociglednim opovrgavanjem evolutivnog razvoja. Mozda su ta 
stvorenja, tako zapanjujuce razlicita od zivotinja na koje je covek navikao, 
postojala, ili su pod uticajem nevidljivih stetnih zraka od bezopasnih pred- 
stavnika gradske faune mutirala u kreature pakla koje su ljudi uznemirili, 
ipak su bila deo zivota na zemlji. Izopacen i izoblicen, ali ipak njegov deo. 
I povinovali su se torn iskonskom instinktu koji upravlja svim zivim orga- 
nizmima na ovoj planeti. Preziveti. Preziveti po svaku cenu. 

Artem je uzeo emajlirano belo lonce u kojem je kljucao njihov sop- 
stveni stanicni caj. To naravno i nije bio bas caj vec liker od susenih pe- 
curaka sa zacinima, jer pravi caj vise i nije postojao. A i njega su stedeli 
i pili ga samo o velikim praznicima, jer mu je i cena bila desetostruko ve- 
ca od obicnog likera od gljiva. Oni su na stanici, svejedno, voleli svoj na- 
pitak, ponosili su se njime i zvali su ga „caj". Stranci se, istina, u pocet- 
ku mrste zbog nenaviknutosti, a onda nista, brzo se naviknu. A kada se 
i izvan njihove stanice proculo o njihovom caju - eto ti svercera kod njih. 
U pocetku, rizikujuci sopstvenu kozu, jedan po jedan, ali se svejedno nji- 
hov caj uskoro poceo piti na celoj liniji, cak se i Hanza zainteresovala za 
njega, pa su po ocaravajuii liker VDNP poceli dolaziti veliki karavani. 
Pocele su da pristizu pare. A gde su pare, tu je i oruzje, tu su i drva i vi- 
tamini. Tu je zivot. I od doba kada su na VDNP poceli proizvoditi taj 
caj, stanica je pocela jacati i ovamo su se preselili seljaci s okolnih stani- 
ca i perona, doziveli su procvat. Na VDNP su takode bili veoma pono- 
sni i na svoje svinje, i pricali su legende o tome da su dospele u metro 
pravo odozgo kada su se na samom pocetku neke junacine probile do 
polurazrusenog paviljona „Svinjogojstva" i bas sa Izlozbe doterali zivo- 
tinje u stanicu. 

- Cuj, Arteme! Kako je Suhoj? - pitao je Andrej srcuci caj malim 
opreznim gutljajima, priljezno duvajuci u njega. 

- Cika Sasa? Dobro je. Vratio se nedavno s pohoda po liniji s nasi- 
ma. S ekspedicije. Ali vi to sigurno znate. 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Andrej je bio petnaest godina stariji od Artema. U principu, on je 
bio izvidac i retko je bio u patroli ispod cetiri stotine pedesetog metra, a 
i tada kao komandir kordona. Eto postavili ga na tristoti metar, u poza- 
dinu, i to ga je pritiskalo, pa je iskoristio prvu zabrinutost, prvu laznu 
uzbunu, da se priblizi tami, da bude blize tajni. Voleo je tunel i pozna- 
vao ga je odlicno, kao i sve njegove ogranke. A na stanici, medu seljaci- 
ma, trgovcima i sluzbenicima, nije mu bilo prijatno, osecao se valjda bes- 
korisno, sta li? Nije mogao da natera sebe da rilja zemljicu za gljive, ili, 
jos gore, da tim istim gljivama hrani debele svinje, gazeci dubre do kole- 
na po stanicnim farmama. Nije bio ni za trgovinu, nikada nije podnosio 
trgovce, oduvek je bio vojnik, i celim svojim bicem je verovao da je to je- 
dino zanimanje dostojno muskarca. Bio je ponosan na sebe, sto je on, 
Andrej, citavog zivota samo to radio, brane^i i smrdljive seljake, i sujet- 
ne svercere, i kao krtice vredne sluzbenike, i decu, i zene. Zene je privla- 
cila njegova nadmena cinicna priroda, njegova samouverenost i pre sve- 
ga spokoj koji je sirio na ljude oko sebe, jer je u svakom trenutku bio u 
stanju da ih zastiti. Zene su mu obecavale ljubav, nudile zadovoljstvo, ali 
se on osecao dobro tek posle pedesetog metra, kada bi iza krivine osta- 
le stanicne vatre. A zene nisu imale zelju da ga dalje jure. Zbog cega li? 

I tako, zagrejavsi se cajem, skinuvsi svoju staru crnu beretku i otrev- 
si rukavom usne mokre od pare, poceo je zivo da ispituje Artema o novo- 
stima i dogodovstinama s poslednje ekspedicije na jug Artemovog ocuha, 
upravo onog coveka koji je pre devetnaest godina izbavio Artema od pa- 
cova na Timirjazevskoj i koji ga je odgajio, ne mogavsi da ga napusti. 

- J a moze biti ponesto i znam, ali bih sa zadovoljstvom cuo to i po 
drugi put. Jesi li ti nesto tuzan? - bio je uporan Andrej. 

Nije ga trebalo mnogo nagovarati: Artemu je bilo drago da se pod- 
seti i da prepricava ocuhove price, koje ce svi da slusaju otvorenih usta. 

- Pa gde su isli, to sigurno znate... - poce Artem. 

- Znam, valjda na jug. Ma je li to nesto strogo poverljivo? - osmeh- 
nu se Andrej. - Tajni zadaci sluzbe, razumes! - namignu jednom od svo- 
jih ljudi. 

- Nije tu bilo niceg tajnog - odmahnu glavom Artem. - Cilj ekspe- 
dicije je bio izvidanje situacije i prikupljanje informacija... Istinitih infor- 
macija... Zato sto stranim svercerima koji brbljaju po nasoj stanici ne 
treba verovati - oni su mozda sverceri, a mozda i provokatori koji sire 
dezinformacije. 

- Svercerima generalno ne treba verovati - koristoljubivi su to lju- 
di. Ko <5e ga znati: danas on tvoj caj prodaje Hanzi, a sutra ce tebe sa 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



svim prnjama nekom prodati. Mozda i ovi nasi spijuniraju. Ja ni nasima, 
posteno govoreci, ne verujem previse. 

- Ma pustite nase, Andreje Arkadicu. Nasi su svi normalni. Ja ih 
skoro sve poznajem licno. Ljudi ko ljudi. Hoce da zive bolje od drugih, 
imaju neki cilj - pokusao je da se zauzme za lokalne svercere Artem. 

- Pa eto. To i ja kazem. Pare oni vole. Hteli bi da zive bolje od svih. 
A ko ce znati sta oni rade kad zamaknu u tunel. Mozes li sa sigurnoscu 
da tvrdis da ih vec na prvoj stanici nisu zavrbovali neciji agenti? Mozes, 
ili ne mozes? 

- Ciji agenti? Cijim su se to agentima prodali nasi sverceri? 

- Znas sta, Arteme! Zelen si ti jos i puno toga ne znas. Slusaj ti sta- 
rije i gledaj, duze ces se glave nanositi. 

- Pa mora neko i to da radi! Da nije svercera, kukali bismo bez za- 
liha municije, pucali bismo sacmom iz berdanki i pili svoj caj - nije od- 
ustajao Artem. 

- Dobro, dobro, vidim, postao si ekonomista. Smiri se. Bolje pri- 
caj, sta kaze Suhoj, sta je tamo video? Sta rade susedi? Na Aleksejevskoj? 
Na Riskoj? 

- Na Aleksejevskoj? Nista novo. Gaje svoje gljive. Ma kakva Alek- 
sejevska. Selo ko selo... Kazu - skoro je saputao Artem, zbog poverljivo- 
sti informacije - hoce da se ujedine s nama. Kod njih raste strah od ju- 
ga. Situacija je losa: svi sapucu o nekakvoj opasnosti, svi se necega pla- 
se, a cega - niko ne zna. Te na toj strani linije nikla nekakva imperija, te 
brine ih Hanza, te sta ako im padne na pamet da se prosire, i jos kojesta 
drugo. I sva ta sela pocinju da se privijaju uz nas. I Riska i Aleksejevska. 

- A sta konkretno hoce? Sta predlazu? - zanimao se Andrej. 

- Mole da s nama udu u federaciju sa zajednickim sistemom odbra- 
ne, da se granice s obe strane ucvrste, da se medustanicni tuneli elektri- 
fikuju, da se formira milicija, da se bocni tuneli i hodnici zatrpaju, da se 
uvedu transportne dresine, da se postavi telefonski kabal u Slobodan 
prostor ispod gljiva... Imanje da bude zajednicko, da radimo i jedni dru- 
ge pomazemo, ako ustreba. 

- A gde su bili dosad? Gde su bili ranije, kad je iz Botanicke baste 
s Medvedkove sav onaj olos izgamizao? Kad su nas crni napadali, gde su 
bili? - gundao je Andrej. 

-Jesi li ti, Andreje, slep kod ociju? - umesa se Petar Andrejevic. - 
Mislis: crnih nema - i stvar u redu. Pa nismo ih mi pobedili. Nesto je kod 
njih, neka unutrasnja stvar, zato su se ucutali. Mozda skupljaju snagu. Tako 



10 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



da nam savez nece biti na odmet. Tim pre se treba ujediniti sa susedima. 
I njima na korist, i za nas dobro. 

- I zivecemo u slobodi, jednakosti i bratstvu! - bio je ironican An- 
drej, pokazujuci prstima znak „kobajagi" u vazduhu. 

- Varna ovo nije zanimljivo da cujete, je li? - ljutito je pitao Artem. 

- Ne, samo nastavi Arteme, nastavi - rece Andrej. - Petar i ja ce- 
mo kasnije zavrsiti raspravu. To je kod nas dvojice vecna tenia. 

- Pa eto. Kazu, da se nase rukovodstvo uglavnom slaze. Nema 
principijelnih zamerki. Detalje samo treba razmotriti. Uskoro ce biti 
skup. A onda i referendum. 

- Ma sta kazes! Referendum. Ako narod kaze da - to znaci da. A 
ako kaze ne - to ce znaciti da narod nije dobro razmislio. Pa ce narod da 
razmisli jos jednom - rugao se Andrej. 

- Nego, Arteme, sta se desava iza Riske? - ignorisuci ga, upita Pe- 
tar Andrejevic. 

- Sta nam je sledece? Prospekt mira. Da, Prospekt mira, jasno. To 
nam je granica sa Hanzom. U Hanzi, ocuh kaze, kod crvenih i dalje sve 
isto: mir. Rata se vise niko i ne seca - pricao je Artem. 

„ Hanzom" su zvali savez stanica Kruzne linije. Te stanice su bile na 
raskrsnicama svih ostalih grana, a samim tim i trgovackih puteva, bile su 
povezane medu sobom tunelima, tako da su skoro od samog pocetka bi- 
le steciste trgovaca iz svih delova metroa. Oni su se bogatili fantasticnom 
brzinom, ali su ubrzo shvatili da njihovo bogatstvo pocinje da izaziva za- 
vist kod mnogih, pa su odlucili da se ujedine. Zvanicno ime bilo je vrlo 
rogobatno i u narodu je Savez nazvan Hanzom - jer ih je neko jednom 
lepo uporedio sa savezom trgovackih gradova u srednjovekovnoj Ne- 
mackoj, rec je bila zvucna, i tako se i zadrzala. Hanza je u pocetku oku- 
pljala samo deo stanica, a onda se citava linija postepeno ujedinila. U po- 
cetku je to bio deo Kruzne linije, od Kijevske do Prospekta mira, tako- 
zvani Severni luk i s njim u savezu Kurska, Taganska i Oktobarska. Za- 
tim su u Hanzu usle Pavelecka i Dobrinska, od kojih je nastao drugi luk, 
Juzni. Ali, glavni problem i glavnu prepreku ujedinjenju Severnog i Ju- 
znog luka predstavljala je Sokolnicka linija. 

„Evo o cemu se tu radi", pricao je Artemu ocuh. „Sokolnicka lini- 
ja uvek je bila narocita. Ako pogledas kartu, ona ce ti odmah pasti u oci. 
Kao prvo, prava je kao strela. Kao drugo, na svim kartama je jarkocrve- 
ne boje. A stanice se zovu Crveno selo, Crvena kapija, Komsomolska, 
Lenjinova biblioteka, pa Lenjinove planine. I da li zbog tih naziva, ili iz ne- 
kog drugog razloga, nagrnuli su na tu liniju svi nostalgicni prema slavnoj 



11 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



socijalistickoj proslosti. Na njoj su narocito dobro prihvacene ideje o ob- 
novi sovjetske drzave. U pocetku se jedna stanica vratila idealima komu- 
nizma u socijalistickom sistemu uprave, zatim i susedna, onda su se lju- 
di s druge strane tunela zarazili revolucionarnim optimizmom, zbacili 
svoje uprave, i tako je krenulo. Preziveli veterani, bivsi komsomolci, ne- 
izostavni proletarijat - okupljali su se na revolucionarnim stanicama. For- 
mirali su komitet, cije je ime bilo gotovo lenjinovsko - Interstanicionala, 
zaduzen za sirenje nove revolucije i komunistickih ideja na citav metro. 
On je regrutovao odrede profesionalnih revolucionara i propagandista, 
saljuci ih sve dublje u neprijateljski tabor. Uglavnom su prolazili bez 
mnogo prolivanja krvi, jer su izgladneli ljudi na Sokolnickoj liniji zudeli 
za uspostavljanjem pravde, koja prema njihovim shvatanjima, osim 
uravnilovke, nikakvu drugu formu nije mogla imati. I cela je linija, po- 
crvenevsi s jednog kraja, uskoro plamtela purpurnim plamenom revolu- 
cije. Zahvaljujuci nekim cudom sacuvanom metro-mostu preko Jauze, 
komunikacija izmedu Sokolnicke i Preobrazenjskog trga bila je moguca. 
U pocetku se ta kratka deonica mogla prelaziti iskljucivo nocu, i to dre- 
sinama pri maksimalnoj brzini. Zatim su svojim rukama mostu dozidali 
zidove i krov. Stanicama su vracali stare sovjetske nazive: Cisti ribnjaci 
ponovo su postali Kirovska, Lubjanka - Dzerzinska, Cuvari reda - 
Marksov prospekt. Stanice neutralnih imena posto-poto su preimenova- 
li u nesto ideoloski jasnije: Sportsku - u Komunisticku, Sokolnicku - u 
Staljinovu, a Preobrazenjski trg, s kojeg je sve i pocelo, u Zastavu revo- 
lucije. I eto ta linija, nekada Sokolnicka, u narodu nazvana 'crvenom' - 
jer je tada za Moskovljane bilo uobicajeno da sve linije u medusobnoj 
komunikaciji zovu po boji kojom su bile iscrtane na karti metroa - i zva- 
nicno je postala Crvena linija. 
„Dalje, ipak, nije islo. 

,,U vreme kada je, sada vec sasvim formirana, Crvena linija pocela 
da pokazuje pretenzije i na stanice drugih linija, casa strpljenja svih osta- 
lih se prelila. Zaista su mnogi ljudi pamtili sta je to sovjetska vlast. Mno- 
gi su u agitatorima koje je Interstanicionala slala po citavom metrou vi- 
deli metastazu tumora koji preti da zahvati i unisti citav organizam. I 
mada su agitatori i propagandist Interstanicionale obecavali elektrifika- 
ciju citavog metroa, tvrdeci da ce ih sovjetska vlast sve zajedno odvesti 
u komunizam (tesko da je ova lenjinovska parola, tako beskrupulozno 
eksploatisana, ikada bila aktuelnija), ljudi izvan granica linije nisu nase- 
dali na obecanja. Interstanicni frazeri nisu bili dobrodosli, i terali su ih 
nazad, u sovjetsku drzavu. I tada je crveno rukovodstvo donelo odluku 



12 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



da je vreme da se deluje odlucnije: ako ostatak metroa nikako ne zahva- 
ti veseli plamen revolucije, treba ga potpaliti. Susedne stanice, zabrinute 
pojacanom komunistickom propagandom i podrivackim delatnostima, 
takode su dosle do istog zakljucka. Istorijski eksperiment jasno je doka- 
zivao da nema boljeg kliconose za komunisticki bacil od bajoneta. 

„1 grunuo je grom. 

„Koalicija antikomunistickih stanica, predvodena Hanzom, koja je 
bila raspolucena crvenom linijom i prizeljkivala da sastavi svoj krug, pri- 
hvatila je izazov. Crveni, naravno, nisu racunali na organizovan otpor, a 
i precenili su sopstvene snage. Laka pobeda kojoj su se nadali nije se na- 
zirala ni u dalekoj buducnosti. Rat, ispostavilo se krvav i dug, prilicno je 
desetkovao i bez toga malobrojno stanovnistvo metroa. Potrajao je bez- 
malo pola godine i uglavnom je voden u pozicionim borbama, ali s nepre- 
kidnim partizanskim prepadima i diverzijama, zatrpavanjima tunela, stre- 
Ijanjima zarobljenika, cak i s nekoliko slucajeva zverstava sa obe strane. 

„Bilo je svega: i vojnih operacija, opkoljavanja i probijanja obruca, 
izuzetnih podviga, vojskovoda, heroja i izdajnika. Ali glavna karakteri- 
stika ovog rata je bila sto nijedna zaracena strana nije uspevala da po- 
meri liniju fronta na koliko-toliko znacajnije rastojanje. Ponekad se cini- 
lo da je jednima poslo za rukom da ostvare preimucstvo, da zauzmu ne- 
ku od susednih stanica, ali protivnik se naprezao, mobilisao dodatne 
snage i jezicak na vagi bi prevagnuo na drugu stranu. 

,,A rat je trosio resurse. Rat je uzimao najbolje ljude. Rat je izmiri- 
vao. I preziveli su se umorili od njega. Revolucionarno rukovodstvo je 
neprimetno izmenilo prvobitne zadatke u skromnije. Ako je na pocetku 
glavni cilj bio sirenje socijalisticke vlasti i komunistickih ideja na citav 
metro, sada su vec crveni bili zadovoljni da drze pod kontrolom makar 
ono sto je kod njih smatrano najvecom svetinjom - stanicu Trg revolu- 
cije. Pre svega zbog njenog imena. Kao drugo, zato sto je ona bila bliza 
od bilo koje druge stanice Crvenom trgu i Kremlju, cije su kule jos uvek 
bile okicene rubinskim zvezdama, ako je verovati malobrojnim junacima, 
ideoloski obojenim do te mere da izadu na povrsinu samo da bi to vide- 
li. I, naravno, gore na povrsini, pored Kremlja, u samom sredistu Crve- 
nog trga, bio je Mauzolej. Da li je u njemu bilo Lenjinovo telo ili ne - to 
niko nije znao, ali to i nije bilo od narocitog znacaja. Za dugih godina 
sovjetske vlasti Mauzolej je prestao da bude samo grobnica i postao ne- 
sto neprocenjivo, kultni simbol kontinuiteta poretka. Upravo s njega su 
pratile parade velike vode iz proslosti. I bas su za njim, vise od svega, ceznu- 
le vode danasnjice. Govorkalo se da sa stanice Trg revolucije, iz njenih 



13 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



sluzbenih prostorija, vode skriveni prolazi u tajne laboratorije Mauzole- 
ja, a odatle u samu grobnicu. 

„Crveni su drzali stanicu Trg Sverdlova, bivsu Cuvara reda, koju su 
utvrdili i pretvorili u bazu iz koje su pucali i napadali Trg revolucije. Trg 
revolucije se pretvorio u neosvojivu tvrdavu. Najzesce i najkrvavije bor- 
be vodene su na prilazima bas toj stanici. Najvise naroda je tu izginulo. 
Bilo je u tim bitkama pravih pravcatih aleksandara matrosovih, koji su 
goloruki jurisali na mitraljeze, i heroja opasanih bombama koji nisu za- 
lili zivot da bi zajedno s njima u vazduh odleteo i neprijateljski polozaj, 
a izmedu ostalog, korisceni su i bacaci plamena, cija je upotreba protiv 
ljudi bila zabranjena. I sve uzalud. Stanicu bi osvajali na jedan dan, ali 
kako nisu uspevali da se ucvrste, ginuli bi i odstupali vec sledeceg dana, 
kada bi koalicija prelazila u kontranapad. Isto to, do najsitnijih detalja, 
desavalo se i na Lenjinovoj biblioteci. Tamo su se crveni branili, a koali- 
cione snage neprekidno su pokusavale da ih odande isteraju. Ova stani- 
ca je za koalicione snage imala ogroman strateski znacaj, zbog toga sto 
bi u slucaju da je osvoje, podelili Crvenu liniju na dva dela, a i zbog to- 
ga sto je ona imala izlaz na jos tri linije odjednom, i to sve tri takve da 
se nijedna od njih nigde vise nije ukrstala s Crvenom linijom. Izuzev tu, 
na torn mestu. 

„U stvari, ona je bila kao svojevrsni limfni cvor koji stiti zivotno 
vazne organe i koji bi, ukoliko bi se zarazio crvenom kugom, otvorio 
prolaz ka njima. A da bi se to predupredilo, Lenjinova biblioteka je mo- 
rala biti osvojena, zauzeta po svaku cenu. 

„Ali koliko god su bili bezuspesni pokusaji crvenih da zauzmu Trg 
revolucije, isto su toliko bili jalovi napori koalicije da ih oteraju s Bibli- 
oteke. 

„A narod je za to vreme bio sve umorniji i umorniji. I vec su poce- 
la dezerterstva, i sve cesci slucajevi bratimljenja, kada bi i s jedne i s dru- 
ge strane fronta vojnici bacali oruzje. Ali za razliku od Prvog svetskog 
rata, crvenima to nije islo na ruku. Revolucionarni zanos tiho se gasio. 
U koaliciji je bilo lose: nezadovoljni time sto su bili prinudeni da nepre- 
stano drhte za svoj zivot, ljudi su se skupljali i s porodicama se selili sa 
centralnih stanica na periferiju. Hanza je bila sve slabija i praznija. Rat 
je najteze pogodio trgovinu, sverceri su pronalazili alternativne puteve, a 
vazni trgovacki putevi su bili pusti i polako zamirali... 

„Politicari, koje je vojska sve manje podrzavala, bili su prinudeni 
da najhitnije iznadu mogucnost za okoncanje rata, dok se oruzje nije 
okrenulo protiv njih. I tada su se, u najvecoj tajnosti i u takvim slucaje- 



14 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



vima na obavezno neutralnoj stanici, sastali lideri zaracenih strana: drug 
Moskvin sa sovjetske strane, i Kolpakov, voda Arbatske konfederacije. 

Primirje je brzo potpisano. Trampili su stanice. Crvena linija dobi- 
la je na apsolutnu upravu polurazruseni Trg revolucije, ali je ustupila Ar- 
batskoj konfederaciji Lenjinovu biblioteku. Ni za jedne ni za druge taj 
korak nije bio nimalo lak. Konfederacija je ostala bez jedne clanice i sa- 
mim tim bez kontrole na severoistoku. Crvena linija je bila prekinuta, jer 
se bas na njenom sredisnjem delu sada nasla stanica koja nije bila pod 
njenom kontrolom i koja ju je presecala tacno napola. Bez obzira sto su 
obe strane garantovale jedna drugoj Slobodan prolaz preko bivsih terito- 
rija, takva situacija nije mogla da ne zabrine crvene. S druge strane, to 
sto je nudila koalicija bilo je zaista primamljivo. I crvena linija je pokle- 
kla. Primirjem je najvise dobila, naravno, Hanza, koja je sada mogla da 
bez problema sastavi krug, savladavsi poslednje prepreke na putu na- 
pretka. Dogovorili su se da odrzavaju status kvo, da se zabrani agitacija 
i podrivanje na teritoriji bivseg protivnika. Svi su bili zadovoljni. I sada, 
kada su politika i topovi zacutali, na red su dosli propagandist, ciji je 
zadatak bio da objasne masama da je upravo njihova strana postigla iz- 
vanredne diplomatske uspehe i, u sustini, dobila rat. 

„Prosle su godine od tog nezaboravnog dana kada je potpisano pri- 
mirje. Pridrzavale su ga se obe strane. Hanza je u Crvenoj liniji videla od- 
licnog ekonomskog partnera, a ova je odustala od svojih agresorskih 
aspiracija: drug Moskvin, generalni sekretar Lenjinove komunisticke 
partije moskovskog metropolitena, dijalekticki je dokazao mogucnost 
uspostavljanja komunizma na jednoj izolovanoj stanici i doneo istorijsku 
odluku o pocetku takve izgradnje. Staro neprijateljstvo je bilo zabora- 
vljeno." 

Tu lekciju iz savremene istorije Artem je dobro upamtio, kao sto se 
trudio da zapamti i sve ostalo sto mu je pricao ocuh. 

- Dobro je da su prestali da se kolju... - rece Petar Andrejevic. - 
Pola godine se iza Kruzne nije moglo proci: svuda blokade, proveravaju 
dokumenta po sto puta. Ja sam u to vreme imao neka posla tamo, a osim 
kroz Hanzu, drugog puta nije bilo. Podem ja, dakle, kroz Hanzu. I bas 
na Prospektu mira me zaustavise. Samo sto me uza zid ne prislonise. 

- Ma sta kazes? Pa nisi nam to pricao, Petre... Kako ti se to desi- 
lo?- zainteresovao se Andrej. 

Artem se sneveseli, videvsi da je prelazna zastavica pripovedaca 
beskrupulozno istrgnuta iz njegovih ruku. Ali je izgledalo da ce prica bi- 
ti zanimljiva, i on nije zeleo da insistira. 



15 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Eh, kako... Vrlo jednostavno. Pomislili su da sam crveni spijun. 
Izlazim ja, znaci, iz tunela na Prospektu mira, na nasoj liniji. A nas Pro- 
spekt takode pripada Hanzi. Aneksija takoreci. Ali tamo jos uvek nije ta- 
ko strogo - kod njih vasar, trgovacka zona. Vi sigurno znate, u Hanzi je 
svuda tako: one stanice koje se nalaze bas na Kruznoj su im kao kuce, a 
na prelazima izmedu kruznih i poprecnih im je granica - carina i paso- 
ska kontrola... 

- Da znamo sve to, ne moras da nam drzis predavanje... Bolje pri- 
caj sta bi s tobom tamo! - prekinu ga Andrej. 

- Pasoska kontrola - ponovi Petar Andrejevic kao da ga nije cuo i 
mrsteci se mirno nastavi. - Na poprecnim stanicama su kod njih vasari i 
pijace... Tamo stranci mogu da dodu. A preko granice - nema sanse. Iza- 
dem ja na Prospekt mira, imao sam kod sebe pola kile caja. Trebala mi 
municija za automat. Mislio sam da se trampim. Kad tamo, njihov voj- 
ni polozaj. Municiju ne prodaju. Pitam jednog svercera, pitam drugog, 
svi me odbijaju i kao opareni beze od mene. Jedan mi dosapnu: 'Kakvi 
te meci, budalo... Brisi odavde sto brze mozes, sigurno su te vec otkuca- 
li.' Zahvalim mu i neprimetno se uputim nazad ka tunelu. I na samom 
izlazu zaustavi me patrola, a sa stanice pistaljke, i jos jedna ka nama tr- 
ci. Dokumenta traze. Ja njima nas pasos, s nasim stanicnim pecatom. 
Razgledaju ga oni vrlo pazljivo, pa pitaju: 'A gde vam je propusnica?' Ja 
njima u cudu: 'Kakva sad propusnica?' Ispostavlja se da se propusnica 
mora obavezno uzeti pre ulaska u stanicu: kod izlaza iz tunela je stocic, 
i tu im je kancelarija. Proveravaju lice i u slucaju potrebe izdaju propu- 
snice. Uveli pacovi birokratiju... 

- Kako sam ja prosao pored tog stola, nemam pojma... Kako me 
ne zaustavise ti smetenjaci? Sad to treba objasniti patroli. Neka osisana 
kukavica sa maskom veli: 'Provukao se! Usunjao se! Uvukao se!' Lista 
dalje moj pasos, vidi tamo pecat Sokolnicke. Tamo sam ranije ziveo, na 
Sokolnickoj... Vidi on onaj pecat, a oci mu zakrvavise. Kao kod bika na 
crveno. Skide automat s ramena i zaurla: 'Ruke iznad glave, strvino!' 
Odmah vidis da je obucen. Zgrabi me za okovratnik i vukao me tako 
kroz celu stanicu - do granicnog punkta u prolazu, kod pretpostavljenog. 
I vec mi presudio: 'Pricekaj', veli, 'samo da mi stigne dozvola od uprave, 
pa cu ja tebe uza zid, spijuncino.' Meni bi zlo. Pokusavam da se oprav- 
dam, kazem mu: 'Kakav sam ja spijun? Ja sam trgovac! Caj sam evo do- 
neo sa VDNR' A on ce meni, da ce mi, veli, celjust napuniti bas tim ca- 
jem i jos ce puskom da nataba, da vise stane. Vidim, lose mi se pise, i da 



16 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



ce cim im stigne dozvola od uprave, da me odvedu na dvestoti metar, 
okrenuce me da gledam cevi i izresetace me po kratkom postupku. 

- Dolazimo do granicnog punkta, ovaj moj kukavica ode da se po- 
savetuje gde bi bilo najbolje da me streljaju. Bacim ja pogled na njegovog 
staresinu i pade mi kamen sa srca: Paska Fedorov, moj drug iz razreda, s 
kojim sam se posle skole dugo druzio, a onda smo se eto pogubili... 

- Majku ti tvoju! Sto me prepade! Ja vec pomislio da su te ubili - 
zajedljivo dobaci Andrej, a svi ljudi zbijeni oko vatre na cetiri stotine pe- 
desetom metru zakikotase se od srca. 

Cak i sam Petar Andrejevic, koji u prvi mah osinu Andreja ljutitim 
pogledom, ne izdrza nego se i sam nasmeja. 

Smeh se razlegao po tunelu, vracajuci se negde iz njegovih dubina 
kao izobliceni eho, vise podsecajuci na najjezivije krike... I osluskujuci 
to, svi se polako umirise. 

Iz dubine tunela, sa severa, dovoljno jasno zacuse se oni isti sum- 
njivi zvuci: suskanje i laki sitni koraci. 

Andrej je, naravno, bio prvi koji je sve to cuo. Naglo zacutavsi, daju- 
ci i ostalima znak da takode ucute, podize automat sa zemlje i skoci. Laga- 
no ga otkocivsi, ubaci metak u cev i necujno, priljubivsi se uza zid, ode od 
vatre u dubinu tunela. Artem se takode pridize: kopkalo ga je da vidi sta 
mu je to pobeglo prosli put, ali se Andrej okrete i ljutito siknu na njega. 

Naslonivsi kundak na rame, zaustavi se na mestu na kojem se mrak 
zgusnjavao, zaleze i viknu: 

- Dajte svetio! 

Jedan od njegovih ljudi, koji je vec bio u pripravnosti s reflektorom 
na akumulator koji su vesti lokalni majstori sklopili od automobilskog 
fara, ukljuci ga, i jak, blestavi snop svetlosti raspara tamu. Zatecena u 
mraku, na trenutak se u njihovom vidnom polju ukazala nejasna silueta: 
nesto sasvim malo, naizgled bezazleno, strmoglavo je jurnulo nazad, na 
sever. Artem ne izdrza i viknu iz sveg glasa: 

- Pa pucaj vec jednom! Pobeze ti! 

Ali Andrej iz nekog razloga nije pucao. Petar Andrejevic, koji je ta- 
kode ustao, drzeci automat na gotovs, viknu: 

- Andrjuha! Jesi li ziv? 

Okupljeni oko vatre zabrinuto su se sasaptavali, dok se iz mraka 
cuo zveket zatvaraca na automatu. Najzad se u svetlosti fenjera pojavio 
i Andrej, otresajuci jaknu. 

- Ziv sam, ziv! - procedio je kroz smeh. 

- A sto rzes? - oprezno upita Petar Andrejevic. 



17 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Tri noge! I dve glave! Mutanti! Crni se prikradaju! Sve ce pokla- 
ti! Pucaj, pobeci de! Koliko ste galamu digli! Mora li to tako, a? - smeje 
se Andrej i dalje. 

- Sto nisi pucao? Hajde, moj momak je mlad - nije se snasao. A ti si 
mi kao spretniji? Pa ti bar nisi dete. Znas valjda sta se desilo s Polezajev- 
skom? - ljutito je pitao Petar Andrejevic dok se Andrej vradao do vatre. 

- Da, slusao sam o toj vasoj Polezajevskoj vec deset puta! - odmah- 
nuo je Andrej. - Bio je to pas! Ma kakav pas, stene... On po drugi put 
pokusava da pride vatri, mami ga toplota i svetlost. A vi ga umalo ne 
utepaste, i sad jos mene pitate: sta se ja prenemazem s njim? Zivoderi! 

- A otkud sam ja mogao znati da je to pas? - ljutio se Artem. - Ta- 
ko je suskalo... A osim toga, pricaju da su pre nedelju dana videli paco- 
va koji je bio velicine svinje. - On se sav strese. - Pola su sarzera srucili 
u njega, a on i dalje cici. 

- Samo ti veruj svim pricama! Uostalom, pricekaj, sad cu ti ja do- 
neti tvog pacova! - rece Andrej, prebaci automat na rame, ustade od va- 
tre i nestade u tami. Malo posle toga iz mraka se zacuo njegov ostar zvi- 
zduk. A zatim i glas, umiljat i mazan: 

- Hajde, dodi... Dodi, maleni, ne plasi se! 

On je ubedivao nekog prilicno dugo, najmanje desetak minuta, va- 
beci i zvizdeci, i gle, na kraju, njegova figura se ponovo nazre u polumra- 
ku. Dosavsi do vatre, on se znacajno osmehnu i razmace jaknu. Odande 
ispade na zemlju stence, drhtavo, jadno, mokro, uzasno prljavo, sleplje- 
ne dlake neodredene boje, s crnim ocima punim straha i malim sleplje- 
nim usima. Osetivsi cvrsto tlo pod nogama, ono polako pokusa da zbri- 
se, ali ga za kozu scepa gruba Andrejeva ruka i vrati nazad. Mazeci ga 
po glavi, Andrej skide jaknu i prekri psica. 

- Neka se malisa zgreje - objasni on. 

- Mani se, Andrjuha, ono je sigurno puno buva! - pokusavao je da 
ga urazumi Petar Andrejevic. - A mozda i gliste ima. I navuci ces neku 
zarazu i preneces je na celu stanicu... 

- Dosta vise, Andrejicu! Ne budi dosadan. Ta vidi ga! - I zavrnuv- 
si nakoso jaknu, pokaza sagovorniku njuscicu steneta koja je jos uvek 
drhtala, da li od straha, ili od hladnoce. - Pogledaj mu oci, Andrejicu. 
Ove oci ne mogu da lazu! 

Petar Andrejevic je i dalje skepticno gledao kuce. Njegove oci jesu 
mozda bile uplasene, ali bez svake sumnje iskrene. I Petar Andrejevic se 
otkravi. 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- U redu... Mladi prirodnjace... Pricekaj, potrazicu mu nesto da 
prezalogaji - progunda i zavuce ruku u ranac. 

- Trazi, trazi. Mozda ono izraste u nesto korisno! U nemacku ov- 
carku na primer - izjavi Andrej i primace jaknu sa stenetom blize vatri. 

- A otkud to stene ovde? Na toj strani nema ljudi. Samo crni. A zar 
crni drze pse? - podozrivo gledajuci stene koje je ugrejano zadremalo, 
upita jedan od Andrejevih ljudi, ispijen, mrsav covek nakostresene kose, 
koji je do tada cutke slusao druge. 

- Ti si, Kirile, naravno, u pravu - ozbiljno odgovori Andrej. - Cr- 
ni uopste ne gaje zivotinje, koliko ja znam. 

- A kako oni uopste zive? Jedu li oni uopste nesto? - priguseno upi- 
ta drugi, koji je dosao s njima, grebuci noktima neobrijanu bradu, pri ce- 
mu se culo blago naelektrisano pucketanje. 

Bio je to visok, nekada, reklo bi se, plecat, stamen muskarac, obri- 
jane glave. Na sebi je imao dugi, dobro sasiven kozni mantil, sto je u da- 
nasnje vreme bila prava retkost. 

- Sta jedu? Kazu da jedu svakakvo dubre. Jedu mrcine. Jedu paco- 
ve. Jedu ljude. Nisu bas mnogo probirljivi, znas... - odgovori Andrej, 
kriveci lice od odvratnosti. 

- Kanibali? - upitao je obrijani bez trunke cudenja i cinilo se da je 
vec bio u prilici da se susretne i s ljudozderstvom. 

- Kanibali... Potpuno asocijalni. Necovecni. Izlezavaju se. Davo bi 
znao sta su oni zapravo? Dobro je da nemaju oruzja, pa mozemo da im 
se odupremo. Zasad! Jos uvek. Petre! Secas se da smo pre pola godine 
uspeli da zarobimo jednog zivog? 

- Secam se - odazvao se Petar Andrejevic. - Dve nedelje je proveo 
u samici kod nas, odbijao je nasu vodu, nasu hranu nije ni pipnuo, dok 
nije izdahnuo. 

- Niste ga ispitivali? - upita obrijani. 

- Nije razumeo ni rec naseg jezika. Obracaju mu se na ruskom - on 
cuti. Ponekad je rikao. I naricao je pred smrt tako da se cela stanica pro- 
budila. 

- A odakle onda pas ovde? - podseti ih nakostreseni Kiril. 

- Davo bi znao otkud on ovde... Mozda je pobegao od njih? A mo- 
zda je neciji. Isao neko sa severa, isao - pa nabasao na erne. A psic us- 
peo da strugne na vreme. Ma nije vazno otkud on ovde. Pa pogledaj ga. 
Lici li ti na cudoviste? Na mutanta? Mladunce ko mladunce, nista naro- 
cito. I ima potrebu za ljudima - znaci da je na to naviknuto. Zar bi se 
inace tri sata protezalo pored vatre? 



19 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Kiril ucuta, promisljajuci o tim argumentima. Petar Andrejevic do- 
li cajnik iz kanistera i upita: 

- Hoce li neko jos caja? Hajde po jos jedan, uskoro ce nam smena. 

- Caj - to je prava stvar! Moze - prihvati Andrej, a zivnuse i ostali. 
Cajnik poce da kipi. Petar Andrejevic nali onima koji su zeleli po 

jos jedan, i zamoli: 

- A i vi... Ne treba pricati o crnima. Prosli put smo evo ovako se- 
deli i pricali o njima, a oni se privukli. I momci su mi pricali: i njima se 
to desavalo. Mozda su to i slucajnosti, ja nisam sujeveran - a zasto i ne 
bih bio? A sta ako oni to osecaju? Vec nam je smena skoro pri kraju, ko- 
ji ce nam to davo u poslednjem trenutku? 

- Pa da... Stvarno ne treba - podrza ga Artem. 

- Ma dobro mali, nemoj da cvikas! Izvuci cemo se! - Andrej poku- 
sa da ohrabri Artema, ali nije bio bas previse ubedljiv. 

Pri samoj pomisli na erne, neprijatna jeza podilazila je cak i Andre- 
ja, mada se on trudio da to ne pokaze. Nikakvih se on ljudi nije plasio: 
ni bandita, ni anarhista - glavoseka, ni crvenoarmejaca. A eto, svakoja- 
ki bauci su kod njega izazivali odvratnost; nije da ih se on plasio, ali ni- 
je bio u stanju da o njima razmislja mirno, kako je razmisljao o nekoj 
drugoj opasnosti koja je dolazila od ljudi. 

Svi su zamukli. Teska olovna tisina pritisla je ljude zbijene oko va- 
tre. Culo se samo pucketanje cvornatih cepanica, ali bi povremeno sa se- 
vera, iz tunela, dopiralo priguseno, duboko rezanje, kao da je moskov- 
ski metro ogromna utroba nepoznatog cudovista. I od till zvukova po- 
stajalo je jezivo. 



20 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



GLAVA 2 



LOVAC 



Artemu su ponovo navirale misli o svakojakom olosu. Crni... Proklete 
furije su za njegovog dezurstva banuli samo jednom, ali se on tada silno 
uplasio, a kako i ne bi. 

Eto tako, na primer, sedis tako na strazi. Grejes se pored vatre. I 
odjednom cujes: iz tunela, odnekud iz dubine, razleze se potmuo ujedna- 
ceni topot - najpre u daljini, tiho, a zatim sve blize i sve glasnije... I od- 
jednom zapara usi lelek kao na groblju, sada vec sasvim blizu... Panika! 
Svi poskacu, guraju dzakove s peskom, sanduke na kojima su sedeli, pra- 
ve barikadu, da bi se za bilo sta zaklonili, staresina ne stedeci glasnice vi- 
ce iz sveg glasa: „Uzbuna!" 

Sa stanice u ispomoc zuri rezerva, na tristotom metru postavljaju 
mitraljez, a ovde gde treba primiti najzesci udarac, ljudi zalezu iza dza- 
kova, namestaju automate u pravcu tunela, nisane... Na kraju, pustivsi 
vampire da pridu sasvim blizu, pale reflektor i pri njegovoj svetlosti po- 
staju vidljive cudne, nestvarne siluete. Gole, erne koze koja se caklila, 
ogromnih ociju, s provalijama umesto usta. Odmereno koracajuci na- 
pred, na barikade, na ljude, na smrt, potpuno uspravne, sve blize i bli- 
ze... Tri... Pet... Osam stvorova... Onda najistureniji zabacuje glavu i is- 
pusta posmrtni krik. 

Kosa ti se dize, najradije bi skocio da bezis, bacio automat, ostavio 
drugove, sve poslao do davola i zbrisao. Reflektor bije pravo u njuske 
kosmarnih prikaza, ne bi li ih jak snop svetlosti zaslepio, ali postaje ja- 
sno da oni uopste ne zmure, niti se zaklanjaju rukama, vec gledaju sirom 



21 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



otvorenih ociju u reflektor i istim tempom nastavljaju sve dalje i dalje na- 
pred... Imaju li oni uopste zenice? 

I onda, naposletku, dotrcavaju sa tristotog, s mitraljezom, zalezu tu 
pored, lete komande... Sve je spremno... Zagrme dugoocekivano „Pali!" 
Poce istovremeno paljba iz nekoliko automata, zastekta mitraljez. Ali cr- 
ni se ne zaustavljaju, ne saginju se, uspavani, drzeci korak, jednako rav- 
nomerno i mirno koracaju napred. Pod svetloscu reflektora se vidi kako 
se kursumi zabadaju u sjajna tela, kako ih bacaju nazad, oni padaju, ali 
odmah ustaju, ispravljaju se i nastavljaju dalje. I opet, ovoga puta pro- 
muklo, zbog prostreljenog grla, razleze se jezivo naricanje. 

Potrajalo je nekoliko minuta dok jaka kisa kursuma nije na kraju 
slomila tu besmislenu, nadljudsku upornost. I najzad, kada su svi vam- 
piri lezali pokoseni, bezivotni i mirni, malo poizdalje, s oko pet metara, 
ispaljivali su im po jos jedan kontrolni metak u glavu, da bi ih dokrajci- 
li. Pa cak i posto je sve bilo gotovo, a lesevi vec pobacani u saht, pred 
ocima im je jos dugo bila ona jeziva slika - kako se meci zarivaju u crna 
tela, dok im reflektor przi sirom otvorene oci, a oni bez obzira na to od- 
mereno gaze napred... 

Artem se stresao na tu pomisao. Ma da, bolje ne brbljati o njima, 
pomislio je. Bolje, za svaki slucaj. 

- Hej Andrejicu! Spremajte se! Evo nas stizemo! - vikali su s juga, 
iz mraka. 

- Vasa smena se zavrsila! 

Ljudi oko vatre se pokrenuse, prenuvsi se iz ukocenosti, ustajuci, 
protezuci se, nabacujuci na leda ranee i oruzje, pri cemu je Andrej poneo 
sa sobom i stene koje je pokupio. Petar Andrejevic i Artem su se vracali 
na stanicu, a Andrej sa svojim ljudima - na svoj tristoti: njihovo dezur- 
stvo jos nije bilo zavrseno. 

Stize smena, rukovase se, razjasnise da li je bilo neceg cudnog, neo- 
bicnog, pozelese im da se odmore kako valja, i posedase blize vatri, na- 
stavljajuci ranije zapocet razgovor. 

Kada su svi krenuli tunelom na jug, prema stanici, Petar Andreje- 
vic i Andrej su o necemu zucno raspravljali, ocigledno se vrativsi jednom 
od svojih vecitih nesporazuma, a obrijani grmalj koji se raspitivao o je- 
lovniku crnih zaostade, sacekavsi Artema da bi isao ukorak s njim. 

- Znaci, ti poznajes Suhova? - upita Artema tihim, prigusenim gla- 
som, ne gledajuci ga u oci. 

- Cika Sasu? Pa da! On je moj ocuh. Mi i zivimo zajedno - odgo- 
vori Artem iskreno. 



22 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Ma nemoj... Ocuh. Nisam to znao... - promrmlja obrijani. 

- A kako je vase ime? - osmeli se Artem, procenivsi da, ako se co- 
vek raspituje za nekog bliskog, onda to svakako i njemu daje za pravo 
da uzvrati pitanjem. 

- Meni? Kako je ime? - zacudeno ponovi pitanje obrijani. - A sto 
pitas? 

- Pa, reci cu cika Sasi... Suhovu, da ste pitali za njega. 

- Aha, zbog toga znaci... Hanter... Reci: Hanter je pitao. Lovac. Po- 
zdravi ga. 

- Hanter? Pa to nije ime. Je li vam to prezime? Hi nadimak? - ras- 
pitivao se Artem. 

- Prezime? Hm... - Hanter se nasmeja. - A to? Pravo... Ne, momce, 
to nije prezime. To je, kako bih ti rekao... Profesija. A kako se ti zoves? 

- Artem. 

- Tako dakle. Bicemo u kontaktu. Mi cemo nase poznanstvo sigur- 
no nastaviti. I to ubrzo! Ostaj mi zdravo! 

Namignuvsi Artemu u znak pozdrava, on ostade na tristotom Za- 
jedno s Andrejem. Nije im ostalo jos mnogo pesacenja, u daljini se vec 
cula ziva galama sa stanice. Petar Andrejevic, koji je koracao uporedo s 
njim, upita ga zabrinuto: - Cuj, Arteme, ko je uopste onaj covek? I sta ti 
je rekao? 

- Neki cudak... Za cika Sasu me pita. Izgleda da se poznaju, sta li? 
A vi ga ne znate? 

- Skoro i da ga ne znam... On je dolazio na par dana kod nas na 
stanicu, nekim poslom, cini mi se. Mislim da ga Andrej dobro zna, eto 
nametnuo se da bude i u njegovoj patroli. Davo bi znao zbog cega mu je 
to trebalo. Nekako mi je poznata njegova fizionomija... 

- Da. Takvu spoljasnjost sigurno nije lako zaboraviti- pretposta- 
vljao je Artem. 

- Bas tako. Gde li sam ga vec video? Kako se zove, ne znas? - za- 
interesova se Petar Andrejevic. 

- Hanter. Bas je tako rekao - Hanter. Pa ti probaj da shvatis sta je to. 

- Hanter? Neko strano prezime... - namrsti se Petar Andrejevic. 
U daljini se vec nazirao crveni odblesak: na VDNP, kao i na vecini 

stanica, nije bilo uobicajene rasvete, i evo vec trecu deceniju ljudi su zi- 
veli pod tamnocrvenim havarijskim svetlom. Samo u „licnim apartmani- 
ma" - satorima, sobama - ponegde su svetlele normalne elektricne sijali- 
ce. A svega je nekoliko najbogatijih stanica bilo osvetljeno svetlosdu pra- 
vih zivinih sijalica. O njima su ispredane legende i provincijalci s krajnjih 



23 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



postaja, za koje je i bog zaboravio, godinama su mastali da dodu dotle i 
vide to cudo. 

Na izlazu iz tunela oni predadose oruzje strazi, raspasase se, i Pe- 
tar Andrejevic, pruzajuci Artemu na rastanku ruku, rece: 

- Hajdemo na spavanje! Ja se jedva drzim na nogama, a ti, sigurno, 
vec spavas stojeci. I mnogo mi pozdravi Suhoja. Neka dode do mene. 

Artem se pozdravi i osetivsi kako ga odjednom savladava umor, 
pode do svog „stana". 

Na VDNP je zivelo oko dvesta ljudi. Poneko u sluzbenim prostori- 
jama, ali vecina - u satorima na platformi. Satori su bili vojni, vec stari, 
pohabani, ali kvalitetno uradeni. Ni o vetru, ni o kisi oni pod zemljom 
nisu morali da brinu, a i popravljali su ih cesto, tako da se u njima sa- 
svim udobno moglo ziveti: nisu propustali toplotu, ni svetlost, cak su i 
zvuk zadrzavali, a sta vise coveku treba za zivot... 

Satori su bili pribijeni uza zidove i bilo ih je s obe strane, i do pu- 
ta, i u centralnoj hali. Platforma je bila pretvorena u nesto sto je licilo na 
ulicu: kroz sredinu je bio ostavljen dovoljno sirok prolaz. Neki satori, 
veliki, za vece porodice, zauzimali su prostor lucno. Ali je obavezno 
ostavljano dovoljno prostora za prolaz - s obe strane hale i u njenom 
centru. Dole ispod poda platforme bilo je i drugih prostorija, ali su sato- 
ri tamo bili niski i nisu bas bili pogodni za zivot; na VDNP oni su kori- 
sceni kao prehrambeni magacini. 

Dva severna tunela nekoliko desetina metara iza stanice bila su po- 
vezana kratkom medulinijom, nekada napravljenom zbog toga da bi se 
vozovi mogli okretati i vracati nazad. Sada je jedan od ta dva tunela vo- 
dio samo do bocnog ulaza u meduliniju, a dalje je bio zatrpan, drugi je 
vodio na sever, prema Botanickoj basti i skoro gotovo do Mitisca. Nje- 
ga su zadrzali kao put za odstupnicu, za svaki slucaj, i bas u njemu je Ar- 
tem dezurao. Preostali deo ovog drugog i prostor koji je povezivao tune- 
le pretvoreni su u plantaze pecuraka. Tu su putevi bili sredeni, zemlja 
rastresita i nadubrena - tamo su vozili dubre iz septickih jama, a na sve 
strane su se beleli u urednim lejama sesirici pecuraka. Isto tako je bio za- 
trpan i jedan od dva juzna tunela na tristotom metru, i tamo su, takode 
na samom kraju, podalje od ljudskog naselja, bili kokosinjci i obori za 
svinje. 

Artemova kuca bila je u Glavnoj ulici - tu u jednom od manjih sa- 
tora ziveo je zajedno s ocuhom. Njegov ocuh je bio vazan covek, pove- 
zan s upravom, zaduzen za kontakte s drugim stanicama, tako da u nji- 
hov sator nisu vise nikoga uselili vec im je kao najvisoj klasi dodeljen na 



24 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



licnu upotrebu. Prilicno cesto ocuh je nestajao na dve-tri nedelje i nika- 
da nije vodio Artema sa sobom, izgovarajuci se time da treba odraditi 
neke zaista opasne stvari i da ne zeli Artema da izlaze riziku. Vracao bi 
se iz svojih pohoda izmrsaveo, zarastao, ponekad i ranjen, i uvek bi pr- 
ve veceri sedeo s Artemom, pricajuci mu takve stvari u koje je tesko mo- 
gao poverovati cak i stanovnik ovog grotesknog malog sveta, naviknut 
na neverovatne price. 

Artema je naravno vuklo da putuje, ali je bilo veoma opasno lunja- 
ti tek tako po metrou: patrole nezavisnih stanica bile su prilicno nepo- 
verljive, s oruzjem nisu propustali, a uci nenaoruzan u tunele - znacilo je 
sigurnu smrt. Tako da otkada je s ocuhom dosao sa Savelovske, Artem 
na neke dalje pohode nije isao. Ponekad bi poslom odlazio do Aleksejev- 
ske, naravno, ne sam vec s grupom, i stizali bi cak i do Riske. I bio je on 
na jos jednom putu, o kojem nije mogao nikome da prica, mada je tako 
zeleo... 

Bilo je to prilicno davno, kada Botanicka basta nije mirisala ni na 
kakve erne vec je to bila zapustena, mracna stanica; patrole sa VDNP bi- 
le su razmestene mnogo severnije, a Artem je jos uvek bio klinac. Tada 
su se on i njegovi drugari odlucili na rizik: u toku smene uspeli su da 
smugnu kroz krajni kordon, s fenjerima i dvocevkom ukradenom od ne- 
cijih roditelja, da bi dugo tumarali po Botanickoj basti. Bilo je jezivo, ali 
i interesantno. Svuda su se pod svetloscu fenjera videli tragovi ljudskog 
bitisanja: po coskovima nagorele knjige, polomljene igracke, pocepana 
odeca... Protrcavali su i pacovi, a s vremena na vreme iz severnog tune- 
la zaculo bi se cudno rezanje. I neko od Artemovih prijatelja, vise se ni- 
je secao ko je to tacno bio, sigurno Zenjka, najnemirniji i najradoznaliji 
medu njima trojicom, predlozi: a zasto ne bi pokusali da rasciste put i da 
se popnu gore uz eskalator... samo da vide kako je tamo. Sta je tamo?... 

Artem je odmah tada rekao da je on protiv toga. U secanju su mu pri- 
licno sveze bile ocuhove price o ljudima koji su bili na povrsini, o tome 
kako su posle toga dugo bolovali i kakve su uzase vidali gore na povrsi- 
ni. Ali su krenuli da ga ubeduju, da je to retka prilika: kada ce opet moci 
bez odraslih da dodu na ovu napustenu stanicu, s koje se moze popeti 
gore i videti, svojim ocima videti, kako je to kad nemas nista iznad glave... 
A kada su vec izgubili svaku nadu da ce ga ubediti, rekose da, ako je on 
takva kukavica, neka ostane dole da sedi i ceka dok se oni ne vrate. Osta- 
ti sam na napustenoj stanici i pri torn dovesti u pitanje reputaciju u oci- 
ma dva najbolja druga, bilo je za Artema potpuno neprihvatljivo, i on se 
teska srea slozio. 



25 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Zacudo, mehanizam koji je pokretao prepreku koja je delila plat- 
formu od eskalatora je radio. I bas je Artem uspeo da je pokrene posle 
pola sata bezuspesnog pokusavanja. Zardali metalni zid se sa davolskom 
skripom pomerio u stranu, a pred njihovim ocima se ukazao kratak niz 
stepenica koje su vodile do vrha eskalatora. Neke su bile izvaljene i kroz 
razjapljene rupe, pri svetlu fenjera, mogli su se videti dzinovski zupcani- 
ci, zauvek zaustavljeni pre mnogo godina, pojedeni rdom, presvuceni ne- 
cim mrkim, sto se primetno mrdalo... Nije im bilo lako da nateraju sebe 
da se popnu. Nekoliko puta su stepenice na koje bi stali popustale i pro- 
padale uz skripu, a oni bi preskakali preko rupa, grcevito se drzeci za 
konstrukciju rasvete. Put ka vrhu nije bio dug, ali je prvobitna odlucnost 
splasla posle propadanja prve stepenice, i da bi se ohrabrili, oni su sebe 
zamisljali kao prave stalkere. 

Stalkeri... 

Ta rec, cudna i tuda u ruskom jeziku, potpuno se u njemu odoma- 
cila. Ranije su tako zvali ljude koje je beda terala da kradom ulaze na 
napustene vojne poligone i demontiraju neeksplodirane granate i bom- 
be, da bi predavali mesingane caure otkupljivacima obojenih metala; i 
cudake koji su u mirnodopsko vreme bauljali po kanalizacijama, i go- 
tovo nikoga vise... Ali bilo je u svim tim znacenjima neceg zajednickog: 
uvek je to bila krajnje opasna profesija, koja je podrazumevala dodir s 
neistrazenim, nejasnim, zagonetnim, zlokobnim, neobjasnjivim... Ko 
zna sta se desavalo na napustenim poligonima, gde je, prekopana hilja- 
dama eksplozija, preorana rovovima i ispresecana katakombama, radi- 
oaktivna zemlja radala cudovisne izdanke. I samo se moglo nagadati sta 
se sve naselilo u kanalizacijama megapolisa nakon sto su graditelji poza- 
tvarali za sobom male otvore, da bi zauvek napustili mracne, tesne, smr- 
dljive hodnike... 

U metrou su stalkerima zvali retke hrabre ljude koji bi se osmelili 
da izadu na povrsinu. U zastitnim skafanderima, sa gas-maskama sa za- 
tamnjenim naocarima, naoruzani do zuba, ti ljudi su isli gore na povrsi- 
nu po stvari koje su svima bile neophodne: municiju, aparaturu, rezer- 
vne delove, gorivo... Bilo je na stotine ljudi koji su imali hrabrosti za to. 
Oni koji su pri torn uspevali da se vrate nazad zivi mogli su se izbrojati 
na prste jedne ruke, te su takvi ljudi bili zlata vredni i cenili su ih vise ne- 
go bivse radnike metroa. Najrazlicitije opasnosti vrebale su one koji bi 
se drznuli da se popnu gore - od radijacije do njenih jezivih izopacenih 
kreatura. I na povrsini je bilo zivota, ali to sasvim sigurno nije bio zivot 
prema uobicajenom ljudskom poimanju. 



26 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Svaki stalker je postajao covek - legenda, polubog, koga su svi us- 
hiceno gledali - i malo i veliko. Kada se deca radaju u svetu u kojem ne- 
ma vise kuda da se plovi i leti, a reci kao sto su „pilot" i „mornar" se 
gase i postepeno gube svoj smisao, ona zele da postanu stalkeri. Da od- 
laze u svetlucavim oklopima, praceni stotinama pogleda punih obozava- 
nja i strahopostovanja, gore, kao bogovi, da se bore s cudovistima, da se 
vrate ovamo pod zemlju i donesu ljudima gorivo, municiju, svetlost i to- 
plotu. Da im donesu zivot. 

Stalkeri su hteli da budu i Artem i njegov prijatelj Zenjka i Vitalik 
- Zanovetalo. I dok su prisiljavali sebe da se uspinju uz eskalator koji je 
zastrasujuce skripao, a njegova gazista propadala, oni su sebe zamisljali 
u zastitnim odelima, s radioloskim detektorima, naoruzane mocnim ruc- 
nim mitraljezima na gotovs, kako i dolikuje pravim stalkerima. Ali oni 
nisu imali ni detektore, ni zastitu, a umesto zastrasujucih vojnickih mi- 
traljeza - samo staru dvocevku, koja mozda i nije bila ispravna... 

Prilicno brzo su se popeli i uskoro bili na povrsini. Na srecu, bila 
je noc, inace bi sasvim sigurno oslepeli. Oci, naviknute tokom godina zi- 
vota pod zemljom na mrak, na purpurnu svetlost vatri i havarijskih lam- 
pi, ne bi izdrzale takvo opterecenje. A oslepeli i bespomocni tesko da bi 
uopste uspeli da se vrate kuci. 

Vestibil Botanicke baste je bio skoro urusen, polovina krova je bi- 
la odvaljena, tako da se kroz tu nepostojecu polovinu moglo videti tam- 
noplavo letnje nebo, koje se vec razbistrilo od oblaka radioaktivne pra- 
sine, osuto mirijadama zvezda. Ali sta je uopste zvezdano nebo za dete 
koje nije u stanju da zamisli cak ni to da iznad glave ne mora biti isklju- 
civo plafon. Kada podignes pogled, a on se ne zaustavi na betonskoj 
konstrukciji i trulim isprepletenim kablovima i cevima, vec se gubi u 
tamnoplavom prostranstvu koje odjednom pukne iznad tebe - kakav je 
to osecaj! A tek zvezde! Moze li uopste covek koji nikada nije video zve- 
zde da ima predstavu o beskonacnosti, kada se, sasvim sigurno, pojam o 
beskonacnosti najpre i pojavio kod ljudi koji su bili nadahnuti nocnim 
nebeskim svodom? Milioni treperavih vatrica, srebrnih eksercica poza- 
badanih u kupolu od plavog barsuna... 

Decacici su stajali tri, pet, deset minuta, nesposobni da progovore 
ni jednu jedinu rec. Oni bi tako i ostali, ne bi ni mrdnuli, a ujutru bi si- 
gurno bili zivi skuvani, da se sasvim blizu nije razlegao urlik koji je ledio 
dusu. Osvestivsi se, strmoglavise se nazad ka eskalatoru, i pojurise dole 
kao bez glave, potpuno zaboravivsi na oprez, tako da nekoliko puta 



27 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



umalo nisu propali na siljke zupcanika. Pridrzavajuci i vukuci jedan dru- 
gog, oni su put do kuce presli dok dlanom o dlan. 

Preletevsi poput cigri poslednjih desetak stepenika, izgubivsi usput 
dvocevku, oni jurnuse ka komandnom pultu za pokretanje kapije. Ali, 
davola! - zardala gvozdurija se zaglavila i nije imala nameru da se vrati 
na svoje mesto. Isprepadani na smrt time da ce ih slediti monstrumi s po- 
vrsine, oni pojurise svojima, ka severnom kordonu. 

Ali, shvatajuci da su uradili nesto veoma lose ostavivsi hermeticku 
kapiju otvorenu - jer su mutantima mozda otvorili prolaz dole, u metro, 
do ljudi, oni su usput uspeli da se dogovore da drze jezik za zubima i ni- 
kome od odraslih ne govore gde su zapravo bili. Ovinia na kordonu su 
rekli da su isli u bocni tunel da love pacove, ali su izgubili pusku, upla- 
sili se i vratili. 

Artema je tada ocuh naravno propisno naucio pameti... Zadnjica 
mu je jos dugo bridela od oficirskog opasaca, ali se Artem drzao kao za- 
robljeni partizan i nije odao vojnu tajnu. I njegovi drugovi su cutali. 

I poverovali su im. 

Ali sada, setivsi se te price, Artem je sve cesce razmisljao: ima li ve- 
ze to putesestvije, i sto je jos bitnije, barijera koju su otvorili, s torn fu- 
karom koja je poslednjih nekoliko godina napadala njihove kordone? 

Pozdravljajuci se usput sa poznanicima, zastajuci tu i tamo da bi 
cuo novosti, stegao ruku drugu, poljubio poznatu devojku, ispricao sta- 
rijima sta radi ocuh, Artem najzad stize svojoj kuci. Unutra nikog ne be- 
se, i on odluci da ne ceka ocuha vec da legne da spava: od osmocasov- 
nog dezurstva bi svako pao s nogu. Svuce cizme, skide jaknu i zagnjuri 
glavu u jastuk. Zaspa kao zaklan. 

Satorsko krilo se razmace i unutra necujno skliznu ogromna ligu- 
ra, cije je lice bilo nemoguce videti; jedino sto se videlo bila je glatka lo- 
banja, koja se zloslutno presijavala na crvenom havarijskom svetlu. Za- 
cu se priguseni glas: „Eto, opet smo se sreli. Vidim, ocuh ti nije tu. Ne 
mari. Sacekacemo ga. Pre ili kasnije. Nece pobeci. A dotle ti podi sa 
mnom. Treba nesto da popricamo. Na primer, o barijeri na Botanickoj." 
Artem, ledeci se, prepoznade u njemu svog skorasnjeg poznanika iz kor- 
dona, onog sto se predstavio kao Hanter. A on mu se priblizavao, pola- 
ko, necujno, lice mu se i dalje nije videlo, svetlost je padala nekako cud- 
no... Artem je hteo da pozove u pomoc, ali snazna ruka, hladna poput 
mrtvacke, zapusi mu usta. Na kraju mu pode za rukom da napipa fenjer, 
da ga upali i uperi coveku u lice. To sto je ugledao potpuno ga je parali- 
salo i ispunilo uzasom. Umesto ljudskog liea, mozda grubog i surovoga 



2:< 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



pred sobom je ugledao groznu crnu njusku s dva ogromna bezizrazajna 
oka bez beonjaca i razjapljenom celjusti. Artem se otrze, grabeci ka izla- 
zu iz satora. Odjednom nestade svetla i stanica utonu u mrak; tek su se 
.ponegde u daljini nazirali slabi odblesci vatre. Artem ne razmisljajuci 
mnogo potrca u torn pravcu, ka svetlu. Vampir iskoci za njim ricuci: 
„Stoj! Nemas gde da pobegnes!" Zaori se grozni grohotni smeh, koji se 
postepeno pretvori u naricanje za pokojnikom. Artem je bezao ne osvr- 
cuci se, cuvsi iza sebe bat teskih cizama, spor i odmeren, kao da je nje- 
gov progonitelj znao da nema razloga da zuri, da ce sustici Artema, pre 
ili kasnije... 

Dotrcavsi do vatre, Artem ugleda coveka koji je sedeo pored nje, 
njemu okrenut ledima. Poce da drmusa coveka koji je sedeo, moleci za 
pomoc, ali on pade na leda i postade mu jasno da je ovaj vec odavno mr- 
tav, cak mu je i lice iz nekog razloga bilo prekriveno injem. I u torn smr- 
znutom coveku Artem prepoznade cika Sasu, svog ocuha... 

- Hej, Arteme! Dosta spavanja! Hajde ustaj! Vec punih sedam sati 
knjavas... Ustaj, spavalice! Imamo goste! - razleze se Suhojev glas. 

Artem sede u postelji i tupo se upilji u njega. 

- O, cika Sasa... To si ti... S tobom je sve u redu? - upita na kraju, 
posle duzeg zmirkanja. S teskom mukom se uzdrzao da ne pita da li je 
Suhoj uopste ziv, a i to samo zbog toga sto je to bilo ocigledno. 

- Da, kao sto vidis! Hajde, hajde, dizi se, ne protezi se. Hocu da te 
upoznam sa svojim prijateljem - rece Suhoj. 

Pored njega se zacu poznati mukli glas i Artem se preznoji, prise- 
tivsi se dozivljenog kosmara. 

- A tako znaci, vi se vec poznajete? - zacudi se Suhoj. - Pa, Arte- 
me, bas si okretan! 

Najzad u sator ude i gost. Artem se strese i zalepi se uza zid satora 
- bio je to Hanter. Kosmar mu ponovo prolete pred ocima: praznina 
tamnih ociju, bat teskih cizama iza leda, ukoceni les pored vatre... 

- Da. Vec smo se upoznali - procedi Artem, nevoljno pruzajuci ru- 
ku gostu. 

Ispostavilo se da je Hanterova ruka topla i suva, i Artem je polako 
poceo da uverava sebe da je to ipak bio samo san, da nema niceg loseg 
u ovom coveku, jednostavno mu je dosla u san uobrazilja, raspaljena 
strahom osam sati provedenih u kordonu... 

- Cuj, Arteme! Ucini dobro delo! Pristavi vodicu za caj! Jesi li pro- 
bao nas caj? - namignu Suhoj gostu. - Uh, nuklearna travarica! 



29 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Probao sam vec - javi se Hanter, potvrdno klimajuci glavom. 

- Dobar caj. Na Pecatnicima ga isto prave. Pomije ko pomije. A 
kod vas - sasvim druga prica. 

Artem pode po vodu, zatim prema zajednickoj vatri da pristavi caj- 
nik. U satorima je bilo strogo zabranjeno loziti vatru: tako je izgorelo vec 
nekoliko stanica. 

Usput je razmisljao o tome da su Pecatnici na sasvim drugom kra- 
ju metroa, do tamo, davo bi znao koliko treba ici, toliko presedanja, pre- 
laza, kroz kolike se stanice valja probiti - kroz neke prevarom, kroz ne- 
ke borbom, ponegde zahvaljujuci vezama... A ovaj tako nehajno kaze „1 
na Pecatnicima isto..." Pa, sta reci, interesantan lik, mada zastrasujuci. 
A rucerde - ko da te mengelama steze, a ni Artem ne bese bas slabasan 
i upraznjavao je cvrst stisak pri rukovanju. Posto cajnik prokljuca, on se 
vrati u sator. Hanter vec bese skinuo svoj ogrtac, ispod kojeg je imao cr- 
ni ronilacki kostim s kragnom, tesno pripijen uz siroki vrat i vitko sna- 
zno telo, uvucen u vojnicke pantalone, stegnute opasacem. Preko roni- 
lackog kostima bio je navucen prsluk kakav su nosili ljudi na istovaru 
vagona, s mnostvom dzepova, a ispod miske, u futroli zakacenoj preko 
leda, sijao se brunirani pistolj cudovisnih razmera. Bacivsi letimican po- 
gled, Artemu je bilo jasno da je to „steckin", s uobicajenim za njega du- 
gackim prigusivacem i jos nekakvim dodatkom na vrhu, po svemu sude- 
ci, laserskim nisanom. Jedan takav mora da kosta citavo bogatstvo. A i 
to oruzje, odmah je zapazio Artem, nije obicno, nije za samoodbranu, to 
je sasvim sigurno. I onda se prisetio da je prilikom predstavljanja Han- 
ter uz ime dodao i „Lovac". 

- Daj, Arteme, sipaj gostu caj! Hajde sedi, Hanteru, sedi! Pricaj! - 
razgalami se Suhoj. 

- Sam davo zna koliko dugo se nismo videli. 

- O sebi cu kasnije. Niceg narocitog. A kod vas, cuo sam, cudne se 
stvari desavaju. Nekakva furija vas spopada. Sa severa. Slusao sam da- 
nas price dok smo bili na strazi. O cemu se radi? - u svom maniru, isec- 
kanim frazama, upita Hanter. 

- Smrt je to, Hanteru - naglo se oneraspolozivsi odgovori Suhoj. 

- To se nasa buduca smrt prikrada. Sudbina nas sustize. Eto sta je. 

- Kakva sad smrt? Cuo sam da se uspesno branite. Oni su nenaoru- 
zani. Ali sta je to? Ko su i odakle su oni? Nikada nista slicno nisam cuo po 
drugim stanicama. Nikada. Sto znaci da toga nigde vise i nema. Voleo bih 
da znam o cemu se radi. Ja imam nos za veliku opasnost. Voleo bih da znam 
tacno kakva je to opasnost, da shvatim njenu prirodu. Zato sam ovde. 



30 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Opasnost mora biti eliminisana, je li tako, Lovce? Ti ces uvek 
ostati kauboj... Ali, je li moguce otkloniti ovu opasnost, to je pitanje - 
tuzno se osmehnu Suhoj. - Eto u kom grmu lezi zee. Sve je mnogo kom- 
plikovanije nego sto ti se cini. Neuporedivo teze. Nisu to obicni zombi- 
ji, oni hodajuci mrtvaci iz bioskopa. To je bar lako: napunis revolver sre- 
brnim mecima - podigavsi zivopisno dlan sa ispruzenim kaziprstom u 
obliku pistolja, nastavljao je on - bam, bam, i sile zla su pobedene. Ali 
ovo je nesto drugo. Nesto strasnije. Mene bar nije lako zaplasiti, Hante- 
re, i ti to znas. 

- Ti panicis? - zacudeno upita Hanter. 

- Njihovo glavno oruzje je strah. Narod jedva izdrzava na svojim 
polozajima. Ljudi zalegnu s automatima i mitraljezima - a ovi na njih 
idu goloruki. I svi duboko svesni da su ovi i kvalitativno i brojno nad- 
mocniji, samo sto ne krenu da beze, gube se od straha, a neki su ve<5 i po- 
ludeli, kazem ti u poverenju. I nije to samo strah, Hanteru! - gotovo pro- 
saputa Suhoj. - To je... Ne znam cak ni kako bih ti to racionalno obja- 
snio. Svaki put je sve jace. Kao da uticu na glavu... I meni se cini, svesno. 
Osetis ih jos iz daleka, i taj osecaj postaje sve jaci, neki odvratan nemir, 
da kolena pocinju da ti klecaju. A jos se nista i ne cuje i ne vidi, ali ti vec 
znas da su negde u blizini, da dolaze... Dolaze... A kada se razlegne krik 
- samo bi da pobegnes. Kada pridu blize - pocinje da tresti. I jos dugo 
posle svega vidis kako oni sirom otvorenih ociju idu pravo na reflektor. 

Artem uzdrhta. Izgleda da kosmari nisu mucili samo njega. Ranije 
se trudio da o toj temi ne razgovara ni sa kim - plasio se da ce pomisli- 
ti ili da je kukavica, ili da je pomerio pamecu. 

- Psihu razaraju gadovi! - nastavi Suhoj. - I znas, oni se tacno po- 
dese na tvoju frekvenciju i sledeci put ih jos bolje cujes i jos ih se vise pla- 
sis. Nije to samo strah... Ja to znam... 

On zacuta. Hanter je sedeo nepomicno, ispitujuci ga pogledom, 
ocigledno razmisljajuci o onome sto je cuo. Zatim otpi gutljaj vrelog na- 
pitka i progovori sporo i tiho: 

- To je pretnja za sve, Suhoj. Za ceo ovaj zatrovani metro, ne samo 
za vasu stanicu. 

Suhoj je cutao, kao da ne zeli da odgovori, a onda odjednom planu: 

- Za ceo metro, kazes! A, ne, ne samo za metro. Za celokupno na- 
se napredno covecanstvo, koje je zahvaljujuci svom progresu i doslo u 
nepriliku. Doslo vreme da se plati. Ovo je borba izmedu vrsta, Lovce. I 
ti crni nisu sljam, i nisu oni nikakvi vampiri. Oni su homo novus - sle- 
deci stupanj evolucije, bolje od nas prilagodeni novoj zivotnoj sredini. 



31 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Buducnost je njihova, Lovce. Mozda ce sapiensi truliti jos dvadesetak, 
mozda cak i pedeset godina po davoljim jazbinama koje su sami proko- 
pali jos dok ih je bilo prilicno mnogo pa nisu mogli svi da se smeste go- 
re, tako da su najsiromasniji morali da se preko dana sklanjaju pod ze- 
mlju. Postacemo bledunjavi i krzljavi, kao Velsovi morloci, secas se Vre- 
menske masine: i kod njih su u buducnosti pod zemljom ziveli takvi stvo- 
rovi. Koji su takode nekada bila sapiensi... Da, mi smo optimisti, nece- 
mo da crkavamo! Uzgajacemo gljive na sopstvenom izmetu, a svinja ce 
postati covekov najbolji prijatelj, takoreci partner u prezivljavanju... S 
odvratnom halapljivoscu zderacemo multivitamine koje su na tone pro- 
izvodili nasi marljivi preci. Bojazljivo cemo izlaziti na povrsinu da bismo 
zurno ugrabili jos jedan kanister benzina, nesto malo tudih krpica, a ako 
bas budemo imali srece, mozda i saku patrona, a onda sto brze nazad u 
svoje zagusljivo podzemlje, verovatno se osvrcuci na sve strane da nas ko 
nije video. Zato sto tamo na povrsini mi vise nismo kod svoje kuce. Svet 
nam vise ne pripada, Lovce... On vise nije nas. 

Suhoj zacuta, gledajuci kako se para sporo podize iz solje sa cajem 
i nestaje u sumraku satora. Ni Hanter nije nista odgovarao, a Artem na- 
jednom shvati da nikada nista slicno nije cuo od svog ocuha. Nista nije 
ostalo od njegovog uobicajenog ubedenja da ce sve obavezno biti dobro, 
od onog njegovog: „Ne drami, izvuci cemo se", ili od onog ohrabruju- 
ceg namigivanja. Ili je sve to uvek bio privid. 

- Cutis, Lovce, cutis. Hajde, demantuj me! Sta bi s tvojim argumen- 
tima? Kud se dede onaj tvoj optimizam? Poslednji put kada smo razgo- 
varali, ti si vrlo samouvereno tvrdio da ce nivo radijacije padati i da ce 
se ljudi jednom vratiti na povrsinu. Eh, Lovce... 'Granuce Sunce nad su- 
mom, ali ne za mene' - podrugljivo zapeva Suhoj. - Mi cemo zubima gri- 
sti zivot, drzacemo se za njega iz sve snage, pa ma sta govorili filozofi, ili 
tvrdili sektasi, kako tamo vise niceg nema? Neces da verujes, ne zelis, 
mada negde u dubini duse znas da je zapravo tako. Ali nama se tako svi- 
da, Lovce, zar ne? Ti i ja veoma volimo zivot! I vuci cemo se po smrdlji- 
vom podzemlju, spavacemo u oboru sa svinjama i zderati pacove, ali ce- 
mo preziveti! Je li tako? Probudi se, Lovce! Niko o tebi nece napisati 
knjigu Prica o savremenom coveku, niti ce iko opevati tu tvoju zelju za 
zivotom, tvoj hipertrofirani instinkt samoodrzanja... Koliko dugo ces iz- 
drzati na gljivama, multivitaminima i svinjetini? Predaj se, sapiense! Ti 
vise nisi car prirode! Svrgnut si! Ali ne, niko te ne tera da skapas odmah. 
Bauljaj jos u agoniji, davi se u sopstvenom izmetu... Ali znaj, sapiense: 
odziveo si svoje! Evolucija, cije si zakone upravo ti spoznao, napravila je 



32 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



novi zamah i ti vise nisi poslednji stupanj, vrhunac stvaranja. Ti si dino- 
saurus! Treba ustupiti mesto novim, savrsenijim vrstama. Igra je zavrse- 
na, vreme je da pustimo druge da zaigraju. Tvoje vreme je proslo. I ne- 
ka buduce civilizacije lupaju glavu time zasto su izumrli sapiensi. Mada 
sumnjam da ce to nekog uopste zanimati... 

Hanter, koji je za vreme njegovog monologa pazljivo proucavao 
svoje nokte, podize pogled na Suhoja i s mukom rece: 

- Ti si bas potonuo otkada sam te poslednji put video. Pa, secam se 
da si ti meni govorio, ako budemo sacuvali kulturu, ako ne budemo pa- 
li duhom, ako ne zaboravimo svoj jezik, ako svoju decu naucimo da ci- 
taju i pisu i jos kojesta, da cemo uspeti da opstanemo i pod zemljom. Je- 
si li ti to govorio ili nisi? A sada - predaj se, sapiense... Sta je sad to? 

- Jednostavno sam ponesto shvatio, Lovce. Osetio sam ono sto ces 
i ti mozda shvatiti, a mozda i neces nikada: mi smo dinosaurusi i prozi- 
vljavamo svoje poslednje dane. Moze to da potraje deset ili cak i sto go- 
dina, potpuno je svejedno... 

- Opirati se tome nema svrhe, je li tako? - zlobnim glasom proce- 
di Hanter. - To hoces da kazes? 

Suhoj je cutao oborivsi pogled. Bilo je ocigledno da mu je bilo izu- 
zetno tesko da on koji nikada i ni pred kim nije pokazao slabost sve to 
kaze starom drugu, i to pred Artemom. Sigurno je bilo veoma bolno is- 
taci belu zastavu. 

- A ne, taj film neces gledati! - polako rece Hanter, skocivsi sa svog 
mesta. - A nece ni oni! Nove vrste, kazes? Evolucija? Neumitno izumi- 
ranje? Izmet? Svinje? Vitamini? Ja kroz to jos nisam prolazio. A ne pla- 
sim se ni toga. Ja ruke uvis podici necu. Instinkt samoodrzanja? Nazovi 
ga i tako. Da, ja cu zubima braniti zivot. Imao sam ja tu tvoju evoluci- 
ju. Neka i druge vrste sacekaju svoj red. Ja nisam stoka koju ce voditi na 
klanje. Kapituliraj i idi tim tvojim savrsenijim i bolje prilagodenim, ustu- 
pi im svoje mesto u istoriji! Ako osecas da si se naratovao, putuj - dezer- 
tiraj, ja ti necu suditi. Ali ne pokusavaj da me zaplasis. I ne pokusavaj da 
me vuces za sobom na klanicu. Zasto mi drzis propovedi? Da bi ti bilo 
lakse ako to ne uradis samo ti; ako se svi predamo, nece te biti bas toli- 
ko sramota. Ili neprijatelji obecavaju ciniju vruce kase za svakog druga 
kojeg im budes doveo u zarobljenistvo? Moja borba besmislena? Kazes 
da smo na ivici propasti? Pljujem ja na tvoju propast. Ako smatras da ti 
je mesto na dnu, uzmi vazduh i skaci. Ali ja necu za tobom. Ako je izbor 
Razumnog Coveka, rafiniranog i civilizovanog sapiensa, kapitulacija, 
odricem se tog pocasnog zvanja, i radije cu da postanem zver. I tako cu 



33 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



se i ponasati, grcevito cu braniti zivot i pregriscu grkljan drugima da bih 
ja preziveo. I prezivecu. Je li ti jasno? Prezivecu! 

On sede i tiho zamoli Artema da mu nalije jos caja. Suhoj ustade, i 
mracan i cutljiv, sam pode da dolije i pristavi cajnik. Artem ostade sam 
u satoru s Hanterom. Njegove poslednje reci, taj njegov prezir koji je od- 
zvanjao, ohola samouverenost da ce preziveti, raspalise Artema. On se 
ipak dugo ne usudi da progovori prvi. I tada se Hanter obrati njemu: 

- A sta ti mislis, mladicu? Reci, bez ustrucavanja... I ti bi da vege- 
tiras? Kao dinosaurus? Da sedis ko baba i cekas, dok ne dodu po tebe? 
Znas li pricu o zabi u mleku? Kako su dve zabe upale u solju s mlekom. 
Jedna, racionalno razmisljajuci, na vreme je shvatila da je uzaludno opi- 
rati se i da se od sudbine ne moze pobeci. A tu je i zagrobni zivot, pa ce- 
mu onda nepotrebno se upinjati i uzalud uljuljkivati sebe laznom na- 
dom? Sklopila je krake i bacila se na dno. A druga bese ili luda, ili mo- 
zda ateista. I krenu da se bacaka. Moglo bi se pomisliti: zasto se muci 
ako je sve unapred odredeno. Bacakala se ona, koprcala... Dok nije od 
mleka maslac umutila. I izasla je. Odajmo postu njenoj drugarici, prera- 
no nastradaloj u ime progresa filozofije i racionalnog misljenja. 

- Ko ste vi? - usudi se naposletku da upita Artem. 

- Ko sam ja? Pa ti vec znas ko sam ja. Lovac. 

- Ali sta znaci to - lovac? Cime se vi bavite? Lovite? 

- Kako da ti objasnim... Ti znas kako funkcionise ljudski organi- 
zam? On se sastoji od miliona sicusnih celija - jedne prenose nadrazaje, 
druge cuvaju informacije, trece apsorbuju hranljive materije, cetvrte pre- 
nose kiseonik... Ali sve one, cak i najvaznije medu njima, propale bi za 
manje od jedan dan, ceo organizam bi stradao, da nije celija odgovornih 
za imunitet. One se zovu makrofage. Rade sistematski i odmereno kao 
najprecizniji sat. Kada zaraza napadne organizam, one je pronalaze, sle- 
de je ma gde da se skriva, pre ili kasnije je sustignu i... - on napravi po- 
kret rukom, kao da je nekom polomio vrat, proprativsi to jos i neprijat- 
nim skrgutom - uniste je. 

- Ali kakve to veze ima s vasom profesijom? - insistirao je Artem. 

- Zamisli da je ceo metro - ljudski organizam. Slozeni organizam 
koji se sastoji od cetrdesetak hiljada celija. Ja sam makrofaga. Lovac. To 
je moje zanimanje. Bilo kakva opasnost dovoljno ozbiljna da ugrozava 
citav organizam, mora da bude unistena. To je moj posao. 

Napokon se vrati i Suhoj s cajnikom i, nalivajuci vrelu tecnost u so- 
lje, ocigledno sredivsi za vreme svog odsustva misli, obrati se Hanteru: 



34 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Sta nameravas da preduzmes da bi eliminisao izvor opasnosti, ka- 
uboju? Da krenes u lov i pobijes sve erne? Tesko ce od toga nesto biti. 
Nista ne mozes da uradis, Hanteru. Nista. 

- Uvek ostaje jos jedan izlaz, poslednji. Minirati vas severni tunel 
prema davolima. Zatrpati ga potpuno. I odseci tvoju novu vrstu. Neka 
se razmnozavaju na povrsini i nek ne diraju nas, krtice. Podzemlje - to 
je sada nasa zivotna sredina. 

- Ja cu tebi da kazem nesto zanimljivo. Za to malo ko zna na na- 
soj stanici. Kod nas je vec srusen jedan deo tunela izmedu nase i sused- 
ne stanice. Otprilike tu iznad nas - iznad severnih tunela - teku potoci 
podzemnih voda. I kada su vec prolokale severnu liniju, umalo nas nisu 
potopile. Ovim bismo samo omogucili da voda jos jace prolazi - i onda 
zbogom, rodena VDNP. Eto tako, ako mi sada srusimo preostali severni 
tunel, necemo samo biti potopljeni. Potopice nas radioaktivna vodurina. 
Tada to nece biti samo nas kraj. Eto gde se krije jos veca opasnost za me- 
tro. A ako se upustis u borbu izmedu vrsta sada i na ovaj nacin, nasa vr- 
sta ce biti porazena. Sah. 

- A sta je s hermetickom kapijom? Zar ne treba jednostavno zatvo- 
riti hermeticku kapiju na toj strani tunela? - dosetio se Hanter. 

- Hermeticku kapiju su jos pre petnaest godina nepoznati pamet- 
njakovici sredivali po citavom metrou, pa su je dali na fortifikaciju ne- 
koj stanici, a danas se niko vise i ne seca kojoj. Nije valjda da to nisi 
znao? Jos jednom - sah. 

- Reci mi... Da li u poslednje vreme pojacavaju pritisak na vas? - 
Hanter se izgleda predao i skrenuo razgovor na drugu temu. 

- Da li se pojacava? Jos kako! Tesko je u to poverovati, ali mi do 
skora nismo uopste znali da oni postoje. A vidi sad - glavna opasnost. I 
veruj mi, blizu je dan kada ce nas prosto zbrisati, zajedno sa svim nasim 
utvrdenjima, reflektorima i mitraljezima. Ne moze se ceo metro podici 
da bi zastitio jednu beznacajnu stanicu. Jeste da se kod nas proizvodi do- 
bar caj, ali da li ce neko rizikovati zivot zbog tako poznatog caja kao sto 
je nas? Na kraju krajeva, tu su uvek konkurenti s Pecatnika... Opet sah! 
- tuzno se osmehnu Suhoj. - Nismo mi nikome potrebni. Sami uskoro 
necemo biti u stanju da odolevamo pritisku. Da ih odsecemo, da zatrpa- 
mo tunel, ne mozemo. Da se popnemo gore i udarimo po njima tamo, 
takode nismo u stanju, iz poznatih razloga... Mat. Mat tebi, Lovce! Mat 
i meni. Svima nama vrlo skoro, totalni mat, ako shvatas na sta mislim - 
kiselo se osmehnu Suhoj. 

- Videcemo - odbrusi Hanter. - Videcemo. 



35 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Oni posedese jos, razgovarajuci o svemu i svacemu; cesto su pomi- 
njali Artemu nepoznata imena, delove nekada neispricanih ili neodslusa- 
nih prica. S vremena na vreme bi iskrsavali neki stari sporovi, od kojih je 
Artem malo sta razumeo, i koji su ocigledno trajali godinama, prekidaju- 
ci se rastancima i ponovo se raspaljujuci kada bi se prijatelji opet sreli. 

Na kraju Hanter ustade i pozdravi se sa Suhojem, rekavsi da mora 
na spavanje, zato sto on, za razliku od Artema, posle patrole uopste ni- 
je legao. Ali pre nego sto izade, on se iznenada okrete ka Artemu i rece: 
„Izadi na trenutak." 

Artem odmah iskoci za njim, ne obracajuci paznju na ocuhov za- 
cudeni pogled. Hanter ga je cekao napolju, zakopcavajuci do kraja svoj 
dugacki ogrtac i podizuci okovratnik. 

- Da prosetamo? - predlozi i lagano krenu napred po platformi, ka 
gostinjskom satoru, gde zastade. Artem neodlucno krenu za njim, poku- 
savajuci da pretpostavi o cemu ovakav covek hoce da razgovara s njim, 
s decacicem koji zapravo nikada za druge nije uradio nista znacajno, pa 
cak ni makar korisno. 

- Sta ti mislis o tome cime se ja bavim? - upita Hanter. 

- Izvanredno... Pa da nije bilo vas... Naravno, i drugih takvih kao 
vi, ako takvih jos ima... Mi bismo svi vec odavno... - zbunjeno je pro- 
mrmljao Artem. 

Oseti navalu stida zbog sopstvenog mucanja. Eto bas sada, kada je 
takav covek obratio paznju na njega i nesto hoce bas njemu licno da ka- 
ze, cak ga je zamolio da izade da bi bili nasamo, bez ocuha, on crveni 
kao devojka i nesto s mukom blebece... 

- Mislis? Ako narod tako misli - osmehnu se Hanter - znaci ne tre- 
ba slusati gubitnike. Drhti tvoj ocuh, znas. A on je zaista hrabar covek... 
U svakom slucaju je bio takav. Kod vas se nesto strasno desava. Sta god 
da je, tako ne moze da ostane. U pravu je tvoj ocuh: ovde se ne radi o 
olosu, kao na desetinama drugih stanica, ne radi se o vandalima i dege- 
nericima. Ovo je nesto novo. Nesto zloslutno. Od tog novog se oseca 
hladnoca. Na grob mirise. Za samo dva dana provedena na vasoj stani- 
ci u mene pocinje da se uvlaci taj strah. I sto vise o njima znas, sto ih vi- 
se proucavas, sto ih bolje sagledas, strah je sve veci, tako sam ja razu- 
meo. Ti ih, na primer, nisi vidao cesto, je li tako? 

- Samo jednom, zato sto sam ja tek odnedavno poceo da idem na 
sever u patrole - priznade Artem. - Ali mi je, posteno govoreci, i to jed- 
nom dosta. Od tad me muce kosmari. Kao danas, na primer. A koliko je 
vremena proslo od tog dana! 



36 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Kosmari, kazes? I ti ih imas? - namrsti se Hanter. - Da, ne lici na 
slucajnost... Ako ostanem tu jos neko vreme, koji mesec, i budem isao u 
te vase patrole redovno, nije iskljuceno da cu postati depresivan... Jok, 
decko. Pogresio je tvoj ocuh u jednoj stvari. Ne govori to on. Ne misli 
on tako. To oni za njega misle i umesto njega govore. Predajte se, kazu, 
otpor je uzaludan. A on je njihov portparol. On toga, naravno, nije sve- 
stan... I istina je sigurno ono da se podesavaju dubrad i psihu razaraju. 
Davolska posla! Reci mi, Arteme - obrati mu se on direktno, imenom, i 
mladic shvati: sprema se da mu kaze nesto zaista vazno. - Imas li neku 
tajnu? Nesto sto nikome sa stanice ne bi rekao, a sto bi mogao otkriti 
neznancu. 

- P-pa... - zbuni se Artem, sto je pronicljivom coveku bilo sasvim 
dovoljno da shvati da takva tajna postoji. 

- I ja imam tajnu. Hajde da ih razmenimo. Zeleo bih da s nekim 
podelim svoju tajnu, ali bih hteo da budem siguran da je nece izbrbljati. 
Podeli i ti sa mnom svoju - ali ne neku glupost o devojcicama nego ne- 
sto ozbiljno, sto niko vise ne treba da cuje. I ja cu tebi ispricati ponesto. 
To mi je vazno. Veoma vazno, razumes? 

Artem se kolebao. Znatizelja je, naravno, bila razumljiva, ali se 
istovremeno plasio da svoju tajnu, bas onu, otkrije ovom coveku, koji ni- 
je bio samo interesantan sagovornik i covek bogatog zivotnog iskustva 
nego po svemu sudeci i hladnokrvni ubica, koji je bez ikakvog dvoumlje- 
nja uklanjao sve prepreke sa svog puta. A sta kad se ispostavi da je Ar- 
tem zaista povezan s invazijom crnih... 

Hanter ga pogleda u oci, hrabreci ga: 

- Nema razloga da me se pribojavas. Garantujem diskreciju! - i za- 
gonetno namignu. 

Tako oni dodose do gostinjskog satora, koji je za tu noc dodeljen 
Hanteru na raspolaganje, ali ostadose napolju. Artem razmisli poslednji 
put, i ipak se odluci. Udahnu malo vise vazduha, i onda zurno, u jednom 
dahu, isprica celu pricu o pohodu na Botanicku bastu. Kada je zavrsio, 
Hanter je neko vreme cutao, razmisljajuci o onome sto je cuo. Zatim 
promuklim glasom procedi: 

- Posteno govoreci, tebe i tvoje drugove bi za ovo trebalo ubiti, iz 
vaspitnih razloga. Ali vec sam ti garantovao neprikosnovenost. Na tvo- 
je drugove se ovo, naravno, ne odnosi... 

Artemu se srce steze, oseti kako mu telo drhti od straha i klecaju 
noge. Nije bio u stanju da progovori, i zbog toga je cuteci cekao nasta- 
vak optuznice. 



37 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Ali, uzevsi u obzir vas uzrast i potpunu glupost u trenutku desa- 
vanja, a i zbog zastarelosti, pomilovani ste. Zivi - i da bi sto pre povra- 
tio Artema od soka, Hanter mu jos jednom, ovoga puta ohrabrujuce, na- 
mignu - ali upamti da u svojim susedima sa stanice vise nemas uporiste. 
Jer si upravo u moje ruke stavio mocno oruzje protiv samog sebe. A sa- 
da ces da cujes moju tajnu. 

I dok se Artem kajao zbog svoje brbljivosti, on nastavi: 

- Ja na ovu stanicu preko citavog metroa nisam uzalud dosao. 
Ostajem pri svome. Opasnost se mora otkloniti, kao sto si, sigurno, vise 
puta danas cuo. Mora, i bice otklonjena. Ja cu to uciniti. Tvoj ocuh se 
plasi. On se polako pretvara u njihovo orude, kako ja to razumem. On 
im se opire sa sve manje volje, a mene pokusava da razuveri. Ako je isti- 
na da postoje podzemne vode - onda varijanta s rusenjem tunela, narav- 
no, otpada. Ali posle tvoje price mi je ponesto jasnije. Ako su crni poce- 
li da se pojavljuju ovde posle vaseg pohoda, to znaci da oni dolaze s Bo- 
tanicke baste. A valjda nesto i gaje u toj Botanickoj basti, ako su se ta- 
mo pojavili. To znaci da ih je moguce blokirati tamo, blize povrsini. Bez 
opasnosti da se nabasa na podzemne vode. Ali jedino davo zna sta se de- 
sava posle sedamstotog metra u severnom tunelu. Tamo vasa vlast pre- 
staje. Pocinje vlast tame - najrasprostranjeniji oblik uprave na teritoriji 
Moskovskog metroa. Ja cu poci tamo. To ne treba niko da zna. Suhoju 
ces reci da sam se raspitivao za situaciju na stanici, i to ce biti istina. Ti, 
u stvari, neces morati nikom nista da objasnjavas: ako sve prode glatko, 
sam cu sve objasniti kome bude trebalo. Ali moze se desiti - zastade on 
na sekundu, pazljivo gledajuci Artema u oci - da se ja i ne vratim. Bude 
li eksplozije ili ne, ukoliko se ja ne vratim do sutra ujutru, neko bi tre- 
balo da kaze sta se sa mnom desilo, i da isprica mojim drugovima kakva 
se posast zapatila u vasim severnim tunelima. Sa svim svojim starim po- 
znanicima s ove stanice, ukljucujuci i tvog ocuha, sam se danas video. I 
osecam, gotovo mogu da vidim, kako crvic sumnje i straha izjeda mo- 
zgove svih onih koji su cesto izlozeni njihovom uticaju. Ja ne mogu da se 
oslonim na ljude s crvljivim mozgovima. Potreban mi je zdrav covek, ci- 
ji razum jos nisu zaposeli ti vampiri. Trebas mi ti. 

-J a? Ali, kako vam ja mogu pomoci? - zacudi se Artem. 

- Saslusaj me. Ako se ja ne vratim, ti moras, po svaku cenu - po sva- 
ku cenu, cujes li?! - da dodes do Polisa. Do Grada... I potrazices tamo co- 
veka koga zovu Mlinar. Njemu ces ispricati sve. I jos nesto. Dacu ti sada 
jednu stvar, daces mu je kao dokaz da te ja saljem. Udi na trenutak! - Ski- 
nuvsi katance s ulaza, Hanter podize zastor i propusti Artema unutra. 



38 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

U satoru bese tesno zbog ogromnog ruksaka maskirnih boja i ne- 
normalno velike putne skrinje, koji su bili na podu. Pri svetlosti fenjera 
Artem je uspeo da vidi cev nekakvog solidnog oruzja koje je pretece sve- 
tlucalo iz unutrasnjosti torbe, po svoj prilici rasklopljenog rucnog mitra- 
ljeza. Pre nego sto ga je Hanter sakrio od radoznalih pogleda, Artem je 
uspeo da zapazi mat erne metalne korpe s mitraljeskim sarzerima, ured- 
no slozene na istoj strani do oruzja, i male zelene protivpesadijske mine 
- na drugoj. 

Ne komentarisuci nista o torn arsenalu, Hanter otvori bocni dzep 
ranca i izvadi odande malu metalnu kapislu, napravljenu od caure za 
automat. Na onoj strani gde bi trebalo da se nalazi metak, kapisla se za- 
vrsavala zasrafljenim poklopcem. 

- Evo, uzmi. Ne cekaj me duze od dva dana. I ne boj se. Svuda ces 
nailaziti na ljude koji ce ti pomoci. Uradi to obavezno! Jasno ti je sta od 
tebe zavisi. Ne treba ponovo sve da ti objasnjavam, zar ne? To je to. Po- 
zeli mi srecu i brisi... Treba da odspavam. 

Artem jedva procedi reci pozdrava, stisnu snaznu Hanterovu sapu 
i vrati se u svoj sator, pogrbljen pod tezinom misije koja mu je poverena. 



39 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



GLAVA 3 



AKO SE NE VRATIM 



Artem je slutio da mu ne gine jedno pristrasno saslusanje po povratku 
kuci: ocuh ce ga sigurno kinjiti, ispitujuci ga o cemu je razgovarao s 
Hanterom. Ali, suprotno njegovim ocekivanjima, ovaj ga nije cekao na- 
kostresen i s pripremljenim spanskim cizmama, vec je mirno spavao - a 
do tada nije uspevao da zaspi danima. 

Nakon nocnih dezurstava i dnevnog sna, Artem bi morao da radi 
nocnu smenu - u fabrici caja. 

Tokom decenija godina zivota u podzemlju delimicno osvetljenom 
slabim crvenim svetlom, realan dozivljaj dana i noci postepeno se gubio. 
Nocu bi osvetljenje na stanici bilo slabije, bas kao sto je to nekada bila 
praksa u vozovima na daljim relacijama, da bi ljudi mogli da spavaju, ali 
nikada, osim u havarijskim situacijama, nije potpuno iskljucivano. Koli- 
ko god da se ljudski vid izostrio tokom godina zivota u tami, ipak se ni- 
je mogao porediti s vidom stvorenja koja su zivela po tunelima i zapu- 
stenim prolazima. Podela na „dan" i „noc" nastala je pre iz navike ne- 
go zbog potrebe. „Noc" je imala smisla utoliko sto je za vecinu stanov- 
nika stanice bilo prijatnije da spavaju u isto vreme, tada je spavala i sto- 
ka, prigusivano je osvetljenje, i bilo je zabranjeno praviti buku. O tac- 
nom vremenu zitelji stanice su se obavestavali pomocu dva stanicna sa- 
ta, koji su bili postavljeni jedan naspram drugog iznad ulaza u tunele. 
Tim casovnicima je pridavana podjednaka vaznost kao i strateskim 
objektima kao sto su magacini oruzja, filteri za vodu ili elektrogenerator. 
Na njih su uvek motrili, manje kvarove bi odmah popravljali, a neki, ne 



10 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



toliko diverzioni, koliko huliganski pokusaji da ih obore, kaznjavani su 
na najsuroviji nacin, sve do proterivanja sa stanice. 

Ovde je uveden strogi krivicni zakon, prema kojem je uprava 
VDNP sudila prestupnicima na prekom sudu, pravdajuci se vanrednim 
stanjem, koje je po svoj prilici uvedeno zauvek. Diverzije na strateske 
objekte povlacile su za sobom najstroze kazne. Za pusenje i paljenje va- 
tre na peronu i van za to posebno predvidenog mesta, kao i za nemaran 
odnos prema oruzju i municiji, sledovalo je momentalno proterivanje sa 
stanice i konfiskacija imovine. Takve drakonske kazne su pravdane time 
sto je vec nekoliko stanica izgorelo do temelja. Vatra se za tren oka siri- 
la po satorskim gradovima, prozdiruci sve pred sobom, pa bi bolni, bez- 
umni jauci, jos dugo posle katastrofe kao eho odzvanjali u usima stanov- 
nika susednih stanica, a ugljenisana tela, slepljena s rastopljenom plasti- 
kom i ceradama, pri svetlosti fenjera cvrcala su od nezamislive vreline 
plamena, kezeci zube na isprepadane svercere i putnike, slucajno naba- 
sale u taj pakao. 

Da ih ne bi snasla ta crna sudbina, na mnogim stanicama su neo- 
prezno rukovanje vatrom svrstali u kategoriju teskih krivicnih dela. 

Proterivanjem su kaznjavali i za krade, sabotaze i neopravdano iz- 
begavanje radne obaveze. Ali, s obzirom na to da su svi, u svakom tre- 
nutku, bili jedni drugima na oku, i da je na stanici zivelo svega nesto vi- 
se od dvesta ljudi, takvi prekrsaji, pa i prekrsaji uopste, bili su vrlo ret- 
ki, i najcesce su ih cinili stranci. 

Radna obaveza je na stanici bila zakon, i svi, od najmladeg do naj- 
starijeg, morali su da odrade svoju svakodnevnu normu. Farme svinja, 
plantaze pecuraka, fabrika caja, mesni kombinat, vatrogasna i inzenjer- 
ska sluzba, oruzarnica - svaki zitelj radio je na jednom od ovih, a pone- 
ko i na dva mesta. Muskarci su uz to imali obavezu da jednom u dva da- 
na kao vojnici dezuraju u jednom od tunela, a u vreme konflikata ili po- 
javljivanja neke nove opasnosti iz dubina metroa, patrole su znatno po- 
jacavane, a rezervna je bila u punoj pripravnosti za borbu. Tako pedant- 
no uredenim zivotom moglo se pohvaliti veoma malo stanica, i dobar 
glas o VDNP privlacio je mnoge koji su zeleli da se skuce na njoj. Ipak 
su naseljavanje strancima dopustali retko i teska srca. 

Do nocne smene u fabrici caja ostalo je jos nekoliko sati i Artem, 
ne znajuci sta bi sa sobom, ode do svog druga Zenjke, jednog od onih s 
kojima je svojevremeno isao na ono vrtoglavo putovanje na povrsinu. 

Zenjka je bio njegov vrsnjak, ali je, za razliku od Artema, ziveo sa svo- 
jom pravom porodicom: s ocem, majkom i mladom sestricom. Slucajevi 



41 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



da su uspele da se spasu citave porodice bili su retki, i Artem je potajno 
zavideo svom prijatelju. On je, naravno, veoma voleo svog ocuha, i po- 
stovao ga cak i sada kada je ovaj popustio sa zivcima, ali je pri torn bio 
savrseno svestan da mu Suhoj nije otac, niti ikakav rod, i nikada ga nije 
zvao tata. 

A Suhoj, koji je u pocetku sam zamolio Artema da ga zove cika Sa- 
sa, s vremenom se pokajao zbog toga. Godine su mu prolazile, a on, sta- 
ri tunelski vuk, nije uspeo da stekne pravu porodicu, nije imao cak ni ze- 
nu koja bi ga cekala kad se vrati iz pohoda. Osecao je teskobu kada bi 
video majke s malom decom i mastao je o tome da dozivi dan kada vise 
nece morati nikada da odlazi u mrak, nestajuci iz zivota stanice danima 
i nedeljama, a mozda i zauvek. I tada se on nadao da ce naci zenu koja 
ce pozeleti da se uda za njega i rodi mu decu, koja ga nece, kada budu 
naucila da govore, zvati cika Sasom, nego ocem. 

Starost i nemoc bili su sve blizi, vremena je ostajalo sve manje i ma- 
nje, i sigurno je trebalo pozuriti, ali nikako nije uspevao da se otrgne. 
Zadatak je smenjivao zadatak i jos se nije nasao niko na koga bi preneo 
deo svog posla, kome bi poverio svoje veze, otkrio profesionalne tajne, 
da bi se sam posvetio nekom laksem poslu na stanici. On je poodavno 
razmisljao o nekom mirnijem poslu, i cak je znao da moze da racuna na 
neku rukovodecu poziciju na stanici, zahvaljujuci svom autoritetu, savr- 
senoj radnoj biografiji i prijateljskim odnosima s upravom. I dok dostoj- 
nu zamenu jos uvek nigde nije ni nazirao, umirujuci sebe mislima o srec- 
nijem sutra, on je ziveo svoje danas, stalno odlazuci konacni povratak, 
nastavljajuci da natapa svojim znojem i krvlju kamen tudih stanica i be- 
ton dalekih tunela. 

Artem je znao da ga ocuh, bez obzira na svoju gotovo ocinsku lju- 
bav prema njemu, ne vidi kao nastavljaca svog posla, i uglavnom ga 
smatra klipanom,'pri torn sasvim nezasluzeno. Na dalje pohode on nije 
vodio Artema, bez obzira sto je ovaj vec odrastao i sto vise nisu palili iz- 
govori da je jos mali i da ce ga zombiji ukrasti ili pacovi pojesti. On cak 
nije ni bio svestan da je upravo tim svojim nepoverenjem podsticao Ar- 
tema na te nepromisljene avanture, zbog kojih bi ga posle tukao. On je 
ocigledno zeleo da Artem svoj zivot ne izlaze besmislenim opasnostima 
na putesestvijima po metrou vec da zivi onako kako je mastao o zivotu 
sam Suhoj: mirno i bez izlaganja riziku, radeci i podizuci decu, ne rasi- 
pajuci uzalud svoju mladost. Ali, zeleci takav zivot za Artema, on je za- 
boravljao da je pre nego sto je i sam poceo da tezi takvom zivotu prosao 
kroz vatru i vodu, uspeo da prezivi stotine pustolovina, i da ih se zasiti. 



42 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



I nije iz njega ni sada progovarala mudrost stecena s godinama vec godi- 
ne i umor. Artem je pucao od energije, tek je poceo da zivi, a tavorio je 
seckajuci i suseci gljive, menjajuci pokrivace i nikada se ne usudujuci da 
prede petstoti metar, sto je za njega bilo potpuno nezamislivo. Zelja da 
ode sa stanice rasla je u njemu iz dana u dan, zato sto je sve jasnije uvi- 
dao kakvu mu je sudbinu namenio ocuh. Karijera uzgajivaca caja i ulo- 
ga oca mnogobrojne dece Artemu se dopadala manje od bilo cega dru- 
gog na svetu. Bas tu zed za pustolovinom, zelju da ga ponesu, kao skit- 
nicu, tunelski vetrovi, i da za njima ide ka neizvesnosti, u susret sudbini 
koja mu je namenjena, sigurno je u njemu naslutio Hanter, zamolivsi ga 
za tako ozbiljnu uslugu, koja je podrazumevala i ogroman rizik. On je, 
kao Lovac, imao istancan njuh za ljude, i vec posle sata razgovora bilo 
mu je jasno da moze da se osloni na Artema. Cak i da Artem ne stigne 
do odredenog mesta, on svakako ne bi ostao na stanici, zaboravivsi na 
zadatak ako se Hanteru nesto desi na Botanickoj basti. 
I Lovac se nije prevario u svom izboru. 

Zenjka je, na srecu, bio kod kuce, i Artem je mogao da prekrati ve- 
ce najnovijim spletkama, razgovorima o buducnosti i jakim cajem. 

- Zdravo! - odgovori drug na Artemov pozdrav. - I ti ides u noc- 
nu u fabriku? I mene su tamo rasporedili. Bas sam se premisljao, hteo 
sam cak da molim rukovodstvo za premestaj. Ali ako su i tebe raspore- 
dili sa mnom, onda nista, izdrzacu. Ti si danas bio na dezurstvu, zar ne? 
Bio si u patroli? Pa pricaj! Cuo sam da ste imali CP... Sta se desilo? 

Artem znacajno pokaza na Zenjkinu mladu sestricu, koju je toliko 
zainteresovao razgovor koji je trebalo da usledi, da je prestala da kljuka 
krpanu lutku koju joj je majka sasila od sasusenog korenja pecuraka, pa 
ih je gledala bez daha svojim okruglim ocima, iz coska satora. 

- Slusaj mala! - shvativsi na sta Artem misli, grubo rece Zenjka - 
kupi svoje prnjice i idi da se igras u komsiluku. Cini mi se da te Katja 
zvala da dodes. S komsijama treba odrzavati dobre odnose. I zato poku- 
pi svoje krpice i brisi! 

Devojcica je nesto revoltirano promrmljala i kao osudenik se poce- 
la spremati, usput grdeci lutku koja je tupo gledala u tavanicu svojim iz- 
lizanim ocima. 

- Kako se pravite vazni! Ja ionako sve znam! Pricacete o onim va- 
sim gadostima! - prezrivo dobaci ona na rastanku. 

- A ti si, Lenka, jos mala da o gadostima razmisljas. Jos ti se mle- 
ko oko usana nije osusilo! - pokusavajuci da joj pokaze gde joj je mesto, 
rece Artem. 



43 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Sta je to mleko? - tupavo upita devojcica, brisuci usta. 

Niko je ne udostoji objasnjenja, i pitanje ostade da visi u vazduhu. 
Kada ona ode, Zenjka priteze iznutra zastor satora i upita: 

- Pa, sta je to bilo? Govori vec jednom! Svasta sam vec cuo. Jedni 
kazu da je ogroman pacov izasao iz tunela, drugi, da ste uhodu crnih 
preplasili, cak i ranili. Kome da se veruje? 

- Ne veruj nikome! - posavetova ga Artem. - Svi lazu. Bio je to pas. 
Malo stence. Odneo ga je Andrej, pustolov. Rece da ce ono da izraste u 
nemacku ovcarku - nasmeja se Artem. 

- Pa upravo sam od Andreja cuo da je to bio pacov! - u nedoumi- 
ci ce Zenjka. - Strucno se nalagao, je 1' da? 

- Ti ne znas? Pa to je njegova omiljena izmisljotina: o pacovima ve- 
licine svinje. On je spadalo, razumes - odgovori Artem. - Sta ima novo 
kod tebe? Sta pricaju klinci? 

Zenjkini prijatelji su bili sverceri, snabdevali su cajem i svinjetinom 
trznicu na Prospektu mira. Odande su donosili multivitamine, krpice, 
razne nepotrebne stvari, ponekad cak i umascene knjige, kojima su 
uglavnom nedostajale neke stranice, a koje su tajanstvenim putevima do- 
spevale na Prospekt mira, obisavsi pola metroa, iz jednog drvenog kofe- 
ra u drugi, iz dzepa u dzep, od trgovca do trgovca, dok napokon ne bi 
nasle svog vlasnika. 

Na VDNP su bili ponosni i na to sto su, bez obzira na udaljenost od 
centra i glavnih trgovackih puteva, naseljenici uspevali ne samo da prezive 
iz dana u dan u nemogucim uslovima vec i da odrzavaju, makar u okviri- 
ma stanice, ljudsku kulturu, koja je definitivno nestajala u citavom metrou. 

Uprava stanice se starala da torn pitanju posveti sto je moguce vise 
paznje. Decu su obavezno ucili da citaju, a na stanici su cak imali i svoju 
malu biblioteku, gde su najcesce zavrsavale sve knjige kupljene po vasa- 
rima. Nevolja je bila u tome sto kod svercera nije bilo selekcije, uzimali 
su ono sto se nudilo, tako da se svakakvog sunda nagomilalo ponajvise. 

Ipak, odnos zitelja stanice prema knjigama je bio takav da cak ni iz 
najnistavnije knjige niko nikada nije iscepio nijednu stranicu. Prema 
knjigama su se ponasali kao prema svetinji, kao prema poslednjem pod- 
secanju na unisteni predivni svet. A odrasli, koji su neizmerno cenili sva- 
ki trenutak secanja koji bi im vratilo citanje, prenosili su takav odnos 
prema knjizi na svoju decu, koja i nisu imala cega da se sete, koja nisu 
znala, niti su mogla upoznati drugi svet, osim isprepletanih, sumornih i 
tesnih tunela, hodnika i prolaza. 



44 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



U metrou nije bilo mnogo mesta na kojima se stampana rec tako 
bogotvorila, i stanovnici VDNP su s ponosom smatrali svoju stanicu jed- 
nim od poslednjih bedema kulture, severnom predstrazom civilizacije na 
Kalusko-riskoj liniji. 

Knjige su citali i Artem i Zenjka. Zenjka je svaki put s nestrplje- 
njem ocekivao povratak svojih prijatelja s vasara i prvi trcao pred njih, 
da sazna da nisu nabavili nesto novo. I tako bi knjiga najpre dospevala 
kod Zenjke, a tek posle toga u biblioteku. 

Artemu je knjige donosio ocuh sa svojih pohoda, i u njihovom sa- 
toru se nalazila gotovo prava polica za knjige. Na njoj su stajale, od vre- 
mena pozutele, ponekad jos i pobudale i nagrizene od pacova, nekada u 
mrkim mrljicama necije sasusene krvi, takve stvari kakve nije imao niko 
na stanici, a mozda ni u citavom metrou: Markes, Kafka, Borhes, Vian, 
nekoliko tomova ruske klasike. 

- Momci ovog puta nista nisu doneli - rece Zenjka. - Leha rece, da 
ce neki covek tamo kroz mesec dana dobiti partiju knjiga iz Polisa. Obe- 
cao je da ce skloniti koji komad. 

- Ma pusti knjige! - odmahnu Artem. - Sta se prica? Kakva je si- 
tuacija? 

- Situacija? Nista posebno. Kruze, naravno, svakakve glasine, ali to 
je uobicajeno, sverceri ne mogu bez glasina i prica. I kad izdisu, ne nudi 
im hleba nego ih pusti da ti glasine ispricaju. Ali verovati ili ne verovati 
njihovim bajkama, to je vec diskutabilno. Izgleda da je za sada sve mirno. 
Naravno, ako se uporedi s onim vremenom kada je Hanza ratovala s cr- 
venima. Da! - priseti se on. - Na Prospektu mira su zabranili prodaju 'lu- 
daje". Sada ako kod svercera pronadu 'ludaju', sve oduzmu i najure sa sta- 
nice, jos ga i upisu. Ako ga ponovo uhvate, Leha kaze, ne udare mu za- 
branu od nekoliko godina. Nego zauvek! To je za svercera stvarno smrt. 

- Ma daj! Tek tako zabranili? Ma ko su oni? 

- Kazu, proglasili je za narkotik, izaziva halucinacije. A i mozak od 
nje pocinje da odumire ukoliko se dugo koristi. Kao, brinu o zdravlju. 

- Pa neka onda cuvaju svoje zdravlje! Zasto su odjednom zabrinu- 
ti za nase? 

- Znas sta? - rece Zenjka skoro sapatom. - Leha kaze da oni u stva- 
ri namerno sire famu o ugrozavanju zdravlja. 

- Kakvu famu? - zacudeno upita Artem. 



Ludaja je opijat, sastojak gljive ludare, cijim se zvakanjem i gutanjem izazivaju 
halucinacije, prim-, prev. 



45 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Dezinformaciju. Evo, slusaj. Leha je jednom zasao dalje nasom li- 
nijom, iza Prospekta mira. Stigao do Suharevske. Nekim poslom, sigur- 
no mutnim, nije bas pricao o kakvom poslu je bila rec. I naleteo je tamo 
na jednog interesantnog cikicu. Maga. 

- Koga? - ne izdrza Artem i zasmeja se. - Mag? Na Suharevskoj? 
Da ne preteruje malo taj tvoj Leha? I, sta se desilo? Da mu nije mag mo- 
zda dao carobni stapic? Hi carobni pasulj?... 

- Ti si budala - ljutnu se Zenjka. Mislis da sve znas najbolje? To 
sto ih ti do sada nisi sreo i nisi cuo za njih, ne znaci da ih nema. A u mu- 
tante sa Filevke verujes? 

- A sto ne bih verovao? Pa oni stvarno postoje, to je jasno. Ocuh 
mi je pricao. A o magovima nikada nista nisam cuo. 

- I Suhoj isto, uz duzno postovanje, izmedu ostalog, sigurno ne zna 
bas sve na svetu. A mozda jednostavno nije hteo da te plasi. Da skratim, 
ako ne zelis da slusas, idi do davola. 

- Dobro de, Zenj, pricaj. Svakako je zanimljivo. Mada, naravno, 
zvuci... - Artem napravi grimasu. 

- Pa, ovako. Oni su tamo spavali pored vatre. Na Suharevskoj, to 
znas, niko stalno ne zivi. Tu ti onda zastanu sverceri da prenoce, jer ih 
vlasti Hanze tamo proteruju s Prospekta mira. Ma, svakakav olos ti se 
tu muva - kojekakvi sarlatani, lopuze koje se prisljamce svercerima. I put- 
nici tu predahnu pre nego sto nastave ka jugu. A tamo iza Suharevske, u 
tunelima, pocinje nekakvo bunilo. Zapravo, tamo nema zivota: ni pacova, 
ni mutanata, pa ipak, ljudi koji tuda pokusaju da produ, cesto nestaju. Ne- 
staju zauvek, bez traga. Sledeca stanica posle Suharevske je Turgenjevska. 
Ona granici s Crvenom linijom: tamo je bio prolaz kod Cistih ribnjaka, 
stanice koju su crveni preimenovali u Kirovsku, bio je to, kazu, takav ko- 
munizam... Plasili su se da im takva stanica bude u susedstvu. Zazidali 
prolaz. I Turgenjevska je sada pusta. Zapustena. Zato sto je tunel od Su- 
harevske do najblize naseljene stanice dugacak... Bas u njemu i nestaju. 
Ako k renu sami, gotovo sigurno nece proci. A ako su u karavanu vecem 
od deset ljudi, onda prolaze. I nista, kazu, normalan tunel, cist, miran, pra- 
zan, nema ni bocnih ogranaka, nema gde da se nestane. Nigde zive duse, 
nista ne suska, nema nikakvih stvorenja... A onda, sledeceg dana, neko se 
sit naslusa o tome kako je tamo cisto i sigurno, pljune na sujeverje, pode 
kroz tunel - i onda kao jaje s groba. Bio covek - nema coveka. 

- Poceo si nesto da pricas o torn magu - tiho ga podseti Artem. 

- Polako, doci cu i do maga, strpi se malo - obeca Zenjka. - I tako, 
ljudi se boje da sami idu kroz te tunele ka jugu. I onda, na Suharevskoj 



46 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



traze sebi drustvo, da bi ih zajedno prosli. A kada nema vasara, nema ni 
ljudi, i onda ponekad valja sedeti i cekati, nekad i nedeljama, dok se ne 
okupi dovoljan broj ljudi da idu. Eto kako stoje stvari: sto je vise ljudi, 
to je sigurnije. Leha kaze da se tamo ponekad moze naleteti na veoma 
zanimljive tipove. Naravno, i sljama ima mnogo, treba znati napraviti 
razliku. Ali, ako se desi da ti se posreci, onda se svega naslusas. Sve u 
svemu, Leha je tamo sreo maga. Naravno, ne onakvog kakvog ti zami- 
sljas, nikakvog Hotbica iz carobne lampe... 

- Hotbic je dzin, a ne mag - oprezno ga ispravi Artem, ali Zenjka 
se ne osvrnu na njegovu primedbu vec nastavi. 

- Covek je okultista. Pola zivota je proveo proucavajuci misticku 
literaturu. Narocito je Lehi o nekom Kastanedi govorio... Covek, znaci, 
kao da cita misli, vidi buducnost, pronalazi stvari, moze da predvidi opa- 
snost. Kaze da vidi duhove. Zamisli, on cak... - Zenjka napravi dramsku 
pauzu - po metrou ide nenaoruzan. Ima samo kuhinjski nozic, da bi mo- 
gao hranu da isece, i to neki plasticni, nikakav. On kaze da su i ovi koji 
gaje ludare i ovi koji ih koriste - bezumnici. Zato sto to nije uopste ono 
sto mi mislimo da jeste. To zapravo i nije opijat, a i te otrovnice uopste 
nisu otrovne. Tih vrsta otrovnica u srednjem pojasu uopste nije ni bilo. 
I ja sam svojevremeno dosao do nekog leksikona pecuraka i stvarno o 
tim otrovnicama ni reci nisam nasao. Cak nista nalik njima. Onaj ko ih 
zvace misleci da su stvarno halucinogene i da ce imati vizije, gresi, tako 
taj mag kaze. Ali, ako bi se te otrovnice drugacije pripremile, onda se uz 
njihovu pomoc moze doci u takvo stanje iz kojeg se mogu kontrolisati 
dogadaji u realnom svetu iz sveta tih otrovnica u koji dospevas kada ih 
na taj nacin pojedes. 

- Pa taj tvoj mag je pravi pravcati narkoman! - samouvereno do- 
baci Artem. - Kod nas mnogi koriste ludaju da bi se opustili, ali se niko 
do te mere ne nazdere. Covek je zlonameran, sto posto. Njemu nije osta- 
lo jos mnogo. Slusaj, meni je cika Sasa pricao sledecu pricu... Na nekoj 
stanici, vise se ne secam kojoj, pride mu nepoznati starcic i krene da mu 
prica kako je on veliki medijum i da se neprestano bori protiv isto tako 
mocnih medijuma i vanzemaljaca, samo zlih. I da su ga gotovo nadvla- 
dali i kako on mozda ni taj dan nece preziveti, jer svu snagu trosi na bor- 
bu. A stanica, slicna Suharevskoj, tako neka polustanica, s vatrama oko 
kojih sede ljudi, blize sredisnjem delu platforme, podalje od tunela, da bi 
odspavali i sutradan nastavili dalje. I u nekom trenutku prolaze pored ocu- 
ha i tog starcica neka tri coveka, a starcic uplaseno kaze: vidis, veli, onaj 
u sredini, to ti je jedan od glavnih medijuma, sin tame. A ova dvojica sa 



47 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



strane su vanzemaljci. Oni mu pomazu. A njihov glavni zivi u najdubljoj 
tacki metroa. Kako se ono zvase, rekao mi je ocuh. Na 'skij' se zavrsa- 
va. I jos kaze, toboze, oni mi ne prilaze, jer si ti tu sa mnom. Nece da za 
nasu borbu znaju obicni ljudi. Ali oni mene i sada energetski napadaju, 
a ja im postavljam stit. Ja cu se, veli, i dalje boriti. Tebi je to smesno. E 
pa mom ocuhu tada uopste nije bilo smesno. Zamisli: neka zabit metroa 
koju je i bog zaboravio, malo li se sta tu moze dogoditi? Naravno, zvu- 
ci sumanuto, ali svejedno. I tako ti cika Sasa ponavlja u sebi da je on sa- 
mo bolestan covek, a vec pocinje da mu se cini da ga ovaj koji je isao u 
sredini s dvojicom vanzemaljaca s jedne i druge strane, gleda nekim zlim 
pogledom, i kao da su mu oci pomalo sijale... 

- Kakva budalastina - nesigurno rece Zenjka. 

- Hm, budalastina, mozda i jeste, ali na tim udaljenim stanicama, 
znas i sam, covek mora biti spreman na sve. I starac mu kaze da mu 
uskoro predstoji poslednja bitka sa zlim medijumima. A ako izgubi, a 
snage je sve manje - to ce znaciti kraj za sve. Ranije je, kaze, pozitivnih 
medijuma bilo vise, i borba je bila ravnopravnija, a zatim su zli poceli da 
jacaju, i on je jedan od poslednjih. A mozda i poslednji. Ako i on pogi- 
ne i zli pobede - gotovo. Svima se crno pise. 

- Nama se ovde svejedno crno pise - primeti Zenjka. 

- Ali ako nije bas sasvim crno, ostaje nada da postoji neki izlaz - 
odgovori Artem. I tako naposletku mu starcic rece: 'Sine! Daj mi nesto 
da pojedem. Nemam vise snage. A poslednja bitka se blizi... Od njenog 
ishoda zavisi buducnost svih nas. I tvoja takode!' Da li si shvatio? Star- 
cic je hranu kamcio. Tako i taj tvoj mag, ja mislim. Beskucnik neki sigur- 
no. Samo na drugom mestu. 

- Ma ne, ma ti si stvarno budala! Nisi ni saslusao do kraja... I, uosta- 
lom, otkud znas da je starac lagao? Kako se uopste zvao? Nije ti rekao? 

- Rekao je, ali sad ne mogu da se setim. Neko smesno ime. Pocinje 
na 'Cu'. Da li 'Cuvak' ili 'Cudak'. Kod skitnica je to cest slucaj: neki ble- 
savi nadimak umesto imena. A i sta s tim? A kako se zvao taj tvoj mag? 

- On je Lehi rekao da se sada zove Karlos. Zbog slicnosti. Ostalo 
je nejasno na sta je tacno mislio, ali je bas tako objasnio. Opet me nisi 
saslusao do kraja. Na kraju njihovog razgovora on je rekao Lehi da je 
sutradan bolje ne ici kroz severni tunel - a ovaj se bas spremao da se su- 
tradan vrati. Leha je poslusao i nije krenuo. I nije se pokajao. Bas tog da- 
na nekakve aveti napale su karavan u tunelu izmedu Suharevske i Pro- 
spekta mira, mada se smatralo da je to siguran tunel. Polovina svercera 
je izginula. Jedva su se odbranili. Eto tako! 



48 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Artem zacuta i zamisli se. 

- Posteno govoreci, ne moze se sa sigurnoscu znati. Svasta se moze 
desiti. Ranije se to i desavalo, ocuh mi je pricao. I jos mi je pricao da se 
na tim najudaljenijim stanicama, tamo gde su ljudi podivljali i lice na pr- 
vobitne, i potpuno zaboravljaju na to da je covek razumno bide, desava- 
ju tako cudne stvari, koje mi sa svojim logicnim misljenjem uopste nismo 
u stanju da objasnimo. On naravno nije konkretno govorio o tim stvari- 
ma. On to i nije pricao meni nego sam slucajno cuo. 

- Ha! Kazem ja tebi: ovde ponekad takve stvari pricaju u koje nor- 
malan covek nikada ne moze da poveruje. Eto Leha mi je prosli put is- 
pricao jos jednu pricu... Hoces da je cujes? Takvu od svog ocuha sigur- 
no nisi cuo. Lehi je na vasaru jedan svercer na Serpuhovskoj liniji pricao. 
Verujes u aveti, je li tako? 

- Pa posle razgovora s tobom, svaki put se zapitam da li verujem u 
njih ili ne. Ali onda ostanem sam, ili popricam s normalnim ljudima, pa 
se povratim - s mukom zadrzavajuci osmeh, odgovori Artem. 

- Ozbiljno? 

- Ma daj, citao sam naravno, stosta. I cika Sasa mi je malo pricao. 
Ali, iskreno govoreci, nisam sklon da poverujem u sve te price. Zapravo, 
Zenj, ja tebe ne razumem. Ovde kod nas na stanici je ionako neprestani 
kosmar s tim crnima, sigurno nigde u metrou nije veci. Negde na central- 
nim stanicama o tvom i mom zivotu deci pricaju strasne price i pitaju 
jedni druge: „Verujes li ti u ove price o crnima ili ne?" A tebi je i to ma- 
lo. Ti bi sebe hteo jos ponecim da uplasis? 

- Da li je mogu£e da te uopste ne zanima nista osim onoga sto mo- 
zes da vidis i opipas? Pa zar ti stvarno smatras da je svet ogranicen onim 
sto ti vidis? Onim sto ti cujes? Krtica, recimo, ne vidi. Slepa je od rode- 
nja. Pa to valjda ne znaci da sve te stvari koje krtica ne vidi zaista i ne 
postoje. Tako i ti... 

- U redu. Koju si ono pricu hteo da ispricas? O sverceru na Serpu- 
hovskoj liniji? 

- O sverceru? A... Leha se nekako upoznao na torn vasaru s jednim 
covekom. On bas i nije sa Serpuhovske. On je s Kruga. Gradanin Han- 
ze, ali zivi na Dobrinjinskoj. A oni tamo imaju prolaz ka Serpuhovskoj. 
Na toj liniji, ne znam da li ti je ocuh pricao, iza Kruga nema zivota, od- 
nosno do sledece stanice, do Tulske, gde ja mislim da su vec rasporede- 
ne patrole Hanze. Oni se pribojavaju: nasip, nenaseljena linija, nikad ne 
zrias sta odande moze izmileti, pa su oni sebi napravili tampon-zonu. I da- 
lje od Tulske niko ne ide. Kazu, nemaju sta tamo da traze. Sve su stanice 



49 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



puste, oprema polomljena - zivot nemoguc. Mrtva zona: ni zivotinja, ni 
smeca, cak ni pacova nema. Pusto. Ali ovaj svercer je imao poznanika, 
nekog skitnicu, koji je otisao dalje od Tulske. Ne znam sta je tamo tra- 
zio. I posle je on ovom sverceru pricao da nije bas sve tako jednostavno 
na Serpuhovskoj liniji. I da tamo nije tek onako pusto. Pricao je da se ta- 
mo desava nesto sto je nemoguce zamisliti. Postoji razlog zasto Hanza 
nije ni pokusala da je kolonizuje, makar za plantaze, ili za boksove... 

- Ti stvarno verujes u to? 

- Pa nije mi prvi put da slusam ovakve price o Serpuhovskoj liniji 
- odgovori ovaj. - Samo sto ti ih ne pricam uvek. S tobom se o tome i ne 
moze razgovarati ljudski. Odmah pocinjes da penis... No, dobro, zase- 
desmo se nas dvojica, uskoro valja na posao. Treba da se spremimo. Do- 
vrsicemo tamo. 

Artem nevoljno ustade, proteze se i krenu kuci, da ponese nesto da 
prezalogaji na poslu. Ocuh je i dalje spavao, na stanici je bilo tiho, vec 
je sigurno izbijao sat, i do pocetka nocne smene u fabrici nije ostalo 
mnogo vremena. Trebalo je pozuriti. Prolazeci pored satora za goste u 
kojem je bio Hanter, Artem je kroz podignuto krilo video da je prazan. 
Nesto ga presece posred grudi. Do njega konacno dopre da sve o cemu 
je razgovarao s Hanterom nije san, da se to zaista desilo, da moze imati 
najneposredniji uticaj na dalji razvoj dogadaja. A mozda to - ko ce ga 
znati? - odredi njegovu dalju sudbinu. 

Fabrika caja se nalazila u slepoj ulici, u zatrpanom zasunu novog iz- 
laza iz metroa, ispred eskalatora koji je vodio gore. Ona se fabrikom mo- 
gla nazvati vrlo uslovno: kompletan posao obavljan je rucno. Trositi dra- 
gocenu elektricnu energiju na proizvodnju caja bilo je vrlo neracionalno. 

Iza metalnih pregrada, koje su odvajale fabriku od ostatka stanice, 
od zida do zida bila je zategnuta celicna zica, na kojoj su se susili ocisce- 
ni sesirici gljiva. Kada je bila velika vlaga, ispod njih su pomalo lozili va- 
tru, da bi ih brze susili, i tada ne bi budale. Ispod zice su bili stolovi na 
kojima su radnici najpre seckali, a zatim mleli suve gljive. Gotov caj bi 
pakovali u papirne ili polietilenske pakete - zavisno od toga sta se zate- 
klo na stanici - i dodavali bi mu jos neke ekstrakte i praskove, ciji je sa- 
stav drzan u tajnosti i bio je poznat jedino direktoru fabrike. Tako je iz- 
gledao spori proces proizvodnje caja. Da nije bilo beskonacnih razgovo- 
ra za vreme rada, osmocasovno seckanje i mrvljenje kapica pecuraka 
svakako bi bio krajnje zamoran posao. 

Artem je bio u smeni sa Zenjkom i dosadnim razbarusenim cove- 
kom Kirilom, s kojim su oni dezurali i na barikadama. Kada je video 



50 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Zenjku, Kiril zivnu, jer su izgleda vec ranije o necemu razgovarali, i po- 
ceo je sporo da mu prica neku pricu, koju ocigledno nije stigao da dovr- 
si prosli put. Kako Artemu nije bilo zanimljivo da slusa sa sredine, on se 
potpuno predade svojim mislima. Prica o Serpuhovskoj liniji, koju mu je 
nedavno ispricao Zenjka, pocela je da bledi iz njegovog secanja, a na po- 
vrsinu je isplivavao razgovor s Hanterom, na koji je Artem, cinilo se, sa- 
svim zaboravio. 

Sta da radi? Nalog koji je dobio od Hantera bio je suvise ozbiljan 
da se o njemu ne bi razmisljalo. A sta ako Hanteru ne pode za rukom 
ono sto je naumio? On se odlucio na potpunu ludost, odvazivsi se da se 
usunja u vrazju jazbinu, u sami pakao. Opasnost kojoj se izlaze je 
ogromna, da cak ni on sam nije svestan njenih pravih razmera. On mo- 
ze samo da nagada sta ga ceka iza petstotog metra, tamo gde se gube i 
poslednji odsjaji vatre s pogranicne barikade, mozda poslednje na svetu 
ljudskom rukom zalozene vatre severno od VDNP. Sve sto je on znao o 
crnima, znao je i svaki stanovnik VDNP, pa ipak se na tako nesto niko 
nije usudio. U principu, nije se uopste znalo ni da li se na Botanickoj ba- 
sti zaista nalazi ta rupa kroz koju stvorovi s povrsine prodiru u metro. 
Zaista je postojala velika verovatnoca da Hanter nece biti u stanju da is- 
puni misiju koju je preuzeo na sebe. Bilo je jasno da je opasnost koja je 
dolazila sa severa ogromna, i da raste takvom brzinom da je bilo kakvo 
odugovlacenje nedopustivo. Moze biti da je Lovac o njenoj prirodi znao 
nesto sto nije otkrio ni u prici sa Suhojem, ni u razgovoru s Artemom. 

Pri torn je on, izvesno, bio savrseno svestan stepena rizika, i znao 
je da postoji mogucnost da ne izade na kraj sa svojim zadatkom, jer za- 
sto bi inace pripremao Artema na takav obrt stvari? Hanter nije licio na 
neodgovornu osobu, sto znaci da je mogucnost da se ne vrati na VDNP 
postojala, cak je bila prilicno velika. 

Ali kako da Artem napusti sve i ode sa stanice, a da nikom nista ne 
kaze? Pa i Hanter je prezao od toga da jos neko bude upucen u to, pla- 
seci se „crvljivih mozgova"... Kako je uopste moguce stici do Polisa, do 
legendarnog Polisa, potpuno sam, kroz sve poznate i nepoznate opasno- 
sti na koje su nailazili putnici u tamnim, zabacenim tunelima? Artem je 
odjednom zazalio sto je podlegao surovom sarmu i hipnotisucem pogle- 
du Lovca, sto mu je odao svoju tajnu i pristao na tako opasan nalog. 

- Hej, Arteme! Arteme! Je 1' ti to spavas tamo? Zasto ne odgovaras? 
- protrese ga Zenjka za rame. - Cujes sta Kiril kaze? Sutra uvece nasi orga- 
nizuju karavan na Risku. Kazu, nasa uprava je odlucila da se ujedinimo s 
njima, a nasa humanitarna pomoc ce se sastojati u tome sto cemo se skoro 



51 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



svi medusobno pobratimiti. Oni imaju magacin s kablovima. Uprava bi 
da gradi: kazu, telefon ce da uvedu izmedu stanica. Telegraf svakako. Ki- 
ril kaze da ko sutra ne radi, moze da pode. Hodes li? 

Artem je upravo razmisljao o tome da ce mu sudbina vec pruziti 
mogucnost da ispuni nalog ako to bude neophodno. On cutke klimnu 
glavom. 

- Odlicno! - obradova se Zenjka. - I ja se spremam. Kirile! Upisi 
nas, vazi? U koliko sati se krece, u devet?... 

Do kraja smene Artem vise ne progovori ni reci, ne uspevsi da se oslo- 
bodi mracnih misli koje su ga obuzimale. Zenjka je bio prepusten na milost 
i nemilost cupavom Kirilu, i nije krio svoju ljutnju zbog toga. Artem je na- 
stavljao da secka gljive mehanickim pokretima, da ih zatim pretvara u prah, 
skida sa zice nove sesirice, ponovo sece i melje, i tako unedogled. 

Pred ocima mu je iskrsavao Hanterov lik u trenutku kada mu je go- 
vorio da se mozda i nece vratiti - mirno lice coveka koji je navikao da 
rizikuje zivot. A u srcu se kao mrlja od mastila sirio predosecaj dolazece 
nevolje. 

Posle posla Artem se vratio u svoj sator. Ocuha vec nije bilo, oci- 
gledno je otisao za nekim svojim poslom. Artem leze u krevet, zagnjuri 
glavu u jastuk i odmah zaspa iako se spremao da jos jednom preispita 
svoj polozaj u miru i tisini. 

Nakon svih razgovora, misli i dozivljaja proteklog dana, ophrvao 
ga je nezdrav san, vise bunilo, koje ga je potpuno uvuklo u svoje bezda- 
ne. Artem je video sebe kako sedi pored vatre na stanici Suharevska, Za- 
jedno sa Zenjkom i putujucim magom s cudnim spanskim imenom Kar- 
los. Karlos je Zenjku i njega ucio kako da pravilno iz otrovnica izdvoje 
opijat, objasnjavajuci im pri torn da je pravi zlocin koristiti ga onako ka- 
ko se to radi na VDNP, zato sto te otrovnice u stvari nisu gljive ve<5 no- 
vi oblik razumnog zivota na Zemlji, koji ce mozda s vremenom zameni- 
ti coveka. Da te gljive uopste nisu samostalni organizmi vec samo delici 
povezani neuronima jednog jedinstvenog gigantskog micelijuma, ispre- 
pletenog po citavom metrou. I da u stvari onaj ko jede ludare, ne uzima 
samo psihotropne supstance nego stupa u kontakt s tim novim razum- 
nim zivotom. I ako se sve uradi kako treba, onda je moguce sprijateljiti 
se s njim i tada ce on pomagati onome ko opsti s njim preko opijata. A 
onda se odjednom pojavio Suhoj i preteci prstom rekao da opijat nika- 
ko ne treba koristiti, jer od njegove dugotrajne upotrebe mozak pocinje 
da se crvlja. Onda 1 je Artem odlucio da proveri da li je to stvarno tako: 
rekao je svima da ide da se provetri, a u stvari je prosao iza leda magu 



52 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



sa spanskim imenom i shvatio da ovaj nema potiljak i da mu se vidi mo- 
zak, potpuno pocrneo od crvotocine. Dugacki belicasti crvi izvijali su se 
ukrug, nagrizajuci mozdano tkivo i praveci nove staze, a mag je i dalje 
nastavljao da prica kao da se nista nije desavalo... Tada se Artem upla- 
sio i odlucio da pobegne od njega, poceo je da vuce za rukav Zenjku, da 
bi i ovaj ustao i krenuo s njim, ali Zenjka je samo nervozno odmahivao 
i molio Karlosa da prica dalje, dok je Artem gledao kako crvi iz magove 
glave gamizu po podu ka Zenjki i puzuci uz njegova leda pokusavaju da 
prodru u njega kroz usi... 

Tada je Artem jurnuo na prugu i poceo da bezi iz sve snage sto da- 
lje od stanice, ali se onda setio da je to bas taj tunel u koji ne treba ula- 
ziti sam, okrenuo se i poceo da trci nazad na stanicu, ali se iz nekog raz- 
loga nikako nije mogao vratiti do nje. 

Iza njegovih leda odjednom blesne svetio i Artem je neobicno jasno 
i nelogicno za san, na podu tunela video sopstvenu senku... Okrenuo se 
- a iz dubine tunela na njega je neumoljivo jurisao voz, uz davolsku skri- 
pu i kloparanje tockova, zaglusujuci ga i zaslepljujuci farovima... 

Onda su mu otkazale noge, nije ih osecao, kao da to i nisu bile no- 
ge vec prazne nogavice, koje su samo zbog izgleda napunjene krpama. I 
kada je voz bio na svega nekoliko metara od Artema, prividenje je od- 
jednom izgubilo oblik, izbledelo i iscezlo. 

Ali odmah mu je u san doslo nesto novo, potpuno drugacije: Artem 
je ugledao Hantera, kompletno obucenog u sneznobelo, u potpuno pra- 
znoj sobi sa zaslepljujuce belim zidovima. On je stajao, opustivsi glavu, 
pogleda uprtog u pod. Zatim je podigao pogled i uperio ga pravo na Ar- 
tema. Osecaj je bio vrlo cudan, zbog toga sto u torn snu Artem nije ose- 
6ao svoje telo vec kao da je sa strane posmatrao sta se dogada. Kada je 
pogledao Hantera u oci, obuzeo ga je neshvatljiv nemir, ocekivanje ne- 
ceg veoma vaznog, sto je trebalo da se desi svakog trenutka... 

Hanter je poceo razgovor s njim i Artema je prozeo osecaj nevero- 
vatne realnosti onoga sto se desavalo. U prethodnim kosmarima, on je 
bio svestan da je to samo san i da je sve sto mu se pri torn dogadalo plod 
uobrazilje izazvane strahom i uznemirenoscu. Kod ovog prividenja, svest 
da se mozes probuditi svakog trenutka nije postojala. 

Pokusavajuci da uhvati Artemov pogled - kod ovog je ostavilo uti- 
sak da ga Hanter u stvari ne vidi vec da to pokusava da uradi naslepo - 
Lovac je tesko i sporo progovorio: „Kucnuo je cas. Moras ispuniti obeca- 
nje koje si mi dao. Moras to uraditi. Zapamti, ovo nije san! Nije san!..." 



53 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Artem sirom otvori oci. I ponovo je, poslednji put, savrseno jasno 
zacuo priguseni i pomalo promukao glas: „Ovo nije san!..." 

- Ovo nije san - ponovi Artem. Detalji kosmara o crvima i vozu br- 
zo su bledeli iz secanja, ali je drugo prividenje Artem savrseno zapamtio, do 
najsitnije pojedinosti. Cudno obuceni Lovac, tajanstvena prazna bela soba 
i reci: „Ti moras ispuniti ono sto si mi obecao!" - nisu mu izlazili iz glave. 

Ude ocuh i zabrinuto upita Artema: 

- Kazi mi, jesi li video Hantera posle naseg jucerasnjeg razgovora? 
Pada noc, a on je negde nestao, sator mu je prazan. Da nije mozda oti- 
sao? Nije ti juce nista rekao o svojim planovima? 

- Ne, cika Sasa, raspitivao se o situaciji na stanici, sta se to kod nas 
dogada - masno slaga Artem. 

- Plasim se za njega. Kad ne bi glupostima punio onu svoju glavu, 
mozda bi nesto i za nas ostalo - zabrinuto rece Suhoj. - Ne zna on s kim 
ima posla... Eh! Ne radis danas? 

- Zenjka i ja smo se prijavili za karavan na Risku, pomod da im 
prebacimo, a odande cemo da pocnemo s postavljanjem telefonskog ka- 
bla - odgovori Artem, shvativsi da je vec u torn momentu doneo odluku. 
Na tu pomisao nesto se u njemu otkinulo, osetio je cudno olaksanje, ali 
u isto vreme i neku unutrasnju prazninu, kao da mu je iz grudi uklonjen 
tumor koji mu je pritiskao srce i otezavao disanje. 

- Za karavan? Bolje bi ti bilo da sedis kod kuce nego da se smucas 
po tunelima. I ja bih trebao tamo, imam neka posla na Riskoj, ali se da- 
nas ne osecam najbolje. Neki drugi put, sigurno... Pa ne ides valjda od- 
mah? U devet? Imamo jos vremena da se pozdravimo. Spremaj se sada! 
- i ostavi Artema samog. 

Ovaj poce nervozno da ubacuje u ranac stvari koje bi mu mogle za- 
trebati na putu: lampu, baterije, jos baterija, gljive, paket caja, svinjsku 
jetrenu kobasicu, pun okvir za automat, koji je ko zna kad zdipio, kar- 
tu metroa, jos baterija... Da ne zaboravi pasos - za Risku mu on, narav- 
no, nije potreban, ali zato izvan njene teritorije, ako te prva patrola 
uhvati bez pasosa, moze te i uza zid prisloniti - shodno politickoj situa- 
ciji. I kapislu, koju mu je dao Hanter. To bi bilo sve. 

Nabacivsi ranac na rame, Artem je poslednji put obuhvatio pogle- 
dom svoj dom, i odlucno izasao iz satora. 

Grupa koja je pratila karavan okupila se na platformi, kod ulaza u 
juzni tunel. Na pruzi je vec bila postavljena rucna dresina, natovarena 
sanducima s mesom, pecurkama i paketima caja, na koje su bili naslaga- 



54 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



ni neki neobicni instrumenti koje su napravili ovdasnji majstori i, narav- 
no, telegrafski aparat. 

Karavan su, osim Zenjke i Kirila, pratila jos dvojica: jedan dobro- 
voljac i komandir iz uprave - zaduzen za organizaciju i pregovore. Svi 
su, osim Zenjke, vec bili spremni i igrali domine, u ocekivanju znaka za 
pokret. Pored njih su stajali automati koje su zaduzili u vreme pohoda, 
postavljeni u obliku piramide s cevima nagore, s rezervnim okvirima pri- 
cvrscenim za vec postojece plavom izolir-trakom. 

Konacno se pojavi i Zenjka, koji je pre polaska morao da nahrani 
sestru i da je ostavi u komsiluku, dok se roditelji ne vrate s posla. 

U poslednjem trenutku Artem se seti da se nije oprostio s ocuhom. 
Izvini se, obeca da ce se odmah vratiti, skinu ranac i potrca kuci. Sator 
bese prazan, pa Artem potrca do prostorija u kojima je nekada bila sme- 
stena tehnicka sluzba, a sad se tu nalazila uprava stanice. Zatekao je Su- 
hoja kako sedi preko puta dezurnog stanice, izabranog upravnika 
VDNP, i s njim o necemu zivo razgovara. Artem pokuca na okvir vrata 
i tiho se nakaslja. 

- Dobar dan, Aleksandre Nikolajevicu. Mogu li na trenutak da po- 
pricam s cika-Sasom? 

- Naravno, Arteme, upadaj. Jesi li za caj? - srdacno mu uzvrati de- 
zurni. 

- Nije valjda da vec odlazite? Kad se vracate? - ustavsi zajedno sa 
stolicom od stola, upita Suhoj. 

- Ne znam precizno... - promrmlja Artem. - Videcemo... 

Bilo mu je jasno da mozda nikada vise nece videti ocuha, a nije ze- 
leo da laze jedinog coveka koji ga je stvarno voleo da ce se vratiti sutra 
ili prekosutra, i da ce sve biti kao pre. 

Artem oseti peckanje u ocima i na svoju sramotu shvati da su se 
ovlazile. Koraknu napred i cvrsto zagrli ocuha. 

- De, de, Artemka, pa Sta je sad... Vi cete se sigurno vratiti vec su- 
tra... Je 1' da? - umirujuci ga rece iznenadeni Suhoj. 

- Sutra uvece, ako sve bude teklo po planu - potvrdi Aleksandar 
Nikolajevic. 

- Ostaj mi zdravo, cika Sasa! Sve najbolje! - promuklo izgovori Ar- 
tem, pruzajuci ocuhu ruku, pa brzo izade, postiden zbog svoje slabosti. 

Suhoj je u cudu gledao za njim. 

- Zbog cega li se ovako raskmezio? Kao da mu je prvi put da ide 
na Risku... 



55 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Nije to nista, Sasa, vreme leti, stasava tvoj klinac. Zalices ti za da- 
nima kada se od tebe oprastao sa suzama, spremajuci se za pohod na dve 
stanice odavde! Sta si ono rekao, sta misle o patroliranju po tunelima na 
Aleksejevskoj? Nama bi to veoma odgovaralo... 

Kada se Artem trkom vrati do grupe, komandir odreda dade sva- 
kome automat na revers i rece: 

- Pa, momci? Hocemo li na put? - sedajuci prvi na klupu, uglaca- 
nu od dugogodisnje upotrebe. Ostali su cutke sledili njegov primer. - S 
bozjom pomoci - komandir ustade i svom tezinom skoci na prugu, zau- 
zimajuci svoje mesto na celu odreda. 

Artem i Zenjka su se kao najmladi uzverali na dresinu, spremivsi se 
za tezak rad. Kiril i drugi dobrovoljac zauzese mesto pozadi, na zacelju 
odreda. 

- Pokret! - viknu komandir. 

Artem i Zenjka prionuse na poluge, Kiril malo pogura dresinu ot- 
pozadi, ona zaskripa, pomeri se i polako krenu napred. Ovi sa zacelja 
krenuse za njom, i grupa zamace u grotlo juznog tunela. 



56 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



GLAVA 4 



GLAS TUNELA 



Nepouzdana svetlost lampe u komandirovim rukama titrala je kao ble- 
dozuta mrlja po zidovima tunela, lizuci vlazno tlo i nestajuci bez traga 
kada bi lampa bila uperena u daljinu. Ispred njih je bila gusta tmina, ko- 
ja je halapljivo gutala slabasne zrake baterijskih lampi vec na rastojanju 
od desetak koraka. Tromo i tuzno je skripala dresina, krecuci se ka ni- 
cemu, a tisinu su remetili samo tesko disanje i odmereni bat pendzetira- 
nih cizama ljudi koji su je pratili. 

Sve juzne kordone vec su prosli, odavno su iza njihovih leda nesta- 
li poslednji odsjaji njihovih vatri - vise nisu bili na teritoriji VDNP. I ma- 
da je deo izmedu VDNP i Riske u poslednje vreme smatran prakticno si- 
gurnim, imajuci u vidu dobre medususedske odnose i prilicno pojacan 
saobracaj izmedu stanica, pravila su nalagala da se bude na oprezu. 

Opasnost nije uvek vrebala samo sa severa ili juga - jedina dva mo- 
guca pravca u tunelima. Ona je mogla da se pritaji i gore, u ventilacionim 
otvorima, s leve ili desne strane, u mnogobrojnim bocnim pruznim racva- 
njima, iza razvaljenih vrata bivsih sluzbenih prostorija, ili u tajnim izlazi- 
ma. Ona je vrebala i odozdo, iz misterioznih otvora koje su napravili gra- 
ditelji metroa, a koji su bili zaboravljeni i zapusteni od sluzbe odrzavanja, 
gde je na dubinama od kojih se vrtelo u glavi i najhrabrijim ludacima pri 
pomisli na mengele iracionalnog uzasa, pocelo da nastaje nesto veoma 
strasno jos u vreme dok je metro bio samo prevozno sredstvo... 

Eto zasto je nemirno lutao snop komandirove lampe, a zgrceni prsti 
neprestano gladili obarace na automatima, spremni da u bilo kom trenutku 



57 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



pritisnu oroze i otvore iz njih automatsku vatru. Eto zbog cega putnici 
nisu bili previse pricljivi - brbljanje je iscrpljivalo i ometalo osluskivanje 
daha tunela. 

Artem je vec poceo posustajati, radio je i radio, a rucica koju bi po- 
merao nadole, opet se vracala u prethodni polozaj uz monotonia skripu 
mehanizma, dok su se tockovi neprestano okretali. Uzaludno je gledao 
ispred sebe, a po glavi mu se vrtela, u ritmu kloparanja tockova, podjed- 
nako tesko i satiruce, fraza koju je prethodnog dana cuo od Hantera, 
njegove reci o tome da je vlast tame najrasprostranjeniji oblik uprave na 
teritoriji Moskovskog metroa. 

Pokusavao je da razmislja o tome da upravo on treba da se probi- 
je do Polisa, probao je da pravi planove, ali ostar bol i umor, koji su se 
polako sirili misicima, podizuci se iz zgrcenih nogu, preko krsta, zahva- 
tajuci ruke, izbacivali su iz glave sve koliko-toliko komplikovane misli. 

Topao slani znoj, koji mu je najpre orosio celo sitnim kapljicama, 
kako su kapi rasle i postajale teze, obilno se slivao niz lice, zalivajuci oci, 
a nije postojala mogucnost da ga obrise, jer je na drugoj strani mehani- 
zma bio Zenjka, i pustiti polugu znacilo je svaliti citav teret samo na nje- 
ga. Osecao je pritisak u usima i Artema to podseti kako je kao mali vo- 
leo da zauzme neki neudoban polozaj ne bi li cuo udaranje u usima, jer 
ga je to asociralo na strojevi korak vojnika na paradi... I mogao je, za- 
tvorivsi oci, da zamisli sebe kao pocasnog marsala te parade, i prave di- 
vizije koje odsecnim korakom prolaze pored njega, a svaki poslednji u 
redu ravna se prema njemu... Onako kako je to bilo prikazano u knjiga- 
ma o vojsci. 

Na kraju komandir, ne osvrcuci se, rece: 

- Dosta je, momci, silazite, zamenite mesta. Prevalili smo pola puta. 
Artem i Zenjka izmenjase poglede, poskakase s dresine i obojica, 

bez prethodnog dogovora, posedase na sine, mada je trebalo da zauzmu 
mesta ispred i iza dresine. 

- Klinci... 

- Klinci - spremno priznade Zenka. 

- Ustajte - dizite se, nema sedenja. Truba svira. Ispricacu vam do- 
bru pricu. 

- I mi vama svasta mozemo ispricati! - samouvereno ce Zenjka, 
podizuci se preko volje. 

- Znam ja sve te vase. O crnima, o mutantima... I o onim vasim 
gljivama, naravno. Ali ima i nekoliko onih koje nikada niste culi. Mozda 
to i nisu samo price, samo sto to niko ne moze da proveri... Odnosno, 



58 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



bilo je i takvih koji su to pokusali, ali sta su tacno videli, nikada nikom 
vise nece moci da ispricaju. 

Artemu je bio dovoljan ovakav uvod da bi povratio dah. Sada mu 
je bila od izuzetnog znacaja svaka informacija o tome sta se nalazi iza 
stanice Prospekt mira. Pozurio je da ustane sa sina i prebacivsi automat 
s leda na grudi, zauze svoje mesto iza dresine. 

Mali trzaj za hvatanje zaleta i tockovi su zapevali svoju jednolicnu 
pesmu. Odred je krenuo dalje. Komandir je gledao napred, napregnuto 
osmatrajuci tamu, jer nije bilo moguce bas sve cuti. 

- Zanimljivo je sta vasa generacija uopste zna o metrou? - poceo je 
pricu komandir. - Pricate svakakve bajke jedni drugima. Neko je negde 
bio, neko sve izmislio. Jedan drugog lazete o onome sto vam je dosap- 
nuo treci, koji je sa svoje strane nakitio pricu koju je cuo od cetvrtog uz 
caj, a prepricava je kao sopstveni dozivljaj... Eto sta je najveci problem 
metroa: nema pouzdanih veza. Ne postoji mogucnost da se brzo stigne s 
jednog kraja na drugi: ponegde je nemoguce pro"ci, negde je pregraden, 
negde se desavaju kojekakve besmislice i situacija se svakodnevno me- 
nja... Vi sigurno mislite da je ovaj metro ogroman? Pa, ljudi su ga s kra- 
ja na kraj prelazili vozom za manje od sata. A danas mogu ici nedelja- 
ma, i najcesce nece uspeti da stignu. I nikada ne znas sta te ocekuje u po- 
vratku. Eto, slicno kao sto smo se mi sad zaputili na Risku, da odnese- 
mo humanitarnu pomoc... Problem je u tome sto ni ja, pa ni dezurni, iz- 
medu ostalih, ne moze sa sigurnoscu garantovati da nas, kada stignemo 
tamo, nece docekati jakom vatrom. Hi da necemo zateci iseljenu stanicu, 
bez ijedne zive duse. Hi da se mozda odjednom ispostavi da je Riska sa- 
da pripojena Hanzi, i da vise nemamo izlaz na ostatak metroa, niti cemo 
ga ikada vise imati. Nema pouzdane informacije... Ukoliko si juce ujutru 
dobio obavestenja, sva su vec do veceri zastarela, i danas se na njih vise 
ne mozes osloniti. To ti je kao da hodas kroz zivi pesak prema karti sta- 
roj sto godina. Glasnicima treba tako mnogo vremena da stignu da se is- 
postavi da su saopstenja koja oni nose cesto sasvim beskorisna, ako vec 
nisu lazna. Istina se iskrivi. Ljudi se nikada nisu nalazili u ovakvim okol- 
nostima... I strasno je i pomisliti sta ce se desiti kada nam nestane gori- 
va za generatore i vise ne bude struje. Citali ste Velsovu Vremensku ma- 
sinu} Tamo su samo bili neki morloci... 

Artemu je ovo bio drugi slican razgovor za poslednja dva dana, 
odavno je znao za morloke i Herberta Velsa, i stvarno nije bio raspolo- 
zen da to jos jednom slusa. Zato je, ne obaziruci se na Zenjkine pokusa- 
je da protestuje, odlucno vratio razgovor na prvobitni kolosek: 



59 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- A sta o metrou zna vasa generacija? 

- Pricati o davoljim rabotama po tunelima - los je predznak... O 
Metrou-2 i o Nevidljivim posmatracima, ne bih ni o njima. Ali vec o to- 
me gde ko zivi, mogu ponesto zanimljivo da ispricam. Da li, na primer, 
znate, tamo gde je ranije bila Puskinova, koja ima prolaz na jos dve sta- 
nice, Cehovljevu i Tversku - da su sada sve to zauzeli fasisti? 

- Kakvi sad fasisti? - u nedoumici upita Zenjka. 

- Pravi fasisti. Nekada davno, dok smo jos ziveli tamo - komandir 
pokaza prstom nagore - postojali su takvi. Neki obrijanih glava i jos ne- 
ki koji su se zvali RNE i drugi koji su bili protiv imigracije, nekakav PNI 
i jos kojekakvi, to je u ono vreme bilo moderno. Ko bi znao sta te skra- 
cenice znace, danas ih se niko i ne seca, osim, naravno njih samih. On- 
da su, kao, nestali. Nista se o njima nije culo, niti ih je iko video. Da bi 
se pre nekog vremena pojavili na Puskinovoj. 'Metro za Ruse!' Jeste li 
culi za to? Hi: 'Cini dobro - cisti metro!' Proterali su sve one koji nisu 
Rusi sa Puskinove, zatim i sa Cehovljeve, do Tverske su stigli. Naposlet- 
ku su poceli da divljaju, pocela su krvoprolica. Kod njih je sada Rajh. 
Cetvrti, ili peti... Tako nesto. Odatle valjda dalje ne idu, jer nasa genera- 
cija jos kako pamti istoriju dvadesetog veka. Ko su bili fasisti... Pa ti mu- 
tanti s Filejevske linije, izmedu ostalog, stvarno postoje... A sta je s na- 
sim crnima! A ima jos raznih sektasa, pa satanisti, komunisti... Kunstka- 
mera". Jednostavno, kunstkamera. 

Prosli su pored izvaljenih vrata koja su vodila u napustene sluzbe- 
ne prostorije. Nekada su to bili toaleti, ili sklonista. Sav namestaj - me- 
talni kreveti na sprat, ili sanitarija, odavno su bili razgrabljeni, i sada u 
tamne napustene sobe razbacane po tunelima niko nije zeleo ni nos da pro- 
moli. Cak i ako su znali da tamo nema nicega... S davolom nema sale! 

U daljini se videlo nekakvo svetlucanje. Priblizavali su se Aleksejev- 
skoj. Ona nije bila gusto naseljena, tako da je imala samo jednu patrolu 
- na pedesetom metru - vise od toga nisu sebi mogli da priuste. Koman- 
dir naredi da se zaustave na cetrdesetak metara od vatre koju je zalozila 
patrola s Aleksejevske, pa je nekoliko puta ukljucio i iskljucio lampu u 
odredenim razmacima, saljuci na taj nacin ugovoreni signal. Na odsjaju 
plamena se pojavi crna silueta - prilazio im je izvidac radi provere. Jos 
izdaleka doviknu: 



* Kunstkamera je odeljak muzeja vostanih figura Panoptikum iz Sankt Peterburga, 
posvecen ljudima rodenim s najbizarnijim telesnim poremecajima, prim. prev. 



60 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Ne mrdajte! Ne priblizavajte se! 

Artem se zapita: a zar ne moze stvarno da se desi da ih jednom ne 
prepoznaju na stanici koja je uvek smatrana prijateljskom, i da ih doce- 
kaju na noz? 

Covek im se priblizio bez zurbe. Bio je odeven u izbledele maskir- 
ne pantalone i prsluk s debelim naslikanim slovom ,,A" - ocigledno, po- 
cetnim slovom naziva stanice. Upali obrazi su mu bili neobrijani, oci su 
mu podozrivo svetlucale, a ruke nervozno gladile oroz automata koji mu 
je visio o vratu. Zagleda njihova lica, osmehnu se, prepoznavsi ih, i kao 
gest poverenja, zabaci automat na leda. 

- Zdravo ljudi! Kako zivite - moze li se? Idete na Risku? Znamo - 
znamo, javljeno nam je. Idite! 

Komandir je poceo nesto da pita izvidaca, ali nerazumljivo, i Ar- 
tem, nadajuci se da ni njega niko nece cuti, sapnu Zenjki: 

- Nekako mi deluje jadno. Imam utisak da se nisu s nama ujedini- 
li zato sto dobro zive. 

- Pa sta s tim? - uzvrati mu drug. - Imamo i mi sigurno svoje inte- 
rese. Ako se nasa administracija odlucila na to, znaci da nam je to po- 
trebno. Ne verujem da se spremamo da ih pazimo iz humanosti. 

Prosavsi pored vatre na pedesetom metru, kraj koje je sedeo drugi 
izvidac, obucen isto kao i covek s kojim su se sreli, dresina ude na stani- 
cu. Aleksejevska je bila lose osvetljena, a ljudi koji su tu ziveli delovali 
su cutljivo i utuceno. U gostima na VDNP bili su ljubazni. Odred se za- 
ustavi na sredini platforme i komandir dade pus-pauzu. Artema i Zenj- 
ku ostavise da cuvaju dresinu, a ostale pozvase k vatri. 

- Ja o fasistima i Rajhu nikada nista nisam cuo. 

- Meni su pricali da ih negde u metrou ima - ali su mi rekli da su 
na Novokuznjeckoj. 

- Ko ti je pricao? 

- Leha - neoprezno priznade Zenjka. 

- Taj je tebi bas mnogo toga zanimljivog ispricao - podseti ga Artem. 

- Ali, fasisti zaista postoje! Covek je samo pobrkao mesto. Nista 
nije izmislio! - pravdao je ovaj druga. 

Artem ucuta i zamisli se. Pauza za cigaretu na Aleksejevskoj potra- 
jace najmanje pola sata: komandir je hteo da razgovara s upraviteljem, 
verovatno u vezi s predstojecim ujedinjenjem. Onda je trebalo da krenu 
dalje, da bi do kraja dana stigli do Riske. Tamo bi prenocili, porazgo- 
varali o svim pitanjima i posto bi pogledali taj kabal, trebalo bi da po- 
salju glasnika sa zahtevom o daljim instrukcijama. Ukoliko kabal bude 



61 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

odgovarajuci za komunikaciju izmedu tri stanice, onda ga valja razmo- 
tavati i postavljati telefonsku liniju. Ako se ispostavi da je neodgovara- 
juci, onda bi se odmah vratili na stanicu. 

U torn slucaju, Artem nije imao na raspolaganju vise od dva dana. 
Za to vreme trebalo je smisliti izgovor pod kojim bi se mogli proci gra- 
nicni kordoni Riske, jos podozriviji i sitnicaviji nego na VDNR Njihova 
nepoverljivost je bila potpuno opravdana: tamo, juzno, pocinjao je veli- 
ki metro, pa je juzni kordon Riske zbog toga bio neuporedivo cesde iz- 
lozen napadima. Tacno je da opasnosti kojima je bilo izlozeno stanovni- 
stvo Riske nisu bile tako misteriozne i strasne kao opasnost koja se nad- 
vila na VDNP, ali su zato bile neverovatno raznovrsne. Borci koji su bra- 
nili juzne prilaze Riskoj nikada nisu sa sigurnoscu znali sta tacno ceka- 
ju, i zbog toga su morali biti spremni na sve. 

Od Riske do Prospekta mira su vodila dva tunela. Prema nekim 
proracunima, nije bilo moguce zatrpati samo jedan od njih, tako da su 
rizani morali da pokrivaju oba. To ih je prilicno iscrpljivalo, i zato im je 
bilo od zivotne vaznosti da makar severni pravac ucine bezopasnim. Uje- 
dinjenjem s Aleksejevskom i, sto je jos vaznije, s VDNP, oni bi prebacili 
breme zastite severnog pravca na njihova pleca i obezbedili mir u tuneli- 
ma izmedu stanica, koje bi, samim tim, mogli da iskoriste u privredne 
svrhe. A na VDNP su u tome videli dobru mogucnost za sirenje svog uti- 
caja, svoje teritorije i moci. 

U vezi s predstojecim ujedinjenjem, na granicnim rizanskim barika- 
dama uvedena je pojacana budnost: bilo je neophodno dokazati budu- 
cim saveznicima da se po pitanju odbrane juznih granica mogu osloniti 
na njih. Zbog toga je bilo veoma, veoma tesko proci kordone, kako u 
jednom, tako i u drugom pravcu. To je bio zadatak koji je Artem treba- 
lo da resi za jedan, najvise dva dana. Koliko god delovao komplikova- 
no, ipak nije bio neresiv. Pitanje je samo bilo sta raditi dalje. Cak i ako 
mu pode za rukom da prode kroz juzne barikade, ostaje mu da pronade 
relativno bezbedan put do Polisa. Zbog toga sto je odluku morao done- 
ti brzo, Artem na VDNP uopste nije imao vremena da isplanira svoj put 
do Polisa. Kod kuce je mogao da se raspita o opasnostima kod lokalnih 
svercera, a da pri torn ne izazove niciju sumnju. Artem nije hteo da pita 
o putu ka Polisu Zenjku, a jos manje nekoga iz odreda, jer mu je bilo sa- 
vrseno jasno da ce to svakako izazvati sumnju, a Zenjka bi vec ukapirao 
da nesto krije. Prijatelje ni na Aleksejevskoj, ni na Riskoj nije imao, a da 
poverava neznancima tako vaznu stvar, nije mu padalo na pamet. 



62 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Iskoristivsi to sto je Zenjka otisao da procavrlja s devojkom koja je 
sedela na platformi, nedaleko od njih, Artem kradom izvadi iz ranca mi- 
nijaturnu kartu metroa, odstampanu na poledini reklamnog lifleta, izgu- 
ljenog na krajevima, koji je slavio odavno nestalo trziste, i patrljkom 
obicne olovke zaokruzi Polis nekoliko puta. 

Put do njega je izgledao vrlo jednostavan i kratak... U ta mitska 
pradavna vremena, o kojima je komandir pricao, kada ljudi nisu morali 
da nose oruzje na putu od stanice do stanice, pa cak i ako je trebalo pre- 
sedati i naci se na tudoj liniji; kada put od jedne do druge krajnje stani- 
ce na suprotnim stranama metroa nije trajao ni ceo sat; kada su tunele 
naseljavali iskljucivo vozovi koji su tutnjali i jurili - bilo je moguce pre- 
di rastojanje izmedu VDNP i Polisa brzo i lako. 

Pravo linijom do Turgenjevske, gde je prolaz na Ciste ribnjake, ka- 
ko su se zvali na staroj karti, koju je proucavao Artem, ili na Kirovsku, 
kako su je preimenovali komunisti, onda po crvenoj, sokoljnickoj liniji - 
pravo do Polisa. Ali, od kada su reci „crvena linija" poceli pisati velikim 
slovom, a crvena zastava se zavijorila iznad prolaza na Ciste ribnjake, a 
oni bili sve samo ne cisti, bilo je besmisleno i razmisljati o tome da se do 
Polisa stigne najkracim putem. 

Zbog poznatih okolnosti, rukovodstvo Crvene linije je odustalo od 
pokusaja da na silu usreci stanovnike citavog metroa, uspostavljajuci u 
njemu sovjetsku vlast, i donelo je novu doktrinu, koja je dopustala mo- 
gucnost izgradnje komunizma na samo jednoj njegovoj liniji. Nemajuci 
snage da se sasvim odrekne svog sna, nastavljalo je i dalje da ga ambici- 
ozno zove Metropolitenom V. I. Lenjina, mada odavno nije preduzima- 
lo nikakve prakticne korake da to i ostvari. 

Ipak, bez obzira na prividnu miroljubivost rezima, njegova unutra- 
snja paranoidna sustina nije se nimalo izmenila. Stotine agenata sluzbe 
unutrasnje bezbednosti, koja je, kao i ona iz davnih vremena, a mozda i 
zbog nostalgije, nazvana KGB, neprestano je i pazljivo pratila srecne zi- 
telje Crvene linije, a o njihovom uistinu bezgranicnom zanimanju za go- 
ste s drugih linija, ne treba ni govoriti. Bez specijalne dozvole rukovod- 
stva „crvenih", niko nije mogao ni da priviri ni na jednu njihovu stani- 
cu. A obaveznom proverom pasosa, fanaticnim uhodenjem i opstom bo- 
lesnom podozrivoscu, brzo su otkrivali kako slucajno zalutale putnike, 
tako i poslate spijune. Prvi su izjednacavani s drugima, sudbina i jednih 
i drugih bila je veoma tuzna. Zato Artemu nije palo na pamet ni da raz- 
mislja o tome da dode do Polisa preko tri stanice i tri medustanicna pro- 
stora koji su pripadali Crvenoj liniji. 



63 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Pa nije se moglo ni ocekivati da put u srce metroa bude tako jed- 
nostavan. U Polis... Samo to ime, koje bi neko pomenuo u razgovoru, te- 
ralo je Artema, a i sve ostale, da sa strahopostovanjem ucute. On se i sa- 
da vrlo zivo secao kako je prvi put cuo nepoznatu rec u prici nekog ocu- 
hovog gosta i kako je, po odlasku gosta, bojazljivo pitao ocuha sta ta rec 
znaci. Ocuh ga je tada brizno pogledao i s vrlo karakteristicnom tugom 
u glasu rekao: „To je, Artjomka, verovatno poslednje mesto na Zemlji 
gde ljudi zive kao ljudi. Gde jos nisu zaboravili sta znaci biti covek i ka- 
ko ta rec treba da zvuci." Ocuh se tuzno nasmejao i dodao: „To je - 
Grad..." 

Polis se nalazio na prostoru najveceg prolaza u Moskovskom me- 
trou, gde su se ukrstale cetiri razlicite linije, a prostirao se na cetiri stani- 
ce: Aleksandrovski vrt, Arbatska, Borovicka i Lenjinova biblioteka, Zajed- 
no s prolazima koji su ih povezivali. Na toj ogromnoj povrsini nalazilo se 
poslednje autenticno civilizacijsko ognjiste, poslednje mesto gde je zivelo 
tako mnogo ljudi, tako da provincijalci koji su ikada dospeli tamo nisu to 
mesto zvali drugacije nego Gradom. Neko je Gradu dao drugo ime, koje 
u stvari ima potpuno isto znacenje - Polis. I mozda zbog toga sto se u toj 
reci naslucivao daleki, gotovo necujni eho mocne i predivne drevne kultu- 
re, koja je obecavala zastitu stanovnistvu, strano ime se odomacilo. 

Polis je za metro bio potpuno jedinstvena pojava. Tamo i iskljuci- 
vo tamo, jos su se mogli sresti cuvari onih starih i cudnih znanja, cija je 
primena u surovom novom svetu, s njegovim izmenjenim zakonima, jed- 
nostavno bila nemoguca. Ta znanja su za stanovnike gotovo svih ostalih 
stanica, u sustini, za citav metro, koji je lagano tonuo u duboki haos i 
neprosvecenost, bila bezvredna, kao i oni koji su bili nosioci till istih zna- 
nja. Gonjeni odasvud, oni su svoje jedino utociste pronalazili u Polisu, 
gde su ih uvek docekivali rasirenih ruku, jer su ovde vladala njihova sa- 
braca. Zato je u Polisu i samo u Polisu bilo moguce sresti stare profeso- 
re, koji su imali svoje katedre na nekada slavnim univerzitetima, danas 
razrusenim, pustim, punim pacova i budi. Samo su tu ziveli poslednji sli- 
kari, umetnici, pesnici, poslednji fizicari, hemicari, biolozi... Oni koji su 
u svojim lobanjama cuvali sve ono sto je covecanstvo uspelo da dostig- 
ne i otkrije tokom hiljada godina neprekidnog razvoja. Oni, cijom bi 
smrcu sve to bilo izgubljeno zauvek. 

Polis se nalazio bas na torn mestu gde je nekada bio centar grada 
cije je ime nosio i metro. Uz to se, tacno iznad Polisa, uzdizalo zdanje Le- 
njinove biblioteke - najsveobuhvatnijeg spremista informacija o prosloj 
epohi. Sa stotinama hiljada knjiga na desetinama jezika, verovatno iz 



64 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



svih oblasti na kojima je ikada radio i nagomilavao znanja ljudski um. 
Stotine tona papira, isaranog svim mogucim slovima, znacima, hijerogli- 
fima, ciji dobar deo nije mogao citati niko drugi osim onih na cijem su 
jeziku napisani, unisteno je zajedno s tim istim narodima... Ali je ipak 
ogroman broj knjiga jos uvek mogao da se procita i razume, a ljudi ko- 
ji su umrli pre vise stotina godina mogli su mnogo toga ispricati zivima. 

Od svih tih malobrojnih konfederacija, imperija i imucnijih stanica 
koje su bile u poziciji da salju ekspedicije na povrsinu, samo je Polis slao 
stalkere po knjige. Samo su tamo znanja imala takvu vrednost da su 
zbog njih bili spremni da rizikuju zivote svojih dobrovoljaca, da placaju 
basnoslovne honorare najamnicima i da se odricu materijalnih, radi sti- 
canja duhovnih blaga. 

I bez obzira na naizgled neprakticno i idealisticko rukovodstvo, Po- 
lis je opstajao iz godine u godinu i nevolje su ga zaobilazile, a ako bi ne- 
sto i zapretilo da ugrozi njegovu bezbednost, sticao se utisak da bi se ceo 
metro udruzio da ga zastiti. Odjeci poslednjih borbi, u vreme nezaborav- 
nog rata izmedu Crvene linije i Hanze, vec su utihli, i oko Polisa je po- 
novo stvorena aura nedostiznosti i blagostanja. 

I dok je razmisljao o torn cudesnom mestu, Artemu uopste nije bi- 
lo cudno sto put do njega ne moze biti lak, on je svakako morao biti 
komplikovan, prepun opasnosti i iskusenja, jer bi u suprotnom sam cilj 
pohoda izgubio deo svoje misterioznosti i cari. 

Ako se preko Kirovske, Crvenom linijom do Lenjinove biblioteke 
ne moze, jer je previse rizicno, onda je svakako morao pokusati da po- 
red Hanzinih patrola nekako stigne do Kruga. Artem se pazljivije zagle- 
da u nagorelu mapu. Ali ako bi mu poslo za rukom da ude na teritoriju 
Hanze, uz neki dobar izgovor kojim bi prevario granicne kordone, ili 
borbom, ili na neki drugi nacin, onda bi put do Polisa bio neuporedivo 
kraci. Artem spusti prst na kartu i krenu njime po linijama. Ako bi se 
spustao Krugom, udesno od Prospekta mira, preko samo dve stanice ko- 
je pripadaju Hanzi, izbio bi na Kursku. Tu bi mogao da prede na Arbat- 
sko-pokrovsku liniju, a odatle je Arbatska, zapravo sam Polis, bio nado- 
hvat ruke. Istina, na torn putu se nalazio i Trg revolucije, koji je Crvena 
linija posle rata dobila u zamenu za Lenjinovu biblioteku, ali sada su cr- 
veni garantovali Slobodan prolaz svim putnicima, sto je bio jedan od 
osnovnih uslova potpisanog primirja. A kako Artem uopste nije namera- 
vao da ulazi na stanicu vec samo da prode pored nje, onda bi, po toj lo- 
gici, trebalo da ga propuste bez ikakvih problema. Razmislivsi, on odluci 
da ostane pri ovom planu, a da usput pokusa da sazna vise detalja o 



65 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



onim stanicama kroz koje je trebalo proci. Ako se nesto i iskomplikuje, 
uvek se mogla naci i rezervna marsruta. Dok se udubljivao u isprepleta- 
ne linije s mnostvom stanica koje su ih povezivale, Artemu pade na pa- 
met da je komandir ipak malo preterivao opisujuci teskoce cak i onih 
najkracih pohoda po metrou. Na primer, od Prospekta mira se moglo 
spustati ne udesno nego i ulevo - Artem povuce prstom nadole po Kru- 
gu - do Kijevske, a odande kroz prolaz ili do Filevske, ili Arbatsko-po- 
krovskom linijom, preko svega dva medustanicna prostora do Polisa. 
Zadatak mu se vise nije cinio nemogucim. To kratko bavljenjem kartom 
povratilo mu je samopouzdanje. Sada je znao sta mu je ciniti, i bio je si- 
guran da ce kada karavan stigne do Riske, odred bez njega da se vrati na 
VDNP, a da ce on nastaviti put ka Polisu. 

- Proucavas? - iznad samog uha upita Zenjka, koji je prisao a da 
ga Artem obuzet svojim mislima uopste nije primetio. 

Iznenadeni Artem zbunjeno odskoci, nespretno pokusavajuci da sa- 
krije kartu. 

- Da, ne... Ja sam... Hteo sam da nadem na karti stanice gde je ovaj 
Rajh o kojem su nam malopre pricali. 

-1 sta si nasao? Nista? Eh, daj da ti pokazem - sa superiornoscu u gla- 
su rece Zenjka. On se u metrou orijentisao neuporedivo bolje od Artema, pa 
i od ostalih vrsnjaka, i bio je vrlo ponosan na to. Iz prvog pokusaja, on ne- 
pogresivo nade prolaz gde su se ukrstale Cehovljeva, Puskinova i Tverska. 
Artemu se ote uzdah olaksanja, koji je Zenjka protumacio kao zavist. 

- Opusti se, polako, treba vremena, ali i ti ces se jednom snalaziti 
u ovome kao ja - tesio je on Artema. 

Ovaj pokusa da odglumi zahvalnost i pozuri da razgovor skrene na 
drugu temu. 

- A koliko cemo odmarati? - upita on. 

- Omladino! Pokret! - prolomi se ostar bas komandira i Artemu bi 
jasno da je predah zavrsen, a da nista nije uspeo da pojede. 

Ponovo je bio red na Zenjku i njega da se penju na dresinu. Zaskri- 
pase poluge, zazvecase po betonu pendzetirane cizme, i oni se ponovo 
nadose u tunelu. 

Ovog puta, odred je grabio napred cutke, i samo je komandir, po- 
zvavsi Kirila da hoda pored njega, nesto sapatom analizirao. Artem nije 
zeleo da ih prisluskuje, a nije ni mogao, jer je svu energiju trosio na po- 
kretanje dresine. 

Zarobljen i sam, osecao se prilicno izgubljeno, i svaki cas se osvrtao. 
Artem je na dresini stajao tako da je bio okrenut unazad i odlicno je video 



66 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



da iza njih nema niceg strasnog, ali dok bi se osvrtao i gledao preko rame- 
na napred u tunel, obuzimao bi ga strah. Taj strah i nesigurnost ga nisu na- 
pustali, ali ne samo njega. Svakom usamljenom putniku poznat je taj ose- 
caj. Za to su smislili cak i poseban naziv: „tunelski strah" - kada ides tu- 
nelom, posebno s losom svetiljkom, uvek ti se cini da ti je opasnost bas iza 
leda. Ponekad se taj osecaj do te mere izostri da na potiljku osecas kako te 
pece neciji tezak pogled, ili cak ne ni pogled... Ko zna ko je ili sta je tamo 
i kakav je njegov dozivljaj sveta... I obicno postane nepodnosljivo, ti ne iz- 
drzis, munjevito se okrenes, mahnes svetlom po tami - a tamo nigde niko- 
ga... Tisina... Pustos... Sve je kao mirno. Ali dok gledas iza sebe, dok te oci 
ne zabole od buljenja u mrak, on se vec zgusnjava iza tvojih leda, opet iza 
tvojih leda, i onda ponovo moras da gledas ispred sebe, da osvetlis tunel - 
da nema nekog, da se neko nije prikrao dok si ti gledao na drugu stranu... 
I sve iz pocetka... Tu je najvaznije ne izgubiti samokontrolu, ne dozvoliti 
torn strahu da ovlada tobom, ubediti sebe da je sve to besmislica, da se ne- 
mas cega bojati, jer sigurno niceg nije ni bilo... 

Ali, veoma je tesko izboriti se sa sobom, narocito dok ides sam. Ne- 
ki ljudi su potpuno gubili razum. Jednostavno vise nisu bili u stanju da 
se smire, cak ni posto bi stigli na svoju stanicu. Zatim su, naravno, po- 
malo dolazili sebi, ali vise nije bilo nacina da prisile sebe da udu u tunel 
- obuzimala bill ih takva uznemirenost od koje bi poceli da se guse - do- 
bro poznata svakom stanovniku metroa, koja je u njihovom slucaju pre- 
rastala u strasnu fobiju. 

- Ne boj se, gledam ja! - doviknu Artem poslednjem u koloni, hra- 
breci ga. Ovaj klimnu glavom, ali vec posle nekoliko minuta ne izdrza 
nego se ponovo okrete. Muka je to... 

- Jedan Serjozin poznanik je upravo tako skrenuo - tiho ce Zenj- 
ka, shvatajuci na sta je Artem reagovao. - On je, posteno govoreci, imao 
ozbiljniji razlog. On ti je, razumes, odlucio da potpuno sam prode kroz 
onaj tunel na Suharevskoj, secas se, pricao sam ti o njemu? Onaj kroz ko- 
ji niko ne moze da prode sam, a za karavane nema problema? I preziveo 
momak. A znas zasto? - Zenjka se osmehnu. - Zato sto nije imao hrabro- 
sti da ode dalje od stotog metra. Kada je ulazio bio je tako vedar i odlu- 
can... Ha... Kroz dvadeset minuta se vratio iskolacenih ociju, nakostrese- 
ne kose od straha, ni rec ljudski nije bio u stanju da progovori. Od njega 
se nista vise nije moglo saznati - od tada prica nekako nepovezano, u 
stvari, vise mumla. A u tunele vise ni mrtav ne bi krocio - visi na Suharev- 
skoj, prosjaci. On ti je sad tamo lokalna luda. Jasno ti je naravoucenije? 

- Da - neubedljivo ce Artem. 



67 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Neko vreme odred se kretao u potpunoj tisini. Artem opet utonu u 
svoja razmisljanja i to potraja prilicno dugo. Pokusavao je da smisli ne- 
sto dovoljno uverljivo, sto bi slagao na barikadama na izlazu sa Riske. 

To se nastavilo sve dok nije shvatio da ga u razmisljanju ometa bu- 
ka koja se postepeno pojacavala, a dopirala je iz tunela koji se pruzao is- 
pred njih. U pocetku gotovo neuhvatljiva, na osetljivoj granici izmedu 
cujnog i ultrazvuka, da bi sporo i gotovo neprimetno rasla, tako da Ar- 
tem nije mogao tacno da odredi trenutak kada je zapravo poceo da je cu- 
je. U istom trenutku je bio siguran da ipak cuje dovoljno jasno nesto sto 
je vise licilo na sistavi sapat - nerazgovetan, neljudski. 

Artem brzo pogleda ostale. Svi su isli mirno i dutke. Komandir vi- 
se nije razgovarao s Kirilom, Zenjka je bio u svojim mislima, a i ovaj sa 
zacelja je mirno gledao ispred sebe, prestavsi nervozno da se osvrce. Ni- 
ko od njih nije pokazivao ni najmanju uznemirenost. Oni nista nisu cu- 
li. Bas nista! 

Artem se prepade. Spokoj i cutanje celog odreda na sve jaci zvuk 
narastajuceg sistanja bili su nepojmljivi i ulivali su strah. Artem baci po- 
lugu dresine i skoci. Zenjka ga pogleda u cudu. Oci su mu bile bistre i u 
njima ne bese ni traga omamljenosti ili neceg slicnog, sto je Artem sa zeb- 
njom ocekivao da ce videti. 

- Sta ti bi? - upita on negodujuci. - Umorio si se? Mogao si prvo 
da kazes, a ne da bacis tako. 

- Ti nista ne cujes? - s nevericom upita Artem, a nesto u njegovom 
glasu natera Zenjku, koji nije prestajao da radi rukama, da naculji usi. 
Dresina se i dalje kretala, ali sporije, jer je Artem i dalje stajao, potpuno 
izgubljen, pokusavajuci da uhvati zvuke misteriozne buke. 

Komandir se okrete, primetivsi da se nesto desava. 

- Sta se desava? Potrosila vam se baterija? 

- Vi ne cujete nista? - upita ga Artem. 

I istovremeno mu se uvuce u dusu odvratan osecaj da u stvari i ne- 
ma nikakve buke - cim niko nista ne cuje. Jednostavno je izgubio zivce, 
pa mu se od straha pricinjava... Od svakakvih prica i od mraka koji ih 
je pratio u stopu, iza leda poslednjeg u koloni. 

Komandir dade znak da se zaustave, da im ne bi smetala skripa 
dresine i bat cizama, i sve se utisa. Ruke su mu bile na automatu, dok je 
nepomicno stajao, napregnuto osluskujuci, okrenuvsi uho ka tunelu. 

Cudni zvuk je i dalje bio tu, Artem ga je sada cuo vrlo jasno, i ka- 
ko je jacao, tako je Artem pazljivije zagledao komandirovo lice, po- 
kusavajuci da shvati cuje li i on sve to sto je sve vise i vise uznemiravalo 



68 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Artemovu svest. Ali, komandirovo lice se postepeno opustalo, i Artema 
preplavi zestok osecaj stida. A kako i ne bi: zaustavio je odred zbog ne- 
ke besmislice, digao frku, jos je i ostale isprepadao. Zenjka, ocigledno, 
kao ni ostali, nista nije cuo, mada se upinjao. Naposletku odusta od to- 
ga, pogleda Artema i uz zloban osmeh, zagledajuci mu oci, ganuto rece: 

- Halucinacije? 

- Ma nosi se! - neocekivano besno odbrusi Artem. - Jeste li svi vi 
ogluveli? 

- Halucinira! - zlurado zakljuci Zenjka. 

- Tiho je. Ne cuje se bas nista. Sigurno ti se ucinilo. Ne sekiraj se, 
desava se, neka te to ne brine, Arteme. Nego, hajde da krenemo dalje - 
shvatajuci situaciju, vrlo pazljivo rece komandir i krenu napred. 

Artemu ne preostade nista drugo nego da se vrati na svoje mesto. 
Iskreno se trudio da ubedi sebe da mu se sapat ipak pricinio, da je sve to 
posledica napetosti, pokusavajuci da se opusti i ne razmislja ni o cemu. 
Nadao se da ce istovremeno s tim konfuznim, uznemirujucim mislima, 
odagnati iz glave i tu davolju buku. Pode mu za rukom da na neko vre- 
me potisne misli, ali je istovremeno u glavi oslobodio prostor da zvuk 
koji je bio sve bucniji, cuje jos jace i izostrenije. On je jacao, uporedo s 
njihovim kretanjem ka jugu, a kada je postao do te mere glasan da je 
imao utisak da se cuje u citavom metrou, Artem odjednom vide da Zenj- 
ka radi samo jednom rukom, a drugom, ocigledno vise ne vodeci racuna 
o onome sto radi, trlja usi. 

- Sta ti je? - sapatom ga upita Artem. 

- Ne znam... Pritiska... Nekako svrbi... - promrmlja Zenjka. 

- I dalje ne cujes nista? - s bojazljivom nadom upita Artem. 

- Ne, ne cujem nista, ali me nesto pritiska - sapatom odgovori 
Zenjka, a od malopredasnje ironije u njegovom glasu ne bese ni traga. 

Kada je buka dostigla kulminaciju, Artemu tek tada postade jasno 
odakle ona zapravo dolazi. Jedna od cevi postavljenih u dnu tunelskog 
zida, kroz koju je bila sprovedena komunikaciona instalacija i ko zna sta 
jos, na jednom mestu se bukvalno rascvetala i upravo na torn mestu gde 
je bio krater oivicen iskidanim, metalnim siljcima koji su strcali na sve 
strane, nastajao je taj cudni zvuk. Dolazio je iz dubine cevi i taman Ar- 
tem poce da razmislja o tome zbog cega tamo unutra nema nikakvih zica, 
niti icega drugog osim potpune praznine i crnila, kad komandir odjed- 
nom stade, i sporo, s teskom mukom rece: 

- Ljudi, znate sta... Napravicemo predah. Nesto mi nije dobro. 
Muti mi se u glavi. 



69 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



On napravi nekoliko nesigurnih koraka ka dresini da bi seo na je- 
dan njen kraj, ali umesto toga nicice pade na zemlju. Zenjka, koji je sada 
ved obema rukama trljao usi, gledao ga je izgubljeno, ukopavsi se na jed- 
nom mestu. Kiril je iz nekog razloga nastavljao da ide sam dalje, kao da 
se nista nije dogodilo, ne obaziruci se uopste na povike. Ovaj sa zacelja 
sede na sine i iznenada poce da place, bespomocno, kao dete. Svetlost 
lampe koja je bila je uperena ka svodu tunela padala je tako da je cela 
slika delovala jos jezivije. 

Artem se uspanici. Bilo je ocigledno da od celog odreda jedino on 
nije izgubio razum, ali zvuk je postao do te mere neizdrzljiv da je bilo ne- 
moguce usredsrediti se na koliko-toliko slozeniju misao. 

Artem u ocajanju zapusi usi, i to mu je malo pomoglo. Tada on iz 
sve snage osamari Zenjku koji je kao lud trljao usi, i zaurla na njega tru- 
deci se da nadjaca buku, zaboravljajuci pri torn da je samo on cuje: 

- Podigni komandira! Podigni komandira na dresinu! Ne smemo 
ostati ovde ni za zivu glavu! Moramo pobeci odavde! - I podigavsi 1am- 
pu koja je pala, potrca za Kirilom, koji je kao mesecar hodao i dalje, sa- 
da vec naslepo, jer se u mraku, bez lampe, nije video prst pred okom. 

Na njegovu srecu, Kiril je isao prilicno sporo. U nekoliko dugih sko- 
kova Artem je uspeo da ga stigne i da ga udari po ledima, ali je Kiril nasta- 
vljao da hoda, i oni su se sve vise udaljavali od ostalih. Artem potrca napred 
i ne znajuci sta da radi, uperi lampu u oci Kirilu. One su bile zatvorene, ali 
se Kiril odjednom namrsti i zastade. Tada Artem, pridrzavajuci ga jednom 
rukom, drugom podize njegov kapak i uperi mu svetio u oko. Kiril vrisnu, 
zatrepta, zatrese glavom, i u delicu sekunde kao da se probudi, otvori oci, 
gledajuci Artema, ne shvatajuci nista. Zaslepljen svetiljkom, on skoro nista 
nije ni video, pa je Artem morao da ga vuce za ruku nazad do dresine. 

Na dresini je lezalo komandirovo bezivotno telo, pored njega je se- 
deo Zenjka s istim onim tupim izrazom lica. Ostavivsi Kirila pored dre- 
sine, Artem potrca do coveka sa zacelja, koji je i dalje plakao, sedeci na 
sinama. Pogledavsi ga u oci, Artem susrete pogled prepun bola i patnje, 
a taj osecaj bese tako jak da on ustuknu i oseti da mu potpuno nekon- 
trolisano naviru suze. 

- Svi, svi su izginuli... Tako ih je bolelo! - razabrao je Artem izme- 
du jecaja. Artem pokusa da ga podigne, ali se on otrze i neocekivano be- 
sno povika: 

- Svinje! Neljudi! Nikuda ja ne idem s vama, hocu da ostanem ov- 
de! Oni su tako usamljeni, tako pate ovde, a vi hocete da me odvucete 
odavde? Za sve ste vi krivi! Nigde ja ne idem! Nigde! Ostavi me, cujes li?! 



70 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Artem najpre htede da ga osamari, nadajuci se da ce ga tako koli- 
ko-toliko osvestiti, ali se pribojavao da bi ovaj u torn stanju mogao da mu 
vrati. Umesto toga, on kleknu ispred njega i s mukom se boreci s bukom 
u svojoj glavi, nezno poce da govori, ni sam sasvim ne shvatajuci o cemu: 

- Ti sigurno zelis da im pomognes, je li tako? Zelis da oni vise ne 
pate? 

Ovaj ga pogleda kroz suze i uz bojazljiv osmeh prosapta: 

- Naravno... Naravno da zelim da im pomognem. 

- Onda moras da pomognes i meni. Oni bi voleli da mi ti pomog- 
nes. Idi na dresinu i prihvati se poluga. Moras da mi pomognes da stig- 
nemo do stanice. 

- Jesu li ti oni tako rekli? - sumnjicavo ga pogleda covek sa zacelja. 

- Da - ubedljivo odgovori Artem. 

- A onda ces me pustiti da se vratim ovamo kod njih? 

- Dajem ti rec da cu te pustiti ako budes zeleo da se vratis ovde - 
potvrdi Artem i pogura ga ka dresini, da njegov sagovornik ne bi imao 
vremena da se predomisli. 

Postavivsi coveka sa zacelja, mehanicki poslusnog Zenjku i Kirila 
na poluge, s mukom podigavsi komandira koji nije dolazio sebi na sre- 
dinu, Artem povede odred, uperivsi automat u mrak, brzim korakom 
grabeci napred. Cudeci se samom sebi, cuo je kako se iza njega pokrenu- 
la dresina. Artem je osecao da pravi prestup time sto ostavlja nezastice- 
nu odstupnicu, ali mu je bilo jasno da je sada najvaznije - pobeci sto je 
brze moguce s ovog uzasnog mesta. 

Na polugama su sada bila trojica i odred se kretao brze nego pre 
zaustavljanja, a Artem je s olaksanjem osecao da mrska buka jenjava i 
polako splasnjava osecaj opasnosti. Stalno je podvikivao na ostale da ne 
bi smanjivali tempo, kada odjednom zacu otpozadi potpuno trezven i za- 
cuden Zenjkin glas: 

- Ti si se bas uziveo u ulogu komandira? 

Artem dade znak da stanu, shvativsi da su prosli opasnu zonu, vra- 
ti se do odreda i iscrpljeno klonu na zemlju, oslonivsi se ledima o dresi- 
nu. Svi polako dodose sebi. Covek sa zacelja prestade da jeca i poce da 
trlja slepoocnice, zbunjeno se osvrcuci oko sebe. Pokrenu se i uz tiho ste- 
njanje ustade i komandir, zaleci se da mu glava puca. 

Kroz pola sata bili su spremni da krenu dalje. Osim Artema, niko 
se nicega nije secao. 

- Znas, neka tezina te odjednom pritisne, u glavi haos i onda od- 
jednom - sve nestane. Desilo se to meni jednom od gasa u jednom tunelu, 



71 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



daleko odavde. Ali ako je gas, on drugacije deluje, na sve odjednom, bez 
izuzetka... A ti si sve vreme taj svoj zvuk cuo? Da, sve je to cudno, sta 
reci... - naglas je razmisljao komandir. - Pa i ovo sto je Nikita naricao... 
Cujes, Vasiljicu, koga si ti to zalio? - upita on coveka sa zacelja. 

- Davo bi ga znao... Ne secant se. Odnosno, do pre minut poneceg 
sam se i secao, a onda je nekako iscezlo. To ti je, znas, kao i sa snom: 
kad se tek probudis - svega se secas i pred ocima ti je ziva slika. Kada 
prode nekoliko minuta, cim se malo razdremas - sve nestane. Osim tek 
ponekog fragmenta... Eto i sad je isto tako... Secant se da mi je nekoga 
bilo mnogo zao... A koga i zasto - pojma nemam. 

- A hteli ste da ostanete u tunelu. Zauvek. S njima. Terali me. Ja 
sam vam jos obecao da cu vam dozvoliti da se vratite nazad ako to bu- 
dete zeleli - rece Artem, gledajuci ispod oka Nikitu sa zacelja. - Pa eto, 
imate moju dozvolu - dodade on uz osmeh. 

- Neka, hvala - smrknuto odgovori Nikita i strese se - predomislio 
sam se. 

- Dobro, ljudi. Dosta naklapanja. Ne treba brbljati usred tunela. 
Da mi najpre stignemo, pa cento sve proanalizirati. Valja se nama i na- 
zad nekako vratiti... Mada ne treba razmisljati unapred, daj boze da to- 
ga dana stignemo gde treba. Hajdemo! - zavrsi komandir. - Cuj, Arte- 
me, dodi ovde pored mene. Ti si nam sad kao neki heroj - dodade on 
neocekivano. 

Kiril zauze mesto iza dresine, Zenjka, uprkos negodovanju, ostade 
na polugama s Nikitom Vasiljevicem, i tako krenuse dalje. 

- Cev je tamo, kazes, eksplodirala? I iz nje si ti taj tvoj zvuk cuo? 
Znas, Arteme, moze biti da smo svi mi u stvari bukvani, gluvi ko topo- 
vi. Ti sigurno imas poseban njuh za to dubre. Ovoga puta ti je, ocigled- 
no, poslo za rukom, momce! - razmisljao je komandir. - Vrlo cudno, da 
je to dolazilo iz cevi. Kazes da je bila potpuno prazna? Ko ce znati sta 
sada kroz njih tece - nastavljao je on, bacajuci povremeno oprezne po- 
glede na cevi isprepletane poput zmija u dnu tunelskog zida. 

Riska je bila sasvim blizu. Kroz petnaestak minuta zasijase u daljini 
odsjaji vatre s barikada, komandir uspori hod i svetiljkom dade ugovo- 
reni znak. Kordon ih propusti brzo, bez odugovlacenja, i dresina ude na 
stanicu. 

Riska je bila u boljem stanju od Aleksejevske. Nekada davno, na 
povrsini iznad stanice je bila velika pijaca. Medu onima koji su tada us- 
peli da dotrce do metroa i spasu se bilo je dosta trgovaca bas s te pijace. 
Od tada je tu ziveo snalazljiv svet, a i blizina Prospekta mira, a samim 



72 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



tim i Hanze i glavnih trgovackih puteva, takode je uticala na njihov na- 
predak. Imali su elektricno, nuzno svetio, kao i na VDNP. Patrole su bi- 
le obucene u stare iznosene maskirne uniforme, koje su ipak izgledale 
bolje od sarenih vatiranih jakni s Aleksejevske. 

Gostima dadose zaseban sator. Za sada se nije razmisljalo o sko- 
rom povratku nazad, jer je bilo nejasno kakva se to nova opasnost krije 
u tunelu, i kako s njom da se nose. Uprava stanice i komandir malog od- 
reda s VDNP okupise se da se posavetuju, a ostali su imali slobodnog 
vremena napretek. Artem, umoran i psihicki slomljen, odmah se svali na 
svoj lezaj, zagnjurivsi lice u jastuk. Nije mu se spavalo, ali vise nije imao 
bas nimalo snage. Kroz nekoliko sati, za goste su pripremali svecani ru- 
cak, a sudeci po znacajnom namigivanju i sasaptavanju domacina, bilo 
je realno nadati se mesu. Nije im preostalo nista drugo nego da leze i ni 
o cemu ne razmisljaju. 

Kroz zidove satora dopirala je buka. Svecanost je pripremana na 
sredini platforme, na kojoj je gorela glavna vatra. Artem ne izdrza da ne 
pogleda okolo. Nekoliko ljudi je cistilo pod i sirilo ceradu, nedaleko 
odatle su kasapili svinjsku polutku, makazama na komade jednake du- 
zine sekli kolut celicne zice, sto je ukazivalo na to da ce biti raznjica. Zi- 
dovi su ovde bili neobicni: ne mermerni kao na VDNP i Aleksejevskoj 
vec oblozeni zutim i crvenim keramickim plocicama. Ta kombinacija je 
nekada sigurno izgledala prilicno veselo. Sada su, doduse, glazura i fug- 
ne na plocicama bile prekrivene slojem cadi i masti, ali je nekadasnji 
komfor, ipak, tu i tamo sacuvan. A najhitnije je da je na drugom kolose- 
ku stajao dopola gurnut u tunel pravi pravcati voz, istini za volju, polu- 
panih prozora i razvaljenih vrata. 

Vozovi su bili retkost i u medustanicnim prostorima i na samim sta- 
nicama. Za dve decenije, mnoge od njih, pogotovo one zaglavljene u tu- 
nelima i nepogodne za stanovanje, ljudi su s vremenom razgrabili u de- 
lovima, da bi svako na svojoj stanici, tockove, stakla i obloge prilagodio 
svojim potrebama. Artemu je ocuh pricao da su na Hanzi s jedne od pru- 
ga specijalno uklonili vozove, da bi tovarne i putnicke dresine mogle ne- 
smetano da saobracaju na tim relacijama. Kazu da su to uradili i na Cr- 
venoj liniji. U tunelu kojim su oni isli, od VDNP do Prospekta mira nije 
bilo nijednog vagona, ali je to najverovatnije bila slucajnost. 

Polako pocese da se okupljaju mestani, iz satora izade pospani 
Zenjka, posle pola sata dode i ovdasnje rukovodstvo s komandirom Ar- 
temovog odreda, a prva parcad mesa behu bacena na rostilj. Koman- 
dir i rukovodstvo stanice, ocigledno zadovoljni rezultatima pregovora, 



73 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



neprestano su se smejali i salili. Donese i balon s nekim starosedelackim 
picem, krenuse zdravice, i svi se oraspolozise. Artem je jeo svoj raznjic, 
oblizujuci vrelu mast koja mu je curila niz ruke, gledajuci ugalj koji je ti- 
njao i stvarao osecaj neverovatne topline i prijatnosti. 

-Jesi li to ti iz misolovke izvukao? - obrati mu se nepoznati covek, 
koji je sedeo pored njega i neko vreme ga pazljivo posmatrao. 

Artem se prenu. Do tada, potpuno utonuo u svoje misli i usredsre- 
den na posmatranje purpurnih ugaraka, nije primecivao nikog oko sebe. 

- Ko vam je to rekao? - pitanjem na pitanje uzvrati Artem, pogle- 
davsi neznanca. Ovaj bese kratko osisan, neobrijan, a ispod grube, ali 
dobre kozne jakne nazirala se topla mornarska majica. Nista sumnjivo 
Artem ne primeti na njemu: izgledom je njegov sagovornik podsecao na 
obicnog svercera, kakvih je na Riskoj bilo koliko hoces. 

- Ko? Pa vas brigadir tako kaze - pokaza on glavom na komandi- 
ra, koji je malo podalje s kolegama o necemu zivo razgovarao. 

- Da, ja - preko volje priznade Artem. Iako je nedavno planirao da 
ostvari nekoliko korisnih poznanstava na Riskoj, sada kada mu se pru- 
zila odlicna prilika za to, odjednom mu vise nije bilo stalo. 

- Ja sam Burbon. Kako je tvoje ime? - nastavljao je da zapitkuje 
covek. 

- Burbon? - zacudi se Artem. - Zasto tako? Bese neki kralj koji se 
tako zvao? 

- Jok, klinjo. To je bila vrsta alkohola. Vatrene vode, kapiras. Ve- 
oma je podizala raspolozenje, kazu. I kako ono bese?... - ponovo upita 
covek. 

- Artem. 

- Slusaj, Arteme, kada se vracate nazad? - raspitivao se Burbon, 
izazivajuci kod Artema sve vece podozrenje. 

- Ne znam ja. Sada vam niko ne moze precizno reci kada cemo kre- 
nuti nazad. Ako ste culi sta nam se dogodilo, onda bi trebalo da vam je 
jasno - neljubazno odgovori Artem. 

- Slusaj, hajde da predemo na ti, nisam ja bas toliko stariji od te- 
be, da se tu... Da skratim, evo zasto te to pitam... Imam posao za tebe, 
klinjo. Ne za sve vase nego bas za tebe licno. Potrebna mi je tvoja po- 
moc. Razumes? Nakratko... 

Artem nista nije razumeo. Covek je govorio konfuzno, a i sam na- 
cin na koji je izgovarao reci izazivao je u Artemu neki unutrasnji grc. Ni- 
je imao nimalo volje da nastavlja ovaj zagonetni razgovor. 



74 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

- Slusaj mali, opusti se - kao da je naslutio njegove sumnje, pozu- 
rio je da ih rasprsi Burbon. - Nije u pitanju nista mutno, sve je cisto... Hi 
skoro sve. Da skratim, evo o cemu se radi: prekjuce su nasi krenuli do 
Suharevske, ali ti znas, pravo si s linije, da tamo nisu stigli. Samo se je- 
dan vratio. Nicega se ne seca, dotrcao na Prospekt sav slinav, ridao je 
kao onaj vas o kojem je pricao vas komandir. Ostali se jos nisu pojavili. 
Mozda su ipak uspeli da stignu do Suharevske... A mozda nisu stigli nig- 
de, jer vec treci dan niko odande nije dolazio, a ni s Prospekta niko ta- 
mo nece da ide. Mada bi trebali zbog kojecega. Ukratko, ja mislim da ih 
je snaslo isto sto i vas. Cim sam cuo vaseg brigadira, odmah sam... ot- 
prilike, shvatio. Pa to je ta linija. I to su te cevi... - Tu se Burbon naglo 
okrete i baci pogled preko ramena, proveravajuci, naravno, da neko ne 
prisluskuje. - A na tebe ta beda nece - nastavi on tiho. - Razumes? 

- Pocinjem - nesigurno odgovori Artem. 

- Da skratim. Ja sad moram tamo. Bas moram, kapiras? Bas. Ni- 
sam siguran, ali po svoj prilici, desice mi se isto sto i nasim klincima i ce- 
loj vasoj brigadi. Osim tebi. 

- Ti... - nesigurno prozbori Artem, kao da zeli da uhvati intonaci- 
ju te reci, osecajuci da mu je neprijatno i cudno da se takvom tipu obra- 
da sa „ti" - ti bi hteo da te provedem kroz tunel? Da te odvedem do Su- 
harevske? 

- Tako nekako - s olaksanjem potvrdi Burbon. - Ne znam da li si 
cuo za to ili ne, ali iza Suharevske je tunel, izgleda jos gori od ovog, bas 
gadan, a i kroz njega treba da prodem. A sad jos i ova beda s klincima. 
Razume se, ti ne treba da brines, ako me budes proveo, ja ti necu ostati 
duzan. Ja, istina, moram da nastavim dalje, ali imam tamo na Suharev- 
skoj svoje ljude, vrse isporuke u oba pravca, ciste i rade sve sto treba. 

Artemu, koji je u prvi mah hteo da otera Burbona s njegovim pred- 
logom do davola, iznenada sinu da mu se pruza prilika da bez borbe i bi- 
lo kakvih drugih problema prode juzne barikade Riske. I dalje... Burbon, 
koji nije mnogo detaljisao o svojim planovima, rekao je da ce proci kroz 
prokleti tunel od Suharevske do Turgenjevske. Upravo tuda se i Artem 
spremao da pokusa da prode. Turgenjevska - Trubnaja - Cvetni bulevar 
- Cehovljeva... A odatle je Arbatska nadohvat ruke... Polis... Polis. 

- Kako placas? - odluci Artem da izgleda kao da se malo necka. 

- Kako zelis. U kesu - Burbon ga sumnjicavo pogleda, pokusava- 
juci da dokuci razume li ovaj uopste o cemu se radi. - Ili, ako ti vise od- 
govara, u municiji za kalasnjikov. Ili, ako hoces, tamo ima klope, a mo- 
ze i u alkoholu, ili zelis drogu - sve moze. 



75 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Pa, municija, razume se, dva sarzera. I hrana za tamo i nazad. Ne- 
cu se cenjkati - sto je mogao samouverenije rece svoju cenu Artem, tru- 
deci se da izdrzi Burbonov ispitivacki pogled. 

- Profesionalac... - neodredeno odreagova ovaj. - U redu. Dva pu- 
njenja za automat. I hrana. Nema problema - promrmlja vise za sebe. - 
To toliko vredi. Dobro, klinjo, kako ono bese, Artem? Hajde idi sad, kao, 
na spavanje, ja cu uskoro za tobom, kad se ovde svi ponapijaju. Pokupi 
prnje, mozes im ostaviti pisamce, pod uslovom da umes da pises, da ne bi 
poslali poteru za nama. To je to. Budi spreman kada ja dodem. Jasno? 



76 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



GLAVA 5 



ZA MUNICIJU 



Da pakuje stvari, zapravo, nije ni bilo potrebe, jer Artem jos nista nije 
ni raspakovao, a i nije imao bogzna sta da raspakuje. Jedino mu nije bi- 
lo jasno kako ce neopazeno izneti automat a da ne privuce bas niciju pa- 
znju. Dobili su glomazne vojne automate, kalibra 7,62 mm, s drvenim 
kundacima. Tim ogromnim pusketinama uvek su naoruzavani karavani 
koje su s VDNP ispracali na obliznje stanice. 

Artem je lezao s cebetom preko glave, uopste ne reagujuci na Zenj- 
kina nesuvisla pitanja: zbog cega on tu knjava kad je napolju tako zesto- 
ko, i da mozda nije bolestan? U satoru je bilo zagusljivo i vruce, ispod 
cebeta jos vise. San nije hteo na oci, mada se Artem nije ni trudio da za- 
spi, ali kada je konacno pridremao, ukazase mu se nejasna uznemiruju- 
ca prividenja, koja je video kao kroz mutno staklo: on kao nekuda bezi, 
razgovara s nekim bez lica, ponovo bezi... Probudi ga, naravno, Zenjka, 
koji ga protrese za rame i prosaputa: 

- Cuj, Arteme, neki covek te... Jesi ti u nekom problemu? - opre- 
zno upita on. - Ja cu sad sve nase da podignem... 

- Ne, sve je u redu, samo treba da porazgovaramo. Spavaj, Zenj. 
Brzo cu ja - isto tako tiho objasni Artem, obuvajuci cizme, ocekujuci da 
se Zenjka ponovo javi. Zatim pazljivo iznese iz satora svoj ranac i do- 
hvati automat, kad odjednom Zenjka, cuvsi zveckanje metala, ponovo 
zabrinuto upita: 

- Sta ce ti to? Siguran si da je sve u redu? 



77 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Artem je morao da se pravda i izmislja kako hoce poznaniku da po- 
kaze nesto, jer su se posvadali, da je sve u redu i tako dalje. 

- Lazes! - odlucno zakljuci Zenjka. - U redu. Kada treba da poc- 
nem da brinem? 

- Kroz godinu dana - promrsi Artem, nadajuci se da je to zvucalo 
dovoljno neozbiljno, razgrnu satorsko krilo i izade na platformu. 

- Pa, klinjo, stvarno gnjavis - nezadovoljno procedi kroz zube Bur- 
bon, koji ga je cekao. Bio je obucen isto kao i ranije, osim sto mu je sa- 
da na ledima bio visoki ranac. - Ne mislis valjda, majke ti, da ces s tim 
cudom da prodes sve kordone? - s gadenjem upita, pokazujuci na auto- 
mat. Na svoje veliko iznenadenje, kod njega Artem ne otkri nikakvo 
oruzje. 

Na stanici pogasise svetla. Na platformi ne bese nikog, svi su vec 
polegali, umorni od sedeljke. Artem se trudio da hoda brze, u strahu da 
ne naleti na nekoga od svojih, ali na ulazu u tunel Burbon ga zaustavi, 
naredivsi mu da uspori korak. Strazari s pruge su ih primetili i izdaleka 
pitali kuda su se to zaputili u gluvo doba, ali se Burbon jednom od njih 
obrati po imenu i objasni mu da idu poslom. 

- Slusaj, jednom recju - poce on da deli savete Artemu, paleci 1am- 
pu. - Sad ce na stotom i na dvesta pedesetom biti barikade. Najhitnije je 
da ti cutis. Ja cu se s njima objasnjavati. Na nesrecu, imas taj kalasnji- 
kov, koji je vrsnjak moje babe i nema sanse da ga negde sakrijes... Gde 
li si samo iskopao taj krs? 

Na stotom metru sve prode glatko. Tu je tinjala slaba vatrica, oko 
koje su sedela dvojica ljudi u maskirnim uniformama. Jedan od njih je 
dremao, a drugi se prijateljski rukova s Burbonom. 

- Posao? Razu-mem - promrsi on uz zaverenicki osmeh. 

Do dvesta pedesetog metra Burbon ne izusti ni rec, smrknuto kora- 
cajuci prvi. Bio je nekako zlovoljan i neprijatan, a Artem se vec pokajao 
sto je pristao da krene s njim. Zastade za trenutak da proveri da li je 
automat u redu, i stavi prst na obarac. 

Na poslednjoj barikadi ih zadrzase. Tamo Burbona ili nisu bas naj- 
bolje poznavali, ili su ga, naprotiv, znali isuvise dobro, tek glavni ga od- 
vede u stranu, naredivsi mu da ostavi ranac pored vatre, da bi ga o nece- 
mu dugo ispitivao. Artem, koji se osecao prilicno glupo, ostade kraj va- 
tre, skrto odgovarajuci na pitanja dezurnih. Ovima je ocigledno bilo smrt- 
no dosadno i nisu bas bili narocito raspolozeni za pricu. Artem je iz isku- 
stva znao da je dobar znak kad su dezurni prici j i vi, a ako se pak dosadu- 
ju, da je onda sve mirno. Kada bi ih sada iznenadilo nesto neuobicajeno, 



7:< 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



ako bi se na primer, nesto pojavilo iz dubine, s juga, ako bi neko probao 
da se probije ili ako bi se zaculi sumnjivi zvuci, oni bi se samo scucurili 
oko vatre i napregnuto cutali. I naravno, ne bi skidali pogled s tunela. 
Znaci da je danas sve mirno, u svakom slucaju se moze bez brige do Pro- 
spekta mira. 

- Ti nisi ovdasnji? Da nisi mozda s Aleksejevske? - raspitivali su se 
dezurni, zagledajuci Artema. A Artem, kome se urezalo Burbonovo na- 
redenje da cuti i ni sa kim ne razgovara, promrmlja nesto nerazgovetno, 
sto se moglo protumaciti i ovako i onako, ostavljajuci znatizeljnicima na 
volju kako ce tumaciti njegovo mumlanje. Izgubivsi svaku nadu da ce 
dobiti odgovor od njega, dezurni se prebacise na diskusiju o prici neka- 
kvog Mihaila, koji je danima trgovao na Prospektu mira i imao proble- 
ma s upravom stanice. 

Zadovoljan sto su ga konacno ostavili na miru, Artem je sedeo i 
kroz plamen vatre posmatrao juzni tunel. Bio je to isti beskonacni, siro- 
ki prolaz kao i na severnom pravcu ka VDNP, gde je Artem jos koliko 
juce upravo ovako sedeo kraj vatre na polozaju, na cetiri stotine pedese- 
tom metru. 

Naizgled se ni po cemu nije razlikovao. Ali bilo je nesto u njemu, da 
li je to specifican miris koji su donosile tunelske promaje, ili narocita cu- 
dljivost, aura, sta li, karakteristicna bas za taj tunel, koja ga je cinila po- 
sebnim i drugacijim od svih ostalih. Artem se setio ocuhovih reci da u me- 
trou ne postoje dva ista tunela, da je cak i jedan te isti bitno drugaciji za- 
visno od pravca kretanja u njemu. Takav supersenzibilitet razvijao se to- 
kom dugih godina u pohodima i, naravno, samo kod retkih. Ocuh je to 
zvao „osluskivanjem tunela", a imao je takav „sluh" da se njime izuzet- 
no ponosio i mnogo puta je priznavao Artemu da je iskljucivo zahvalju- 
juci torn svom culu cesto izvlacio zivu glavu u brojnim neprilikama. Kod 
mnogih drugih ono se nije razvilo, bez obzira na mnogobrojna putovanja 
po metrou. Neke je spopadao neobjasnjiv strah, neko bi cuo zvuke, gla- 
sove, postepeno gubio razum, ali su se svi slagali u jednom: cak i kada u 
tunelima nema zive duse, oni nisu prazni. Nesto nevidljivo, jedva primet- 
no, sporo i monotono tece kroz njih, puneci ih svojim sopstvenim zivo- 
tom, poput teske zgrusane krvi u venama okamenjenog levijatana. 

I sada, ne slusajuci vise razgovor dezurnih, uzaludno se upinjuci da 
vidi nesto u tami koja se neverovatnom brzinom zgusnjavala na desetak 
koraka od vatre, Artem je pocinjao da shvata na sta je ocuh mislio kada 
je govorio o „tunelskom osecaju". Od kada je stasao, dalje od tog mesta 
jos nije isao, i mada je Artem znao da iza nejasne granice oivicene plamenom 



79 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



vatre, gde se purpurna svetlost mesala s drhtavim senkama, ima ljudi, to 
mu se u ovom trenutku cinilo neverovatnim. Izgledalo je kao da se zivot 
zavrsava na desetak koraka odatle, da dalje nema nicega osim mrtve er- 
ne praznine, koja je uzvracala na povik varljivim, prigusenim ehom. 

Ali, ako se sedi tako dugo, ako se zapuse usi, ako se u dubinu ne 
gleda tako kao da tamo zelis da vidis nesto narocito vec na drugi nacin, 
kao da pokusavas da utopis pogled u pomrcinu, da se sjedinis s tunelom, 
da postanes deo tog levijatana, celija njegovog organizma, onda ti kroz ru- 
ke, koje ne dopustaju zvueima spoljasnjeg sveta da dopru do tebe, mimo- 
ilazeci usi, direktno u mozak pocinje slivanje tanane melodije - cudesnog 
zvuka dubina, maglovitog, nejasnog... Ne onakvog kakav je bio onaj do- 
sadni, iritirajuci zvuk koji se sirio iz razvaljene cevi u tunelu izmedu Alek- 
sejevske i Riske nego neceg potpuno drugacijeg, cistog, dubokog... 

Cinilo mu se da je na vreme uspeo da zaroni u tihu reku te melodi- 
je, i to ne razumom vec pre probudenom intuicijom, koja je najverovat- 
nije proradila zahvaljujuci upravo torn zvuku iz raspukle cevi, i da pro- 
nikne u sustinu te pojave, ne shvatajuci njenu prirodu. Talasi koji su ku- 
ljali napolje iz te cevi, po njegovom misljenju nisu bili nista drugo do etar 
koji je sporo strujao tunelima, ali je ovaj u cevi bio gnojav, zarazen ne- 
cim, uzavreo nemirom, i na mestima gde su cevi pucale popustajuci pod 
pritiskom, taj gnoj se izlivao u spoljni svet, noseci sobom tugu, muku i 
ludilo svim zivim stvorenjima... 

Artemu se odjednom ucinilo da stoji na pragu razumevanja necega 
veoma vaznog, kao da je poslednje pola sata njegovog tumaranja po mr- 
klom mraku tunela i po sumracima sopstvenih saznanja podiglo zavesu 
nad velikom tajnom koja deli sva razumna stvorenja od spoznaje istin- 
ske prirode tog novog sveta, oglodanog od proslih pokoljenja u dubini 
Zemlje. 

Ali u isto vreme ga obuze i strah, kao da je provirio kroz kljucao- 
nicu nadajuci se da ce saznati sta je iza vrata, a ugledao samo neizdrzlji- 
vu svetlost koja je sijala iznutra i zaslepljivala oci. I ako bi ih otvorio, 
svetlost bi nezadrzivo pokuljala i sprzila na mestu drznika koji se usudio 
da otvori zabranjena vrata. Ta svetlost zapravo i jeste Znanje. 

Bujica svih tih misli, osecanja i nemira zapljusnula je Artema neka- 
ko bez najave, bio je potpuno nespreman za tako nesto i zbog toga je 
uplaseno ustuknuo. Ne, sve je to ipak bila samo fantazija. Nije on nista 
ni cuo, ni osetio, sve je to igra uobrazilje. S pomesanim osecanjima olak- 
sanja i razocaranja, on se zagleda u sebe, da bi video kako zadivljujuca 
perspektiva koja se na trenutak otvorila pred njim naglo tamni i kopni i 



80 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



pred razumnim pogledom ponovo postaje najobicnija magla. On se 
uplasio tog znanja, ustuknuo, i sada je podignuta zavesa ponovo pala, 
mozda zauvek. Uragan u njegovoj glavi utihnuo je naglo, kako je i po- 
ceo, razorivsi i izmucivsi razum. 

Artem je potresen sedeo, pokusavajuci da shvati gde se zavrsavaju 
njegove fantazije i pocinje realnost, ukoliko su, naravno, takva osecanja 
uopste mogla biti realna. Malo-pomalo, dusa mu se punila gorcinom i 
nemirom, jer je bio na korak od prosvetljenja, od pravog pravcatog pro- 
svetljenja, ali se nije usudio, nije smogao hrabrosti da se prepusti bujici 
tunelskog etra, i sada mu ostaje da ceo zivot luta po mraku, zato sto ga 
je jednom uplasila svetlost istinskog Znanja. „Ma sta je uopste Znanje?" 
- pitao je sebe opet i opet, pokusavajuci da proceni ono cega se tako zur- 
no i kukavicki odrekao. Ophrvan svojim mislima, nije ni primetio da je, 
na kraju, nekoliko puta ponovio ove reci naglas. 

- Znanje je, mladicu - svetlost, a neznanje - tama! - sa zadovolj- 
stvom mu objasni jedan od strazara. - Jesam li u pravu? - namignu on 
veselo drugarima. 

Artem je zabezeknuto buljio u njega i ko zna koliko bi tako sedeo, 
da se ne vrati Burbon, koji ga podize, pozdravi se s ostalima rekavsi ka- 
ko bi oni svakako jos malo posedeli, ali, eto, zure. 

- Vidi! - preteci mu rece potom komandir barikade. - Odavde te 
pustam s oruzjem - on pokaza rukom na Artemov automat - ali, ovamo 
mi s njim neces uci. U torn pogledu imam vrlo jasne instrukcije. 

- Sta sam ti rekao, bukvane... - iznervirano procedi Burbon dok su 
se zurno udaljavali od vatre. - Pa, kada budes hteo nazad, ti se snalazi. 
Krenuo naoruzan. Mene bas briga. Ali sam znao, znao sam, majku ti 
tvoju, da ce biti ovako! 

Artem je cutao, gotovo uopste ne registrujuci bukvicu koju mu je ci- 
tao Burbon. Umesto toga, on se seti ocuhovih reci, kada je objasnjavao 
specificnost i neponovljivost svakog tunela, kako svaki od njih ima svoju 
melodiju i da je moguce nauciti slusati je. Ocuh je, verovatno, hteo samo 
lepo da se izrazi, ali secajudi se onoga sto je osecao pored vatre, Artem 
pomisli da je to to, da je njemu upravo to uspelo. Da je slusao, zaista slu- 
sao - i cuo! - melodiju tunela. Kako su secanja na nedavni dogadaj brzo 
bledela, kroz pola sata Artem vise nije bio siguran da li se to zaista dogo- 
dilo, ili je to ipak bilo prividenje, prouzrokovano igrom plamena. 

- Dobro... Ti sigurno nisi imao losu nameru nego ni brige, ni pame- 
ti - pomirljivo ce Burbon. - Izvini ako sam neljubazan prema tebi. U ovom 
poslu, zivci su kao strune. No, dobro, uspeli smo da izademo relativno 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



lako. Sad nam valja pravo do Prospekta, bez zaustavljanja. Tamo cemo 
predahnuti. Ako sve bude kako treba, nece nam trebati mnogo vremena. 
A dalje ce da bude problem. 

- A to sto idemo ovako, nema veze? Secam se kada bismo slali ka- 
ravane s VDNP, uvek su imali najmanje cetvoricu ljudi, jedan je obave- 
zno bio na zacelju i uopste... - rece Artem osvrcuci se. 

- To, klinjo, ima svojih prednosti, ici u karavanima, s covekom na 
zacelju i svim ostalim stvarima - poce da objasnjava Burbon. - Ali, veruj 
mi, ima to i svojih mana. To nije lako razumeti. Osim na svojoj kozi. Ja 
sam se nekada isto tako plasio. Sta trojica, mi ranije, kao klinci, nismo 
kretali ako nas nema pet, sest i vise. Mislis, to ce pomoci? Davola poma- 
ze. Jednom smo isli s robom, pa smo imali pratnju: dvojica napred, troji- 
ca u sredini i jedan na zacelju, onako, sve po propisu. Od Tretjakovke 
smo isli prema onoj... ranije se zvala Marksisticka. Tamo ti je tunel. Me- 
ni se odmah nije svideo. Bio je nekako memljiv. I pun magle. Nista se ni- 
je videlo ni na pet koraka, lampa nije bila od velike koristi. Ali mi veze- 
mo uze za opasac coveka na zacelju, provucemo ga kroz opasac jednog u 
sredini, a drugi kraj uzme komandir - na celu grupe. Da se ne pogubimo 
u magli. I idemo mi tako sporim korakom, sve u redu, mirno, ne zurimo 
nikuda, nikoga nismo sreli, i razmisljam ja: stizemo mi za manje od cetr- 
deset minuta... A stigli smo i pre... - on se strese i malo ucuta pre nego 
sto nastavi. 

- Negde u sredini je Toljan, ide on tako, i pita nesto ovog na zace- 
lju. Ovaj cuti. Toljan nastavlja da ide i ponavlja pitanje. Toljan tada po- 
vuce uze i dohvati njegov kraj. A uze pregrizeno. Stvarno pregrizeno, jos 
se videlo nesto gadno i vlazno na torn mestu... A ovoga nigde. Nista cu- 
li nismo. Apsolutno nista. Ja sam isao pored Toljana u sredini. On mi po- 
kazuje uze, a kolena mu se tresu. Vikali smo jos, reda radi, ali, naravno, 
niko se ne odazva. Vise nije imao ko da odgovori. Mi se zgledasmo - pa 
bezi, tako smo do Marksisticke stigli duplo brze. 

- Mozda je hteo da se nasali s vama? - pun nade upita Artem. 

- Da se nasali? Mozda i jeste. Ali ga niko vise nikada nije video. Ta- 
ko da sam ja shvatio jednu stvar: ako ti je sudeno da pogines danas, po- 
ginuces danas, i nista ti nece pomoci, ni pratnja, niti ista drugo. To te je- 
dino dodatno usporava. I tako, osim kroz jedan tunel - od Suharevske 
do Turgenjevske, to je vec prica za sebe - ja od tada uvek idem u paru, 
s nekim drugom, recimo. Ako se nesto desi, izvuci ce me. A neuporedi- 
vo je brze. Razumes? 



82 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Razumem. Hoce li nas pustiti na Prospekt mira? Ja sam s ovim - 
Artem pokaza na svoj automat. 

- Na radijalnu hoce. Na Krug - nema sanse. Tebe tamo svakako ne 
bi pustili, a s puskom, nemoj ni da sanjas. Ali, mi i ne treba da idemo ta- 
mo. Nemamo mi razloga da se tu dugo zadrzavamo. Predahnemo, pa na- 
stavljamo dalje. Jesi li... ikada bio na Prospektu? 

- Samo kao mali. Inace nisam - priznade Artem. 

- Hajde onda da ti odrzim kratak kurs. Jednom recju, tamo nema 
nikakvih barikada, jer nikome nisu potrebne. Tu je pijaca, niko tu ne zi- 
vi, kao sto bi bilo normalno. Ali tu je i prolaz ka Krugu, sto znaci na 
Hanzu. Kruzna stanica ne pripada nikome, ali na njoj patroliraju Han- 
zini vojnici, radi odrzavanja reda. Zato se treba ponasati sto neupadlji- 
vije, razumes? Inace te najure do granice i zabrane pristup na svoje sta- 
nice, pa ti posle kukaj. Zato kada stignemo tamo, ti izadi na peron i scu- 
curi se negde, i tim svojim samovarom - on pokaza na zlosrecni automat 
- nemoj mnogo da mases ni pred kim. Ja imam... Treba da izmirim ne- 
ke racune s kojekime, a ti ces malo da posedis i da me pricekas. Kada do- 
demo na Prospekt, dogovoricemo se kako da stignemo do Suharevske, 
kroz taj prokleti medustanicni prostor. 

Burbon ponovo ucuta, a Artemu se ucini da je prepusten samom se- 
bi. Tunel na ovom delu nije bio tako los, ako se izuzme vlazan pod i to 
sto je duz sina, u istom pravcu u kojem su se i oni kretali, tekao mali 
tamni potocic. Ali, nakon izvesnog vremena, zacu se sa strane tiho su- 
skanje i skrgutava cika, koja je Artemu zvucala kao paranje stakla ekse- 
rom, pa se tesko savladavao da se ne najezi od odvratnosti. Mali stvoro- 
vi se jos nisu pojavljivali, ali se njihovo prisustvo vec moglo osetiti. 

- Pacovi... - prevali Artem preko usta mrsku rec, osecajuci jezenje 
po kozi. 

Oni su ga i dalje pohodili u kosmarnim nocima, mada je secanje na 
onaj uzasni dan, na najezdu pacova kada je nastradala i njegova majka 
i citava njegova stanica, gotovo izbledelo. Izbledelo? Ne, ono je jedno- 
stavno potisnuto, onako kako u telo sve dublje ulazi trn koji se ne izva- 
di na vreme. Hi onako kako kroz telo putuje geler koji je neiskusni hi- 
rurg zaboravio da izvadi. U pocetku se on primiri i ucuti, ne praveci pro- 
blem i nicim ne odajuci svoje prisustvo, ali onda, pokrenut nekom nepozna- 
tom silom, krene na svoj pogubni put kroz arterije i nervne cvorove, para- 
juci zivotno vazne organe i izazivajuci coveku koji ga nosi u sebi nepodno- 
sljive muke. Tako se i secanje na taj dan, na slepi bes i besmislenu okrut- 
nost nezasitih stvorova, na uzas prezivljen tada, kao celicna igla zarilo u 



83 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Artemovu podsvest, da bi ga nocima mucilo, sibajuci ga poput elektricnog 
praznjenja, a njegovo telo se refleksno grcilo na pojavu tih stvorenja, na 
sam njihov miris. Za Artema, kao i za njegovog ocuha, a verovatno i pre- 
ostalu cetvoricu koji su se tada spasli zajedno s njima na dresini, pacovi 
su bili nesto cega su se plasili i sto su mrzeli iznad svega, neuporedivo vi- 
se od svih ostalih stanovnika metroa. 

Na VDNP pacova gotovo i nije bilo: svuda su bile zamke i razmu- 
cen otrov, zato se Artem od njih bio gotovo odvikao. Ali ostatak metroa 
je vrveo od njih, sto je on pokusavao da zaboravi, ili bi o tome izbega- 
vao da misli kada bi dobijao naredenje da krene u pohod. 

- Sta je, klinjo, pacova si se prepao? - zlurado upita Burbon. - Ne 
volis ih? Uzasno si razmazen... Pocni da se navikavas. Jer, kod nas, gde 
god krenes, naleteces na pacove. Ali gledaj to s vedrije strane: neces biti 
gladan - dodade on i namignu, a Artem oseti da mu se povraca. - Ali i 
u prirodi - nastavi ozbiljno Burbon - treba se plasiti ako pacova nema. 
Jer ako njih nema, tu se nesto gadno desilo, kada ni pacovi tu ne zive. I 
ako katastrofu nisu izazvali ljudi, tek se onda treba plasiti. A tamo gde 
pacovi trckaraju, znaci da je normalno mesto. Obicno. Razumes? 

S nekim drugim mozda i bi, ali s ovim tipom Artem nije imao zelju 
da deli svoje strahove. Zato samo cutke klimnu glavom. Pacova tu i ni- 
je bilo mnogo, a i bezali su od svetlosti lampe i bili gotovo neprimetni, 
dok jedan od njih nekako ne podlete Artemu pod noge, pa on umesto 
tvrde povrsine, zgazi nesto meko i klizavo, a usi im zapara prodoran ci- 
juk. Od iznenadenja Artem izgubi ravnotezu i umalo se ne stroposta za- 
jedno sa svom svojom opremom. 

- Ne boj se, klinjo, ne boj se - hrabrio ga je Burbon. - To ti je ta- 
ke Ima u ovom zmijarniku nekoliko medustanicnih prostora gde od njih 
vrvi u toj meri da se po gredama mora hodati. Desavalo se da hodas, a 
pod nogama ti tako prijatno kreka - tu on gnusno zarza, zadovoljan iza- 
zvanim efektom. 

Artem se ponovo strese. On opet ocuta, ali mu se pesnice stegose 
same od sebe. S kakvim bi zadovoljstvom raspalio Burbona po toj iske- 
zenoj gubici! 

Izdaleka se najednom zacu nerazgovetan zamor i Artem u trenutku 
zaboravi na bes, steze rukohvat automata i upitno pogleda Burbona. 

- Opusti se, sve je u redu. Uskoro stizemo na Prospekt - umiri ga 
ovaj i potapsa ga zastitnicki po ramenu. 

I mada je Burbon upozorio Artema da na Prospektu nema barika- 
da, njemu to ipak bese veoma neobicno - u6i tek tako na tudu stanicu, 



84 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



ne ugledavsi vec izdaleka slab odsjaj vatre koji je oznacavao granicu, bez 
uobicajenih teskoca na putu. Kada se priblizise izlazu iz tunela, zamor se 
pojaca, i pojavi se slaba rumen. 

Na kraju s leve strane ugledase metalne stepenice i mali ogradeni 
mostic, naslonjen uz sami zid tunela, kojim se s pruge moglo popeti do 
platforme. Zazvecase po metalnim stepenicima Burbonove pendzetirane 
cizme, a nakon nekoliko koraka, tunel se odjednom sirio ulevo - i oni su 
bili na stanici. 

Zaslepi ih jaka belina: sa strane je bio mali stocic, koji se iz tunela 
nije mogao videti, za kojim je sedeo covek u nepoznatoj i cudnoj sivoj 
uniformi, sa sapkom starinskog oboda. 

- Dobro dosli - pozdravi ih on, sklanjajuci lampu. - Putujuci trgovci? 

Dok je Burbon objasnjavao cilj posete, Artem je razgledao stanicu 
Prospekt mira. Na platformi, pored sina, vladao je polumrak, ali su luc- 
ne kapije iznutra bile obasjane zutom svetloscu od koje se Artemu srce 
iznenada steze. Pozeleo je da vec jednom zavrse s formalnostima, da bi 
video sta se dogada na samoj stanici, tamo iza lucnih svodova, odakle je 
dolazila do bola poznata prijatna svetlost... I mada se Artemu cinilo da 
nikada ranije nije video nista slicno, izgled tog luka ga je na trenutak vra- 
tio unazad, u daleku proslost, i pred ocima mu se pojavi cudna slika: ma- 
la prostorija okupana toplim zutim svetlom, siroka sofa na kojoj u po- 
lulezecem polozaju mlada zena, cije se lice ne vidi, cita neku knjigu, a na 
sredini zida izlepljenog pastelnim tapetom - tamnosivi cetvrtasti pro- 
zor... Prividenje ustuknu pred njegovim racionalnim pogledom, potrajav- 
si jos taman toliko da ga dovede u nedoumicu i uzruja. Sta li je to video? 
Da li je slaba stanicna svetlost bila u stanju da isprovocira da se na ne- 
vidljivom ekranu iz podsvesti pojavi stari slajd sa slikom iz njegovog de- 
tinjstva? Da li je ta mlada zena, koja je mirno citala knjigu na prostra- 
noj, udobnoj sofi, njegova majka?... 

Nestrpljivo gurnuvsi pasos cariniku, on se saglasi, bez obzira na 
Burbonove prigovore, da preda svoj automat u garderobu za prtljag za 
vreme boravka na stanici, a zatim, privucen tim svetlom poput leptira, 
pohita iza stuba, odakle je dopirala pijacna graja. 

Prospekt mira je bio drugaciji i od VDNP i od Aleksejevske i od Ri- 
ske. Hanza, koja je dozivela procvat, mogla je sebi da priusti da ovde 
provede osvetljenje bolje od havarijskih svetiljki kojima su bile osvetljene 
stanice na kojima je Artem do sada bio. Nisu to bile prave svetiljke, kao 
one kojima je nekada bio osvetljen metro, vec slabe sijalice zakacene na 
kabal provucen ispod plafona, na svakih dvadeset koraka, kroz citavu 



85 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



stanicu. Ali, za Artema, naviknutog na mutnocrveno havarijsko svetio, 
na lose svetio plamena vatre, na slabu svetlost malih dzepnih lampi ko- 
jima su osvetljavani satori, one su bile pravo cudo. To je bila upravo ta 
svetlost koja je obasjavala njegovo rano detinjstvo, jos tamo gore, koja 
ga je opcinjavala o necemu sto je otislo u nepovrat. Nasavsi se na stani- 
ci, Artem ne potrca ka tezgama, poput svih ostalih, nego se osloni ledi- 
ma o stub i, zaklonivsi rukom oci, stajao je i gledao te svetiljke, gledao i 
gledao, dok oci nisu pocele da ga peku. 

- Jesi li ti senuo? Sta si se ustremio na njih - hoces bez ociju da 
ostanes? Posle ces biti kao slepo stene, i sta ja onda s tobom da radim?! 

- Artem pored uha zacu Burbonov glas. - Sad kad si im dao svoju bala- 
lajku, pogledaj malo sta se okolo desava... Ti buljis u sijalicu! 

Artem neprijateljski odmeri Burbona, ali ga poslusa. 

Naroda na stanici nije bilo previse, ali su svi razgovarali toliko gla- 
sno, dok su trgovali, nudili, trazili, pokusavajuci da nadglasaju jedni 
druge, pa je bilo jasnije zasto se ovaj zamor cuo izdaleka, jos na prilazi- 
ma stanici. U dnu platforme u dva reda su bile postavljene trgovacke te- 
zge, na kojima su - negde uredno slozene, a negde nemarno nabacane u 
gomilama, bile izlozene na prodaju raznorazne potrepstine. S jedne stra- 
ne stanica je bila odsecena metalnom resetkom, tamo gde je nekada bio 
izlaz na povrsinu, a na suprotnom kraju, iza pokretnih ograda, mogle su 
se videti gomile sivih dzakova, sto je ocigledno, bila vatrena linija. Po pla- 
fonu je bilo zategnuto belo platno, na kojem je bila iscrtana smeda kru- 
znica, simbol Kruga. Iza te ograde bila su cetiri kratka eskalatora - pre- 
laz na Kruznu liniju, odakle je pocinjala teritorija mocne Hanze, na ko- 
ju je bio zabranjen pristup svim strancima. Iza ograde i po stanici setali 
su Hanzini granicari, odeveni u kvalitetne, nepromocive kombinezone 
uobicajenog maskirnog dezena, iz nekog razloga sive boje, s istim takvim 
kacketima i kratkim automatima preko ramena. 

- A zbog cega je kod njih maskirna uniforma siva? - upita Artem 
Burbona. 

- Pobesneli od lagodnog zivota, eto zasto - prezrivo odgovori ovaj. 

- Ti... Prosetaj malo okolo, odoh ja malo da trgujem s kojekime. 

Artem ne zapazi nista posebno zanimljivo na tezgama: bilo je tu ca- 
ja, stapova kobasice, akumulatora za lampe, jakni i mantila od svinjske 
koze, nekih iscepanih knjizica, najvise otvorene pornografije, flasa od 
pola litre s nekom supstancom sumnjivog izgleda, s gordim natpisom 
„domaca rakija", nakrivo izlepljenim etiketama, i stvarno ne bese nijedne 
tezge s „ludajom", koja se ranije mogla nabaviti bez ikakvih problema. 



86 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Suvonjav coveculjak poplavelog nosa i spustenih ociju, koji je prodavao 
sumnjivu domacu rakiju, izgrdi Artema na pasja kola kad ga je ovaj pi- 
tao da nema mozda malo „toga". Bila je tu i neizostavna tezga s drvima: 
cvornate cepanice i grane koje su stalkeri donosili s povrsine gorele su 
zacudujuce dugo i gotovo uopste nisu dimile. Sve se placalo siljatim zar- 
dalim mecima za automat „kalasnjikov", koji je nekada bio najpopular- 
nije i najrasprostranjenije oruzje. Sto grama caja - pet metaka, stap ko- 
basice - petnaest metaka, flasa domace rakije - dvadeset. Ovde su ih od 
miloste zvali „malo tane": „Cuj, momak, gledaj kakva dobra jakna, jef- 
tino, trista malih tanadi - i tvoja je! Dobro, dvesta pedeset i evo ruka?" 

Posmatrajuci pedantne redove „malih tanadi" na tezgama, Artem 
se seti ocuhovih reci. „Citao sam nekada da je Kalasnjikov bio ponosan 
na svoj pronalazak, na to sto je njegov automat - najpopularniji na sve- 
tu. Pricao je kako je srecan, jer su zahvaljujuci njegovom pronalasku gra- 
nice domovine bezbedne. Ne znam, ali da sam ja izmislio tu spravu, si- 
gurno bih poludeo. Sama pomisao da se zahvaljujuci tvom pronalasku 
dogada veci deo ubistava na Zemlji! Pa to je jos uzasnije nego da si pro- 
nalazac giljotine." 

Jedan metak - jedna smrt. Neciji oduzet zivot. Sto grama caja - pet 
ljudskih zivota. Stapic kobasice? Izvolite, skoro je dzabe: svega petnaest 
zivota. Kvalitetna kozna jakna danas je na snizenju - umesto trista - sa- 
mo dvesta pedeset, ustedecete pedeset tudih zivota. Dnevni obrt ove pi- 
jace sigurno je bio ravan preostalom stanovnistvu metroa. 

- Pa, nade li nesto za sebe? - upita Burbon, koji se bese vratio. 

- Nema ovde niceg interesantnog - odmahnu Artem. 

- Aha, pravo tako, sarena laza. E, moj klinjo, ima mestasaca u 
ovom zmijarniku gde mozes da dobijes apsolutno sve sto pozelis. Ides ta- 
ko, a sa svih strana cujes: „Oruzje, narkotici, devojke, falsifikovana do- 
kumenta" - setno uzdahnu Burbon. - A ove gnjide - pokaza on glavom 
na zastavu Hanze - napravili ovde jaslice: ne moze ovo, ne moze ono... 
No, dobro, hajdemo po tvoju motiku, moramo dalje. Kroz medustanic- 
ni prostor, onaj 'tamni vilajet'. 

Uzevsi Artemov automat, sedose na kamenu klupu ispred ulaza u 
juzni tunel. Ovde bese mracno, a Burbon je namerno izabrao takvo me- 
sto da bi im se oci privikle na mrak. 

-Jednom recju, stvari stoje ovako: ja ne garantujem za sebe. Nika- 
da nisam bio u slicnoj situaciji, tako da ne znam kako cu se ponasati ako 
nas ona beda snade. Da kucnem u drvo, nek je davo nosi, ali ako nas ipak 
snade... Ako krenem da cmizdrim, ili ogluvim, to se jos i moze podneti. 



87 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

Ali, tamo, kako ja kapiram, svako drugacije poludi. Nasi klinci se uop- 
ste nisu vratili na Prospekt. Ja mislim da oni nigde nisu ni izasli, i da ce- 
mo se mi sada spotaci o njih. Tako da ti... Budi spreman, ne budi previ- 
se blag... Ako ja krenem da se dzilitam, da se dernjam, da te kinjim... To 
je problem, kapiras? Ne znam kako cu se ponasati... Dobro! - odluci se 
Burbon, ocigledno posle duzeg dvoumljenja. - Klinjo, valjda mi neces 
pucati u leda. Dacu ti svoju pusku dok budemo isli kroz ovaj prolaz. Vi- 
di - upozori ga on, gledajuci ga pravo u oci - ne sali se sa mnom. Uop- 
ste nemam smisla za humor. 

Istresavsi iz ranca neku krpu, on oprezno izvuce iz nje iscepanu 
plasticnu kesu, u koju je bio umotan automat. To je takode bio kalasnji- 
kov, ali kratki, kakav su imali Hanzini granicari, s kundakom na raskla- 
panje, s kratkom umesto duge cevi, s musicom na kraju, kao kod Artema. 
Burbon izvadi iz njega magacin i vrati ga u ranac, prekrivsi ga vesom. 

- Drzi! - predade on oruzje Artemu. - Neka ti bude pri ruci. Mo- 
zda ustreba. Mada prolaz deluje mirno... - i ne zavrsivsi recenicu, skoci 
na prugu. - Pa, da krenemo. Sto pre krenemo - pre cemo izaci. 

Bese uzasno. Kada su isli od VDNP ka Riskoj, Artem je znao da se 
svasta moze desiti, ali su kroz te tunele ipak svakodnevno s jedne na dru- 
gu stranu snjirali ljudi, a osim toga, ispred njih se nalazila naseljena sta- 
nica na kojoj su ih ocekivali. Tamoje bilo samo neprijatno, kako je uvek 
kada odlazis s osvetljenog, mirnog mesta. Cak i kada su krenuli sa Riske 
ka Prospektu mira, bez obzira na sve sumnje, mogli su se utesiti mislju 
da je napred jedna od Hanzinih stanica: da znaju kuda idu i da se tu mo- 
gu odmoriti potpuno opusteno. 

Ali ovde bese uzasno. Tunel ispred njih bese potpuno crn, u njemu 
je vladala nekakva neobicna, potpuna, skoro opipljiva, apsolutna tama. 
Supljikava poput sundera, ona je pohlepno upijala zrake njihovih svetilj- 
ki koje jedva da su osvetljavale krajicak zemlje na korak ispred njih. Na- 
prezuci sluh do iznemoglosti, Artem se upinjao da uhvati zacetak tog 
cudnog, bolesnog zvuka, ali uzalud: izgleda da su se i zvuci kroz tu ma- 
glu probijali tesko i sporo, kao i svetlost. Cak je i jak bat Burbonovih 
pendzetiranih cizama, koji je odzvanjao tokom citavog puta, u ovom tu- 
nelu zvucao mlitavo i priguseno. U zidu desno odjednom se otvori rupa 
- svetlost lampe se izgubi u njoj, a Artemu u prvi mah ne pade na pamet 
da je u pitanju samo grana koja se racvala bocno od glavnog tunela. On 
se upitno okrete ka Burbonu. 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Ne boj se. Ovde je bila medulinijska, kako bi vozovi mogli direkt- 
no na Krug, bez manevrisanja. Samo ga je Hanza zatrpala, nisu ni oni 
budale, pa da ovde ostavljaju otvoren tunel... 

Nakon toga, dugo su hodali cutke, ali ih je tisina pritiskala sve vi- 
se, i na kraju Artem ne izdrza: 

- Slusaj, Burbone - progovori on, tek da razbije maler - je li istina 
da su ovde nedavno nekakve utvare napale karavan? 

Ovaj ne odgovori odmah, pa Artem pomisli da nije cuo pitanje, i 
taman htede da ga ponovi, kad Burbon odgovori: 

- Cuo sam tako nesto. Ali nisam tada bio tu, pa ne mogu nista po- 
uzdano da ti kazem. 

Njegove reci behu nejasne, i Artem s mukom uhvati smisao onoga 
sto je rekao, trudeci se da razluci znacenje reci od misli koje su mu se te- 
sko kovitlale po glavi o tome zasto se ovde tako lose cuje. 

- Kako je moguce da ih niko nije video? Pa i s jedne i s druge stra- 
ne je stanica? Gde su mogli da odu? - nastavljao je on, ne zato sto ga je 
to posebno zanimalo vec samo da bi cuo sopstveni glas. 

Prode nekoliko minuta pre nego sto Burbon konacno odgovori, ali 
ovoga puta Artem nije imao zelju da ga pozuruje, u glavi mu je jos od- 
zvanjao eho reci koje je upravo sam izgovorio, i bio je prilicno usredsre- 
den na osluskivanje tih glasova. 

- Ovde pricaju da negde postoji... nesto kao otvor. Skriveni. Ne mo- 
ze se videti. Uostalom, kao da u ovakvom mraku ista moze da se vidi? - 
s nekom neprirodnom razdrazenoscu dodade Burbon. 

Trebalo je vremena da se Artem seti o cemu su pricali, s mukom se 
upinjuci da uhvati delic smisla i postavi sledece pitanje, opet samo zbog 
toga jer je zeleo da nastavi razgovor koji ih je ipak spasavao tisine, ma 
kako nespretan i tezak bio. 

- J e li ovde uvek ovako... mracno? - upita Artem, uplaseno osetiv- 
si da je sopstvene reci cuo tako tiho kao da su mu usi zapusene. 

- Mracno? Ovde - uvek. Svuda je tama. Dolazi... velika tama i... 
prekriva svet i... vladace vecno - praveci cudne pauze, oglasi se Burbon. 

- J e li to iz neke knjige? - izgovori Artem, shvatajuci da se sve vise 
napreze da bi mogao cuti sopstvene reci, i usput primeti da se Burbonov 
jezik zastrasujuce preobrazio. Uprkos tome, nije imao snage da se tome 
zacudi. 

- Knjiga... Cuvaj se... istina, skrivenih u drvenim folijantima, ispisa- 
nih zlatnim slovima na mramornocrnom papiru... netruleznom - jedva rece 



89 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Burbon i Artema rastuzi pomisao da se ovaj vise ne breca kao ranije ka- 
da mu se obracao. 

- Prelepo! - gotovo viknu Artem. - Odakle je to? 

- I lepota... ce biti svrgnuta i zgazena, i ostace bez daha proroci ko- 
ji po savesti svoja prorocanstva govore, zato sto dolazi dan... crnji od nji- 
hovih najzloslutnijih strahova... i ono sto budu videli... um ce im zatro- 
vati... - muklo je nastavljao Burbon. 

Najednom stade, naglo okrenu glavu ulevo, tako da je Artem mo- 
gao cuti kako mu pucaju vratni prsljenovi, i pogleda momku pravo u oci. 

Artem odskoci i ustuknu, i za svaki slucaj otkoci automat. Burbon 
ga je gledao sirom otvorenih ociju, ali su mu zenice bile cudno suzene, 
gotovo pretvorene u dve sicusne tackice, mada bi u gustoj tunelskoj ta- 
mi trebalo da bude obrnuto, da su maksimalno rasirene kako bi uhvati- 
le sto je moguce vise svetlosti. Lice mu je bilo neprirodno mirno, nijedan 
misic na njemu ne bese napregnut, cak mu je i s usana iscezao onaj uvek 
prezrivi osmeh. 

- Ja sam umro - progovori Burbon. - Mene vise nema. 
I sruci se kao pokosen, licem na pod. 

U torn trenutku Artem zacu onaj grozni zvuk, ali ovoga puta se ni- 
je postepeno pojacavao, kao onda, nego zagrme najjace, potpuno ga za- 
glusi, i na trenutak mu izmace tlo pod nogama. Ispostavi se da je na torn 
mestu buka jos jaca nego prosli put, pa je Artemu, koji se potpuno smr- 
vljen ispruzio po zemlji, trebalo prilicno vremena da skupi snage kako bi 
se pridigao. Zapusivsi rukama usi, kao i onda, viknuvsi koliko ga grlo 
nosi, on se otrze i ustade. Zatim, dohvativsi svetiljku koja je ispala iz 
Burbonovih ruku, poce groznicavo da sara njome po zidovima, pokusa- 
vajuci da pronade izvor buke - raspuklu cev. Ali cevi su ovde bile apso- 
lutno citave, a buka je dolazila odnekud odozgo. 

Burbon je i dalje lezao u prethodnoj pozi, i kada ga Artem okrete 
na leda, oci su mu jos uvek bile sirom otvorene. Artem se s prilicno mu- 
ke prisecao sta treba ciniti u ovakvim situacijama, pa mu pritisnu koren 
sake kako bi mu proverio puis, koji bese cas slabasan, jedva cujan, cas 
ubrzan, ali se ipak cuo... Jedva. Tada on uhvati Burbona za ruke i kupa- 
juci se u znoju, povuce njegovu tesku telesinu napred, sto dalje od tog 
mesta. To bese davolski tesko, jer mu ne pade na pamet da sa svog sa- 
putnika skine barem ranac. 

Posle nekoliko desetina koraka, Artem zape o nesto meko i zapahnu 
ga odvratan zadah. On se u trenutku priseti reci „Jos cemo se mi spotaci 



90 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



o njih" i trudeci se da ne gleda pod noge, sto je iziskivalo dupli napor, 
zaobilazio je tela ispruzena po sinama. 

Vukao je i teglio Burbona za sobom. Glava mu je bezivotno visila, 
sve hladnije ruke stalno su ispadale iz Artemovih od napora oznojenih 
dlanova, ali on se nije obazirao na to, on nije hteo da se obazire na to, 
morao je da izvuce Burbona odavde, on mu je to obecao, pa oni su se ta- 
ko dogovorili!... 

Buka je pocela da jenjava, dok nije sasvim nestala. Ponovo nastupi 
mrtva tisina, a Artem oseti ogromno olaksanje i dozvoli sebi da sedne na 
sine, kako bi uhvatio vazduh. Burbon je nepomicno lezao pored njega, a 
Artem je, tesko disuci, sav ocajan gledao njegovo bledo lice. Nakon pet 
minuta, natera sebe da se digne na noge i uhvativsi Burbona za zglobo- 
ve jedne i druge sake, spoticuci se, krenu dalje, koracajuci unazad. Gla- 
va mu je bila potpuno prazna, u njoj je jedino odzvanjala cvrsta odluc- 
nost da po svaku cenu dovuce ovog coveka do sledece stanice. Zatim ga 
izdadose noge, i on se svali na pruzni prag, ali predahnuvsi nekoliko mi- 
nuta, ponovo krenu napred, vukuci Burbona za okovratnik. „Doci cu, 
doci cu, doci cu, docicudocicudocicu" - hrabrio je sebe, mada u to ni 
sam vise nije verovao. Potpuno izgubivsi snagu, on skide svoj automat s 
ramena, drhtavim prstima ga prebaci na pojedinacnu paljbu i uperivsi 
cev ka jugu, pozva: „Ljudi!", ali poslednje sto je cuo ne bese ljudski glas 
vec sustanje pacovskih sapa i njihova cika kao kad se spremaju da jedu. 

Nije bio siguran koliko je tako lezao, grcevito stezuci Burbonov 
okovratnik i rukohvat automata, kada ga zaslepi snop svetlosti. Iznad 
njega je stajao nepoznati, stariji muskarac, s lampom u jednoj i lovac- 
kom puskom u drugoj ruci. 

- Mladi moj prijatelju - obracajuci mu se rece covek prijatnim 
zvonkim glasom. - Mozes da pustis svog prijatelja. Mrtav je kao Ram- 
zes Drugi. Hoces li da ostanes ovde i pridruzis mu se na nebu sto pre, ili 
ce te ipak pricekati? 

- Pomozite mi da ga donesemo do stanice - slabim glasom zamoli 
Artem, zaklanjajuci se rukom od svetla. 

- Bojim se da cemo tu ideju morati da odbacimo - ljutito rece co- 
vek. - Ja sam apsolutno protiv pretvaranja metro-stanice Suharevska u 
grobnicu, ona i bez toga nije narocito prijatna. A onda, ako i donesemo 
bezivotno telo tvog saputnika tamo, tesko da ce ga na toj stanici neko 
dostojno ispratiti na poslednje putovanje. Zar je bitno da li ce se ovo tru- 
lezno telo raspadati ovde ili na stanici, ako se njegova dusa vec uznela 



91 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Stvoritelju? Hi se reinkarnirala - zavisno od veroispovesti. Mada su sve 
religije podjednako u zabludi. 

- Obecao sam mu... - uzdahnu Artem. - Dogovorili smo se... 

- Prijatelju! - smrknu se neznanac. - Pocinjem da gubim strpljenje. 
Nije moj obicaj da pomazem mrtvacima, jerje na svetu mnogo zivih ko- 
jima je potrebna pomoc. Ja se vracam na Suharevsku: od dugih borava- 
ka u tunelima postajem reumatican. Ako zelis da se vidis sa svojim pri- 
jateljem sto pre, savetujem ti da ostanes ovde. Pacovi i druga ljupka stvo- 
renja pomoci ce ti u tome. I naposletku, ako te brine pravna strana pita- 
nja, po smrti jedne od strana ugovor se smatra raskinutim ako nekim 
drugom njegovom tackom nije drugacije predvideno. 

- Pa ne mogu ga valjda tek tako ostaviti! - tiho je Artem pokusa- 
vao da ubedi svog spasitelja. - Pa to je bio ziv covek. Zar da ga prepu- 
stim pacovima?! 

- To je, po svemu sudeci, zaista bio ziv covek - uzviknu ovaj, skep- 
ticno zagledajuci telo. - Ali je to sada, nesumnjivo, mrtav covek, a t;o ni- 
je jedno te isto. U redu, ako bas zelis, kasnije se mozes vratiti ovde da za- 
lozis pogrebnu vatru ili sta vam vec obicaji nalazu u tint situacijama. Di- 
zi se! - naredi on i Artem protiv svoje volje ustade. 

Bez obzira na Artemovo negodovanje, neznanac odlucno svuce ra- 
nac s Burbona, nabaci ga na rame i pridrzavajuci momka krenu brzo na- 
pred. U pocetku, Artem je jedva hodao, ali sa svakim novim korakom ne- 
znanac kao da mu je poklanjao deo svoje vatrene energije. Bol u nogama 
je! popustao, a i um se malo razbistrio. On bolje zagleda lice svog spasio- 
ca. Reklo bi se na prvi pogled da mu je vise od pedeset, ali je izgledao iz- 
nenadujuce sveze i cilo. Ruka kojom je pridrzavao Artema bese cvrsta, i 
nijednom tokom citavog puta ne zadrhta od umora. Seda kratko osisana 
kosa i mala uredna brada uznemirise Artema: bio je nekako previse nego- 
van za metro, pogotovo za tu zabit u kojoj je, po svemu sudeci, ziveo. 

- Sta se desilo tvom prijatelju? - upita neznanac Artema. - Ne lici 
na napad, osim ako nije necim otrovan... I jedino se nadam da to nije 
ono sto mislim da jeste - dodade on bez objasnjenja sta je ono cega se 
pribojava. 

- Ne... Sam je umro - rece Artem, nemajuci snage da objasnjava 
okolnosti u kojima je umro Burbon, jer ih je i sam tek naslucivao. - Du- 
ga je to prica. Ispricacu vam je kasnije. 

Tunel se najednom razmace, i oni se nadose na stanici. Artemu se 
nesto tu ucini cudno i neobicno, i trebalo mu je nekoliko sekundi dok 
najzad nije shvatio o cemu se radi. 



92 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Ovde je bas mracno? - zbunjeno upita svog saputnika. 

- Ovde nema vlasti - odgovori ovaj. - I nema ko da obezbedi sve- 
tio ljudima koji ovde zive. Zbog toga svako kome je ono potrebno mo- 
ra sam da se snade. Neko je to u stanju da uradi, neko ne. Ali, ne boj se, 
na srecu, ja pripadam prvoj grupi - on se spretno uspentra na peron i 
pruzi Artemu ruku. 

Skrenuse kroz prvi luk i udose u dvoranu. Bese to samo jedan du- 
gacki prolaz s kolonadama lukova sa strane, s obicnim metalnim zidovi- 
ma kojima su bili zatvoreni eskalatori - tek ponegde osvetljen krzljavim 
vatricama, a vecim delom utonuo u mrak. Suharevska bese depresivan i 
prilicno tuzan prizor. Pored vatrica su se tiskale grupice ljudi, neki su 
spavali na goloj zemlji, a od vatre do vatre bauljale su pogrbljene figure 
u dronjcima. Svi su se nekako zbijali na sredini sale, podalje od tunela. 

Vatra do koje je neznanac doveo Artema bila je vidno jaca od dru- 
gih i nalazila se daleko od sredine platforme. 

-Jednom ce ova stanica izgoreti do temelja - pomisli naglas Artem, 
tuzno gledajuci salu. 

- Za cetiri stotine dvadeset dana - mirno odgovori njegov saput- 
nik. - Tako da bi ti bilo bolje da je do tada napustis. Ja se upravo spre- 
mam da to uradim. 

- Otkud vi to znate? - zapanjeno ga upita Artem, dok su mu kroz 
glavu prolazile sve price koje je slusao o magovima i medijumima, i on 
se zagleda u lice svog sagovornika, ocekujuci da ce na njemu videti pe- 
cat natprirodnog znanja. 

- Majcinsko srce - nesrecu nasluti - osmehujuci se odgovori ovaj. 
- Tako, moras da odspavas, a kasnije cemo se upoznati i popricati. 

Kod njegovih poslednjih reci, Artem ponovo oseti strahovit umor, 
nakupljen u tunelu ispred Riske, u kosmarnim nocima, u poslednjem is- 
kusavanju svoje volje. Potpuno bez snage da se odupre, Artem leze na 
parce cerade prostrto kraj vatre, stavi svoj ranac pod glavu i utonu u 
dug, tezak i pust san. 



93 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



GLAVA 6 



PRAVO JACEG 



Tavanica bese do te mere cadava da od njene nekadasnje beline nije 
ostalo ni traga. Artem je tupo buljio u nju, ne shvatajuci gde se nalazi. 

- Probudio si se? - zacu on poznati glas, sastavljajuci rasuti moza- 
ik misli i dogadaja, praveci sliku jucerasnjeg (da li jucerasnjeg?) dana. 
Danas je sve to izgledalo tako nestvarno. Neprovidan zid sna poput 
oblaka delio je stvarnost od secanja. 

Zaspis i probudis se, dozivljeno tako brzo tamni, i dok se prisecas, 
tesko je razdvojiti fantazije od stvarnih dogadaja, koji postaju bledi po- 
put sna, kao misli o buducnosti, ili mozda o proslosti. 

- Dobro vece - pozdravi Artem coveka koji ga je nasao. On je se- 
deo s druge strane vatre i Artem je svog vodica video kroz plamen, od 
cega je njegovo lice poprimalo zagonetan, gotovo mistican izgled. - Sa- 
da bismo mogli da se predstavimo jedan drugom. Ja imam obicno ime, 
slicno imenima kojima si okruzen u ovom zivotu. Prilicno je dugacko i 
ne govori nista o meni. Ali sam ja i poslednje ovaplocenje Dzingis Kana 
i zato me mozes zvati Kan. Krace je. 

- Dzingis Kana? - Artem s nevericom pogleda svog sagovornika, a 
najvise od svega se zacudio tome sto se ovaj predstavio bas kao posled- 
nje ovaplocenje, mada on u reinkarnaciju uopste nije verovao. 

- Prijatelju moj! - uvredeno ce Kan. - Nije u redu da s tako otvo- 
renom sumnjom proucavas oblik mojih ociju i nacin ponasanja. Imao 
sam ja od tada mnogo drugih dolicnijih ovaplocenja. Ali ipak Dzingis 



94 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Kan ostaje najvaznija etapa na mom putu, mada se bas iz tog zivota, na 
svoju veliku zalost, ne secam ama bas nicega. 

- Zasto Kan, a ne Dzingis? - nije odustajao Artem. - Kan cak nije 
ni prezime nego nasledna titula, ako me secanje ne vara. 

- Izaziva nepotrebne asocijacije da se ne radi mozda o Ajtmatovu 
- dade mu bezvoljno i nerazumljivo objasnjenje sagovornik - a uosta- 
lom, nisam duzan da bilo kome objasnjavam poreklo svog imena. Kako 
se ti zoves? 

- Ja sam Artem, i ne znam ko sam bio u prethodnom zivotu. Mo- 
zda je nekada i moje ime bilo zvucnije - rece Artem. 

- Drago mi je - rece Kan, ocigledno sasvim zadovoljan i ovim. - 
Nadam se da ces mi se pridruziti za mojom skromnom trpezom - doda- 
de on, ustajuci da okaci iznad vatre izlupani gvozdeni cajnik, slican 
onom kakav je imala severna patrola na VDNP. 

Artem zurno ustade, zavuce ruku u svoj ranac i izvuce odande stap 
kobasice, spremljen za put jos na VDNP. Perorezom nasecka nekoliko 
komadica i poreda ih na cistu krpicu, koju je takode imao u rancu. 

- Evo - ponudi on kobasicu novom poznaniku - uz caj. 

Kanov caj je bio njihov, sa VDNP, Artem ga je odmah prepoznao. 
Srcuci napitak iz metalne, emajlirane solje, on se cuteci prisecao jucera- 
snjih dogadaja. Domacin je takode bio u nekim svojim razmisljanjima, 
ostavljajuci ga na miru. 

Ludilo koje je kuljalo svuda iz popucalih cevi, na svakog je delova- 
lo drugacije. Artem ga je dozivljavao samo kao zaglusujucu buku, od ko- 
je nije uspevao da se usredsredi, od koje nije bio u stanju da razmislja, 
ali ona nije uticala na njegov razum, dok Burbon jednostavno nije mo- 
gao da podnese tako jak pritisak i umro je. Ali da ta buka moze i da ubi- 
je, to Artem nije mogao ni da pretpostavi, inace ne bi pristao ni nogom 
da kroci u tunel izmedu Prospekta mira i Suharevske. 

Ali ovoga puta buka im se nekako neprimetno prikrala, najpre im 
otupljujuci cula - Artem je sada bio siguran da su im svi obicni zvuci de- 
lovali priguseno upravo zbog toga da ni nju ne bi bili u stanju da cuju - 
pa ih je potpuno onemogucila da razmisljaju tako sto im je usporavala 
misli, zaustavljala ih i slabila do te mere da bi im na kraju zadala smrt- 
ni udarac. 

I kako mu nije odmah palo u oci da je Burbon progovorio tako ka- 
ko ne bi bio u stanju cak ni da se sit nacitao apokalipticnih prorocansta- 
va? Njih dvojica su zalazili sve dublje, kao zacarani, kad u nekom cud- 
nom pijanstvu, ne sluteci opasnost, a Artem je razmisljao o kojekakvim 



•)'i 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



glupostima, misleci da ne smeju ucutati, da moraju pricati, ali misao o 
tome sta im se zapravo desava iz nekog razloga nije dolazila, nesto ju je 
ometalo... 

Zeleo je da sve to izbaci iz glave, da zaboravi ono sto razumom ni- 
je bio u stanju da objasni, jer za sve ove godine koje je proziveo na 
VDNP o ovakvim stvarima je samo slusao, i lakse mu je bilo da veruje 
da se to ipak ne moze desavati u stvarnom svetu, da u njemu nema me- 
sta za tako nesto. Artem odmahnu glavom i pogleda oko sebe. 

Oko njega je i dalje bio onaj isti zagusljivi sumrak. Artem pomisli 
da ovde nikad i nije svetlije, da moze biti samo jos mracnije kad im po- 
nestane ogreva za vatre, koji su ovde donosili kojekakvi karavani. Sat na 
ulazu u tunel odavno je stao, ova stanica nije imala upravu koja bi o njoj 
brinula, i Artem se zapita zasto li mu je Kan rekao „dobro vece", mada 
bi prema njegovim proracunima sada trebalo da je jutro ili podne. 

- Zar je sada vece? - smeteno upita Kana. 

- Meni je vece - zamisljeno odgovori ovaj. 

- Na sta tacno mislite? - nije razumeo Artem. 

- Vidis, Arteme, ti si ocigledno sa stanice gde je sat ispravan i svi s 
dubokim postovanjem gledaju na njega, podesavajuci vreme svojih ruc- 
nih casovnika prema crvenim ciframa iznad ulaza u tunel. Kod vas je 
vreme isto za sve, kao i svetlost. Ovde je sve naopako: nikome nije stalo 
do drugih. Niko ne misli da treba da obezbedi svetio za sve koje ovamo 
put nanese. Podi kod ljudi i predlozi im to - mislice da je tvoja ideja ap- 
surdna. Svako kome treba svetlost, mora da je donese sa sobom ovde. 
Tako ti je i s vremenom: svako kome vreme nesto znaci, ko se plasi ha- 
osa, donosi svoje vreme sa sobom. Ovde svako ima svoje sopstveno, i 
kod svakog je drugacije, u zavisnosti od toga ko je kada pogresio u ra- 
cunanju, ali svi su podjednako u pravu i svako veruje u svoje vreme, pod- 
redujuci svoj zivot njegovom ritmu. Za mene je sada vece, za tebe jutro, 
pa sta? Takvi kao ti cuvaju na svojim putovanjima sat, kao sto su prvo- 
bitni ljudi cuvali ugarak koji je tinjao kao malo bozanstvo, nadajuci se 
da ce od njega vaskrsnuti vatru. Ali bilo je i onih koji su izgubili, a mo- 
zda i bacili svoj ugarak. Ti znas da je u metrou u sustini uvek noc i zato 
vreme ovde gubi svaki smisao, kao i njegovo precizno racunanje. Razbij 
svoj sat i videces u sta ce se pretvoriti vreme, to je vrlo zanimljivo. Pro- 
menice se, vise neces modi da ga prepoznas. Nece vise biti rasparcano, 
razbijeno na delove, sate, minute, sekunde. Vreme ti je kao ziva: ti ga sec- 
kas, ali ono opet srasta, ponovo postaje celina i neodredenost. Ljudi su 
ga ukrotili, stavili ga na lancice rucnih casovnika i stoperica, i za one koji 



96 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



ga drze na lancu, ono tece ujednaceno. Ali probaj da ga oslobodis i vi- 
deces: razlicitim ljudima ono drugacije tece, nekome sporo i tesko, od- 
brojano popusenim cigaretama, udisajima i izdisajima, a nekome leti i 
moze se izmeriti jedino prozivljenim zivotom. Ti mislis da je sada jutro? 
Postoji odredena verovatnoca da si u pravu, priblizno jednom cetvrti- 
nom. Nista manje, to jutro nema nikakvog smisla ako je ono tamo na 
povrsini, gde vise nema zivota. U svakom slucaju, tamo vise nema ljudi. 
Ima li znacaja sta se desava gore na povrsini za one koji tamo nisu nika- 
da? Nema. Zato ja kazem „dobro vece", a ti ako hoces, mozes da mi od- 
govoris „dobro jutro". Sto se same stanice tice, za nju i ne postoji nika- 
kvo vreme, osim, mozda, jednog krajnje cudnog: danas je cetiri stotine 
devetnaesti dan, a odbrojavanje ide unazad. 

On ucuta, otpijajuci vruc caj, a Artemu postade smesno kada se se- 
tio da je na VDNP stanicni sat smatran svetinjom, i kako je one koji bi 
se drznuli da ga na bilo koji nacin ugroze sustizala zestoka ruka pravde, 
optuzujuci ih za diverziju ili sabotazu. Kako bi se zacudila uprava da sa- 
zna da nikakvo vreme zapravo vise i ne postoji, da se izgubio svaki smi- 
sao njegovog postojanja! Ono sto je cuo od Kana podsetilo je Artema na 
jednu smesnu stvar, kojoj se vise puta cudio posto je odrastao. 

- Pricaju da su ranije, jos dok su saobracali vozovi, u vagonima ob- 
javljivali: 'Paznja, vrata se zatvaraju, sledeca stanica je ta i ta, platforma 
je s leve ili desne strane', rece on. - Je li to istina? 

- Tebi je to cudno? - podize obrve njegov sagovornik. 

- Ali kako je moguce odrediti s koje je strane platforma? Ako se ide 
s juga na sever, platforma je s desne, ali ako se ide sa severa na jug, on- 
da je s leve strane. A sedista u vozovima su bila u visini donjeg dela zida 
tunela, ako ja dobro razumem. Tako da je za putnike platforma bila is- 
pred ili iza, pri torn, tacno za polovinu njih tako, a za drugu polovinu, 
potpuno obrnuto. 

- Ti si u pravu - uctivo odgovori Kan. - Prakticno su masinisti go- 
vorili u svoje ime, oni su bili u prvoj kabini, i njima je desno bilo stvar- 
no desno, a levo - apsolutno levo. Ali oni su to i tako znali i u sustini su 
to govorili sami sebi. Zato su, u principu, mogli i da cute. Ali ja sam te 
reci slusao od detinjstva, i tako sam se navikao na njih da me nikada ni- 
su bacale u razmisljanje. 

- Obecao si da ces mi ispricati sta se dogodilo tvom prijatelju - 
podseti on Artema posle nekog Vremena: 

Artem se malo premisljao, pitajuci se moze li ispricati ovom cove- 
ku o misterioznim okolnostima Burbohove smrti, o buci koju je cuo dva 



97 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



puta u poslednja dvadeset cetiri casa, o njenom pogubnom uticaju na 
ljudski razum, o onome sto je doziveo i mislio kada mu je poslo za ru- 
kom da uhvati melodiju tunela - i odluci da ako nekome vredi ispricati 
o tim stvarima, onda je to svakako covek koji za sebe iskreno veruje da 
je poslednje ovaplocenje Dzingis Kana i smatra da vreme vise ne posto- 
ji. Tada je on zbrkano, uzbudujuci se, ne postujuci redosled dogadaja, vi- 
se se trudeci da prenese nijanse svojih osecanja od samih cinjenica, po- 
ceo pricu o svojoj nesreci. 

- To su glasovi mrtvih - prosaputa Kan kada on zavrsi svoju pri- 
povest. 

- Sta? - upita potreseno Artem. 

- Cuo si glasove mrtvih. Kazes da je to u pocetku licilo na sapat ili 
sustanje? Da, to su oni. 

- Kakvih mrtvih? - nikako nije mogao da razume Artem. 

- Svih onih ljudi koji su umrli u metrou od samog pocetka. To za- 
pravo objasnjava i to zbog cega sam ja poslednje ovaplocenje Dzingis 
Kana. Vise ih nece biti. Svemu je dosao kraj, prijatelju moj. Ja ne znam 
tacno kako se to desilo, ali ovoga puta je covecanstvo preteralo. Nema 
vise ni raja, ni pakla. Kada se dusa odvoji od tela - nadam se da verujes 
u besmrtnost duse? - ona nema vise kuda da ode. Koliko megatona, gi- 
gatona je potrebno da razbije noosferu? Pa ona je stvarna, kao ovaj caj- 
nik. Kada bi to bilo moguce, mi ne bismo skrtarili. Unistili smo i raj i pa- 
kao. Doveli smo sebe do toga da zivimo u vrlo cudnom svetu, u svetu 
gde posle smrti dusa mora da ostane upravo u njemu. Razumes li me? Ti 
umres, ali tvoja izmucena dusa se ne preobrazava, a kako nema raja, za 
nju nema smirenja i odmora. Ona je osudena da ostane tu gde si ti pro- 
ziveo ceo svoj zivot - u metrou. Mozda ti ja ne mogu dati precizno teo- 
zofsko objasnjenje zasto se to tako desava, ali ja sigurno znam: u nasem 
svetu dusa posle smrti ostaje u metrou... Ona ce se potucati ispod svo- 
dova ovog podzemlja, po tunelima, doveka, ona vise nema kuda da ode. 
Metro u sebi sadrzi materijalni zivot, i oba vida zagrobnog. Sada se i 
Eden i Ad nalaze ovde. Mi zivimo medu dusama umrlih, oni nas svuda 
okruzuju - svi oni koji su nastradali od vozova, streljani, zadavljeni, oni 
koje su prozdrla cudovista, koji su izgoreli, umrli na ovako cudan nacin 
o kojem niko zivi nista ne zna i nikada ne moze ni pretpostaviti. Neka- 
da sam lupao glavu time kuda one odlaze, zasto se njihovo prisustvo ne 
oseca svakodnevno, zasto se ne oseca uvek laki ledeni pogled iz tame... 
Poznat ti je tunelski strah? Ranije sam mislio da se mrtvi slepo vuku za 
nama po tunelima, korak po korak, pritajivsi se u tami kad god se mi 



98 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



osvrnemo. Oci su tu beskorisne, njima nismo u stanju da vidimo umrlog, 
ali zmarci koji te podilaze, kosa koja ti se dize, jeza koja obuzima nasa 
tela potvrda je tog nevidljivog pracenja. Tako sam mislio nekada. Ali po- 
sle tvoje price, mnogo toga mi je jasnije. Tajanstvenim putevima oni do- 
spevaju u cevi, u komunikaciju... Nekada davno, jos pre rodenja mog 
oca i dede, po mrtvom gradu koji sada lezi gore tekla je recica. Ljudi ko- 
ji su tada ziveli u njemu naumili su da ukrote tu reku i da je usmere ce- 
vima pod zemlju, gde ona sigurno tece i dan danas. Izgleda da je ovoga 
puta neko zarobio u cevi Letu, reku smrti... Tvoj prijatelj nije govorio 
svojim recima, to i nije bio on. Bili su to glasovi mrtvih, on ih je cuo u 
svojoj glavi i samo je ponavljao, a zatim su ga povukli za sobom. 

Artem je buljio u svog sagovornika i nije skidao pogled s njegovog 
lica tokom citave price. Kanovim licem su preletale nejasne senke, oci su 
mu plamtele adskim ognjem... Pred kraj price, Artem je bio skoro sigu- 
ran da je Kan pomerio pamecu, da su glasovi iz cevi i njemu sigurno sto- 
sta nasaptali. I mada ga je Kan spasao smrti i prihvatio ga s takvim go- 
stoprimstvom, ostajati duze pored njega izgledalo je prilicno neprijatno. 
Trebalo je razmisljati o tome kako se probijati dalje, kroz jedan od naj- 
zlokobnijih od svih tunela u metrou o kojima je do sada slusao - od Su- 
harevske do Turgenjevske i dalje. 

- Trebalo bi da ti se izvinim za malu prevaru - posle kratke pauze 
nastavi Kan. - Dusa tvog prijatelja se nije uznela Stvoritelju, nije se pre- 
obrazila i nije dobila drugi oblik. Ona se pridruzila tim nesrecnicima u 
cevima. 

Te reci podsetise Artema da je imao nameru da se vrati po Burbo- 
novo telo, da bi ga doneo na stanicu. Burbon je govorio da ovde ima pri- 
jatelje, koji su trebali da vrate Artema nazad u slucaju uspesnog poho- 
da. To ga je podsetilo i na ranac, koji Artem nije ni otvarao, i u kojem je 
osim sarzera za Burbonov automat moglo mozda da se nade jos ponesto 
korisno. Ali ga je plasilo da vrslja po njemu, kroz glavu su mu prolazila 
svakakva sujeverja, i on odluci da samo otvori ranac i zaviri u njega, ne 
dirnuvsi nista, ali da svakako ne pretura po njemu. 

- Ne treba da ga se plasis - kao da je osetio Artemovo kolebanje, 
neocekivano ga umiri Kan. - Ta stvar sada pripada tebi. 

- Ja mislim da je to sto vi predlazete - pljacka - tiho rece Artem. 

- Ne treba da se plasis osvete, on se vise nece preobrazavati - rece 
Kan, ne odgovarajuci na ono sto je Artem izgovorio naglas vec na ono 
sto mu se vrzmalo po glavi. - Ja mislim, da kada dospeju u te cevi, umrli 
gube svoj identitet, oni postaju deo celine, njihova volja se gubi u volji 



99 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



ostalih, a razum nestaje. On vise nije licnost. A ako se ti ne plasis mrtvih 
nego zivih... Onda iznesi tu vrecu nasred stanice i istresi njen sadrzaj na 
zemlju. U torn slucaju te niko nece optuziti za kradu, savest ce ti biti ci- 
sta. Pa ti si pokusavao da spases tog coveka, i on ti je bio zahvalan zbog 
toga. Uzmi da ti je ta vreca njegova plata za ono sto si ucinio. 

Govorio je tako autoritativno i odlucno da se Artem osmeli da za- 
vuce ruku u vrecu i pocne da vadi i reda njen sadrzaj na ceradu, pri sve- 
tlosti vatre. Bila su tu jos cetiri sarzera za Burbonov automat, osim ona 
dva koja bese skinuo dajuci oruzje Artemu. Bilo je cudno, sta ce sverce- 
ru, sto je Artem prihvatio da Burbon jeste, takav arsenal oruzja? Pet od 
pronadenih magacina Artem pedantno vrati u krpicu i stavi u svoj ranac, 
a jedan stavi u kratki kalasnjikov. Oruzje je bilo u odlicnom stanju: do- 
bro podmazano i odrzavano, od sjajnog crnog celika, delovalo je ocara- 
vajuce. Zatvarac je elasticno klizio, skljocajuci na kraju, osigurac je vrlo 
pouzdano prebacivao s jednog rezima vatre na drugi - sto je ukazivalo 
na to da je automat bio prakticno nov. Rukohvat je savrseno lezao u ru- 
ci, cev je bila dobro ispolirana. Takvo oruzje ulivalo je osecaj sigurnosti, 
smirenosti i samopouzdanja. Artem je odmah odlucio da ako nesto i bu- 
de zadrzao za sebe od Burbonove imovine, to ce svakako biti automat. 

Obecane magacine s mecima 7.62 za svoju staru „motiku", uopste 
nije nasao. Bilo je nejasno kako je Burbon mislio da ga isplati. Razmi- 
sljajuci o tome, Artem zakljuci da ovaj mozda i nije imao nameru da mu 
ista da, a kada bi prosli opasnu deonicu, dobio bi metak u potiljak, ba- 
cio bi ga u sahtu i ne bi ga se setio vise nikada. A ako bi ga nekada ne- 
ko i pitao kuda je nestao Artem, mogao je da smisli mnostvo opravda- 
nja: kao da se malo toga moze desiti u metrou, a klinac je toboze sam na 
sve pristao. 

Osim kojekakvih prnja, karte metroa isarane beleskama koje su ne- 
sto znacile samo njenom pokojnom vlasniku, sto grama ludaje, na dnu 
ranca je pronasao jos nekoliko parcica suvog mesa spakovanog u polie- 
tilenske kese, i beleznicu. Artem nije hteo da cita beleznicu, a ostatkom 
sadrzine ranca je bio razocaran. U dubini duse se nadao da ce otkriti ne- 
sto misteriozno, mozda vredno, zbog cega je Burbon toliko zeleo da se 
probije kroz tunel do Suharevske. U sebi je odlucio da je Burbon bio ku- 
rir, mozda krijumcar, ili neko iz te fele. To je, na kraju krajeva, objasnja- 
valo njegovu odlucnost da prode kroz davolski tunel po svaku cenu, i 
spremnost da to plati. Ali kada je iz vrece bio izvucen i poslednji par pr- 
ljavog vesa i, koliko je Artem mogao da vidi, na dnu vise nije bilo nicega 
osim bajatih stvrdnutih mrvica, bilo je jasno da je postojao drugi razlog 



100 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



za njegovu upornost. Artem je jos dugo lupao glavu time sta se tako do- 
palo Burbonu iza Suharevske, ali nije uspeo da smisli nista sto bi mu de- 
lovalo dovoljno verovatno. 

Pretpostavke je uskoro potisnula misao o tome da je tog nesrecni- 
ka ostavio nasred tunela, da ga je prepustio pacovima, mada je namera- 
vao da se vrati i nesto uradi s telom. Istina, on je imao prilicno nejasnu 
pretpostavku kako se svercerima odaje poslednja pocast i kako se postu- 
pa s telom. Da ga spali? Ali za to je potrebno prilicno zivaca, a i zagu- 
sljivi dim i smrad spaljenog mesa i kose sigurno bi se osetili na stanici, i 
tada se neprijatnosti ne bi mogle izbeci. Vuci telo na stanicu je tesko i 
strasno, jer je jedna stvar - vuci coveka uhvativsi ga za zglobove na ru- 
kama, nadajuci se da je ziv, odbacujuci misli koje ti naviru o tome da ne 
dise i da mu se ne oseca puis, a sasvim nesto drugo - uhvatiti za ruku ne- 
sumnjivog mrtvaca. I sta posle? Isto kao sto je slagao u pogledu placa- 
nja, Burbon je mogao izmisliti i prijatelje na stanici, koji ga ovde navod- 
no ocekuju. Tada bi se Artem, koji bi dovukao telo ovamo, nasao u jos 
nezavidnijem polozaju. 

- A sta vi ovde radite s umrlima? - upita Artem Kana, posle duzeg 
razmisljanja. 

- Na sta tacno mislis, prijatelju moj? - pitanjem na pitanje odgo- 
vori ovaj. - Govoris li o usahlim dusama, ili o smrtnim telima? 

- O truplima, naravno - obrecnu se Artem, koga je ovaj galimati- 
jas sa zagrobnim zivotom vec poceo prilicno da nervira. 

- Od Prospekta mira ka Suharevskoj vode dva tunela - rece Kan, a 
Artem se zamisli: stvarno, vozovi su saobracali u oba pravca, i uvekrsti 
bila potrebna dva tunela... Zasto li je onda Burbon, ukoliko je znao za 
drugi tunel, pozurio u susret svojoj sudbini? Da li se u torn drugom kri- 
la jos veca opasnost? - Ali, prohodan je samo jedan - nastavi njegov sa- 
govornik - zbog toga sto u drugom tunelu, blizu nase stanice, postoji ra- 
selina u koju je propao pod, i sada je tamo nesto kao duboka jaruga, u 
koju je po ovdasnjem predanju upao ceo voz. Ako stojis na jednom kra- 
ju te jaruge, nebitno s koje strane, drugi kraj se ne vidi, a svetlost cak ni 
najjaceg fenjera ne moze da dobaci do njenog dna. Zato kojekakvi tikva- 
ni lupetaju da mi ovde imamo pravi pravcati bezdan. Ta jaruga je nase 
groblje. Tamo mi odnosimo trupla, kako ih ti zoves. 

Artemu pozli od same pomisli da ce morati da se vratiti do mesta 
gde ga je pronasao Kan, da ce vuci ovamo Burbonovo telo koje su paco- 
vi oglodali do pola, nositi ga kroz celu stanicu, a zatim do jaruge u dru- 
gom tunelu. Pokusavao je da ubedi sebe da je baciti mrtvaca u jarugu 



101 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



potpuno isto sto i ostaviti ga u tunelu, zato sto se to nikako ne moze na- 
zvati sahranjivanjem. Ali u torn trenutku, taman kada je poverovao da 
bi ostaviti sve kako jeste bio najbolji izlaz iz situacije, pred ocima mu se 
neverovatno jasno pojavi Burbonovo lice u trenutku kada je rekao: „Ja 
sam mrtav", od cega Artema obli znoj. On se s mukom pridize, zabaci 
na rame svoj automat i rece: 

- Odoh ja. Obecao sam mu. Dogovorili smo se. Moram - i sigur- 
nim korakom krenu ka gvozdenom stepenistu kojim se s platforme sila- 
zilo na prugu koja je vodila do ulaza u tunel. 

Lampa se morala upaliti jos dok se silazilo. Od lupe po stepenica- 
ma Artem se na trenutak sledi, ali odluci da ide dalje. Zapahnu ga tezak, 
ustajao vazduh, pa mu za trenutak ponestade snage u misicima, toliko 
da je terao sebe da napravi sledeci korak. I kada je, savladavsi strah i od- 
vratnost, Artem napokon krenuo, na rame mu se spusti teska ruka. Od 
iznenadenja on vrisnu i munjevito se okrete, osecajuci da ga nesto unu- 
tra steze, svestan da ni automat nece uspeti da skine s ramena, nista ne- 
ce uspeti... 

Ali, bese to Kan. 

- Ne boj se - rece umirujuci ga. - Samo sam te iskusavao. Ne tre- 
ba da ides tamo. Tamo vise nema tela tvog druga. 

Artem je buljio u njega, nista ne shvatajuci. 

- Dok si ti spavao, ja sam obavio pogrebni obred. Nemas zbog ce- 
ga da ides tamo. Tunel je pust - i okrenuvsi Artemu leda, Kan pode na- 
zad ka lucnim kapijama. 

Osetivsi ogromno olaksanje, momak pozuri za njim. Sustigavsi Ka- 
na nakon desetak koraka, iznervirano ga upita: 

- Zasto ste to uradili a da mi nista niste rekli? Zar niste upravo vi 
govorili da je potpuno svejedno da li ce ostati u tunelu, ili ce biti prenet 
na stanicu? 

- Za mene to zaista nema nikakav znacaj - sleze ramenima Kan. - 
Ali tebi je to bilo bitno. Ja znam da ovaj tvoj pohod ima neki cilj, i da je 
tvoj put dalek i trnovit. Nije mi poznato sta je tvoja misija, ali ce njeno 
breme biti pretesko za tebe samog, pa sam odlucio da ti pomognem u to- 
me - osmehnu se on, pogledavsi Artema. 

Kada se vratise vatri i sedose na zguzvanu ceradu, Artem ne izdrza: 

- Na sta ste tacno mislili kada ste govorili o mojoj misiji? Pricao 
sam u snu? 

- Ne, prijatelju, u snu si bio nekako cutljiv. Imao sam viziju u kojoj 
me za pomoc molio covek, ciju polovinu imena nosim. Bio sam upozoren 



102 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



na tvoj dolazak i zato sam ti krenuo u susret i pokupio te dok si vukao 
telo svog druga. 

- Vi ste znaci zbog toga?... - sumnjicavo ga pogleda Artem. - Mi- 
slio sam da ste culi pucnje... 

- Cuo sam pucnje, ovde je jak eho. Ali, da li ti zaista verujes da ja 
ulazim u tunele svaki put kad neko pripuca? Odavno bih bio pokojni da 
sam to radio. Ali ovaj slucaj je bio izuzetak. 

- A ko je covek ciju polovinu imena nosite? 

- Ne mogu da ti kazem ko je to, nisam ga nikada ranije video, ni- 
ti sam razgovarao s njim, ali ti ga znas. Trebalo bi sam da shvatis. Ja sam 
ga video samo jednom, i to ne na javi, ali sam odmah osetio njegovu ko- 
losalnu snagu; zahtevao je da pomognem momku koji ce doci iz sever- 
nih tunela i tvoj lik se pojavio preda mnom. Sve je to bio samo san, ali 
toliko realan, da kada sam se probudio, nisam mogao da razgranicim sta 
su snovi, a sta je Java. To je snazan covek, izbrijanog temena, sav u be- 
lom... Znas li ga? 

Artema nesto presece, sve mu prolete pred ocima, i jasno je ugle- 
dao lik o kojem je govorio Kan. Covek pola cijeg imena nosi njegov spa- 
silac... Hanter! Slicnu viziju imao je i Artem: kada nije mogao da odluci 
da krene na put, video je Lovca, ali ne u dugackom crnom ogrtacu u ko- 
jem se pojavio na VDNP onoga dana nego u bezoblicnoj beloj odezdi. 

- Da. Ja znam tog coveka - potpuno drugacije gledajuci Kana, re- 
ce Artem. 

- Upetljao se u moja snovidenja, a ja tako nesto nikome ne pra- 
stam. Ali s njim je sve bilo drugacije - zamisljeno rece Kan. - Njemu je, 
kao i tebi, bila potrebna moja pomoc, ali on nije naredivao, niti je poku- 
savao da me potcini sebi vec je pre vrlo istrajno molio. On ne ume da ko- 
risti sugestiju, niti da cita tude misli, jednostavno mu je bilo tesko, veo- 
ma tesko, ocajnicki je razmisljao o tebi, trazeci prijateljsku ruku, rame 
na koje bi mogao da se osloni. Ja sam mu pruzio ruku i podmetnuo ra- 
me. Posao sam ti u susret. 

Artem se gotovo zagrcnu od misli koje su nadolazile, dopirale u 
njegovu svest jedna za drugom, odmah iscezavale, ne pretvorivsi se u re- 
ci padale na dno, dok mu se jezik potpuno udrvenio i mladic dugo nije 
bio u stanju da progovori ni jednu jedinu rec. Da li je ovaj covek zaista 
znao za njegov dolazak? Da li je Hanter uspeo da ga na neki nacin upo- 
zori na to? Da li je Hanter ziv, ili se njima obracao njegov duh? Ali u torn 
slucaju je trebalo poverovati u kosmarne i besmislene slike zagrobnog zi- 
vota koje je opisivao Kan, a bilo je kudikamo lakse i prijatnije ubedivati 



103 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



sebe da je ovaj jednostavno lud. I sto je najvaznije, njegov sagovornik je 
nesto znao o zadatku koji je Artem trebalo da izvrsi, on je to zvao misi- 
jom, iako nije uspevao da shvati o cemu se tacno radi, shvatao je njenu 
tezinu i vaznost, saosecao je s Artemom i hteo je da mu olaksa sudbinu... 

- Kuda ides? - mirno gledajuci Artema u oci, kao da mu cita misli, 
tiho upita Kan. - Reci mi kuda vodi tvoj put, i ja cu ti pomoci da naci- 
nis sledeci korak ka cilju ako to bude u mojoj moci. On me je zamolio 
da to uradim. 

- Polis - uzdahnu Artem. - Moram u Polis. 

- I kako si naumio da stignes do Grada s ove stanice koju je i Bog 
zaboravio? - interesovao se Kan. - Prijatelju moj, trebalo je da ides Kru- 
gom, od Prospekta mira do Kurske, ili pak do Kijevske. 

- To je vec Hanza, a ja tamo ne znam bas nikog, ne bih uspeo da 
prodem. I svejedno ne mogu sada da se vratim na Prospekt mira, bojim 
se da ne bih ponovo mogao da izdrzim put kroz taj tunel. Mislio sam da 
stignem do Turgenjevske: gledajuci staru kartu, video sam da tamo posto- 
ji prolaz na Sretenjski bulevar. Odande vodi nedovrsena linija do Cevo- 
vodne - Artem izvadi iz dzepa nagoreli listic s kartom na poledini. Njeno 
ime mi se nimalo ne dopada, pogotovo sada, ali nemam drugog izbora. 
Sa Cevovodne postoji prolaz na Cvetni bulevar, video sam ga na mojoj 
karti, a odande, ako sve bude kako treba, moze se direktno u Polis. 

- Ne - tuzno rece Kan, omahujuci glavom. - Tim putem neces mo- 
di do Polisa. Te karte lazu. Stampane su mnogo pre nego sto se sve desi- 
lo. Na njima su iscrtane linije koje nikada nisu bile zavrsene, stanice ko- 
je su se srusile i zatrpale stotine nevinih, na njima nema strasnih opasno- 
sti koje vrebaju na pruzi i mnoge pravce cine nemogucim. Tvoja karta je 
naivna i glupa kao trogodisnje dete. Daj mi je - rece pruzajuci ruku. 

Artem poslusno spusti listic na njegov dlan. Kan zguzva kartu i ba- 
ci je u vatru. Dok je Artem razmisljao o tome kako je to ipak bilo nepo- 
trebno, ali nije imao nameru da se raspravlja, Kan zatrazi: 

- A sad mi pokazi onu kartu koju si nasao u rancu svog saputnika. 
Preturajuci po stvarima, Artem pronade i nju, ali ne pozuri da je da 

Kanu, setivsi se tuzne sudbine svoje karte. Nije zeleo da sasvim ostane bez 
plana linija. Primetivsi njegovo dvoumljenje, Kan pozuri da ga umiri: 

- Necu uraditi nista s njom, ne boj se. I veruj mi, ja nista ne radim 
tek tako. Moze ti se uciniti da su neki moji postupci potpuno besmisle- 
ni, cak bezumni. Ali smisao postoji, samo ga ti ne vidis, jer su tvoja per- 
cepcija i shvatanje sveta ograniceni. Ti si jos uvek na samom pocetku pu- 
ta. Previse si mlad da bi pravilno razumeo neke stvari. 



104 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Nemajuci snage da se usprotivi, Artem predade Kanu kartu koju je 
nasao kod Burbona, kvadratic kartona velicine postanske cestitke, poput 
one stare i pozutele s lepim svetlucavim kuglama, injem i natpisom „Srec- 
na nova 2007. godina", koju je nekako uspeo da zameni s Vitalikom za 
izguljenu zutu zvezdicu sa epolete koju je nasao u ocuhovom dzepu. 

- Kako je teska - promuklo rece Kan, a Artem primeti kako Kanov 
dlan s parcetom kartona na sebi odjednom pade nadole, kao da je bio te- 
zi od kilograma. Pre par sekundi, drzeci kartu u rukama, Artem nije pri- 
metio nista neobicno. Papiric ko papiric. 

- Ova karta je mnogo mudrija od tvoje - rece Kan. - Ovde se kri- 
ju takva znanja da mi je tesko da poverujem da je pripadala coveku ko- 
ji je isao s tobom. Ne radi se o beleskama i znacima kojima je isarana, 
mada i oni govore mnogo. Ne, ona ima u sebi nesto... 

On iznenada zacuta. 

Artem podize pogled i pazljivo se zagleda u njega. Kanovo celo na- 
brase duboke bore i malopredasnji zloslutni plamen ponovo zaigra u nje- 
govim ocima. Lice mu se tako izoblici da Artema opet spopade strah, i 
pozele da pobegne s ove stanice sto pre, bilo kuda, makar i u onaj pogi- 
beljni tunel iz kojeg je jedva izasao ziv. 

- Daj mi je - nije trazio, naredivao je Kan. - Poklonicu ti drugu, ti 
neces osetiti razliku. I dacu ti jos nesto sto budes zeleo pride - nasta- 
vljao je on. 

- Uzmite, vasa je - brzo se slozi Artem, s olaksanjem izgovarajuci 
reci slaganja, koje su mu vec bile na usnama, na vrh jezika. Cekale su ta- 
mo trenutak da Kan kaze: „Daj", i kada ih se Artem konacno resio, pro- 
de mu kroz glavu da one i nisu bile njegove vec tude, izdiktirane. 

Kan se najednom pomeri od vatre, tako da mu je lice bilo u senci. 
Artem je nagadao da pokusava da se savlada, ne zeleci da on bude sve- 
dok njegove unutrasnje borbe. 

- Vidis, prijatelju - zacu se iz mraka njegov glas, nekako oslabljen 
i neodlucan, ni nalik onom mocnom i snaznom kojim je pre samo neko- 
liko trenutaka isprepadao Artema - ovo nije karta. Tacnije, nije samo 
karta. To je Vodic kroz metro. Da, da, nema sumnje, to je on. Umesan 
covek moze s njim proci ceo metro za dva dana, jer je ova karta nekako 
oduhovljena... Ona sama govori kuda i kako treba ici, upozorava na 
opasnost... Odnosno, vodi te tvojim putem. Zato se ona i zove Vodic - 
Kan se ponovo primace vatri - s velikim 'V. Cuo sam za nju. Svega ih 
je nekoliko u metrou, mozda je ovo i jedina preostala. Pripadala je jed- 
nom od najmocnijih magova bivse epohe. 



105 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Onom iz najdublje tacke metroa? - odluci da ga zaseni svojim po- 
znavanjem stvari Artem, ali mu bi jasno da se zaleteo: Kanovo lice se 
smraci. 

- Nikada ne govori tako lakomisleno o stvarima o kojima pojma ne- 
mas! Ne znas sta se krije u najdubljoj tacki metroa, ni ja ne znam mnogo 
o tome, i daj boze da nikad nista i ne saznamo. Ne bih se mogao zakleti 
da je to sto se desava tamo bitno drugacije od onoga sto su ti o tome pri- 
cali drugovi. I ne ponavljaj tude obesne izmisljotine o toj tacki, zato sto 
ces jednom morati da platis za to. Ali to nema nikakve veze s Vodicem. 

- Svejedno - pozuri da ga uveri Artem, ne propustajuci priliku da 
vrati razgovor na bezbedniji kolosek - mozete zadrzati taj Vodic. Ja 
ionako ne umem da ga koristim. A osim toga, ja sam vam toliko zahva- 
lan za to sto ste me spasli da cak i ako vam poklonim kartu, ja sam i da- 
lje vas duznik. 

- To je istina - Kanovo lice se razvedri, a glas mu postade meksi. - 
Ti ga jos zadugo neces mo<5i koristiti. Ako mi ga poklanjas, onda smo 
kvit. Ja imam obicnu semu linija, ako zelis, mogu da prepisem sve bele- 
ske s Vodica na nju i da ti je dam u zamenu. I jos... - on prepipa po svo- 
jim stvarima - mogu da ti dam i ovu zezalicu - i izvadi minijaturnu 1am- 
pu cudnog oblika. - Za nju ti ne trebaju baterije, funkcionise po principu 
rucnog espandera: vidis ove dve rucke? Treba ih stisnuti prstima, i ona sa- 
ma proizvodi struju, lampica svetli. Mutno, naravno, ali ima situacija ka- 
da ti ovo slabo svetio izgleda jace od zivinih sijalica u Polisu... Nije me 
jednom spasla, nadam se da ce i tebi posluziti. Uzmi, tvoja je. Hajde, haj- 
de, razmena svakako nije adekvatna, jer sam ja tvoj duznik, a ne ti moj. 

Po Artemovom misljenju, razmena je ispala jos i izuzetno povoljna. 
Sta njemu znace misticka svojstva karte ako on nije u stanju da ih ispra- 
ti? On bi je sigurno na kraju ostavio, provrtevsi je malo u rukama, uza- 
lud pokusavajuci da se snade sa zavrzlamama iscrtanim na njoj. 

- Znaci, marsruta koju si isplanirao nece te odvesti nikuda osim u 
bezdan - nastavi Kan prekinuti razgovor, brizljivo drzeci kartu u ruka- 
ma. - Upamti, uzmi moju staru kartu i drzi se nje. On dade Artemu sa- 
svim malu semu, odstampanu na poledini dzepnog kalendara. - Pomi- 
njao si prolazu s Turgenjevske na Sretenjski bulevar? Da li je moguce da 
nista nisi cuo o groznoj reputaciji te stanice i dugackom tunelu koji oda- 
tle vodi do Kineskog grada? 

- Pricali su mi da u njega ne treba ulaziti sam, da se moze bezbedno 
proci samo u karavanu, pa sam ja i razmisljao: do Turgenjevske - s kara- 
vanom, a odande bih im umakao kroz prolaz, valjda me ne bi uhvatili? 



106 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

- odgovori Artem, osetivsi da mu se u glavi rada neka neartikulisana mi- 
sao, koja pocinje da ga kopka i brine. Ali o cemu se radi?... 

- Nema tamo prolaza. Kapije su zazidane. Nisi znao za to? 
Kako je mogao da zaboravi!? Naravno da su mu o tome pricali ra- 

nije, ali je to potpuno smetnuo s uma... Crveni su se uplasili prividenja u 
torn tunelu i zazidali su jedini izlaz sa Turgenjevske. 

- Zar je moguce da tamo ne postoji drugi izlaz? - oprezno upita on. 

- Ne, a karte o tome ne govore nista. Nema prelaza na nezavrsene 
linije s Turgenjevske. Pa cak da tamo i postoji otvoren prolaz, sumnjam 
da bi imao hrabrosti da se odvojis od grupe i udes tamo. Posebno kada 
bi cuo najnovije spletke o torn ljupkom mestascu dok bi cekao da se for- 
mira karavan. 

- Pa sta da radim? - snuzdeno upita Artem, razgledajuci kalendarcic. 

- Mozes da dodes do Kineskog grada. Veoma zanimljiva stanica, s 
krajnje zanimljivim nacinom zivota, ali tamo barem ne mozes nestati bez 
traga, tako da cak i tvoji najbolji prijatelji kroz neko vreme pocnu da 
sumnjaju da li si ti zapravo ikada postojao. A na Turgenjevskoj je to vr- 
lo verovatno. Od Kineskog grada, pazi - on povuce prstom - samo su 
dve stanice do Puskinove, tamo je prolaz na Cehovljevu, jos jedan - i ti 
si u Polisu. I to je svakako kraci put od ovog kojim si ti mislio da ides. 

Artem zacokta jezikom brojeci stanice i prelaze na obe marsrute. 
Kako god okrenes, put koji je Kan predlozio bio je neuporedivo kraci i 
bezbedniji, i nije mu bilo jasno kako i njemu samom nije pao na pamet. 
Alternative zapravo nije ni bilo. 

- U pravu ste - rece on naposletku. - Koliko cesto karavani idu tuda? 

- Bojim se, ne bas cesto. Postoji jedan mali ali neprijatan detalj: ako 
bi neko zeleo da preko nase polustanice stigne do Kineskog grada, od- 
nosno da ude u juzni tunel, on mora najpre da se probije do nas sa su- 
protne strane. Razmisli sam, da li je lako doci dovde sa severa - Kan upe- 
ri prst u pravcu ukletog tunela, iz kojeg se Artem jedva spasao. - Medu- 
tim, poslednji karavan na jug isao je prilicno davno, i postoji nada da se 
do sada okupila nova grupa. Popricaj s ljudima, raspitaj se, samo ne br- 
bljaj previse, ovuda se mota nekoliko razbojnika kojima nikako ne tre- 
ba verovati... No, dobro, ipak idem i ja s tobom, da ne napravis neku 
glupost - dodade on posto je razmislio. 

Artem taman htede da digne svoj ranac kako bi ga poneo sa so- 
bom, kada ga Kan zaustavi pokretom ruke: 

- Ne brini za svoje stvari. Mene se ovde tako plase da ovaj olos ne 
srne ni da se priblizi mom brlogu. I dok si ovde, pod mojom si zastitom. 



107 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

Artem ostavi ranac kraj vatre, ali ipak ponese sa sobom automat, 
jer nije zeleo da se razdvaja od svog novog blaga, pa pozuri za Kanom, 
koji je bez zurbe, krupnim koracima isao ka vatrama sto su gorele na 
drugom kraju hale. Zacudeno posmatrajuci iznurene skitnice umotane u 
smrdljive rite, kako se trzaju videvsi ih, Artem pomisli da se ovde Kana 
istinski plase. Bilo bi zanimljivo saznati zbog cega. 

Prodose pored prve vatre, pri cemu Kan ne uspori korak. Bese to 
sasvim slaba vatrica, jedva da je gorela, pored koje su sedele, tesno pri- 
pijene jedna uz drugu, dve figure, muska i zenska. Tihe reci na nepozna- 
tom jeziku rasipale su se u nerazgovetno sustanje dok bi doprle do nji- 
hovih usiju. Artemu to bese tako zanimljivo da umalo ne izvrnu vrat, ne 
mogavsi da odvoji pogled od tog para. 

Napred je bila druga vatra, veca i jaca, oko koje je napravljen pra- 
vi logor. Oko vatre su sedeli, grejuci ruke, krupni muskarci prilicno svi- 
repog izgleda. Orio se glasan smeh, a vazduh su parale tako socne psov- 
ke da Artem oseti nelagodu i uspori korak. Ali Kan mirno i odlucno pri- 
de okupljenima, pozdravi se i sede pored vatre, pa Artemu ne preostade 
nista drugo do da sledi njegov primer i da se smesti sa strane. 

- Pogleda se i ugleda nekakve kraste po rukama, a ispod pazuha 
mu raste nesto tvrdo sto uzasno boli. Zamisli taj uzas, majke ti... Razli- 
citi ljudi se razlicito ponasaju. Neki odmah presude sebi, neko poludi, 
neke napada i tako ih scepa, u svakom slucaju, niko od njih se ne nazi- 
vi. Neki beze u zabit tunela iza Kruga, kako ne bi zarazili druge... Ima 
raznih ljudi. Tako ti on, kako je sve to video, ode kod naseg doktora i 
upita ga postoji li bar neka sansa da se izleci. Doktor mu bez okolisanja 
rece: bas nikakva. Od momenta kada ti se pojavi taj osip, preostaju ti jos 
dve nedelje. A Kombat, vidim, polako izbacuje iz sedla Makarova, za 
slucaj da ovaj izgubi zivce... - pricao je isprekidano, iskreno uzbuden, 
mrsav covek u vetrovci, zarastao u cekinjastu bradu, gledajuci okuplje- 
ne bezbojnim, sivim ocima. 

I mada Artem nije bas najbolje razumeo o cemu je rec, od tona ko- 
ji je provejavao iz price i napregnute tisine drustva koje se do malopre 
neobuzdano smejalo on uzdrhta i sasvim tiho, da ne privuce niciju pa- 
znju, upita Kana: 

- O cemu on to? 

- Kuga - s mukom odgovori Kan. - Pocelo je. 

Njegove reci donese uzasan smrad tela u raspadanju i gust dim po- 
grebnih vatri, a kao eho odzvanjala su zvona na uzbunu i zavijanje ruc- 
ne sirene. 



108 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Na VDNP i u okolini nikada nije bilo epidemija, pacove su, kao 
prenosioce zaraza, istrebljivali, a osim toga, na stanici je bilo i nekoliko 
vrsnih lekara. O smrtonosnim zaraznim bolestima Artem je citao samo 
u knjigama. Neke od tih knjiga dosle do njega vrlo rano, urezujuci se du- 
boko u njegovo secanje, gospodareci dugo svetom njegovih snova i stra- 
hova. Zato je na sam pomen reci „kuga", osetio vrtoglavicu i kako mu 
se celo orosilo hladnim znojem. Nista vise nije pitao Kana vec je, pretvo- 
rivsi se u uvo, slusao pricu mrsavog u vetrovci. 

- Ali Rizij nije bio takav covek, nije bio psihic. Razmislio je malo i 
rekao: 'Dajte mi municiju i odoh ja. Ne treba da budem ovde s vama.' 
Cuo sam kako je Kombat s olaksanjem odahnuo. Stvar je jasna: nije la- 
ko pucati u svoga, cak i ako je bolestan. Dadose Rizem dva sarzera - od 
svakog pokoji metak. I on ode na severoistok, na Aviomotornu. Vise ga 
nismo videli. A Kombat je posle pitao naseg doktora koliko vremena tre- 
ba da prode da bi se bolest pojavila. Ovaj mu odgovori da inkubacija 
traje nedelju dana. Ukoliko se nedelju dana nakon kontakta s obolelim 
nista ne pojavi, to znaci da nisi zarazen. Kombat je tada odlucio: da iza- 
demo na stanicu i ostanemo tamo nedelju dana, tako cemo biti sigurni. 
U Krugu nismo mogli ostati: ako bi zaraza krenula, ceo metro bi opu- 
steo. Tako smo proveli nedelju dana. Nismo prilazili jedan drugom, jer 
kako mozes znati ko je od nas zarazen. Bio je tu i jedan momak, svi su 
ga zvali Casa, jer je bas voleo da se napije. Svi su bezali od njega, a sve 
zbog toga jer se druzio s Rizim. Pride taj Casa nekome, a taj zbrise, po- 
sle ga ne mozes nadi. Neki su i cev okretali u njega, da odstupi. Kada je 
Casi ponestalo vode, momci su svoju podelili s njim, ali tako sto ostave 
na podu i odu, ali ga blizu niko nije pustao. Kroz nedelju dana je nestao. 
Posle su pricali svasta, neki su cak blebetali kako ga je nekakav stvor 
ugrabio, ali tu su tuneli cisti i bezbedni. Ja licno mislim da je on prime- 
tio osip po sebi, ili oteklinu pod pazuhom, zato je i pobegao. U nasem 
odredu vise niko nije bio zarazen, jos smo pricekali, zatim nas je Kom- 
bat sve licno proverio. Svi zdravi. 

Artem zapazi da se bez obzira na ta uveravanja prostor oko pripo- 
vedaca ispraznio, mada oko vatre nije bilo bas mnogo mesta, svi su se- 
deli zbijeni, rame uz rame. 

- Jesi li dugo isao dovde, bratac? - tiho ali jasno upita plecati bra- 
donja u koznom prsluku. 

- Vec je trideset dana od kada smo s Aviomotorne izasli - uplase- 
no ga gledajuci odgovori mrsavi. 



109 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- E pa, onda, imam novosti za tebe. Na Aviomotornoj je kuga. Ta- 
mo je kuga, razumes?! Hanza je zapecatila i Tagansku i Kursku. Progla- 
sili karantin. Imam tamo poznanike koji su gradani Hanze. U medupro- 
storu i Taganske i Kurske postavljeni su bacaci plamena i prze svakog ko 
im se priblizi. Kazu dezinfekcija. Izgleda da kod nekog inkubacija traje 
nedelju dana, a kod nekog duze, ali je izvesno da ste vi tamo doneli za- 
razu - zavrsi on, neprijateljski spustajuci glas. 

- Sta je vama, ljudi? Pa ja sam zdrav! Uverite se sami! - coveculjak 
skoci i poce groznicavo da skida sa sebe vetrovku i odvratno prljavu pot- 
kosulju koju je imao ispod nje, zureci, iz straha da mu nece poverovati. 

Napetost je rasla. Pored mrsavog sada vec nije bilo nikoga, svi su 
se zbili s druge strane vatre, a Artem zacu i tiho skljocanje zatvaraca. 
Upitno pogleda Kana, prebacujuci svoj novi automat s leda u borbeni 
polozaj, uperivsi cev napred. Kan ga bez reci zaustavi pokretom ruke. 
Onda brzo ustade i necujno se udalji od vatre, vukuci Artema za sobom. 
Nakon desetak koraka se pritaji, prateci sta se desava. 

Nervozni, uzurbani pokreti coveka koji se skidao pri svetlosti vatre 
izgledali su kao kakav bezumni prvobitni pies. Gomila je ucutala i sve se 
odvijalo u zloslutnoj tisini. Na kraju, kada je uspeo da se oslobodi i do- 
njeg vesa, svecano uzviknu: 

- Evo gledajte! Cist sam! Zdrav! Nicega nema! Zdrav sam! 

Bradonja u prsluku izvadi iz vatre dasku koja je gorela s jedne stra- 
ne i oprezno se priblizivsi mrsavom, poce gadljivo da ga razgleda. Koza 
previse brbljivog coveka bila je tamna od prljavstine i masno se caklila, 
ali bradonja ocigledno nije uspeo da otkrije nikakve tragove osipa, jer 
posle prilicno detaljnog pregleda, naredi: 

- Dizi ruke! 

Nesrecnik zurno podize ruke uvis, otkrivajuci pogledu okupljenih s 
druge strane vatre, udubljenja ispod pazuha, obrasla retkom dlakom. 
Bradonja demonstrativno zapusi nos slobodnom rukom i pride jos blize, 
pedantno razgledajuci, trazeci kraste, ali ni tada ne otkri nikakve simp- 
tome kuge. 

- Zdrav sam! Zdrav! Jeste li se uverili sada?! - histericno je uzviki- 
vao coveculjak, dok mu je glas prelazio u piskavo sistanje. 

U gomili otpoce neprijateljski zamor. Shvativsi opste raspolozenje, 
ne zeleci da odustane, plecati odjednom viknu: 

- Dobro, mozda i jesi zdrav. To jos nista ne znaci! 

- Kako to - nista ne znaci? - sledi se mrsavi potpuno zabezeknut i 
u trenutku kao izduvani balon. 



110 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Eto tako. Ti se mozda i nisi razboleo. Mozda si imun. Ali svaka- 
ko si u stanju da preneses zarazu. Bio si u kontaktu s tim tvojim Rizim? 
Bili ste u istom odredu? Pricao si s njim, vodu ste iz jedne cuturice pili? 
Rukovali se? Rukovali ste se, brate, sigurno, ne pokusavaj da lazes. 

- Pa sta ako smo se rukovali? Pa nisam se razboleo... - smuseno je 
odgovarao coveculjak. Nemocan i obamro, izmuceno je gledao gomilu. 

- Tako. Nije iskljuceno da si zarazen, brate. I zato oprosti, ali mi ne 
mozemo da rizikujemo. Preventiva, brate, shvatas? - bradonja otkopca dug- 
mad na prsluku, pokazujuci nabreklu koznu futrolu. Medu ovima s druge 
strane vatre zacuse se uzvici odobravanja i ponovo zvecnuse zatvaraci. 

- Ljudi! Pa ja sam zdrav! Nisam bolestan. Evo, gledajte! - mrsavi 
opet podize ruke uvis, ali sada su se na to svi prezrivo mrstili, ne skriva- 
juci gadenje. 

Plecati izvuce pistolj iz futrole i prisloni ga na coveculjka, koji i da- 
lje nije mogao da shvati sta mu se desava, mrmljajuci neprestano da je 
zdrav, stezuci na grudima zguzvanu vetrovku: bilo je prohladno i vec je 
poceo da se smrzava. 

Tu Artem ne izdrza. Otkocivsi pusku, krenu ka gomili, ni sam ne 
znajuci sta tacno namerava da uradi. Ispod rebara mu je kuvalo, a u gr- 
lu mu je stajala knedla, tako da sada svakako nista ne bi bio u stanju da 
kaze. Ali je nesto u torn coveku, njegovom praznom, beznadeznom po- 
gledu, njegovom besmislenom, mehanickom mrmljanju, ganulo Artema 
i nateralo ga da korakne napred. Neizvesno je sta bi on uradio nakon to- 
ga, ali se na njegovo rame spusti ruka, koja se njemu ovoga puta ucini 
tezom od olova! 

- Stani - mirno naredi Kan, a Artem stade kao ukopan, osecajuci 
kako se njegova krhka odlucnost razbija o granit tude volje. - Nicim mu 
ne mozes pomoci. Mozes jedino da pogines, ili da navuces na sebe nji- 
hov gnev. Tvoja misija ostace neizvrsena i u jednom i u drugom slucaju, 
trebalo bi da razmisljas o tome. 

U torn momentu, coveculjak se otrze i kriknu, stezuci svoju vetrov- 
ku u jednom zamahu skoci na prugu, pa pojuri ka mracnoj provaliji ju- 
znog tunela takvom nadljudskom brzinom, divlje, gotovo zivotinjski cvi- 
le6i. Bradonja skoci za njim, nisaneci mu u leda, ali odmahnu rukom. Bi- 
lo je to sasvim nepotrebno i svi prisutni na platformi su to znali. Neja- 
sno je jedino bilo da li je progonjeni coveculjak bio svestan kuda bezi, da 
li se nadao cudu, ili mu je od straha glava bila potpuno prazna. 

Nakon nekoliko minuta, i njegov krik, koji zapara mucnu tisinu 
ukletog tunela, i bat njegovih koraka, utihnuse u isti mah. Nisu postepeno 



111 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



utihnuli, vec u istom trenutku, kao da je neko iskljucio zvuk, cak je i eho 
nestao naglo, da bi opet zavladao muk. Bese to tako cudno, potpuno 
strano ljudskom sluhu i razumu, pa se, zahvaljujuci imaginaciji kojom su 
pokusavali da ispune taj nesklad, cinilo da se negde u daljini jos uvek cu- 
je krik. Ali svima je bilo jasno da im se to samo pricinjava. 

- Copor sakala nepogresivo oseti bolesnog, druskane - procedi 
Kan, a Artem umalo ne odskoci, primetivsi kako mu oci plamte neka- 
kvim zivotinjskim sjajem. - Bolesnik je teret za copor i pretnja za njego- 
vo zdravlje. Zato copor prekolje bolesnog. Rastrgne ga na komade. Ko- 
made - ponovi on, kao da uziva u onom sto je izgovorio. 

- Pa ovo valjda nisu sakali - osmeli se Artem da mu se usprotivi, 
najednom pocinjuci da veruje u to da zaista ima posla s reinkarnacijom 
Dzingis Kana. - Pa to su ljudi! 

- A sta da se radi? - uzvrati mu Kan. - Degradacija. Medicina nam 
je na nivou sakala. I humanost nam je tu negde. Stoga... 

Artem je znao da bi dalje suprotstavljanje, i uopste svada s jedinim 
zastitnikom na ovoj divljoj stanici, bili sasvim neumesni. Kan je opet, 
pricekavsi da ovaj kontrira, sigurno pomislio da se Artem predao, pa 
okrenu razgovor na drugu temu. 

- Sada kada medu nasim prijateljima vlada takva usplahirenost 
zbog zaraznih bolesti i nacina zastite od njih, mi treba da kujemo gvo- 
zde dok je vruce. Inace oni mogu nedeljama da odugovlace s kretanjem 
kroz prolaz. Ali se to, cini mi se, mozda moze malo pozuriti. 

Ljudi oko vatre uzbudeno su komentarisali ono sto se dogodilo. Svi 
su bili napeti i uplaseni, imaginarna senka strasne opasnosti nadvila se 
nad njih, i dok su pokusavali da smisle sta im je dalje ciniti, njihove mi- 
sli su se poput pokusnih miseva u lavirintu vrtele ukrug, bespomocno 
udarajuci na corsokake, sumanuto jureci napred-nazad, bez mogucnosti 
da pronadu izlaz. 

- Nasi prijatelji su na korak od panike - zadovoljno prokomenta- 
risa Kan, smeskajudi se krajickom usana, raspolozeno gledajuci Artema. 
- Osim toga, oni su u dilemi da li je covek kojeg su upravo lincovali mo- 
zda ipak nevin, a takav postupak svakako ne stimulise racionalno razmi- 
sljanje. U ovom trenutku mi nemamo posla s kolektivom nego s copo- 
rom. Savrseno mentalno stanje za manipulaciju psihom. Okolnosti nam 
idu naruku ne moze biti bolje. 

Od njegovog likujuceg pogleda Artemu ponovo pozli. On pokusa 
da se osmehne umesto odgovora - na kraju krajeva, Kan je zeleo da mu 
pomogne - ali je to delovalo jadno i neubedljivo. 



112 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Sada je presudan - autoritet. Snaga. Copor postuje silu, a ne lo- 
gicne argumente - dodade Kan, klimnuvsi glavom. - Stani i gledaj. Mo- 
di des da nastavis put kroz manje od 24 sata. - Rekavsi to, u nekoliko 
krupnih koraka on se kao silo probi u gomilu. 

- Ovde nema ostajanja! - zagrme njegov glas i zagor mase se od- 
mah utisa. Ljudi su s posebnim zanimanjem slusali njegove reci. Kan je 
iskoristio svoj mocni, gotovo hipnoticki dar za ubedivanje. Vec kod pr- 
vih reci, jak osecaj opasnosti koja preti svakom ko se drzne da ostane na 
stanici, preplavi Artema. 

- On je ovde potpuno zarazio vazduh! Ako ga budemo udisali jos 
malo, to ce biti i nas kraj. Bacili su svuda oko nas i mi demo svakako na- 
vuci tu gadost, tako da se ovde ne treba zadrzavati jos dugo. Pocrkace- 
mo kao pacovi, raspadacemo se nasred ove stanice, na zemlji. Ovamo se 
niko nece uputiti kako bi nam pomogao, o tome ne treba ni sanjati! Mo- 
zemo se osloniti iskljucivo na sebe. Treba sto pre bezati s ove davolje sta- 
nice, gde sve vrvi od mikroba. Ako krenemo sada svi zajedno, nece nam 
biti problem da se probijemo kroz ovaj tunel. Ali to treba uraditi sto pre! 

Medu ljudima se zacu zamor odobravanja. Vecina njih, poput Ar- 
tema, nije bila u stanju da se odupre Kanovoj kolosalnoj modi ubediva- 
nja. Pratedi njegove reci, Artem je pokorno prezivljavao sva ta stanja i 
osedanja skrivena u njima: osecaj opasnosti, straha, panike, beznadezno- 
sti, a zatim slabe nade, koja je rasla uporedo s time kako je Kan nasta- 
vljao da govori o svom predlogu za izlaz iz situacije. 

- Koliko vas je? 

Nekoliko ljudi odmah poce da prebrojava okupljene. Osim Kana i 
Artema, pored vatre je bilo osam ljudi. 

- Znaci, nema sta da se ceka! Deset nas je, mozemo prodi! - rece 
Kan i ne pustajuci ljude da dodu sebi, nastavi: - Skupljajte stvari, mora- 
mo izadi odavde za manje od sat vremena! Pozuri, idi do vatre, pokupi i 
ti svoje stvari - dosapnu mu Kan, povukavsi ga za sobom ka njihovom 
malom logoru. - Najvaznije je ne dati im da se osveste. Ako budemo 
odugovlacili, pocece da vagaju ima li smisla idi odavde ka Cistim ribnja- 
cima. Neki od njih nikada nisu isli na tu stranu, a drugi opet zive na ovoj 
polustanici i jednostavno nemaju kuda da odu. Moradu, izgleda, ja da te 
odvedem do Kineskog grada, jer se bojim da ce oni u tunelu biti potpu- 
no beskorisni, ili ce sigurno zaboraviti kuda i zbog cega idu. 

Brzo nabacavsi u ranac Burbonovu imovinu, koju je prethodno pa- 
zljivo razgledao, dok je Kan savijao svoju ceradu i gasio vatru, Artem je 
ispod oka motrio sta se desava na drugom kraju dvorane. Ljudi koji su 



113 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



se u pocetku zivo uskomesali skupljajuci svoje prnje, delovali su sve 
usporenije i dezorganizovanije. Jedan je seo kraj vatre, drugi iz nekog 
razloga otisao nasred platforme, a dvojica su se sklonili sa strane i o ne- 
cemu razgovaraju. Pretpostavljajuci sta bi to moglo biti, Artem povuce 
Kana za rukav. 

- Oni tamo razgovaraju - upozori on. 

- Avaj, kontakt sa sebi slicnima - sastavni je deo ljudskog bica - 
odgovori Kan. - Cak i kada im je volja slomljena, a oni maltene hipno- 
tisani, oni ipak teze da ostvare kontakt. Covekje socijalno bice i to je ta- 
ko. U svim slicnim situacijama ja bih bespogovorno prihvatio svaku 
ljudsku pojavu kao boziju promisao ili kao neizbeznu posledicu evoluci- 
je, u zavisnosti od toga s kime razgovaram. Smatram da je u ovom slu- 
caju takav nacin razmisljanja stetan. Mi moramo da se umesamo, mladi 
moj prijatelju, i usmerimo njihove misli u pravom smeru - zakljuci on, 
zabacivsi na leda svoj ogromni naramak. 

Vatra se ugasi i gusta, gotovo opipljiva tama pritisnu ih sa svih stra- 
na. Dohvativsi iz dzepa malu lampu koju je dobio na poklon, Artem sti- 
snu njen rukohvat. Unutra nesto zazuja i lampa ozive. Iz nje zasija ispre- 
kidana, titrava svetlost. 

- Hajde, hajde, stisni jos, ne boj se - ohrabri ga Kan - moze ona 
bolje da svetli. 

Dok oni dodose do ostalih, ustajale tunelske promaje vec su uspe- 
le da izvetre iz njihovih glava uverenost da je Kan u pravu. Napred isko- 
raci upravo bradati plecas, koji se do tada bavio sanitarno-epidemiolo- 
skom kontrolom. 

- Slusaj, bratac - obrati se on prezrivo Artemovom saputniku. 
Uopste ga ne pogledavsi, Artem na kozi oseti kako se vazduh oko 

Kana elektrise. Po svemu sudeci, ovakav nacin obracanja dovodio ga je 
do besa. Od svih ljudi koje je do sada imao prilike da upozna, Artem bi 
ponajmanje voleo da vidi pobesnelog Kana. Bio je tu, naravno, i Lovac, 
ali on mu je delovao krajnje hladnokrvno i uravnotezeno, da nije ni mo- 
gao da ga zamisli gnevnog. On je verovatno i ubijao s tim izrazom lica 
koji drugi imaju dok ciste gljive ili kuvaju caj. 

- Mi smo se ovde posavetovali i mislimo... - nastavljao je plecati - 
da ti ipak lazes. Meni, na primer, uopste ne odgovara da idem do Kine- 
skog grada. Evo i drugari su protiv. Je li tako, Semjenicu? - potrazi on 
podrsku gomile. Zacu se necije odobravanje, istina prilicno bojazljivo. - 
Mi smo uglavnom isli ka Prospektu, na Hanzu, dok nisu pocele te be- 
smislice po tunelima. Pricekacemo pre nego sto krenemo. I nista se nama 



114 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



ovde nece desiti. Njegove stvari smo spalili, a za vazduh nam nemoj is- 
pirati mozak, to je plucna kuga. Ako smo se zarazili, zarazili smo se, i tu 
nema pomoci. Zarazu ne treba siriti po metrou. Mada, najverovatnije i 
nema nikakve zaraze, tako da ti mozes da se nosis, bratac, zajedno sa 
svojim predlozima!... - sve trezvenije je rasudivao bradonja. 

Pred takvom odlucnoscu Artem ostade zatecen. Ali pogledavsi is- 
pod oka svog saputnika, on oseti da se plecatom ne pise dobro. Kanove 
oci su opet plamtele onim narandzastim adskim ognjem, iz koga je sevao 
takav zivotinjski bes i snaga, kao da ce svakog trenutka da se iskezi i rik- 
ne, da Artema obuze jeza i kosa mu se dize na glavi. 

- A zasto si ga onda ubio ako nikakve zaraze nije bilo? - ulaguju- 
ci se, izuzetno prijatnim glasom upita Kan. 

- Pa preventive radi! - rasirivsi oci odgovori plecati, dok mu je ja- 
bucica poigravala. 

- Ne, prijatelju, nije to medicina. To je zlocin. Ko ti je dao pravo 
da to uradis? 

- Ne nazivaj me prikanom, nisam ti ja kuce, razumes? - nakostre- 
seno se obrecnu bradonja. - Kojim pravom sam ja njega? Pravom jaceg! 
Jesi li cuo za to? A pogotovo ti ovde ne bi trebalo da... A sad cemo i te- 
bi i ovom tvom zutokljuncu da pokazemo! Preventive radi! Je 1' jasno? - 
I Artemu dobro poznatim pokretom on raskopca prsluk i stavi ruku na 
futrolu. 

Ovoga puta Kan nije uspeo da zadrzi Artema i bradonja se nade na 
cevi njegovog automata pre nego sto mu je poslo za rukom da otkopca 
futrolu. Artem je tesko disao, slusajuci otkucaje sopstvenog srca i bub- 
njanje u slepoocnicama, zbog cega uopste nije bio u stanju da razmislja. 
Znao je samo jedno: ako bradonja progovori jos nesto, ili mu ruka kre- 
ne ka drsci pistolja, on ce bez razmisljanja povuci obarac. Nije zeleo da 
crkne kao onaj muzjak: on nece dozvoliti coporu da ga rastrgne. 

Bradonja se ukopa u mestu, dok su mu tamne oci besno sevale. I tu 
se desi nesto neshvatljivo. Kan, koji je do tada stajao po strani, nade se u 
jednom koraku licem u lice s huliganom, i unevsi mu se u lice, tiho rece: 

- Prekini. Ti ces mi se potciniti. Ili ces umreti. 

Bradonjin preteci pogled nestade, ruke mu klonuse, viseci kao bi- 
cevi niz telo - toliko neprirodno da Artem uopste nije sumnjao: ako je 
na njega nesto uticalo, onda to svakako nije automat nego Kanove reci. 

- Nikada ne govori o pravu jaceg. Suvise si slab za to - rece Kan 
vrativsi se Artemu, koji je bio zacuden sto ovaj nije ni pomislio da razo- 
ruza neprijatelja. 



115 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Plecati je i dalje stajao na istom mestu, izgubljeno gledajuci oko se- 
be. Zamor se utisa, a ljudi su cekali sta ce Kan jos da kaze. Kontrola nad 
situacijom je bila uspostavljena. 

- Smatracemo da je diskusija zavrsena i konsenzus postignut. Krece- 
mo kroz petnaest minuta - i okrenuvsi se ka Artemu, dodade: - Ti kazes: 
ljudi? Ne prijatelju moj, to su zveri. Copor sakala. Spremali su se da nas 
rastrgnu. I rastrgli bi nas. Ali su se u jednoj stvari presli. Oni mozda jesu 
sakali, ali ja sam vuk. I ima stanica gde me znaju samo pod tim imenom. 

Artem je cutao, zapanjen onim sto je video, shvatajuci na kraju na 
koga ga je Kan toliko podsecao. 

- Ali i ti si - vucic - dobaci posle toga ovaj, ne okrecuci se, a Ar- 
tem u njegovom glasu oseti iznenadnu toplinu. 



116 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



GLAVA 7 



CARSTVO TAME 



Bio je zaista apsolutno prazan i cist, taj tunel. Suv pod, prijatan vetric 
koji je duvao u lice, nijednog pacova, nikakvih sumnjivih grananja i gro- 
znih mracnih otvora, samo nekoliko zamandaljenih bocnih vrata koja 
vode u sluzbene prostorije - u ovom tunelu bi se cak moglo ziveti, nista 
gore nego na bilo kojoj stanici. Stavise, taj gotovo neprirodni mir i cisto- 
da ne samo da ljude nisu cinili opreznijima vec su u trenutku odagnava- 
li sve one nemire s kojima su ljudi dospevali ovde. Legende o nestalima 
ovde su pocinjale da lice na glupe izmisljotine, i Artem je vec posumnjao 
da li se zaista desila ona divlja scena s nesrecnikom koga su proglasili za 
kuznog, ili mu se to pricinilo dok je dremao na komadu cerade kraj va- 
tre filozofa skitnice. 

Kan od njih napravi povorku, jer je brinuo da ce jedan po jedan po- 
ceti da zaostaju, i tada, po njegovim recima, do Kineskog grada niko ne- 
ce stici. Sada je lagano koracao pored Artema, miran kao da se nista ni- 
je dogodilo, i ostre bore koje su mu izbrazdale skoro celo lice u toku su- 
koba na Suharevskoj, sada su nestale. Oluja se stisala i sada je pred Ar- 
temom ponovo bio mudri i stalozeni Kan, a ne pobesneli matori vuk. 
Mada je Artem osecao da mu za ponovni preobrazaj ne bi bio potreban 
ni ceo minut. 

Shvatajuci da mu se nece skoro ukazati mogucnost da podigne za- 
vesu nad nekom od tajni metroa, ako mu se uopste ukaze, jednostavno 
nije mogao da se uzdrzi da ne pita: 

- Da li vi razumete sta se desava u ovom tunelu? 



117 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- To ne zna niko, pa ni ja - preko volje odgovori Kan. - Da, posto- 
je stvari koje su i za mene potpuna misterija. Jedino sto mogu da ti ka- 
zem - ovo je bezdan. Kad god razgovaram sa sobom, ja ovo mesto zo- 
vem crnom rupom... Ti sigurno nikada nisi video zvezde? Rece da jesi 
jednom? I sta znas o kosmosu? Vidi, zvezda koja se raspadne, moze da 
se pretvori u takvu rupu ukoliko, dok se gasi, pod uticajem svoje neve- 
rovatno jake teze pocne da prozdire samu sebe, uvlaceci sve s povrsine 
unutra, postajuci sve manja u svom centru, ali sve gusca i teza. I sto se 
vise zgusnjava, tim vise raste njena gravitaciona sila. To je jednosmeran 
proces i slican je sneznoj lavini: sjacanjem sile teze, sve veca kolicina ma- 
terije sve brze i brze biva uvucena u srce tog monstruma. U odredenom 
stadij umu njena mod ce dostidi takve razmere da ce ona usisati svoje su- 
sede, kompletnu materiju koja se bude nasla u granicama njenog utica- 
ja, cak i svetlosne talase. Dzinovska snaga omogudide joj da proguta sve- 
tlost drugih sunaca i prostor oko nje bice bezivotan i crn - i nista sto se 
nade u njenom domasaju nede se modi izvuci odande. To je zvezda tame, 
crno sunce, koje oko sebe siri samo hladnodu i tamu - on ucuta, oslu- 
skujuci o cemu razgovaraju ljudi ispred njih. 

- Ali kakve to veze ima s tunelom? - ne izdrza Artem, posle peto- 
minutnog cutanja. 

- Ti znas da sam ja vidovit. U stanju sam da ponekad zavirim u bu- 
ducnost, u proslost, ili da se misaono nadem na drugim mestima. Ali ima 
i maglovitih stvari koje ne mogu da vidim, na primer, ne znam kako ce 
se zavrsiti tvoj pohod, i uopste tvoja buducnost je zagonetka za mene. 
Osecaj je takav kao da gledas kroz mutnu vodu i nista ne mozes da vi- 
dis. Ali kada pokusavam da vidim sta se desava u ovom tunelu, ili da 
spoznam sustinu ovog mesta - ispred mene je samo tama, snop moje mi- 
sli se ne vraca iz apsolutne tame ovog tunela. Zato ga ja u razgovorima 
sa samim sobom zovem crnom rupom. I to je sve sto ti o njemu mogu 
reci - on ucuta, ali nakon kratke pauze nejasno dodade: - I zbog njega 
sam ja ovde. 

- Nije vam poznato zbog cega je tunel povremeno savrseno bezbe- 
dan, a ponekad proguta putnike? I zasto samo usamljene? 

- Ne znam o tome vise od tebe, mada vec tri godine pokusavam da 
razresim tu misteriju. Potpuno uzaludno. 

Eho njihovih koraka daleko je odzvanjao. Vazduh je ovde bio ne- 
kako svez, disalo se zacudujuce lako, tama nije delovala zastrasujuce. 
Kanove reci nisu ga zabrinule niti uznemirile, pa je Artem cak pomislio 
da njegov saputnik nije mracan zbog tajni i opasnosti tog tunela vec zbog 



118 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

jalovosti svojih traganja. Njegova zabrinutost izgledala je Artemu umi- 
sljeno, cak smesno. Eto, ovaj prolaz potpuno je bezopasan, ovako prav 
i pust... Po glavi mu se vrtela neka vesela melodija i izgleda neopazeno 
izasla iz nje, jer ga Kan iznenada pogleda i uz osmeh upita: 

- Bas si raspolozen? Dobro je ovde je 1' da? Mirno i cisto? 

- Aha! - radosno se slozi Artem. 

I bi mu tako lako i lepo na dusi, jer je Kan bio u stanju da razume 
njegovo raspolozenje i sto je uspeo da ga prenese i na njega... Sto i on sa- 
da koraca s osmehom i ne mrsti zbog svojih teskih misli, sto i on sada 
veruje ovom tunelu... 

- Hajde, zatvori oci, daj mi ruku da se ne spotaknes... Vidis li ne- 
sto? - zainteresovano upita Kan, nezno stegnuvsi koren Artemove sake. 

- Ne, ne vidim nista, osim malo svetlosti lampe kroz kapke - po- 
slusno zazmurivsi, pomalo razocarano rece Artem i odjednom tiho uz- 
viknu. 

- Sad te prozelo! - zadovoljno rece Kan. - Lepo je, zar ne? 

- Zapanjujuce... Isto kao onda... Nema plafona i sve je tako pla- 
vo... Boze moj, kakva lepota! I kao da mirise! 

- To ti je, prijatelju, nebo. Interesantno je, je 1' da? Kada su dobro 
raspolozeni i zatvore oci, mnogi su u stanju da ga vide. Cudno, naravno, 
sta reci... Cak i oni koji nikada nisu bili na povrsini. A osecaj je takav 
kao da si gore... Skoro. 

- A vi? Vidite li ga i vi? - ne zeleci da otvori oci, blazeno upita Artem. 

- Ne - smraci se Kan. - Gotovo svi ga vide, a ja ne. Samo gustu, 
tesku tamu oko tunela, ako razumes sta hocu da kazem. Tama je iznad, 
ispod, sa strana, i samo zracak svetlosti mili po podu tunela, a za njega 
se mi drzimo kada idemo po lavirintu. Mozda sam ja slep. A mozda su 
svi ostali slepi. Dosta, otvaraj oci, nisam ja vodic pa da te do Kineskog 
grada vodim za ruku - rece, pustivsi Artemov rucni zglob. 

Artem pokusa da i dalje ide zmureci, ali se spotace o prag i umalo 
se ne prostre na zemlju zajedno sa svim tovarom. Posle toga je nehotice 
podigao kapke i jos dugo se cutke glupavo osmehivao. 

- Sta je to bilo? - upita on naposletku. 

- Fantazije. Masta. Raspolozenje. Sve zajedno - odgovori Kan. - 
Ali to je tako promenljivo. To nije tvoje raspolozenje, ni tvoja masta. 
Nas je ovde mnogo, a i za sada se nista nije desilo, ali to raspolozenje 
moze da bude potpuno drugacije, imaces prilike da i to osetis. Pogledaj, 
vec smo na Turgenjevskoj! Brzo smo smo stigli. Ali se na njoj nikako ne 
treba zadrzavati, osim da kratko predahnemo. Ljudi ce svakako traziti 



119 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



da se odmorimo, ali nemaju svi osecaj za tunel. Vecina njih ne osecaju 
cak ni onoliko koliko ti to mozes. Moramo dalje, mada ce to sada biti 
sve teze. 

Izadose na stanicu. Svetli mermer kojim su bili oblozeni zidovi bio 
je gotovo isti kao onaj kojim su bili prekriveni Prospekt mira i Suharev- 
ska, ali su tamo zidovi i plafon bili do te mere cadavi i zamasceni da se 
kamen nije ni video. Ovde je on blistao u svoj svojoj lepoti i nije bilo mo- 
gude ne biti zadivljen njime. Ljudi su odavde otisli tako davno, da cak ni 
tragova njihovog boravka nije bilo. Stanica je bila u izuzetno dobrom 
stanju, kao da nikada nije bilo poplava niti pozara, i da nije bilo mrklog 
maraka, sloja prasine po podu, klupama i zidovima, moglo se pomisliti 
da ce u nju svakog trenutka nagrnuti reka putnika, ili, opomenuvsi me- 
lodicnim signalom one koji su ga cekali, stici voz. Za sve ove godine sko- 
ro se nista nije promenilo. Jos mu je ocuh s nevericom i dubokim posto- 
vanjem pricao o tome. 

Na Turgenjevskoj nije bilo stubova. Niski lukovi bili su isklesani na 
velikim razmacima u debelom mermernom zidu. Svetiljke karavana su 
bile suvise slabe da probiju pomrcinu i osvetle suprotni zid, pa se sticao 
utisak da iza till lukova i nema nicega osim erne praznine, kao da stojis 
na samoj ivici vasione, pored ponora iza kojeg se zavrsava svet. 

Stanicu prodose prilicno brzo, a da niko ne zatrazi da naprave pa- 
uzu, iako se Kan upravo toga pribojavao. Ljudi su bili uznemireni i sve 
su vise govorili o tome da treba sto je moguce brze ici dalje, ka naselje- 
nim mestima. 

- Osecas li kako se raspolozenje menja... - primeti tiho Kan, podi- 
gavsi prst uvis, kao da pokusava da odredi smer vetra. - Trebalo bi stvar- 
no da pozurimo, oni to osecaju na kozi isto koliko i ja svojom mistikom. 
Ali nesto mi govori da ne treba da idemo dalje. Sacekaj malo... - On 
oprezno izvadi iz unutrasnjeg dzepa kartu koju je zvao Vodicem i nare- 
divsi ostalima da stanu, ugasi svoju lampu, nacini nekoliko dugih, necuj- 
nih koraka, i nestade u tami. 

Posto on ode, od grupe ljudi koji su stajali ispred odvoji se covek i 
sporo, jedva se krecuci, dode do Artema i tako mu se plasljivo obrati da 
ovaj u prvom trenutku uopste ne prepoznade plecatog bradatog drznika 
koji im je pretio na Suharevskoj: 

- Cuj, decko, nije dobro sto smo ovde stali. Reci mu da se plasimo. 
Dosta nas je, naravno, ali svasta se desava... Uklet je ovaj tunel i ova sta- 
nica. Reci mu da moramo dalje. Cujes li? Reci mu... Molim te - i obo- 
rivsi pogled, pozuri nazad. 



120 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

To njegovo poslednje „molim te" neprijatno iznenadi i prodrma 
Artema. Dok je koracao napred da bi se priblizio grupi i cuo o cemu raz- 
govaraju, on odjednom shvati da je njegovo dobro raspolozenje nestalo 
bez traga. 

U glavi, u kojoj je do malopre maleni orkestar svirao zivahne mar- 
seve, sada je bila mucna tisina i pustos, samo se cuo eho vetra koji je tu- 
zno zavijao u tunelima ispred njih. Artem se primiri. Celo njegovo bice 
obamre u mucnom iscekivanju necega, predosecajuci neke neminovne 
promene. I ne bez razloga. U delicu sekunde kao da neka nevidljiva sen- 
ka munjevito prolete iznad njega i odjednom mu postade hladno i veo- 
ma nelagodno, sasvim ga napusti osecaj mira i sigurnosti koji ga je pot- 
puno obuzeo kad su ulazili u tunel. Artem se seti Kanovih reci da to i ni- 
je njegovo raspolozenje, niti njegova radost, i da promena tog stanja 
uopste ne zavisi od njega. On nervozno prosara svetlom oko sebe: priti- 
snu ga mucan osecaj necijeg prisustva. Mutno je svetlucao prasnjavi be- 
li mermer, a neprobojna crna zavesa iza lukova se nije pomerala, bez ob- 
zira na panicno bacanje svetla, zbog cega se iluzija da se iza tih lukova 
svet zavrsava samo pojacavala. Ne izdrzavsi, Artem gotovo potrca pre- 
ma ostalima. 

- Bezi, bezi kod nas, decko - rece mu neko cije lice nije mogao da 
vidi. Oni su se ocigledno trudili da stede baterije. - Ne boj se. Ti si co- 
vek, a i mi smo ljudi. Kada se ovakve stvari dogadaju, ljudi treba da su 
na okupu. I ti takode osecas?... 

Artem rado priznade da u vazduhu nesto lebdi, i sa zadovoljstvom, 
postajuci neobicno brbljiv od straha, poce da diskutuje s ljudima o svo- 
jim dozivljajima, ali su se njegove misli neprestano vracale na to kuda je 
nestao Kan i zasto vec vise od deset minuta od njega nema ni traga ni 
glasa. On je bar savrseno dobro znao i Artemu je govorio da se u te tu- 
nele ne ulazi sam vec samo u grupi, i da je to jedini spas. Kako mu je pa- 
lo na pamet da se odvoji od njih i da prkosi nepisanom zakonu ovog me- 
sta? Mozda je jednostavno zaboravio na njega, ili se mozda pouzdao u 
svoj vucji njuh. U ovo prvo Artem nekako nije mogao da poveruje, pa 
Kan se sam izrekao da je tri godine svog zivota potrosio na proucavanje 
i istrazivanje ovog cudnog mesta. Pa i jedanput je dovoljno da se zapam- 
ti neprikosnoveno pravilo: ne odvajati se, da se zbog jeze i hladnog zno- 
ja treba plasiti da u tunel udes sam. 

Jos Artem nije stigao ni da pomisli sta se sve moglo desiti njegovom 
zastitniku tamo napred, kada se ovaj necujno stvori kraj njega, i ljudi 
zivnuse. 



121 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Oni nede vise da stoje ovde. Plase se. Hajdemo brzo dalje - zamo- 
li Artem. - Ja takode osedam ovde nesto... 

- Tek ce im biti strasno - uveravao ga je Kan, osvrcuci se iz sebe, a 
Artemu se ucini da mu je glas zadrhtao kada je nastavio. - I tvoj strah je 
potpuno bezrazlozan, jer se ne treba badava plasiti vazduha. Mene je 
strah. I zapamti, ja ovo ne govorim tek tako. Strah me je, jer sam usao u 
mrak iza stanice. Vodic mi nije dozvolio da nacinim sledeci korak, jer bih 
sigurno bio mrtav. Ne mozemo dalje. Tamo ima necega... Ali je tamo pre- 
vise mracno, moj pogled ne dopire u dubinu, i ja ne znam sta nas tamo vre- 
ba. Pogledaj! - brzim pokretom on mu pokaza kartu. - Vidis li? Daj osve- 
tli ovde! Gledaj prolaz odavde ka Kineskom gradu! Zar ne zapazas nista? 

Artem se tako napregnuto zagleda u majusni deo seme da su ga oci 
zabolele. Nije uspeo da vidi nista neobicno, ali se nije usudio da to i pri- 
zna Kanu. 

- Slepce! Je li moguce da ne vidis nista? Pa potpuno je crn! To je 
smrt! - prosaputa Kan i istrze kartu. 

Artem ga pazljivo zagleda. Kan mu je ponovo izgledao kao ludak. 
Seti se price koju je duo od Zenjke, o coveku koji se usudio da u tunel 
ude sam, koji je ipak preziveo, ali je od straha sisao s uma. Zar se to ni- 
je moglo dogoditi i Kanu? 

- Ali ne mozemo ni nazad! - saputao je Kan. - Posrecilo nam se da 
prodemo u trenutku blagonaklonog raspolozenja. Ali sada tamo kulja 
tama i raste oluja. Jedino sto mozemo da uradimo sada jeste da krene- 
mo napred, ali ne tim tunelom vec paralelnim. Mozda je on jos Slobo- 
dan. Hej! - viknu on obracajuci se ostalima. - U pravu ste! Moramo idi 
dalje. Ali ne mozemo ovim putem. Tamo nas ceka smrt. 

- Pa kako onda da idemo? - zbunjeno upita neko. 

- Preci demo stanicu i idi paralelnim tunelom - eto sta treba da ura- 
dimo. I to sto pre! 

- A, ne! - usprotivi se jedan iz grupe. - Svi znaju da je idi suprotnim 
tunelom ako je tvoj Slobodan, los znak smrti! Nedemo da idemo levim! 

Zacu se nekoliko glasova odobravanja. Grupa je stajala u mestu. 

- O cemu on to? - zacudeno upita Artem Kana. 

- Domorodacki folklor, ocigledno - namrsti se nezadovoljno Kan. 

- Do davola! Nemam nimalo vremena za ubedivanje s njima, a ni sna- 
ge... - Slusajte! - okrete se ka njima. - Ja idem paralelnim. Ko ima po- 
verenja u mene, moze sa mnom. Od ostalih se oprastam. Zauvek. Idemo! 

- dobaci on Artemu i zabacivsi najpre svoj ranac, s mukom se rukama 
uhvati za ivicu platforme i uzvera se na nju. 



122 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Artem se skameni u nedoumici. S jedne strane, ono sto je Kan znao 

tim tunelima i uopste o metrou prevazilazilo je granice ljudskog razu- 
ma, i na njega se, u torn smislu, trebalo osloniti. S druge strane, nije li 
neprikosnoveni zakon ukletih tunela - da se u njih ulazi iskljucivo sa sto 
vise ljudi, jer je to jedini nacin da se uspe? 

- Sta cekas? Tesko? Daj ruku! - Han mu pruzi ruku odozgo, klek- 
nuvsi na koleno. 

Artem je izbegavao da ga pogleda, u strahu da njegov pogled seva 
opet onim istim iskrama ludila kojim bi zasijao s vremena na vreme, od 
cega mu se svaki put ledila krv u zilama. Da li je Kan svestan sta cini, 
izazivajuci ne samo ljude iz grupe nego i prirodu tunela? Da li je on us- 
peo da u dovoljnoj meri razume tu prirodu? Delic seme linija koji je po- 
kazivao na Vodicu nije bio crn. Artem bi se mogao zakleti da je bio ble- 
donarandzast, kao i cela linija. Ali pitanje je: ko je u stvari slep? 

- Sta je? Sta se skanjeras? Shvati da nas odugovlacenje ubija! Ru- 
ku! Daj ruku, davo te odneo! - vec je vikao Kan, dok se Artem polako, 
spustivsi pogled, sitnim koracima udaljavao od platforme, od Kana, pri- 
blizavajuci se grupi koja je gundala. 

- Hajde, klinjo, s nama, sta ces s tim prokletnikom, bezi dok si ci- 
tav! - zacu se odande. 

- Budalo! Umreces zajedno sa svima njima! Ako ti nije stalo do zi- 
vota, seti se misije! - demantovao ih je Kan. 

Artem se konacno usudi da podigne glavu i da se zagleda u njego- 
ve rasirene zenice, ali u njima ne bese ni traga ludilu vec samo ocaj i stra- 
san umor. 

On zastade u nedoumici, ali se u torn trenutku necija ruka spusti na 
njegovo rame i blago ga povuce sebi. 

- Idemo! Neka umre sam, on bi da i tebe povuce u grob za sobom! 
- zacu Artem. Smisao reci dopirao je do njega tesko, sporo, ali ga savla- 
da u trenutku, i on se pridruzi ostalima. 

Grupa se pokrenu i pode napred u crnilo juznog tunela. Kretali su 
se neobicno sporo, kao da nailaze na otpor neceg gustog, kao da idu 
kroz vodu. 

I tada se Kan s neocekivanom lakocom u jednom skoku nade na 
pruzi, u dva skoka se nade na mestu dokle su uspeli da stignu, jednim ja- 
kim udarcem obori coveka koji je drzao Artema, zgrabi ga kao naramak 

1 vrati nazad. Artemu je sve sto se desavalo izgledalo neobicno uspore- 
no. Kanov skok je posmatrao preko ramena s nemim cudenjem, a njegov 
skok mu je izgledao kao usporeni snimak. Sa isto tako zamagljenom 



123 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



zbunjenoscu video je kako brkati muskarac u vetrovci, koji ga je blago 
pridrzavao za rame, pada na zemlju. 

Ali od trenutka kada ga je Kan zgrabio vreme se ponovo razbistri, 
i reakcija ostalih na ono sto se dogodilo, kada su se okrenuli na zvuk 
udarca, ucinila mu se gotovo munjevitom. Oni su vec krenuli ka Kanu, 
podizuci cevi svojih pusaka, dok je ovaj polako odstupao, stezuci jed- 
nom rukom Artema koji je jos uvek visio u vazduhu, sklanjajuci ga po- 
zadi kako bi ga zastitio svojim telom. U Kanovoj ispruzenoj ruci podrh- 
tavao je Artemov novi automat, zlokobno svetlucajuci. 

- Odlazite - promuklo rece Kan. - Nema smisla da vas ubijam, sva- 
kako cete umreti za manje od sat vremena. Ostavite nas. Odlazite - go- 
vorio je, uzmicuci korak po korak ka centru stanice, dok se figure ska- 
menjenih neodlucnih ljudi nisu pretvorile u blede senke koje se stopise s 
tamom. 

Zacu se nekakva graja, verovatno su podizali sa zemlje brku kojeg 
je Kan nokautirao, odlucise da se ne vezuju, i grupa krenu ka ulazu u ju- 
zni tunel. Tek tada Kan spusti automat i ostro naredi Artemu da se pop- 
ne na platformu. 

Artem se poslusno pope, a Kan ucini isto. Uzevsi svoj tovar, on se 
uputi ka tamnom otvoru, povukavsi Artema za sobom. Stanicni prostor 
na Turgenjevskoj je bio prilicno mali. S leve strane - slepi kolosek, mer- 
merni zid, a s druge strane su bila, koliko se moglo videti pri svetlosti 
lampe, vratasca od kovanog gvozda. Citava stanica je bila oblozena od 
vremena pomalo pozutelim mermerom, samo su tri siroke lucne kapije, 
nekada izlaz na stepeniste za prolaz ka bivsim Cistim ribnjacima, koje su 
komunisti kasnije preimenovali u Kirovsku, bile zazidane teskim sivim 
betonskim blokovima. Stanica je bila potpuno prazna, na podu ne bese 
nicega, nikakvih ljudskih tragova, pa cak ni pacova, ni bubasvaba. Dok 
se osvrtao levo-desno, Artem se seti razgovora s Burbonom, koji je tvr- 
dio da se pacova ne treba plasiti, ali ako ni pacova nema, znaci da nesto 
nije u redu. 

Uhvativsi ga za rame, Kan brzo prepreci stanicu, pri cemu Artem 
cak i kroz jaknu oseti da mu ruka podrhtava, kao da ga trese groznica. 
Kada su spustili svoj prtljag na platformu, spremni da skoce na prugu, 
leda im obasja slaba svetlost, i Artem se iznova zacudi kojom brzinom je 
njegov saputnik odreagovao na opasnost. Vec u sledecem trenutku, Kan 
je zalegao koliko je dug na pod, drzeci na nisanu izvor svetlosti. Lampa 
je bila prilicno slaba, ali je bila uperena pravo u oci, i bilo je tesko odre- 
diti koje krenuo u poteru za njima. S malim zakasnjenjem, na pod se kao 



124 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



vreca svali i Artem. Puzeci do ranaca, on uze da vadi iz jednog od njih 
svoje staro oruzje. Mozda je ono bilo glomazno i nezgodno, ali je zato 
besprekorno pravilo rupe kalibra 7.62, i malo je onih koji su bili u sta- 
nju da funkcionisu s takvim pukotinama u organizmu. 

- O cemu se radi? - zagrme Kanov glas, a Artemu prode kroz gla- 
vu misao: da su hteli da ih ubiju, mogli su to vec odavno i da urade. 

On prilicno jasno zamisli kako izgleda sa strane: bespomocno zgr- 
cen na podu, pri svetlosti lampe, na nisanu, vrteo se besmisleno, kao puz 
pod cipelom koja samo sto ga nije zgazila. Da, da su hteli da ga ubiju, 
on bi vec lezao u lokvi krvi, ne uspevsi da dohvati svoj automat. 

- Ne pucajte! - zacu se glas. - Nemojte... 

- Skloni svetio! - zatrazi Kan, iskoristivsi zastoj da stigne do stuba 
i dohvati svoju lampu. 

Artem konacno odveza zicu. Cvrsto uhvativsi oruzje, on se otkotr- 
lja u stranu, sklonivsi se iz dometa vatre, i sakri se u jedan od lukova. Sa- 
da je bio spreman da iskoci sa strane na nepoznatog i da ga pokosi rafa- 
lom ako ovaj pripuca prvi. 

Ali gost se ocigledno predao, jer je odmah zatim usledilo novo Ka- 
novo naredenje, izdato manje napregnutim glasom: 

- U redu! Oruzje na zemlju, brzo! 

Zazvecka metal po mermernom podu, a Artem s uperenom pu- 
skom skliznu u stranu i nade se u stanicnom prostoru. Ispostavi se da je 
njegova pretpostavka bila tacna - na oko petnaest koraka ispred njega, 
osvetljen snopom svetlosti koji je dopirao iz luka (Kan je preuzimao ini- 
cijativu), stajao je, podignutih ruku, isti onaj bradonja s kojim su se su- 
kobili na Suharevskoj. 

- Nemojte pucati - molio je ponovo, drhtavim glasom. - Nisam 
imao nameru da vas napadnem. Dopustite mi da podem s vama. Rekli 
ste da moze da vam se pridruzi onaj ko zeli. J a... Ja ti verujem - rece on 
Kanu. - I ja sam nanjusio da tamo u desnom prolazu ima necega. Oni su 
vec usli, svi su usli. A ja sam ostao, hocu da pokusam s vama. 

- Dobar njuh - znatizeljno gledajuci coveka, pohvali Kan. - Ali, ne 
ulivas mi poverenje, prijatelju. Ko bi znao zbog cega - podrugljivo do- 
dade. - Ipak, razmotricemo tvoju ponudu. Pod uslovom da mi odmah 
predas ceo svoj arsenal. U tunelu ces ici ispred nas. Ukoliko ti padne na 
pamet da se glupo nasalis, to se nece zavrsiti dobro po tebe. 

Bradonja gurnu nogom svoj pistolj, koji kliznu po podu prema Ka- 
nu, i uredno spusti pored sebe nekoliko rezervnih sarzera. Artem se dize 
s poda i priblizi mu se, drzeci ga sve vreme na nisanu. 



125 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Ja pazim na njega! - viknu on. 

- S rukama uvis, napred! - grmnu Kan. - Brzo, skaci na prugu. Sta- 
ni tamo, ledima ka nama! 

Minut-dva nakon ulaska u tunel, kada su krenuli napred u vec for- 
miranom trouglu - bradonja, koji se zvao Tuz, na pet koraka ispred, a 
Kan s Artemom iza njega - napredovali su dobro, samo sporo, odjedan- 
put zdesna zacuse priguseni vapaj, koji se probio do njih kroz prilicno 
debeo sloj zemlje. On utihnu isto tako naglo kako se i zacuo... 

Tuz se uplaseno okrete ka njima, zaboravivsi da i svetio okrene u 
stranu. Lampa je poskakivala u njegovim rukama, a lice koje je bilo 
osvetljeno odozdo, okamenjeno grimasom straha, zaprepastilo je Arte- 
ma vise od krika koji je cuo. 

- Da - klimnu glavom Kan, odgovarajuci na nemo pitanje. - Oni 
su pogresili. Istina, jos je rano govoriti da li smo mi bili u pravu. 

Pozurise dalje. Gledajuci povremeno svog zastitnika, Artem je na 
njemu opazao sve vise znakova umora. Drhtave ruke, neujednacen ko- 
rak, znoj koji mu se u krupnim kapima skupljao na lieu. A tek sto su kre- 
nuli prugom. Ovaj put je, ocigledno, za njega bio mnogo zamorniji nego 
za Artema. Razmisljajuci o tome kuda odlazi energija njegovog saputni- 
ka, mladic nije mogao da se ne vrati na to da je Kan u ovoj situaciji bio 
u pravu, da ga je spasao. Da je Artem krenuo zajedno s karavanom, si- 
gurno bi nastradao u desnom tunelu, snasla bi ga tajanstvena smrt, ne- 
stao bi bez traga. 

A tamo ih je bilo dosta - sestorica, ili tako nesto. I nije upalilo zlat- 
no pravilo? A Kan je znao, znao je! Da li je on to samo naslutio, ili mu 
je to zaista predskazao carobni Vodic? Pa to je smesno, izgledao je kao 
nasarani komadic papira... Ma, da li je ta glupost stvarno mogla da mu 
bude od pomoci? Pa i taj prolaz, izmedu Turgenjevske i Kineskog grada 
je bio narandzast, sigurno jeste. Ili je ipak bio crn?... 

- Sta je to? - upita Tuz, iznenada se zaustavljajuci i uplaseno gle- 
dajuci Kana. - Osecas li? Pozadi... 

Artem ga u nedoumici pogleda i taman htede da kaze nesto sarka- 
sticno na racun njegovih tananih zivaca, posto sam istovremeno nista ni- 
je osecao. Popustio je osecaj jake potistenosti i opasnosti koji ih je obu- 
zeo na Turgenjevskoj. Ali Kan, na njegovo iznenadenje, stade kao uko- 
pan, pokazavsi im rukom da ne mrdaju, pa se okrete u pravcu iz kog su 
dolazili. 

- Kakav njuh! - pohvali on. - Impresionirani smo. Kraljica je im- 
presionirana - dodade on iz nekog samo njemu znanog razloga. - Mi 



126 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



obavezno moramo porazgovarati ako se izvucemo odavde. Ne cujes ni- 
sta? - upita Artema. 

- Ne, izgleda da je sve mirno - osluskujuci odgovori ovaj. U torn 
momentu ga preplavi nesto... Ljubomora? Srdzba? Bes, sto je njegov za- 
stitnik na taj nacin odgovorio torn neotesanom bradatom davolu, koji ih 
je samo nekoliko sati ranije obojicu zamalo pobio? Skoro... 

- Cudno, cinilo mi se da u tebi postoji klica sposobnosti osluskiva- 
nja tunela... Mozda se ona jos nije sasvim razvila u tebi? Ali kasnije ce- 
mo o tome. O svemu cemo docnije - klimnu glavom Kan. - U pravu si 
- potvrdi on, obracajuci se Tuzu. - To ide ovamo. Treba krenuti i to sto 
brze - on oslusnu i skoro kao vuk zabrinuto onjusi prostor. To se valja 
otpozadi kao talas. Treba bezati! Ako nas preplavi, igra je zavrsena - za- 
vrsi on, polazeci. 

Artem je morao da poleti za njim, gotovo trceci, kako ne bi zao- 
stao. Bradonja je sada koracao pored njih, grabeci brzo kratkim nogama 
i tesko disuci. 

Isli su tako oko desetak minuta, i za sve to vreme Artemu nije bilo 
jasno zasto toliko zure, gube dah, spoticu se o pragove, ako je tunel iza 
njih bio prazan i tih, bez bilo kakvih naznaka potere. Tek nakon deset 
minuta i on iza leda oseti To. Stvarno im je bilo za petama, sustizuci ih 
korak po korak - nesto crno, ne kao talas vec skoro kao vrtlog, crni vr- 
tlog koji je pustosio... I ako ne uspeju, ako sustigne maleni odred, ceka 
ih isto sto i onu sestoricu, kao i ostale junake i budale koji su u tunele 
ulazili sami, ili u vreme smrti, kada su tamo besneli davolski uragani, ko- 
ji bi zbrisali sve zivo... Takve pretpostavke, nejasno shvatanje onoga sto 
se ovde zbivalo, kao vatreni niz letele su Artemu kroz glavu, i on zabri- 
nuto pogleda Kana. Ovaj uhvati njegov pogled i sve shvati. 

- Je li stiglo i do tebe? - uzdahnu on. - To je jako lose! Znaci da je 
vec sasvim blizu. 

- Treba ubrzati! - zasista u hodu Artem. - Dok ne bude kasno! 
Kan ubrza hod i guseci se dade u kas, tako da vise nije odgovarao 

na Artemova pitanja. Na torn coveku vise nije bilo tragova umora koje 
je mladic primetio ranije, a nesto zivotinjsko se ponovo naziralo u nje- 
govoj pojavi. Da bi ga sustizao, Artem je morao da trci, i kada se na tre- 
nutak cinilo da ce uspeti da umaknu neumoljivoj poteri, Tuz se saplete, 
zakacivsi vrhom cipele o pruzni prag, i strmoglavce pade na zemlju, zgu- 
livsi do krvi lice i ruke. 

Oni po inerciji nastavise da tree jos desetak koraka, a Artem, shva- 
tivsi da je bradonja pao, uhvati sebe u razmisljanju da ne zeli da stane i 



127 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



da se vrati vec da bi najradije bacio davolskim psima tog kratkonog uli- 
zicu sa sve njegovom izvanrednom intuicijom, i bezao dalje kako bi bar 
oni uspeli da umaknu. 

Bila mu je odvratna ta pomisao, ali ga iznenada obuze takva anti- 
patija i ravnodusnost prema Tuzu koji je lezao na pruzi, da glas savesti 
uopste nije dopirao do njega. Zato on oseti nesto slicno razocaranju ka- 
da Kan potrca nazad i jakim trzajem podize bradonju na noge. Artem se 
potajno nadao da ce Kan sa svojim vise nego prezrivim odnosom prema 
tudem zivotu, kao i prema tudoj smrti, bez razmisljanja ostaviti ovog u 
tunelu kao nepotreban teret, a da ce oni pozuriti dalje. 

Suvim glasom koji nije trpeo pogovor, on naredi Artemu da uhva- 
ti podruku Tuza koji je hramao, a sam ga prihvati s druge strane, pa ih 
povuce za sobom. Sada je bilo mnogo teze trcati. Bradonja je pri svakom 
koraku stenjao i skrgutao zubima od bolova, ali to kod Artema nije iza- 
zivalo nista izuzev sve veceg besa prema njemu. Dugi tezak automat uda- 
rao ga je bolno po nogama, a nije imao slobodnu ruku da ga pridrzi. Gu- 
sio ga je osecaj da negde kasni, a i za to i za sve drugo razlog nije bio 
strah od crnog vakuuma iza njih vec mrznja i inat. 

A smrt je tu, za petama, zastani i sacekaj samo pola minuta: zlo- 
kobni vrtlog ce te stici, zapljusnuti i razbiti na najsitnije cestice. U delicu 
sekunde nestaces u toj vasioni i neprirodno brzo zamuknuce i tvoj samrt- 
ni krik... Ali sada ove misli nisu paralisale Artema vec su mu, pomesane 
sa srdzbom i nervozom, davale snagu, i on ju je prikupljao za jos jedan 
korak, pa za sledeci, i tako unedogled. 

Odjednom toga nestade, izgubi se sasvim. Osecaj opasnosti ih na- 
pusti odjednom, pa na njegovom mestu u svesti ostade neobicna prazni- 
na, nepopunjena, kao kad se izvadi zub, i Artem je, zaustavivsi se kao 
ukopan, pokusavao da napipa jezikom nastalu jamicu. Iza njih nije bilo 
vise nicega osim tunela - cistog, suvog, slobodnog, potpuno bezbednog. 
Sve to bezanje od sopstvenih strahova i paranoidnih fantazija, preterano 
verovanje u neka narocita cula, intuiciju, sada su Artemu bili do te me- 
re smesni, glupi i apsurdni, da on ne izdrza vec se zakikota. Tuz, koji je 
takode stao pored njega, isprva ga je gledao zacudeno, a zatim se i sam 
najpre osmehnu, a onda i zasmeja. Kan ih je nezadovoljno posmatrao, 
pa naposletku pijunu: 

- Pa, radujete se? Dobro je ovde, zar ne? Tako tiho i cisto, je 1' da? 
- i krenu napred. Tek tada Artem shvati da su oni stigli svega pedeset ko- 
raka daleko od stanice, i da se na kraju tunela jasno vidi svetio. 



128 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Kan ih je cekao na ulazu, stojeci na gvozdenim stepenicama. Gn je 
vec uspeo da popusi cigaru koju je savio od ko zna cega, dok su oni, ki- 
kocuci se, potpuno malaksali, presli tih pedeset koraka. 

U Artemu se za to vreme pojavi simpatija i saosecanje prema Tuzu, 
koji je hramao i kroz smeh uzdisao, i mucio ga je stid zbog misli koje su 
mu prolazile kroz glavu tamo, kada je Tuz pao. Raspolozenje je bilo ne- 
svakidasnje pozitivno, pa je umorni i izmozdeni Kan, koji ih je gledao s 
cudnim prezirom, Artemu izgledao pomalo neprijatan. 

- Hvala! - uz bat cizama po stepenicama, pruzivsi mu ruku da ga 
povuce, Tuz se pope do Kana. - Da ti nisi... Vi... Svemu bi bio kraj. A... 
vi... me niste ostavili. Hvala! Ja to ne zaboravljam. 

- Nema na cemu - potpuno ravnodusno odgovori Kan. 

- Zbog cega ste se vratili po mene? - upita bradonja. 

- Zanimljiv si mi kao sagovornik - Kan baci opusak na zemlju i sle- 
ze ramenima. - To je sve. 

Popevsi se malo vise, Artem shvati zbog cega Kan nije nastavio pru- 
gom vec je stepenicama ulazio na platformu. Ispred samog ulaza na Ki- 
neski grad, pruga je bila pregradena hrpom dzakova s peskom u visini 
coveka. Iza nje su na drvenim hoklicama sedeli ljudi prilicno opasnog iz- 
gleda. Jednom recju, svi sa izbrijanim glavama, posirokih leda, u izble- 
delim komotnim koznim jaknama i iznosenim sportskim pantalonama, 
koje su licile na uniformu - sve je to mozda i izgledalo zanimljivo, ali iz 
nekog razloga nije slutilo na dobro. Iza hrpe dzakova su sedela trojica, a 
na cetvrtoj hoklici je bio spil karata, i na nju su grmalji energicno baca- 
li karte. Tako su pri torn psovali, da Artem slusajuci ih nije mogao iz nji- 
hovog razgovora izdvojiti niti jednu jedinu pristojnu rec. 

Na stanicu se moglo uci samo kroz uzani prolaz i vratasca u vrhu 
stepenica. Ali se tamo nasred puta isprecila jos odvratnija telesina cetvr- 
tog cuvara. Artem ga okrznu pogledom: osisan „na nulu", vodnjikavih 
sivih ociju, nosa pomalo krivog na jednu stranu, klempavih usiju, iz sro- 
zane erne trenerke virila je isto tako crna drska pistolja - ogromni ,,TT" 
bio mu je zadenut za pojas, a noge su mu smrdele tako nepodnosljivo da 
je to remetilo normalno razmisljanje. 

- Kuda, bre? - promuklo procedi cetvrti, odmeravajuci Kana i Ar- 
tema, koji je stajao iza njega, od glave do pete. - Turisti, bre? Hi sverceri? 

- Ne, nismo sverceri, putnici smo, nemamo nikakvu robu kod sebe 
- objasni Kan. 

- Putnici - mut... nici! - napravi rimu dzambas i glasno zarza. - Slu- 
saj, Koljane! Putnici - mut... nici! - ponovi on, okrenuvsi se ka igracima. 



129 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Ovi ga podrzase. Kan se strpljivo osmehnu. 

Grmalj se lenjim pokretom nasloni rukom na zid, definitivno zatva- 
rajuci prolaz. 

- Mi ovde imamo carinu, razumes? - miroljubivo objasni on. Ako 
hoces da prodes - plati! Ako neces - nosi se!... 

- Iz kog je to komada? - prozbori Artem revoltirano. 
Ali potpuno nepotrebno. 

Grmalj najverovatnije uopste nije cuo sta je on rekao, ali mu se in- 
tonacija nije dopala. Gurnuvsi Kana u stranu, on tromo koraknu napred 
i nade se licem u lice s Artemom. Opustivsi vilicu, obuhvati momka mut- 
nim pogledom. Oci su mu bile potpuno prazne, kao providne, u njima 
ne bese razuma ni u tragovima. Glupost i zloba su bili jedino sto se mo- 
glo videti u njima, a Artem je, tesko podnoseci taj pogled, zmirkajuci od 
nervoze, osecao kako u njemu rastu strah i mrznja prema bicu koje je bi- 
lo iza tih mutnih staklica i kroz njih gledalo svet. 

- Sta je bilo, bre?! - preteci upita strazar. 

Bio je za glavu visi od Artema i barem trostruko siri. Artem se pri- 
seti legende o Davidu i Golijatu koju mu je neko ispricao, nazalost, za- 
boravio je ko je tu bio ko, ali se prica zavrsavala dobro po male i slabe, 
i to je ulivalo izvesni optimizam. 

- Ma, nista! - neocekivano i za samog sebe, okurazi se on. 
Takav odgovor zbog necega iznervira njegovog sagovornika i on, 

rasirivsi debele kratke prste, prisloni svih pet na Artemovo celo. Koza na 
njegovom dlanu je bila zuta i hrapava, a smrdela je na duvan i masinsko 
ulje, ali Artem nije stigao ni da oseti citav spektar mirisa, jer ga dzambas 
odgurnu nazad. 

Bez obzira sto to nije uradio narocito snazno, Artem odlete pola me- 
tra, obori Tuza koji je stajao iza njega, i oni nespretno popadase na mo- 
stic, a razbojnik se bez zurbe vrati na svoje mesto. Ali tamo ga saceka iz- 
nenadenje. Kan, koji je zbacio prtljag na zemlju, stajao je rasirenih nogu, 
cvrsto drzeci obema rukama Artemov automat. On demonstrativno repe- 
tira automat i tihim glasom, koji nije nagovestavao nista dobro, da se cak 
i Artemu, na koga se reci nisu odnosile, dize kosa na glavi, procedi: 

- Ima li razloga za grubosti? 

I mada on nista slicno nije rekao, Artemu, koji se valjao po podu, 
pokusavajuci da ustane goreci od besa i stida, te reci su zazvucale kao 
mukli urlik upozorenja, iza koga treba da usledi brzi hitac. On najzad 
ustade, zgrabi s leda svoj stari automat, nanisani u provokatora, otkoci 
oruzje i repetira ga. Bio je spreman da povuce oroz svakog trenutka. Srce 



130 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



mu je preskakalo, mrznja definitivno prevlada strah na tasu njegovih 
osecanja, i on upita Kana: 

- Mogu li ja njega? - I sam bese zaprepascen spremnoscu da bez 
dvoumljenja ubije coveka, jer ga je gurnuo. Oznojena celava glava jasno 
se videla kroz musicu nisana i iskusenje da pritisne oroz bilo je veliko. A 
onda neka bude sta bude, najvaznije je oboriti sada tog gada, umiti ga 
vlastitom krvlju. 

- Suheru! - zaurla grmalj koji se bese pribrao. 

Kan munjevito istrze pistolj iza njegovog pojasa, baci ga u stranu i 
nanisani „carinike". 

- Ne pucaj! - uspe on da dovikne Artemu, i ziva slika se rasprsi: gr- 
malja koji je s podignutim rukama stajao na.mosticu i Kana koji je ne- 
pomicno nisanio u trojicu razbojnika, koji nisu stigli ni da dohvate svo- 
je automate iz piramide sto je stajala pored njih. 

- Nema potrebe za prolivanjem krvi - mirno ali ubedljivo rece Kan, 
sto nije zvucalo kao molba vec pre kao naredenje. - Ovde postoje pravi- 
la, Arteme - nastavi on, ne ispustajuci iz vida trojicu kartasa koji su sta- 
jali u prilicno glupim pozama. 

Kako ko, ali ti glavoseci su svakako poznavali kvalitet kalasnjikova 
i njegovu ubojitost na torn rastojanju, i zato im nije padalo na pamet da 
sumnjaju u pouzdanost coveka koji ih je drzao na nisanu. 

- Njihova pravila nalazu da platimo carinu za ulazak. Koliko je to? 
- upita Kan. 

- Tri metka po glavi - odgovori ovaj koji je stajao na mostu. 

- A da se cenjkamo? - zlobno predlozi Artem, gurnuvsi biku cev 
automata u leda. 

- Dva - pokaza ovaj fleksibilnost, ljutito streljajuci ocima Artema, 
ali ne usudi se da ista preduzme._ 

- Daj mu! - zapovedi Kan Tuzu. - Ti i ja cemo se kasnije raskusurati. 
Tuz spremno zavuce ruku u unutrasnjost svoje putne torbe, pa pri- 

savsi strazaru, odbroja na njegov ispruzeni dlan sest sjajnih, zasiljenih 
metaka. Ovaj brzo steze pesnicu i sasu metke u odvaljeni dzep svoje jak- 
ne, a onda opet podize ruke, u iscekivanju gledajuci Kana. 

- Je li carina placena? - Kan upitno podize obrvu. 

Bik natmureno klimnu glavom, ne spustajuci pogled s njegovog 
oruzja. 

- J e li incident izgladen? - insistirao je Kan. 

Razbojnik je cutao. Kan izvadi iz rezervnog sarzera, pricvrscenog izo- 
lir-trakom za glavni, jos pet metaka, i stavi ih u dzep strazara.-Oni popadase 



131 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



uz zveket i uporedo s tim zvukom nestade i napetosti s bikovog lica, te 
ono ponovo poprimi onaj uobicajeni mrzovoljno-prezrivi izraz. 

- Kompenzacija za moralnu stetu - objasni Kan, ali te reci ne osta- 
vise nikakav utisak. 

Najverovatnije ih grmalj jednostavno nije razumeo, kao sto nije 
razumeo ni prethodno pitanje. On je naslucivao znacenje Kanovih mu- 
drosti kroz njegovu spremnost da koristi novae i snagu; taj jezik je savr- 
seno razumeo, i verovatno je samo njime i govorio. 

- Mozes da spustis ruke - rece Kan i oprezno podize cev uvis, ski- 
dajuci igrace s nisana. 

Isto uradi i Artem, ali su njegove ruke nervozno podrhtavale i bio 
je spreman da u svakom trenutku ponovo nanisani razbojnikovu obrija- 
nu lobanju. Nije verovao ovim ljudima. Ipak su njegove reakcije bile na- 
prasne: umorno opustivsi ruke, razbojnik promumla ostalima da je sve 
u redu, osloni se ledima o zid, trudeci se da izgleda ravnodusno, propu- 
stajuci putnike da pored njega produ na stanicu. Dosavsi naspram nje- 
ga, Artem se spremio da ga drsko pogleda u oci, ali grmalj ne prihvati 
izazov; gledao je negde u stranu. 

Ipak, iza leda Artem zacu gadljivo ,,P-pasce..." i zivopisno pljuvanje 
na pod. On se umalo ne okrete, ali ga Kan, koji je isao korak ispred nje- 
ga, zgrabi za ruku i povuee za sobom, tako da je Artem s jedne strane po- 
tiskivao u sebi zelju da se otrgne i vrati do tog, kako se sada cinilo, jad- 
nog tipa, a s druge strane je imao odlicno opravdanje da se povinuje svo- 
joj drugoj polovini, koja je kukavicki zelela da sto pre pobegne odatle. 

Kada su krocili na tamni granitni pod stanice, iza njih se odjednom 
razleze razvueeno, s naglaseno otegnutim vokalima: 

- E-ej... Gajde vrati! 

Kan stade, istrese iz sarzera zaplenjenog ,,TT" podugacke metke sa 
zaobljenim vrhom, vrati magacin nazad i baci oruzje grmalju. Ovaj pri- 
licno vesto uhvati pistolj u vazduhu, i po navici ga zavuee u pantalone, 
nezadovoljno gledajuci kako Kan rasipa izvueene metke po podu. 

- Oprosti - rasiri ruke Kan. - Preventiva. Je 1' se bese tako zove? - 
namignu on Tuzu. 

Kineski grad se razlikovao od drugih stanica na kojima je Artem 
boravio: nije bio trosvodni, kao VDNP, vec je to bila jedna ogromna dvo- 
rana sa sirokom platformom cijim je obodom isla pruga, i to je izazivalo 
gotovo neprijatan osecaj neobicnog prostora. Prostorija je bila haoticno 
osvetljena slabim kruskastim sijalicama koje su se klatile tamo-amo, va- 
tre nigde nisu gorele; ocigledno, ovde to nije bilo dopusteno. U centru 



132 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



dvorane je, obilato sireci svetlost oko sebe, sijala bela zivina sijalica - 
svojevrsno cudo za Artema. Ali haos koji se desavao oko nje toliko je od- 
vlacio paznju da se cak i na torn raritetu njegov pogled zadrzao svega je- 
dan tren. 

- Kako velika stanica - uzdahnu on zadivljeno. 

- Ti u stvari vidis samo polovinu - rece Kan. - Kineski grad je tac- 
no dva puta veci. O, to ti je jedno od najcudnijih mesta u metrou. Sigur- 
no si cuo da se ovde ukrstaju pruge mnogih linija. Eto te sine desno od 
nas - to je vec Tagansko-krasnopresnenska grana. Tesko je opisati to lu- 
dilo i nered koji se na njoj dogada, a na Kineskom gradu ona se ukrsta 
s tvojom narandzastom, Kalusko-riskom, a u ono sto se tamo desava lju- 
di s drugih linija odbijaju da poveruju. Osim toga, ta stanica ne pripada 
nijednoj federaciji, i njeni stanovnici su u pravom smislu te reci pre- 
pusteni sami sebi. Vrlo, vrlo zanimljivo mesto. Ja je zovem Vavilonom... 
Iz miloste - dodade on, posmatrajuci platformu i ljude koji su se muva- 
li okolo. 

Na stanici je vrvelo od zivota. Pomalo je licila na Prospekt mira, ali 
je tamo sve bilo neuporedivo skromnije i organizovanije. Artem se tada 
priseti Burbonovih reci da u metrou postoje bolja mestasca od te uboge 
pijace kojom su oni setali na Prospektu. 

Duz sina su se protezali beskonacni redovi tezgi, a cela platforma 
je bila krcata tendama i satorima. Neki od njih su bili pretvoreni u du- 
cancice, a u drugima su ziveli ljudi; na nekima je pisalo „izdajem", u nji- 
ma su putnici mogli da prenoce. S mukom se probijajuci kroz guzvu, 
obaziruci se levo-desno, Artem primeti na desnom koloseku ogromni 
modrosivi voz. Mada ne ceo vec sa samo tri vagona. 

Na stanici je bila uzasna galama. Izgledalo je kao da nijedan njen 
stanovnik ne zatvara usta ni na tren, i da sve vreme nesto prica, vice, pe- 
va, zucno se raspravlja, smeje se ili place. Odjednom bi se s nekoliko 
strana, nadjacavajuci zamor mase, zacula muzika, i to je stvaralo pra- 
znicno raspolozenje, tako nesvojstveno zivotu u podzemlju. 

Ne, i na VDNP je bilo onih koji su voleli da zapevaju, ali tamo je 
sve bilo drugacije. Bile su i kod njih na stanici mozda dve gitare, pa se 
drustvo ponekad okupljalo kod nekoga u satoru - da predahne posle po- 
sla. Da, desavalo se to ponekad i na barikadi na tristotom metru, gde se 
zvuci iz severnog tunela nisu morali osluskivati do bola u usima. Oko va- 
tre bi tiho pevali uz gitaru, ali uglavnom o stvarima koje su Artemu bile 
prilicno nejasne: o ratovima u kojima on nije ucestvovao, i koji su vode- 
ni po drugacijim, cudnim pravilima, o zivotu tamo gore i jos kojecemu. 



133 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Posebno su mu se urezale u secanje pesme o nekakvom Avganista- 
nu, kojeje narocito voleo Andrej, bivsi moreplovac, mada se u tim pesma- 
ma i nije imalo bogzna sta razumeti, osim tuge za poginulim drugovima i 
mrznje prema neprijatelju. Ali Andrej je umeo da peva tako da bi svako- 
ga ko bi ga slusao od podrhtavanja njegovog glasa podilazili zmarci. 

Andrej je objasnjavao mladima da je Avganistan neka zemlja, pri- 
cao je o planinama, prevojima, zuboravim potocicima, gejzirima, heli- 
kopterima, cinku. Artemu nije bilo strano sta je to zemlja, jer Suhoj nije 
s njim uzalud ucio. Ali ako je o drzavama i njihovoj istoriji ponesto i 
znao, planine, reke i doline za njega su ostali nekakvi apstraktni pojmo- 
vi, i reci koje su ih oznacavale izazivale su u njegovoj masti samo seca- 
nje na izbledele slike iz udzbenika geografije koji mu je ocuh doneo iz 
jednog od svojih pohoda. 

Pa i sam Andrej nije bio ni u kakvom Avganistanu, jer je bio premlad 
za to, nego se samo naslusao pesama svojih starijih drugova po oruzju. 

Da li se i na VDNP sviralo kao na ovoj cudnoj stanici? Ne. Tamo 
su se pevale setne, bolne pesme, i pade mu na pamet Andrej sa svojim 
baladama prepunim tuge, a poredeci ih s veselim, vragolastim melodija- 
ma koje su dopirale s raznih strana, Artem se iznova i iznova cudio to- 
me koliko muzika moze da bude sasvim drugacija i koliko jako moze da 
utice na raspolozenje. 

Dosavsi do najblizih muzicara, Artem spontano zastade i pride ma- 
loj grupi ljudi, slusajuci ne toliko zivahne reci o necijem lutanju po tune- 
lima u potrazi za ludajom, koliko samu muziku, gledajuci izvodace sa 
zanimanjem. Bilo ih je dvojica: jedan s dugom masnom kosom i koznom 
trakom na glavi, u nekakvim neverovatno raznobojnim prnjama, svirao 
je gitaru, a drugi, vec covek u godinama, s velikim zaliscima i naocarima 
mnogo puta popravljanim i izlepljenim izolir-trakom, u starom izliza- 
nom sakou, svirao je na nekom duvackom instrumentu za koji je Kan re- 
kao da se zove saksofon. 

Artem nista slicno nije video ranije, od duvackih je znao jedino za 
sviralu - kod njih je bilo majstora koji su pravili svirale od izolacionih 
cevi razlicitih promera, ali samo za prodaju: na VDNP svirale nisu vole- 
li. I, naravno, nesto sto je licilo na saksofon, hornu, kojom su nekada svi- 
rali na uzbunu ukoliko bi iz nekog razloga zakazala sirena koja je kori- 
scena u tu svrhu. 

Na podu ispred muzicara bila je futrola za gitaru, u kojoj je vec bi- 
lo desetak patrona, i kada bi dugokosi, koji je pevao iz sveg glasa, izveo 
nesto posebno komicno, isprativsi salu zabavnim grimasama, masa je 



134 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

odgovarala veselim kikotom, zacuo bi se aplauz, a u futrolu bi poleteo 
jos jedan patron. 

Pesma o lutanjima skitnice se zavrsi, i dugokosi se nasloni na zid da 
predahne, a saksofonista u sakou poce da svira Artemu nepoznatu, ali 
ovde ocigledno veoma popularnu temu, jer su ljudi poceli da aplaudira- 
ju, i jos nekoliko „tanadi" blesnu kroz vazduh i pade na izlizani crveni 
plis futrole. 

Kan i Tuz su o necemu razgovarali stojeci pored najblize tezge, ne 
pozurujuci Artema, koji bi sigurno mogao da stoji tu jos citav sat, slusa- 
juci te neverovatne pesmice, da sve nije iznenada prekinuto. 

Muzicarima sporim korakom pridose dve krupne figure, gotovo 
identicno obuceni i veoma nalik na razbojnike s kojima su imali posla 
prilikom ulaska na stanicu. Jedan od njih cucnu i poce bezobzirno da 
grabi metke iz futrole, trpajuci ih u dzep svoje kozne jakne. Dugokosi gi- 
tarista polete ka njemu u named da ga spreci, ali ovaj ga obori jednim 
jakim udarcem u leda i, uzevsi mu gitaru, podize je, spremajuci se da je 
polomi preko kolena. Drugi bandit je bez mnogo napora pritisnuo uza 
zid vremesnog saksofonistu, dok se ovaj otimao, pokusavajuci da po- 
mogne drugu. 

Nikom od prisutnih slusalaca ne pade na pamet da zastiti muzica- 
re. Masa se neprimetno razide, a oni koji ostadose skrivali su pogled i 
pravili se da razgledaju robu izlozenu na obliznjim tezgama. Artem se ja- 
ko zastide i zbog njih i zbog sebe, ali odluci da se ne mesa. 

- Pa danas ste vec dolazili! - drzeci se za leda, placnim glasom uve- 
ravao ih je dugokosi. 

- Slusaj ti! Ako je dobar dan za vas, treba da bude i za nas, je 1' ja- 
sno, bre? Uostalom, nemoj da mi se kocoperis, jesi razumeo? Hoces u va- 
gon, pevcu cupavi?! - dreknu na njega bandit, spustajuci gitaru. Bilo je 
jasno da je njome mahao samo zbog zastrasivanja. 

Na pomen reci „vagon", dugokosi pretrnu i uplaseno zatrese gla- 
vom, ne izustivsi vise ni rec. 

- Tako, tako... Pevcu! - naglasavajuci prvi slog zavrsi razbojnik, pre- 
zrivo pljunuvsi ispred sviracevih nogu. Ovaj i to cuteci otrpe. Uverivsi se 
da je otpor ugusen, oba grmalja se lagano udaljise, trazeci sledecu zrtvu. 

Artem se smeteno osvrtao oko sebe, i ugleda pored sebe Tuza, ko- 
ji je, izgleda, pazljivo pratio ovu scenu. 

- Ko su ovi? - upita Artem zbunjeno. 

- A na koga te podsecaju? - upita Tuz. - Obicni banditi. Na Kine- 
skom gradu nema nikakve vlasti, sve kontrolisu dve grupe. Ova polovina 



135 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



je pod bracom Slovenima. Sav sljam sa Kalusko-riske linije sjatio se ov- 
de, svi razbojnici. Uglavnom ih nazivaju kaluzanima, neke rizanima, ali 
ni s Kalugom ni s Rigom oni, razumljivo, nemaju nikakve veze. A eno 
tamo, vidis gde je mostic - on pokaza Artemu na stepeniste koje je vodi- 
lo udesno i uvis gotovo do sredine platforme - tamo je jos jedna dvora- 
na, potpuno ista kao ova. Tamo prave nekakvu dzibru, ali tamo vladaju 
Kavkasci - muslimani - uglavnom Azerbejdzanci i Ceceni. Ovde je ne- 
kad bila klanica, svako je hteo da zauzme sto je moguce vise. Naposlet- 
ku su podelili stanicu napola. 

Artem ne zatrazi objasnjenje sta su to „ Kavkasci", pomislivsi da je 
to ime, kao i nerazumljivo i tesko za izgovor „ Ceceni" i „Azerbejdzan- 
ci", izvedeno od njemu nepoznatih stanica s kojih su ti banditi dosli. 

- Sada su obe bande mime - nastavljao je Tuz. - Pljackaju one koji do- 
du na Kineski grad da bi zaradili, uzimaju carinu od putnika koji prolaze. U 
obe dvorane placa se isto - tri metka, tako da je svejedno odakle dolazis 
na stanicu. Reda nikakvog, naravno, nema, ali on njima i ne treba, samo 
lozenje vatre ne dozvoljavaju. Ako hoces da kupis ludaju - nema proble- 
ma, nekakvog spiritusa - koliko hoces. Ovde mozes nabaviti toliko oruz- 
ja, pola metroa da pobijes - nikakav problem. Prostitucija cveta... Ali ne 
preporucujem - dodade on i postideno promrmlja nesto o licnom iskustvu. 

- A sta je vagon? - upita Artem. 

- Vagon? To im je nesto kao stab. I ako im neko nesto skrivi, nece 
da plati, duguje novae ili nesto drugo, odvuku ga tamo. Tamo im je za- 
tvor i celija za mucenje - zatvor za duznike, valjda. Bolje da nikad ne sa- 
znamo. Jesi li gladan? - skrenu Tuz razgovor na drugu temu. 

Artem potvrdno klimnu glavom. Sam davo zna koliko je vremena 
proslo od kada je s Kanom pio caj i razgovarao na Suharevskoj. Bez sa- 
ta je bio potpuno nesposoban da se orijentise u vremenu. Njegovi poho- 
di kroz tunele, ispunjeni cudnim dozivljajima, mozda su trajali satima, a 
mogli su proleteti za svega nekoliko minuta. Osim toga, u tunelima je 
protok vremena verovatno bio potpuno drugaciji od uobicajenog. 

Kako bilo da bilo, bio je gladan. On se osvrte oko sebe. 

- Raznjic! Vruc raznjic! - razderao se u blizini tamnoputi trgovac s 
gustim crnim brkovima ispod kukastog nosa. 

Izgovor mu je bio prilicno neobican: nije umeo da izgovori „1", a 
umesto ,,o", sve vreme se culo „a". Artem se i ranije susretao s ljudima 
koji su govorili neobicnim naglaskom, ali na to nikada nije obracao po- 
sebnu paznju. 



136 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

Rec je Artemu bila poznata, na VDNP su raznjice pravili i voleli. 
Svinjske, razume se. Ali ovo cime je mahao ovaj prodavac tek je poma- 
lo podsecalo na pravi raznjic. Artem se dugo i pazljivo zagleda u koma- 
dice nanizane na garavu zicu za raznjice i na kraju prepoznade oguljene 
pacovske polutkice sa zgrcenim sapicama. Pripade mu muka. 

- Ne jedes pacove? - saosecajno ga upita Tuz. - A eto oni - poka- 
za glavom na tamnoputog trgovca - ne cene svinje. Koran im to zabra- 
njuje. Nije vazno sto su to pacovi - dodade on, zudno gledajuci rostilj 
koji se dimio - i meni se ranije gadilo, a onda sam se navikao. Pozilavi 
su, naravno, prepuni kostiju, a osim toga i zaudaraju na nesto. Ali ovi 
Turci - on opet pokaza ocima - znaju da spreme pacove, nema im rav- 
nih. Drze ih u nekoj marinadi, od cega postanu meksi od tvog praseta. 
Pa jos kad ih zacine!... A neuporedivo je jeftinije! - hvalio je on. 

Artem stavi ruku na usta, udahnu duboko i pokusa da misli o ne- 
cemu drugom, ali su mu pred ocima neprestano iskrsavale garave pacov- 
ske polutkice, nanizane na raznjic: gvozdeni stapic, zaboden u telo otpo- 
zadi, koji je virio iz otvorenih usta. 

- Dobro, ti kako nodes, ja cu da se posluzim! Bolje mi se pridruzi. 
Svega tri metka za raznjic! - izbaci Tuz poslednji argument i uputi se ka 
rostilju. 

Artem se javi Kanu i krenu da obilazi obliznje tezge, trazeci nesto 
pogodnije za jelo. Prode citavu stanicu, uljudno odbijajuci nasrtljive tr- 
govce domacom rakijom u svim mogucim flasicama; gledajuci zudno, ali 
s rezervom, zavodljive polugole devojke koje su stajale pokraj podignu- 
tih satorskih krila, izazovno i drsko gledale prolaznike, prilicno vulgar- 
ne, ali tako nesputane i slobodne, za razliku od zena sa VDNP, stisnutih 
i napacenih surovim zivotom; zastajao je pored razbacanih knjiga, ali ne 
nade nista interesantno. Sve same suvise jeftine, raskupusane knjizice, 
dzepna izdanja: o velikoj i cistoj ljubavi - za zene, o ubistvima i novcu - 
za muskarce. 

Platforma je bila duga oko dvesta koraka - nesto malo veca od dru- 
gih. Zidovi i zanimljivi stubovi, koji su oblikom podsecali na harmoni- 
ku, bili su oblozeni mermerom u boji, pretezno zuckasto-sivim, ponegde 
i ruzicastim. A pored pruge, stanica je bila ukrasena teskim kovanim li- 
stovima zutog metala, s vremenom potamnelim, s ugraviranim jedva pre- 
poznatljivim simbolima nestale epohe. 

Ipak je sva ta lakonska lepota bila prilicno lose ocuvana, ostavlja- 
juci za sobom samo bolan uzdah, tek nagovestaj nekadasnje velicanstve- 
nosti; tavanica potamnela od cadi, zidovi potpuno isarani bojom, i cadi, 



137 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



i primitivnim, uglavnom izbledelim crtezima; ponegde je bilo polomlje- 
nih komadica mermera, a metalni listici su bili iskrivljeni i izgrebani. 

U sredini dvorane, s desne strane, kroz jedan mali otvor na sirokim 
stepenicama iza mostica videla se druga stanicna dvorana. Artem je hteo 
da proseta i tamo, ali se zaustavi pred gvozdenom ogradom napravlje- 
nom iz dva dela, visokom dva metra, kao na Prospektu mira. 

U uskom prolazu je, nalaktivsi se na ogradu, stajalo nekoliko ljudi. 
S Artemove tacke gledista, najobicniji buldozeri u trenerkama. A sa su- 
protne - tamnoputi brkati brineti, ne nesto upadljivo razvijeni, ali je nji- 
hov izgled svakako ukazivao na to da s njima nema sale. Jedan od njih 
je izmedu nogu stezao automat, a drugom je iz dzepa virila drska pisto- 
lja. Banditi su mirno razgovarali i bilo je tesko poverovati da je medu nji- 
ma ikada postojalo neprijateljstvo. Oni prilicno mirno objasnise Artemu 
da ce ga prolaz na susednu stanicu kostati dva metka, i da ce ga kostati 
isto toliko ako bude hteo da se vrati nazad. Poucen gorkim iskustvom, 
Artem se ne upusti u raspravu o tome da li su takve carine pravedne vec 
se jednostavno vrati. 

Napravivsi krug pazljivo proucavajuci ducancice i nered, on se vra- 
ti na onaj kraj platforme s kojeg su usli. Tu je otkrio da se dvorana ov- 
de ne zavrsava, gore su vodile jos jedne stepenice, a kada se njima po- 
peo, nade se u malom holu, podeljenom napola istom onakvom ogra- 
dom sa strazarima. Tu se ocigledno nalazila jos jedna granica izmedu dva 
poseda. A s desne strane, na svoje iznenadenje, ugleda pravi spomenik, 
kakav je imao prilike da vidi na razglednicama grada, ali ovo nije bila 
cela figura, kao na fotografijama, vec samo glava. 

Ali kako je velika bila ova glava! Sigurno ne manja od dva metra... 
I mada necim zaprljana pri vrhu, a uz to, od cestog hvatanja rukama is- 
poliranog nosa koji se glupavo sijao, ipak je izazivala postovanje i cak 
pomalo plasila. Na pamet mu padose bajke o gigantima, od kojih je je- 
dan u boju izgubio glavu, i sada je ona, izlivena u bronzi, krasila mer- 
merne holove ove male Sodome, skrivene duboko ispod povrsine kako 
bi se sakrila od Gospodnjeg svevideceg oka i izbegla kaznu. Lice odru- 
bljene glave bese tuzno, a Artem isprva posumnja da je pripadala Jova- 
nu Krstitelju iz Novog zaveta, koji je nekada prelistavao. Ali onda pomi- 
sli da bi, sudeci po razmerama, to pre mogao biti jedan od junaka price 
o Davidu i Golijatu, koje se nedavno prisetio, onaj veliki i jak, bukvalno 
gorostas, koji je ipak na kraju bio obezglavljen. Niko od stanovnika koji 
su prolazili tuda nije umeo da mu objasni kome je tacno pripadala odsece- 
na glava, sto ga je pomalo razocaralo. Ali je zato, uporedo sa spomenikom, 



138 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



nabasao i na cudesno mesto - pravi restoran, napravljen u prostranom ci- 
stom-satoru vrlo prijatne, poznate tamnozelene boje, kao na njihovoj sta- 
nici. Unutra - aranzmani plasticnog cveca s listovima od tkanine po co- 
skovima, bez nekog posebnog smisla, ali je svejedno izgledalo lepo, i ne- 
koliko urednih stolica s uljanim kandilima, koji su obasjavali sator prijat- 
nim prigusenim svetlom. I jela... Hrane bogova: finog svinjskog pecenja s 
pecurkama, koje se topi u ustima; kod njih su ga tako pripremali samo o 
praznicima, ali tako ukusno i pikantno nikada nije bilo. 

Ljudi koji su sedeli tu delovali su ozbiljno, dostojanstveno, dobro i 
ukusno odeveni, najverovatnije krupni trgovci. Pedantno seckajuci hrska- 
vu koricu pecenja, natapajuci vrucom mocom komadice, oni su bez zur- 
be stavljali male zalogaje u usta i tiho, pristojno razgovarali medu sobom, 
verovatno o poslu, povremeno uctivo i zainteresovano gledajuci Artema. 

Naravno, bilo je skupo - trebalo je izvaditi iz rezervnog punjenja 
petnaest metaka i staviti ih na siroki dlan debelog krcmara, a onda se ka- 
jati sto si podlegao iskusenju, ali u stomaku je svejedno bilo tako lepo, 
mirno i toplo, da je glas razuma pomirljivo zacutao. 

I casa domaceg piva, blagog, prijatno je omamljivala, ali ne tako ja- 
ko kao ozracena, sumnjiva domaca rakija u prljavim flasama i teglama, 
od cijeg su mirisa klecala kolena. Da, to su jos tri metka, ali sta su tri 
bedna metka ako ih dajes za pehar penusavog eliksira koji te miri s ne- 
savrsenoscu ovog sveta i pomaze ti da uspostavis ravnotezu?... 

Otpijajuci pehar malim gutljajima, po prvi put za nekoliko posled- 
njih dana ostavsi sam sa sobom u miru i tisini, Artem je pokusavao da 
napravi retrospektivu proteklih dogadaja i da shvati sta je postigao i ku- 
da treba dalje da ide. Jos jedan komad zacrtanog puta je preden, i on se 
ponovo nasao na raskrsnici. 

Kao junak gotovo zaboravljenih bajki iz detinjstva, tako dalekih da 
vec vise i ne pamtis od koga si ih cuo: da li je to bio Suhoj, Zenjkini rodi- 
telji, ili njegova majka. Vise od svega Artemu se dopadalo da misli da mu 
je to pricala majka, i kao da je na trenutak iz magle izranjalo njeno lice, i 
on bi cuo glas koji mu je citao, otegnuto naglasavajuci: „Bio jednom..." 

I bas kao taj vitez iz bajke, stajao je kraj kamena, a ispred njega su 
bila tri puta: na Kuznjecki most, do Tretjakovske, i do Taganske. S uzi- 
vanjem je otpijao penusavi napitak, telom se sirila blazena malaksalost, 
nije bio u stanju da razmislja, a po glavi mu se vrtelo samo: „Kreni pra- 
vo - poginuces, kreni levo - izgubices konja..." 

To je, naravno, moglo potrajati vecno: bio mu je potreban mir nakon 
svega sto je preziveo. Na Kineskom gradu se valjalo zadrzati, promuvati 



139 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



se, raspitati se kod stanovnika o putevima; trebalo se jos jednom videti i 
s Kanom i saznati hoce li s njim dalje, ili se njihovi putevi razilaze na 
ovoj cudnoj stanici. 

Ali se nista nije desilo onako kako je Artem lencareci planirao, klo- 
nulo posmatrajuci plameni jezicak koji je podrhtavao u kandilu na stolu. 



140 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



GLAVA 8 



CETVRTI RAJH 



Prolomise se pucnji iz pistolja, nadjacavajuci veseli zamor gomile, zatim 
prodorno vrisnu zena, zastekta automat, a bucmasti krcmar, potpuno neo- 
cekivano za coveka njegove konstitucije, spretno dohvati ispod tezge kra- 
tez i pojuri ka izlazu. Ostavivsi nepopijeno pivo, Artem potrca za njim, za- 
bacujuci ranac na leda i repetirajuci, zaleci u hodu sto je ovde obicaj da se 
unapred placa, jer se moglo zbrisati a da se ne plati. Moglo bi da se dogo- 
di da bi mu sada tih osamnaest protracenih metaka dobro doslo. 

Vec odozgo, sa stepenica, moglo se videti da se desava nesto stra- 
sno. Da bi sisao, morao se probijati kroz gomilu ljudi izbezumljenih od 
straha, koji su se gurali ka vrhu stepenica, pa se Artem zapita treba li 
uopste silaziti dole, ali je bio previse znatizeljan. 

Na sinama je lezalo nekoliko tela u koznim jaknama, a na platfor- 
mi, tacno ispod njegovih nogu, u lokvi jarkocrvene krvi koja se razliva- 
la u tankim potocicima, licem ka zemlji lezala je ubijena zena. On zurno 
preskoci preko nje, trudeci se da ne gleda dole, ali se okliznu i umalo ne 
pade. Okolo je vladala panika, iz satora su iskakali, uplaseno se osvrcu- 
ci na sve strane, polugoli ljudi. Jedan od njih se spetljao, pokusavajuci da 
pogodi nogom nogavicu pantalona, ali se odjednom savi, uhvati za sto- 
mak i polako pade na stranu. 

Odakle dolaze pucnji Artem nikako nije mogao da odredi. Paljba 
nije prestajala, a s drugog kraja dvorane bezali su grmalji u koznim jakna- 
ma, gurajuci usput zene koje su vristale i isprepadane trgovce. Ali to ni- 
su bili napadaci vec upravo oni banditi koji su drzali tu stranu Kineskog 



141 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



grada. A na citavoj platformi nije se mogao videti niko ko bi bio u sta- 
nju da napravi ovakav pokolj. 

Onda Artem konacno shvati zbog cega nije mogao nikoga videti. 
Napadaci su bili u tunelu, pravo pored njega, i odande su pucali na zr- 
tve ne izlazeci na stanicu, ocigledno se plaseci da izadu na otvoreno. 

To je bitno menjalo stvari. Vise nije bilo vremena za razmisljanje: 
oni ce izaci na platformu cim budu shvatili da je otpor slomljen; dok se 
to ne desi, trebalo je bezati sto brze. Artem skoci i polete napred, cvrsto 
stezuci automat u rukama, osvrcuci se preko ramena, jer se na osnovu 
eha od praska pucnjeva, koji se brzo raznosio pod svodovima stanice, iz- 
oblicujuci zvukove i menjajuci njihov pravac, nije moglo zakljuciti iz kog 
se tunela puca, levog ili desnog. 

Na kraju, pobegavsi vec dovoljno daleko, on opazi figure u maskir- 
nim uniformama u otvoru levog tunela. Umesto lica imali su nesto crno, 
od cega se Artem potpuno sledi. Ali nakon nekoliko trenutaka, on se pri- 
seti da oni crni koji su navaljivali na VDNP nikada nisu koristili oruzje, 
i nisu bili obuceni. Napadaci su jednostavno imali maske, pletene kape 
maske, koje su se mogle kupiti na bilo kom otpadu oruzja, a pri kupo- 
vini AK-47 cak su je davali pride gratis. 

Dosavsi sebi, Kaluzani se bacise na zemlju i otvorise vatru, koriste- 
ci leseve ispruzene po pruzi kao zaklon. Moglo se videti kako kundaci- 
ma izbijaju table sper-ploce, koje su bile postavljene na spoljnim prozo- 
rima vagona - staba umesto stakla, otkrivajuci zamaskirano mitraljesko 
gnezdo. Zagrme dugi rafal. 

Podigavsi pogled, Artem otkri plasticnu tablu osvetljenu iznutra, 
koja je visila na sredini dvorane, na kojoj je bio plan stanice. Napadaci 
su dolazili iz pravca Tretjakovske: taj put je bio odsecen. Da bi se stiglo 
do Taganske, trebalo se vracati kroz celu stanicu, tuda gde je sada bio 
pravi pakao. Preostajao je jedino put ka Kovackom mostu. 

Dilema je razresena sama od sebe. Skocivsi na prugu, Artem pole- 
te ka jedinom mogucem tunelu, ciji se ulaz crneo ispred njega. Ni Kana, 
ni Tuza nigde nije bilo. Samo mu se u jednom trenutku ucinilo da je ne- 
gde gore promakla figura filozofa lutalice, ali, zaustavivsi se na tren, 
shvati da je pogresio. 

U tunel nije pobegao samo on - vise od polovine onih koji su uspe- 
li da se spasu s platforme pobegli su upravo ka torn izlazu. Deo pruge iz- 
medu dve stanice odjekivao je od uplasenih uzvika i bolnih krikova, ne- 
ko je histericno vristao. Tu i tamo se nazirala svetlost lampi, a ponegde se 
probijao titravi odsjaj zadimljenih baklji; svako je sebi osvetljavao put. 



142 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Artem dohvati iz dzepa Kanov poklon i steze rukohvat. Usmerivsi 
slabu svetlost lampice ispred svojih nogu, trudeci se da se ne spotakne, 
zurio je napred, prestizuci male grupice begunaca - ponekad citave po- 
rodice, ponekad same zene, starce i mlade zdrave muskarce, koji su te- 
glili nekakve tovare koji tesko da su bili njihovi. 

Nekoliko puta se zaustavljao da bi pomogao nekome ko je pao da 
se podigne. Oko jednog se bas zadrzao: naslonjen ledima na hrapavi zid 
tunela, na zemlji je sedeo sedi starac, drzeci se za srce, s bolnom grima- 
som na lieu. Pored njega je mirno stajao decak - momcic, izgubljeno se 
osvrcuci oko sebe, a po njegovim zivotinjskim crtama i mutnim ocima 
bilo je jasno da je to dete veoma neobicno. Artema nesto steze oko srea 
kad je video ovaj cudan par, i mada je terao sebe da pozuri, ljuteci se 
zbog najmanjeg zadrzavanja, sada stade kao ukopan. 

Svestan da su privukli neciju paznju, starac pokusa da se osmehne 
Artemu i da mu nesto kaze, ali mu je nedostajalo vazduha. On se namr- 
sti i zatvori oci, prikupljajuci snagu, a Artem se naze ka njemu, upinjuci 
se da cuje sta ovaj pokusava da mu kaze. 

Decak odjednom prestravljeno zamumla i Artem s gadenjem ugle- 
da kako se s njegovih usana cedi pljuvacka, dok se kao zivotinja kezio 
svojim malim zutim zubima. Ne mogavsi da se izbori s odvratnoscu ko- 
ja ga je obuzela, on odgurnu decaka, i ovaj, ustuknuvsi, nespretno sede 
na sine, tuzno zapomazuci. 

- Mladi... covece - jedva izusti starac. - Nemojte ga... tako... To je 
Vanjecka... On... ne razume... 

Artem samo sleze ramenima. 

- Molim vas... Nitro... glicerin... u torbi... na dnu... Jedno zrnce... 
Dajte... Ne mogu... sam... - potpuno iscrpljeno zasista starac, a Artem 
preturajuci po koznoj torbi za pijacu zurno pronade novo neotvoreno 
pakovanje, oguli noktom foliju, jedva uhvati tableticu koja umalo ne is- 
koci i dodade je starcu. Ovaj s mukom razvuee usta u osmeh krivca i uz- 
dahnu: 

- Ne mogu... ruke... ne slusaju... Pod jezik... - zamoli on i ponovo 
zatvori oci. 

Artem sumnjicavo pogleda svoje erne ruke, ali poslusa i gurnu kli- 
zavu tableticu starcu u usta. Neznanac blago zahvali klimanjem glave i 
ucuta. Pored njih su zurno koracali sve novi i novi begunci, ali je Artem 
ispred sebe video samo beskonacnu kolonu cizama i cipela, prljavih, ce- 
sto pocepanih kao kod prosjaka. Ponekad su se spoticale o crno drvo ze- 
leznickih pragova, i tada bi se gore zacula gruba psovka. Na njih trojicu 



143 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



vise niko nije obracao paznju; momcic je i dalje sedeo na onom istom 
mestu i neartikulisano jecao. 

Ravnodusno, cak s nekom zluradoscu, Artem opazi kako ga je ne- 
ko od srca sutnuo cizmom, na sta ovaj poce da zavija jos jace, klateci se 
s jedne na drugu stranu. 

Starac za to vreme otvori oci, tesko uzdahnu i promrmlja: 

- Mnogo vam hvala... Vec mi je bolje... Hocete li mi pomoci da 
ustanem? 

Artem ga uhvati podruku dok je ovaj s mukom ustajao, pa uze star- 
cevu torbu, zbog cega je automat morao da zabaci na rame. Starac pode 
napred teturajuci, pride decaku i poce nezno da ga nagovara da ustane. 
Ovaj je ljutito mumlao, a kada vide Artema koji je prisao, histericno za- 
cica, a pljuvacka opet poce da curi s njegove opustene donje usne. 

- Shvatate, samo sto sam kupio lek - pokulja iz starca koji je do- 
sao sebi. - Specijalno sam zbog toga isao tako daleko, kod nas ga je, zna- 
te, nemoguce nabaviti, niko ga ne donosi, nemas od koga ni da zatrazis, 
a meni je ponestajalo, poslednju tabletu sam uzeo na putu kada nisu hte- 
li da nas puste na Puskinovu, znate, tamo su vec sada fasisti, necuvena 
drskost, zamislite samo, na Puskinovoj - fasisti! Cak sam cuo da hoce da 
je preimenuju, da li u Hitlerovu ili u Silerovu... Mada, naravno, oni za 
Silera nisu ni culi, to su vec nase umne pretpostavke. I, zamislite, tamo 
nisu hteli da nas puste, jos su ti mladici sa svastikama poceli da ismeva- 
ju Vanjecku, a sta je mogao da im odgovori tako bolestan, siroti decak? 
Ja sam se bas iznervirao, srce je pocelo da mi otkazuje, pa su nas tek ta- 
da pustili. Gde sam ono stao? Ah, da! I, shvatate, pazljivo sam sakrio sto 
dublje, da ne nadu, ako nas neko bude pretresao, ispitivali bi nas, znate, 
mogao bi neko pogresno razumeti, pa ne znaju svi da je to lek... I onda, 
odjednom, ova paljba! Trcao sam koliko sam mogao, morao sam i Va- 
njecku vuci, a on video petlice na stapicu, pa ni da se makne. A u pocet- 
ku me nije mnogo probadalo, pa sam pomislio da ce popustiti, mozda i 
necu morati da uzmem lek, on je znate sada zlata vredan, ali mi je vrlo 
brzo postalo jasno da se to nece desiti. I taman sam hteo da dohvatim ta- 
bletu, kad me steze. A Vanjecka nista ne shvata, odavno sam pokusavao 
da ga naucim da mi da tablete, ali nikako ne moze da razume, guta ih, 
ili ih uzima iz cista mira i gura mi ih. Ja mu kazem: hvala, osmehnem mu 
se, osmehne se i on meni, znate nekako radosno, veselo mumla, ali eto 
kad treba, nije to u stanju da ponovi. Ne daj boze da se meni nesto de- 
si: o njemu apsolutno nema ko da brine, ne smem ni da pomislim sta ce 
biti s njim! 



144 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Starac je pricao i pricao, zahvalno gledajuci Artema u oci, pri cemu 
je ovome bilo vrlo neprijatno. Mada je starac sepao upinjuci se iz sve 
snage, Artemu se ipak cinilo da se krecu presporo, i sve manje ljudi ih je 
sustizalo. Cinilo se da ce ubrzo ostati poslednji. Vanjecka je nespretno 
hodao sa starceve desne strane, grcevito ga stezuci za ruku; lice mu je po- 
novo poprimilo onaj ravnodusni izraz. Povremeno bi pokazivao desnom 
rukom napred i uzbudeno neartikulisano vikao, pokazujuci na mrak ko- 
ji se zgusnjavao ispred njih, ili na neki predmet koji su bacili ili izgubili 
u zurbi begunci sa stanice. 

- Uz vase dopustenje, kako se zovete, mladi covece? Znate, razgo- 
varamo, a nismo se predstavili jedan drugom... Artem? Veoma mi je dra- 
go, ja sam Mihail Porfirjevic. Bas tako, Porfirjevic. Otac mi se zvao Por- 
firij, vrlo neobicno ime, shvatate, i u sovjetsko vreme imao je zbog toga 
prilicno problema, tada su neka druga imena bila vise u modi: Vladilen, 
ili Staljin... A odakle ste? Sa VDNP? Vanjecka i ja smo s Barikadne, ta- 
mo sam nekada ziveo - starac se osmehnu zbunjeno. - Znate, tamo je 
postojala zgrada, visoka, pored samog metroa... Mada se vi verovatno i 
ne sedate nikakvih zgrada... Koliko vam je, oprostite sto vas to pitam, 
godina? Ma nije ni vazno, naravno. Tamo sam imao dvosoban Stan, na 
prilicnoj visini, odakle je pucao prekrasan pogled na centar. Mali, ali ve- 
oma udoban stan, s plakarima, hrastovim parketom, naravno, kao i svi 
ostali, s kuhinjom i plinskim sporetom, za koji ja nisam bas mario, hteo 
sam elektricni, ali nikako nisam mogao da ga kupim. S desne strane ka- 
ko se ude, na zidu Tintoretova reprodukcija u lepom pozlacenom ramu, 
divota jedna! Pravi krevet, s dusecima i uvek cistom posteljinom, veliki 
radni sto s lampom na opruge, tako je lepo svetlela. A najhitnije, police 
za knjige do plafona. Otac mi je ostavio veliku biblioteku, a i ja sam je 
jos uvecavao, sto zbog posla, sto iz ljubavi. Ah, zbog cega ja vama sve 
ovo govorim, vas sigurno ne zanimaju kojestarije jednog starca... A ja se 
evo i sada svega zivo secam, razumete, sve mi to nedostaje, narocito sto 
i knjige, a u poslednje vreme sve vise ceznem i za krevetom. U njemu me 
nista nije bolelo, a mi ovde imamo nekakve drvene poljske, znate, rucne 
izrade, a ponekad se spava i na podu, na nekakvim krpama. Ali sve to 
nije vazno, najvaznije je ovo ovde - on pokaza na grudi - najvaznije je 
sta se desava unutra, a ne napolju. Najvaznije je da u srcu sve ostane 
isto, da se ne klone, a uslovi, do davola s njima, izvinite, molim vas, s 
tim uslovima! Mada taj krevet, znate, iz nekog razloga posebno... 

On je neprestano pricao, a Artem je sve slusao vrlo zainteresovano, 
mada nikako nije uspevao da zamisli kako je to - ziveti u visespratnici, 



145 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



ili kako to izgleda kada pogled puca, ili kako se na vrh zgrade stigne za 
nekoliko sekundi, jer se ne penjes eskalatorom nego liftom. 

Kada je Mihail Porfirjevic kratko zacutao da uhvati vazduh, on od- 
luci da iskoristi pauzu da bi vratio razgovor na odgovarajuci kolosek. Bi- 
lo kako bilo, mora se ici preko Puskinove (ili preko Hitlerove?), preci na 
Cehovljevu, pa se odande probiti do svetog Polisa. 

-Jesu li na Puskinovoj pravi fasisti? - uzvrati on. 

- Sta ste rekli? Fasisti? Ah, da... - smeteno uzdahnu starac. - Da, 
da, znate oni obrijanih glava, s povezima na rukama, uzas jedan. Iznad 
ulaza na stanicu i svuda okolo okaceni su znakovi, znate, ranije je to bio 
znak da je zabranjen prolaz: crna figura u crvenom krugu koji je precr- 
tan linijom. Mislio sam da je to neka greska, bilo je previse tih znakova, 
pa sam bio dovoljno neoprezan da pitam. Ispostavilo se da je to njihov 
novi simbol. Znaci da je crnima ulaz zabranjen, ili da su oni zabranjeni, 
neka glupost u svakom slucaju. 

Artem se strese na rec „crni". On uplaseno pogleda Mihaila Porfir- 
jevica, pa ga oprezno upita: 

- Zar tamo ima crnih? Zar su dotle dosli? - A u glavi nastade gro- 
znicava zbrka: kako to, pa nije on nedeljama na putu, da li je moguce da 
je VDNP pala, da crni vec napadaju Puskinovu i da njegova misija vise 
ne postoji? Nije uspeo, nije je ispunio? Sve je bilo uzalud? Ne, to ne mo- 
ze biti, vec bi se cule glasine, mozda i netacne o opasnosti, ali bi se o to- 
me pricalo... Da li je moguce? Ali, onda je svemu kraj... 

Mihail Porfirjevic ga oprezno pogleda i bojazljivo upita, neprimet- 
no odstupivsi jedan korak u stranu: 

- Oprostite, a koju vi ideologiju podrzavate? 

- U principu, nijednu - zbuni se Artem. - A zbog cega? 

- A prema drugim nacionalnostima kakav stav imate, prema Kav- 
kascima, na primer? 

- Zasto prema Kavkascima? - bio je u nedoumici Artem. - Sve u 
svemu, ja se bas i ne razumem najbolje u nacionalnosti. Znam da su ra- 
nije postojali neki Francuzi, ili Nemci, bilo je i Amerikanaca. Ali nikoga 
od njih danas vise nema... A ja Kavkasce, posteno govoreci, bas i ne 
znam - nespretno priznade on. 

- Oni Kavkasce i zovu crnima - objasni Mihail Porfirjevic, pokusa- 
vajuci da shvati da ga Artem ne obmanjuje, pretvarajuci se da je budala. 

- Pa ti Kavkasci, ako sam dobro razumeo, su sasvim obicni ljudi? 
- konstatova Artem. - Bas sam danas video nekoliko... 



146 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Sasvim obicni! - potvrdi umireni Mihail Porfirjevic. - Savrseno 
normalni ljudi, ali te ubice su zakljucile da se oni po necemu razlikuju od 
njih, i zato ih progone. Potpuno neljudski! Zamislite, oni su iznad same 
pruge zakacili kuke i na jednoj od njih visi covek, pravi covek. Vanjecka 
se tako uzrujao, poceo da pokazuje prstom, da mumla, pa je tako skre- 
nuo paznju tih gadova na sebe. 

Pri pomenu svog imena, deckic se okrete i uputi starcu dugi zama- 
gljeni pogled. Artemu se ucini da on slusa i cak delimicno razume o cemu 
se govori, ali kako njegovo ime vise nije pominjano, on brzo izgubi inte- 
resovanje za Mihaila Porfirjevica i usredsredi se na zeleznicke pragove. 

- Pricali smo o narodima, oni tamo se, po svemu sudeci, Nemcima 
do zemlje klanjaju. Pa Nemci su tvorci njihove ideologije, vi sigurno zna- 
te o cemu ja govorim - zurno dodade Mihail Porfirjevic, a Artem nesi- 
gurno klimnu glavom, mada u sustini nista nije znao, ali nije zeleo da is- 
padne neuk. - Znate, svuda vise nemacki orlovi, svastike, neke fraze na 
nemackom, razume se, Hitlerovi citati: o odvaznosti, o ponosu, i sve u 
torn duhu. Imaju neke marseve i parade. Dok smo stajali tamo i ja nago- 
varao Vanjecku da se ne ljuti, po platformi su non-stop marsirali i peva- 
li pesme. Nesto o velicanju duha i preziranju smrti. Ali, zapravo, znate, 
oni su odlicno izabrali bas nemacki jezik. Nemacki je prosto stvoren za 
te stvari. Ja ga, vidite, pomalo govorim... Gledajte, ja imam negde zapi- 
sano... - Usporavajuci korak, on izvuce iz unutrasnjeg dzepa jakne za- 
masceni notes. - Sacekajte malo, budite ljubazni, osvetlite mi... Gde to 
bese? Ah, evo! 

U zutom svetlosnom kruzicu Artem ugleda zivopisna latinicna slo- 
va, uredno ispisana na listu notesa, cak brizljivo uokvirena dirljivim vi- 
njetama: 

Du stirbst. Besitz stirbt. 

Die Sippen sterben. 

Der einzig lebt - wir wissen es 

Der Toten Tatenruhm. 

Artem je umeo da cita latinicu, jer je ucio iz nekog prepotopskog 
skolskog udzbenika koji je iskopao u stanicnoj biblioteci. Uznemireno se 
osvrnuvsi, on osvetli blok jos jednom. Nista, naravno, nije razumeo. 

- Sta je to? - upita on, ponovo povukavsi za sobom Mihaila Por- 
firjevica, koji zurno vrati notes u dzep, pokusavajuci da pomeri s mesta 
Vanjecku koji se zbog necega bunio i nezadovoljno vristao. 

- To je pesma - pomalo ljutito, bar se tako ucini Artemu, odgovori 
starac. - U spomen na izginule vojnike. Ja to, naravno, ne mogu doslovce 



147 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



da prevedem, ali ide otprilike ovako: „Umreces. Umrece svi tvoji bliznji. 
Carstva ce nestati. Samo ce jedno ziveti kroz vekove - ratnicka slava iz- 
ginulih." Kako to mlako zvuci na ruskom, je 1' da? A na nemackom pro- 
sto grmi! Der toten tatenrubml Da se najezis! Hm - da... - zastade on 
najednom, postidevsi se svog ushicenja. 

Neko vreme su isli cutke. Za Artema je bila glupost i ljutilo ga je 
to sto su oni sigurno bili poslednji, ne znajuci sta im se desava iza leda, 
a na sve to, jos je morao da staje usred tunela i da cita neku pesmu. Ali 
i protiv svoje volje, on je ponavljao u sebi poslednje stihove i najednom 
se seti Vitalika s kojim je isao na Botanicku bastu. Vitalik - Zanovetalo, 
koga su ubili napadaci koji su pokusali da se probiju na stanicu kroz ju- 
zni tunel. Taj tunel su uvek smatrali bezopasnim, zato su Vitalika, koji je 
jedva napunio osamnaest, postavili tu, a Artem je tada imao tek sesna- 
est. A te su se veceri bas dogovarali da idu kod Zenjke, njemu samo sto 
je neki poznati svercer novu ludaju doneo, neku posebnu... Pogodili su 
ga pravo u glavu, nasred cela samo mala crna rupica, a pozadi pola po- 
tiljka odnelo. I kraj. „Umreces..." Iznenada se vrlo zivo priseti Hantero- 
vog razgovora sa Suhojem, kada je ocuh rekao: ,,A sta ako tamo nema 
niceg? Umres i nema nikakvog nastavka. Kraj. Nista vise. Poneko ce te 
jos pamtiti, ali ne zadugo." „Umrece i tvoji bliznji", ili tako nekako? Ar- 
tema obuze jeza. Kada Mihail Porfirjevic konacno prekide cutanje, to ga 
cak i obradova. 

- A da vam mi slucajno nismo usput? Idete samo do Puskinove? 
Necete valjda tamo da ulazite? Mislim, necete silaziti s pruge? Ja bih vam 
savetovao da to nikako, nikako ne cinite, Arteme. Ne mozete ni da za- 
mislite sta se tamo dogada. Mozda biste mogli s nama do Barikadne? Ja 
bih s velikim zadovoljstvom porazgovarao s vama! 

Artem je opet morao da klima glavom neodredeno i mrmlja nesto 
nerazgovetno: pa nije valjda mogao s prvim prolaznikom razgovarati o 
cilju svog pohoda, pa cak ni s ovim bezazlenim starcem. Mihail Porfirje- 
vic, ne cuvsi sigurno nista, opet zacuta. 

Prilicno dugo su hodali u tisini, iza njih sve bese mirno, ali Artem 
odjednom oseti umor. Uskoro u daljini zasijase vatrice, u pocetku slabo, 
a onda sve jasnije. Priblizavali su se Kovackom mostu. O ovdasnjem po- 
retku nista nije znao, i zato odluci da svoje oruzje skloni podalje. Uvivsi 
ga u potkosulju, on gurnu svoj automat dublje u ranac. 

Kovacki most je bio naseljena stanica, a na oko pedeset metara od 
ulaza na platformu bio je prilicno kvalitetan granicni punkt, istina samo 
jedan, ali s reflektorom, koji je sada bio iskljucen, jer nije bilo potrebe 



148 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



da bude ukljucen, i s mitraljeskim gnezdom. Mitraljez nije bio u funkciji, 
ali je kraj njega sedeo podebeo muskarac u izbledeloj zelenoj uniformi i 
jeo neko meso iz pohabane vojnicke porcije. Jos dvojica ljudi, slicno uni- 
formisanih, s glomaznim automatima na ramenima, detaljno su provera- 
vali dokumenta ljudi koji su izlazili iz tunela. Ka njima se formirala ma- 
nja kolona: od svih onih koji su pobegli sa Kineskog grada, prestigavsi 
Artema, dok se on vukao sa Mihailom Porfirjevicem i Vanjeckom. 

Pustali su sporo i preko volje, nekog momka uopste nisu pustili, i 
on je onda uplaseno stajao sa strane, ne znajuci sta ce biti s njim, s vre- 
mena na vreme pokusavajuci da pride kontroloru, koji bi ga svaki put 
odgurnuo nazad, pozivajuci sledeceg iz reda. Sve su pazljivo pretresali, a 
naocigled svih su muskarca kod kojeg su otkrili neprijavljeni pistolj 
„makarov" najpre izvukli iz reda, a zatim, kada je pokusao da se uspro- 
tivi, vezali i odveli negde. 

Artem se nervozno uzvrteo, predosecajuci nevolju. Mihail Porfirje- 
vic ga je zacudeno gledao, na sta mu Artem dosapnu da je i on naoru- 
zan, ali ovaj samo klimnu glavom, umirujuci ga, i obeca da ce sve biti u 
redu. Nije da mu Artem nije poverovao, ali bilo je krajnje interesantno 
kako ce on to da sredi stvar. A starac se samo zagonetno smeskao. 

Za to vreme polako se primicao red na njih, a granicari upravo kre- 
nuse da preturaju po plasticnom koferu neke pedesetogodisnje nesrecni- 
ce, koja odmah poce da kuka, nazivajuci carinike izrodima, cudeci se ka- 
ko ih zemlja drzi do sada. Artem se u sebi slozi s njom, ali odluci da svo- 
ju solidarnost ipak zadrzi za sebe. Preturajuci pazljivo, strazar uz glasno 
zvizdanje iz gomile prljavog donjeg rublja izvuce nekoliko protivpesadij- 
skih bombi, i spremi se da cuje objasnjenje. 

Artem je bio siguran da ce zena sada ispricati tuznu pricu o unuku 
kome su te uzasne stvari potrebne u njegovom poslu: on, znate, radi kao 
varilac i to mu treba za taj njegov aparat za varenje; ili da ce reci kako je 
te bombe pronasla usput i odlucila da ih odmah preda nadleznim organi- 
ma. Ali uzmakavsi nekoliko koraka unazad, ova prosikta kletvu i potrca 
nazad u tunel, zureci da se sakrije u tami. Mitraljezac ostavi porciju s hra- 
nom i uze svoju masinu, ali jedan od dvojice granicara, ocigledno stariji, 
zaustavi ga pokretom ruke. Ovaj razocarano uzdahnu, pa se opet prihva- 
ti jela, a Mihail Porfirjevic iskoraci, spremno drzeci svoj pasos. 

Neverovatno, ali stariji strazar, koji je upravo bez imalo grize save- 
sti ispreturao celu torbu naizgled potpuno bezazlene zene, brzo prelista 
starceva dokumenta, a Vanjecku i ne pogleda, kao da ga nije ni bilo. Do- 
de red i na Artema. On spremno pruzi suvonjavom brkatom strazaru 



149 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



svoja dokumenta, a ovaj poce pazljivo da zagleda svaku stranicu, poseb- 
no dugo zadrzavajuci svetlost lampe na pecatima. Granicar je najmanje 
pet puta vracao pogled s Artema na fotografiju, vajkajuci se nepoverlji- 
vo, a Artem se za to vreme prijateljski osmehivao, trudeci se da ostavi 
utisak suste nevinosti. 

- Zasto imas sovjetski model pasosa? - na kraju grubo upita stra- 
zar, nemajuci sta drugo da prigovori. 

- Bio sam jos mali dok je bilo pravih. A onda mi je nasa admini- 
stracija izdala na prvom praznom koji se nasao - objasni Artem. 

- Totalni haos - namrsti se brkati. - Otvori ranac. 

Ako bude nasao automat, u najboljem slucaju ce ga vratiti nazad, 
a mogli bi i da ga oduzmu, pomisli Artem, brisuci sa cela izdajnicki znoj. 

Mihail Porfirjevic pride granicaru nedopustivo blizu i zurno mu 
sapnu: 

- Konstantine Aleksejevicu, znate, ovaj mladic je moj poznanik. 
Veoma, veoma pristojan momak, mogu licno da garantujem za njega. 

Granicar koji je otvarao Artemovu torbu i zavlacio ruku u nju, od 
cega se Artem sledi, suvo rece: 

- Pet - i dok je Artem u nedoumici pokusavao da shvati o cemu govo- 
ri, Mihail Porfirjevic izvadi iz dzepa pregrst metaka i zurno odbrojavsi pet, 
tutnu ih u poluotvorenu oficirsku torbu koju je pregledac imao na sebi. 

Ali, u torn trenutku, ruka Konstantina Aleksejevica nastavljala je 
da luta po Artemovom rancu i ocigledno desilo se najgore, jer njegovo 
lice odjednom poprimi ljubopitljivi izraz. 

- Petnaest - hladno rece brkati. 

Klimnuvsi glavom, Artem odbroja jos deset metaka i sasu ih u onu 
istu torbu. Na granicarevom lieu se ne pomeri nijedan misic. On se po- 
meri u stranu i put na Kovacki most je bio Slobodan. Diveci se celicnoj 
izdrzljivosti tog coveka, Artem prode napred. 

Sledecih petnaest minuta su prosli u raspravljanju s Mihailom Por- 
firjevicem, koji je uporno odbijao da uzme od Artema pet metaka, tvr- 
deci da je njegov dug neuporedivo veci, i sve u torn stilu. 

Kovacki most se ni po cemu nije razlikovao od ostalih stanica na 
kojima je Artem boravio tokom svog puta. Isti mermer na zidovima, isti 
granitni pod, jedino su lucni svodovi ovde bili nesto veci, sto je ostavlja- 
lo utisak neobicnog prostora. 

Najneobicnije je bilo nesto drugo: na obema prugama bile su cita- 
ve kompozicije - neverovatno duge, tako ogromne da su ispunjavale go- 
tovo citavu stanicu. 



150 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Prozori su bili osvetljeni toplim svetlom, koje se probijalo kroz ra- 
znobojne zavese, a vrata - gostoljubivo otvorena. 

Od kada zna za sebe, Artem nikada nije imao priliku da vidi nesto 
slicno. Da, ostala su poluizbledela secanja na vozove koji su leteli zavi- 
jajuci sirenama, s blestavim cetvrtastim prozorima - secanja iz ranog de- 
tinjstva, ali su ona bila razvodnjena, nejasna, efemerna, kao i ostale mi- 
sli o onome sto je bilo pre: taman pokusas da se setis nekog detalja, da 
vratis u secanje pojedinosti, sve nestane kao neuhvatljivi lik, iscuri poput 
vode kroz prste, i pred ocima ne ostane nista... A kada je stasao, video 
je jedino zaglavljenu kompoziciju na izlazu iz tunela na Risku i ocerupa- 
ne vagone na Kineskom gradu i Prospektu mira. 

Artem se ukopa u mestu, gledajuci kompoziciju kao opcinjen, pre- 
brojavajuci vagone skrivene u izmaglici na suprotnom kraju platforme, 
pored prelaza na Crvenu liniju. Tamo je usred tame sijao blestavi krug 
elektricnog svetla, a s plafona je visila crvena zastava ispod koje su u sta- 
vu mirno stajala dvojica s automatima u istim zelenim uniformama i sap- 
kama, i s te daljine su delovali minijaturno i smesno, podsecajuci na voj- 
nike igracke. 

Artem je imao tri takva, nekada davno, jos dok je ziveo s mamom: 
jedan komandir, s majusnim pistoljem izvucenim iz futrole, koji je nesto 
vikao, osvrtao se, verovatno pozivajuci svoj odred sa sobom u boj. Dru- 
ga dvojica su s automatima na grudima stajali uspravno. Vojnici su ve- 
rovatno bili iz razlicitih kompleta, i s njima se nikako nije moglo igrati: 
komandir je jurisao u boj, a njegovi dicni vojnici se ukocili na polozaju, 
isto kao granicari Crvene linije, i uopste im nije bilo do borbe. Cudno, 
till vojnika se odlicno secao, a majcinog lica nikako nije uspevao da 
se seti... 

Na Kovackom mostu je vladao prilican red. Osvetljenje je i ovde, 
kao i na VDNP, bilo nuzno, ispod plafona je bila postavljena neka tajan- 
stvena metalna konstrukcija, koja je mozda ranije osvetljavala platfor- 
mu. Osim voza, na stanici nije bilo niceg narocitog. 

- Cuo sam da u metrou ima izvanredno lepih stanica, a kad pogle- 
das, sve su one gotovo iste - podeli on svoje razocaranje s Mihailom Por- 
firjevicem. 

- Sta je s vama, mladicu?! Ima tako lepih, da ne poverujete! Eto, na 
primer, Komsomolska na Krugu je pravi pravcati dvorac! - poce ga stra- 
sno razuveravati starac. Tamo je, znate, na plafonu ogroman pano. Isti- 
na, s Lenjinom i slicnim nistarijama... Jao, sta ja to govorim - naglo zacu- 
ta i sapatom objasni Artemu. - Na stanici je mnogo spijuna, agenata sa 



151 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Sokoljnicke, to jest Crvene linije, izvinite, ja je uvek zovem po starom... 
Tako da ovde treba govoriti tise. Lokalna uprava je kao nezavisna, ali 
nece da se svada s crvenima, i ako ovi nekoga traze, onda ga i dobiju. Da 
ne govorim o ubistvima - sasvim tiho dodade i plasljivo se osvrte oko se- 
be. - Hajde da nademo mesto da predahnemo, ja sam, posteno govore- 
ci, strasno umoran, a i vi, rekao bih, jedva stojite na nogama. Prespava- 
cemo, a onda idemo dalje. 

Artem klimnu glavom: ovaj dan je bio beskonacno dug i uzbudljiv, 
i odmor mu je bio zaista neophodan. 

Zavidljivo uzdahnuvsi, ne skidajuci pogled s kompozicije, Artem 
je koracao iza Mihaila Porfirjevica. Iz vagona je dopirao neciji veseli 
smeh i razgovor, a na vratima pored kojih su prolazili stajali su muskar- 
ci umorni posle napornog rada, puseci sa susedima u prijatnom razgo- 
voru o dogadajima minulog dana. Starice su pile caj, okupljene za sto- 
lom ispod malene sijalice koja je visila na dronjavom kablu, a deca su 
se ludirala. Artemu je sve to bilo neobicno: na VDNP situacija je uvek 
bila napeta, ljudi su stalno bili na oprezu. Da, okupljali su se uvece da 
posede tiho s prijateljima kod nekoga u satoru, ali nikada se nije desa- 
valo da sva vrata budu sirom otvorena, da se sve vidi, da tek tako idu 
jedni kod drugih u goste, da sve vrvi od dece... Ova stanica je stvarno 
bila uspesna. 

- A od cega oni ovde zive? - ne izdrza Artem, sustizuci starca. 

- Da li je moguce da ne znate? - blago se zacudi Mihail Porfirjevic. 
- Pa ovo je Kovacki most! Ovde su najbolji tehnicari metroa, najvece ra- 
dionice. Kod njih donose aparate na popravku sa Sokoljnicke linije, cak 
i s Kruga. Cvetaju, cvetaju. Ovde bi trebalo ziveti! - sanjalacki uzdahnu 
on. - Ali, kod njih je to strogo... 

Artem se naprasno ponada da se i njima mozda posreci da odspa- 
vaju u vagonima, na krevetima. Na sredini dvorane je bio red velikih sa- 
tora, slicnih onima u kojima su oni ziveli na VDNP, a na najblizem je pe- 
dantno po sablonu bilo ispisano: HOTEL. Ispred se napravio veliki red 
od begunaca, ali Mihail Porfirjevic pozva recepcionera na stranu, zazvec- 
ka mesing, sapnu mu nesto volsebno sto je pocinjalo s „Konstantin Alek- 
sejevic", i stvar je bila sredena. 

- Idemo ovde - pokazujuci rukom pozva on, na sta Vanjecka rado- 
sno zamumla. 

Ovde su cak sluzili i caj, koji nije trebalo posebno placati, a duseci 
na podu su bili tako meki da kada legnes na njih, uopste vise nisi zeleo 
da ustanes. Artem je u polulezecem polozaju oprezno duvao u solju s 



152 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



vrelim napitkom, pazljivo slusajuci starca, koji je sa zarom u ocima, za- 
boravivsi na svoju casu, pricao: 

- Nemaju oni vlast na celoj grani. Naravno, o tome niko ne govo- 
ri, i crveni to nikada ne bi priznali, ali Univerzitet nije pod njihovom 
kontrolom, a ni iza Univerziteta takode! Da, da, Crvena linija je samo 
do Sportske. Znate, tamo posle Sportske je dugacak medustanicni pro- 
stor, nekada je to bila stanica Lenjinove planine, onda su je preimenova- 
li, a ja sve po starom. A posle stanice Lenjinove planine, pruga izlazi na 
povrsinu, nekada je tu bio most. I on je, razumete, bio ostecen od eks- 
plozije, pa se jedanput srusio dole u reku, tako da s Univerzitetom nije 
postojala veza od samog pocetka... 

Artem otpi mali gutljaj i oseti neku slatku obamrlost zbog predose- 
canja neceg tajanstvenog i neobicnog, sto je pocinjalo iza ponora nad ko- 
jim su strcale sine razorene Crvene linije daleko na jugozapadu. Vanjec- 
ka je ljutito grizao nokte, zaustavljajuci se tek toliko da bi zadovoljno 
pogledao plodove svog rada, a onda bi ponovo prionuo na posao. Artem 
ga pogleda gotovo sa simpatijom i oseti zahvalnost prema dragom dete- 
tu, zato sto cuti. 

- Znate, mi imamo mali kruzok na Barikadnoj - rasejano se 
osmehnu Mihail Porfirjevic. - Okupljamo se uvece, ponekad nam dodu 
i s Ulice 1905. godine, a kako su i s Puskinove proterali sve one koji dru- 
gacije misle, pridruzio nam se i Anton Petrovic... Glupost, naravno, to su 
knjizevne sedeljke, ali se ponekad i o politici povede rec... Ni tamo, zna- 
te, ne vole bas previse obrazovane ljude, na Barikadnoj, sta se sve moze 
cuti; i da je to usljiva inteligencija i peta kolona. Tako da se mi skriva- 
mo. A eto, Jakov Josifovic rece da Univerzitet, navodno, nije unisten. Da 
im je poslo za rukom da blokiraju tunele i da tamo jos uvek ima ljudi. 
To nisu samo ljudi, vec... Razumete, tamo je nekada bio Moskovski dr- 
zavni univerzitet, i po njemu je stanica i dobila ime. I tako se navodno 
deo profesure spasao, a takode i studenata. Ispod univerziteta su bila 
ogromna sklonista, izgradena jos u staljinistickom dobu, koja su, po 
mom misljenju, posebnim prolazima bila povezana s metroom. I tako je 
tamo stvoren svojevrstan intelektualni centar, znate... Ali to su sigurno sa- 
mo legende. I da tamo vladaju obrazovani ljudi, sve tri stanice i sklonista 
vodi rektor, a na celu svake stanice je dekan - a sve ih biraju na odrede- 
ni period. Nauka tamo ne stagnira - ipak su tu studenti, znate, postdiplom- 
ci, profesori! Kultura se odrzava, ne kao kod nas, nesto pisu, i ne zabora- 
vlja se nase naslede... A Anton Petrovic je cak pricao da mu je jedan po- 
znanik, inzenjer, u poverenju ispricao da su oni tamo cak pronasli nacin 



153 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



da izadu na povrsinu, sami su napravili zastitna odela, i da su u metrou 
ponekad vidali njihove istrazivace... Slozicete se da zvuci neverovatno! - 
vise kao pitanje dodade Mihail Porfirjevic, gledajuci Artema u oci, a ovaj 
u njegovom pogledu prepoznade plasljivu, umornu nadu, pa se iskaslja i 
odgovori sto je mogao sigurnije: 

- Zasto? Zvuci sasvim realno! Eto, pa postoji i Polis, na primer... 
Cuo sam da i tamo takode... 

- Da, cudesno je mesto taj Polis, ali kako doci do njega? A osim to- 
ga, pricali su mi da je u Savetu vlast opet pripala vojnicima... 

- U kakvom Savetu? - Artem podize obrve. 

- Kako kakvom? Polisom upravlja Savet sastavljen od najautorita- 
tivnijih ljudi. A tamo su, znate, ljudi od autoriteta ili bibliotekari, ili voj- 
nici. O Biblioteci, sasvim sigurno, nema potrebe ni govoriti, ali drugi 
ulaz na Polis nekada se nalazio bas kod zgrade Ministarstva odbrane, 
koliko se secam, ili je, u svakom slucaju, bio tu negde, i deo generalsta- 
ba uspeo je tada da se evakuise. U samom pocetku vojnici su uzeli vlast 
i Polisom je vladala svojevrsna hunta, znate. Ali se ta njihova vladavina 
ljudima nije bas previse svidela, pa je bilo nereda, moglo bi se reci cak 
dosta krvoprolica, no to je bilo davno, mnogo pre rata s crvenima. Tada 
su morali da ucine neke ustupke, napravljen je taj Savet. I tako se desilo 
da su se u njemu stvorile dve frakcije - bibliotekari i vojnici. Vrlo cudan 
spoj, naravno. Znate, tesko da su vojnici u svom predasnjem zivotu sre- 
li mnogo zivih bibliotekara. A ovde se tako pogodilo. A medu tim frak- 
cijama, razume se, traje neprestana kavga: cas uzmu vlast jedni, cas dru- 
gi. Dok je trajao rat s crvenima, odbrana je bila vaznija od kulture, i ge- 
nerali su bili u prednosti. S povratkom mirnog zivota, bibliotekari su po- 
novo odneli prevagu. I tako je to kod njih, poput klatna, razumete, sve 
vreme. Cujem da su vojnici ucvrstili svoje pozicije, pa tamo opet trenira- 
ju strogocu, znate, policijski sat i druge zivotne radosti - nasmeja se ti- 
ho Mihail Porfirjevic. - Sada do tamo nije nista lakse stici nego do Sma- 
ragdnog grada... Tako mi izmedu sebe zovemo Univerzitet i stanice oko 
njega, onako, u sali... Pa, mora se ili preko Crvene linije, ili preko Han- 
ze, a tuda je nemoguce proci, to vamje jasno. Ranije, pre fasista, moglo 
se preko Puskinove na Cehovljevu, a tamo postoji prelaz i do Borovicke. 
Doduse los, ali dok sam bio mladi, desavalo se da sam i u njega zalazio. 

Artem ne propusti da pita sta je to tako lose u torn medustanicnom 
prostoru, a starac preko volje odgovori: 

- Tamo je, razumete, nasred tunela potpuno izgorela cela kompozi- 
cija. Odavno nisam bio tamo, ne znam kako je sada, ali ranije su na sedi- 



154 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



stima sedeli i lezali ugljenisani ljudi... Zaista uzasno. Ja ne znam sta se 
tamo tacno desilo, pitao sam i svoje poznanike, i niko nije znao pouzdano 
da mi kaze. Kroz taj voz je veoma tesko proci, a nemoguce je zaobici ga, 
jer se tunel poceo obrusavati i sve je oko vagona zatrpano zemljom. U 
vozu i u vagonima, cini mi se, desavaju se grozne stvari, tesko mi je da 
to objasnim, a inace sam ateista i uopste ne verujem u te misticke besmi- 
slice... Tada sam svaljivao krivicu na pacove i druga razna stvorenja... A 
sada vise ni u sta nisam ubeden. 

Te reci izazvase kod Artema mracna secanja na buku u tunelima na 
njegovoj liniji, i on ne izdrza, na kraju, da ne isprica sta se desilo s nje- 
govim odredom, a zatim i s Burbonom, pa posle kratkog dvoumljenja, 
pokusa da ponovi objasnjenja koja mu je dao Kan. 

- Ma hajte, molim vas, sta vam je, pa to je potpuna glupost! - od- 
mahnu rukom Mihail Porfirjevic, strogo podizuci obrve. - Vec sam slu- 
sao o tim stvarima. Secate se, pominjao sam vam Jakova Josifovica? On 
je, eto, fizicar, i objasnjavao mi je da se psiha moze narusiti kada se na 
ljude deluje zvukom na sasvim niskim, za uho necujnim frekvencijama, 
oko sedam herca, ako se ne varam, ako mi nije sve izvetrilo iz glave... A 
zvuk moze da se desi i sam od sebe, usled nekih prirodnih procesa kao 
sto su tektonska pomeranja i jos kojesta, nisam bas pazljivo slusao... Ali 
duse umrlih? U cevima? Nemojte, molim vas... 

Bilo je interesantno s ovim starcicem. Sve o cemu je on pricao Ar- 
tem nikada ranije ni od koga nije cuo, pa cak je i metro posmatrao iz ne- 
kog drugog ugla, staromodnog, zabavnog, a svim srcem je ceznuo za po- 
vrsinom, jer mu je ovde bilo neudobno kao i prvih dana. I Artem, koji se 
cesto prisecao svade izmedu Suhoja i Hantera, upita: 

- A sta vi mislite... Hocemo li mi... mislim na ljude... Hocemo li se 
vratiti gore? Na povrsinu? Hocemo li uspeti da prezivimo i da se vratimo? 

I momentalno zazali sto je to pitao, jer starac ostade kao izduvani 
balon, kao da mu je svojim pitanjem kao nozem presekao sve vene, pa 
tiho, potpuno bezivotnim glasom procedi: 

- Ne verujem. Ne verujem. 

- Ali ja sam cuo da su postojali i drugi metropoliteni, u Piteru, i u 
Minsku, i u Novgorodu - prisecao se Artem napamet naucenih imena, 
koja su za njega uvek bila samo ljuska, forma bez ikakvog smisla. 

- Ah, kako je Piter bio lep grad! - ne odgovorivsi mu, tuzno uzdahnu 
Mihail Porfirjevic. - Isakij, znate li... Pa Admiralitet, s tim svojim siljkom... 
Kakva ljupkost, kakva gracioznost! A uvece na Nevskom - ljudi, buka, 
guzva, smeh, deca sa sladoledom, mlade, zgodne devojke... Odjekuje 



155 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



muzika... Leti pogotovo, tamo je retko kada lepo vreme leti: onako da je 
suncano i vedro plavo nebo, ali kada se desi... I tada se, znate, nekako 
lako dise... 

Njegove oci se zaustavise na Artemu, ali je gledao kroz njega, a po- 
gled mu se gubio u zamisljenoj daljini, gde su se u jutarnjoj sumaglici na- 
zirale nestvarne siluete zdanja danas pretvorenih u prah, a Artemu se ci- 
nilo da bi ugledao tu sliku ako bi pogledao preko ramena. Starac ucuta, 
tesko uzdahnuvsi, a Artem odluci da ne dira u njegove uspomene. 

- Da, zaista su postojali i drugi metropoliteni, osim moskovskog. 
Mozda su se jos negde ljudi spasli... Ali, razmislite sami, mladi covece! - 
Mihail Porfirjevic upre cvornovatim prstom ka povrsini. - Koliko godi- 
na je proslo, i nista. Ni traga, ni glasa. Zar se za tolike godine ne bismo 
pronasli da je imao ko da trazi? Ne - saze on glavu - ne verujem... 

A onda, posle petominutnog cutanja, jedva cujno, obracajuci se vi- 
se samom sebi nego Artemu, uzdahnu: 

- Boze, kakav smo svet mi unistili... 

U satoru zavlada mucna tisina. Vanjecka je spavao poluotvorenih 
usta, pomalo hrcuci, uljuljkan njihovim tihim razgovorom, povremeno 
cvileci kao kuce. Mihail Porfirjevic ne prozbori vise ni rec, i mada je Ar- 
tem bio siguran da jos nije zaspao, ne htede da mu staje na muku, vec 
zatvori oci i pokusa da zaspi. 

Mislio je da ce ga posle svega sto mu se desilo u torn beskonacno 
dugom danu san ophrvati u trenutku, ali je vreme proticalo sporo, spo- 
ro, a dusek koji mu se donedavno cinio mekim pritiskao mu je bok, pa 
se dugo prevrtao, dok na kraju ne nade udoban polozaj. A u usima su 
mu neprestano odzvanjale poslednje starceve reci pune bola. Ne. Ne ve- 
rujem. Ne mogu se vratiti svetlucavi bulevari, grandiozna arhitektonska 
zdanja, laki prijatni povetarac u toplim letnjim vecerima koji je mrsio 
kosu i milovao lice, ne moze se vratiti ono nebo, ono vise nikada nece bi- 
ti onakvo kakvim ga je opisivao starac. Sada je nebo - grubi tunelski pla- 
fon ispresecan trulim instalacijama, i tako ce zauvek biti. A nekada je 
ono bilo - kako je ono rekao? Azurno? Bistro?... Cudno je bilo to nebo, 
gotovo kao i ono koje je Artem video onda na Botanickoj basti, isto ta- 
ko osuto zvezdama, ali ne modrosivo, vec tamnoplavo, iskricavo i rado- 
sno... I zgrade su sigurno bile ogromne, ali nisu gusile svojom masom, 
ne, bile su svetle i lake, kao da su satkane od slatkog vazduha, lebdele su 
gotovo ne dodirujuci zemlju, a njihove konture gubile su se u beskonac- 
nim visinama. A okolo je bilo more ljudi! Artem nikada ranije nije video 
tako mnogo ljudi na jednom mestu, osim mozda na Kineskom gradu, ali 



156 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



ovde ih je bilo jos vise, i ceo prostor u podnozju kiklopskih zgrada i oko 
njih vrveo je od ljudi. Oni su setali okolo, a medu njima je bilo neobic- 
no mnogo dece koja su nesto jela, valjda taj sladoled. Artem cak htede 
da zamoli jednog od njih da proba, nikada nije jeo pravi sladoled, a ka- 
da je bio mali, silno je zeleo makar truncicu. Ali nigde se nije mogao ku- 
piti, fabrike slatkisa odavno su proizvodile samo bud i pacove, pacove i 
bud. A decica su, lizuci svoje poslastice, sve vreme bezala od njega uz 
smeh, spretno se vracajuci, ali on ipak nije uspevao da vidi nijedno lice. 
I Artem vise nije znao sta u stvari zeli da uradi: da proba sladoled, ili da 
vidi lice deteta, da se uveri da li ih ta deca uopste imaju... I odjednom ga 
spopade strah. 

Vazdusasti obrisi zgrada pocese polako da se zgusnjavaju, tamne, i 
kroz neko vreme su preteci lebdeli iznad njega, a onda su pocele da mu 
se primicu sve blize i blize. Artem je nastavljao da juri za decom, i poce 
da mu se cini da njihov smeh vise nije zvonak i radostan vec nekako zlo- 
ban i zastrasujuci, pa skupi svu preostalu snagu i ipak uhvati jednog ma- 
lisana za rukav. Ovaj se otimao i grebao kao davo, ali Artem ga zgrabi 
za vrat celicnim stiskom, i na kraju uspe da mu vidi lice. Riknuvsi i iske- 
zivsi zube, on trgnu vratom, pa pokusa da ujede Artema za ruku, a ovaj 
ga u panici odgurnu, da bi decak, skocivsi iz klececeg polozaja, zabacio 
glavu i udario u dugi i jezivi lelek od kog je Artem bezao sa VDNR A de- 
ca koja su trcala na sve strane pocese da se zaustavljaju i polako, po- 
strance, ne gledajuci ga, da se priblizavaju, a iza njihovih leda su se uz- 
dizale sada sasvim erne gromade zgrada, koje kao da su se takode pome- 
rale ka njemu... A zatim deca, koja popunise ono malo praznog mesta iz- 
medu gigantskih zgradurina, prihvatise Vanjeckin lelek ispunjen zivotinj- 
skom mrznjom i ledenom tugom i pocese da se vracaju ka Artemu. Ume- 
sto lica imali su erne kozne maske s krezubim ustima i masnim okruglim 
ocima bez beonjaca i zenica. 

I odjednom se zacu glas koji Artem nikako nije mogao da prepo- 
zna, veoma tih, tako da ga je grozni lelek nadjacavao, ali je glas uporno 
ponavljao jedno te isto, a Artem je pokusavao da ga cuje, ne obracajuci 
paznju na decu koja su prilazila sve blize, pa je naposletku razabrao da 
je to bilo: „Moras da ides." A onda jos jednom. I opet. Artem prepozna- 
de glas. Bio je Hanterov. 

On otvori oci i zbaci pokrivac. U satoru bese mracno i vrlo zagu- 
sljivo, glava mu bese teza od olova, a misli su se rojile tesko i lenjo. Artem 
nikako nije mogao da dode sebi, da shvati koliko je vremena prespavao, 



157 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



je li vreme da ustane i da se sprema za put, ili bi mozda mogao da se 
okrene na drugu stranu i sanja nesto lepse. 

U torn trenutku satorsko krilo se podize i u napravljenom otvoru 
se promoli glava upravo onog granicara koji je pustao na Kovacki most. 
Konstantin... Kako li mu bese prezime? 

- Mihaile Porfirjevicu! Mihaile Porfirjevicu! Ustaj brze! Mihaile 
Porfirjevicu! Sta mu je, da nije umro? - I ne obracajuci paznju na Arte- 
ma koji se tresao od straha ispred njega, ude u sator i poce da drmusa 
starca koji je spavao. 

Prvi se probudi Vanjecka i grozno zamumla. Pridoslica uopste ne 
obrati paznju na njega, a kada Vanjecka pokusa da ga zgrabi za ruku, 
opali mu jaku sljagu. Naposletku se probudi i starac. 

- Mihaile Porfirjevicu, ustaj brze! - zabrinuto prosaputa granicar. 
- Morate ici! Crveni zahtevaju tvoju ekstradiciju, zbog klevete i neprija- 
teljske propagande. Vec sam ti govorio: nemoj ovde, nemoj na nasoj su- 
gavoj stanici da pricas o svom univerzitetu! Jesi li me poslusao? 

- Dozvolite, Konstantine Aleksejevicu, otkud sad to? - izgubljeno 
zavrte glavom starac, stenjuci i ustajuci s lezaja. - Nista ja nisam ni pri-, 
cao, kakva propaganda, boze sacuvaj, samo sam ovom mladom coveku 
ispricao, ali diskretno, bez svedoka... 

- I mladog coveka povedi sa sobom! Ti znas kakva je stanica tu po- 
red nas. Odvesce vas na Lubjanku i creva ce vam prosuti, a ovog tvog 
momka ce uza zid, da ne brblja previse! Hajde, pozuri, sta se skanjeras, 
samo sto nisu stigli! Oni tamo jos vecaju sta da traze od crvenih zauz- 
vrat, zato pozuri! 

Artem je u torn trenutku vec bio na nogama, s rancem na ledima. 
Jedino nije znao da li da uzima oruzje, ili ce se zavrsiti bez toga. Starac 
se takode uzmuva i kroz nekoliko minuta oni su vec zurno koracali pru- 
gom, pri cemu je Konstantin Aleksejevic licno prekrio Vanjecki usta ru- 
kom, mucenicki se mrsteci dok je starac bacao zabrinute poglede na nje- 
ga, plaseci se da granicar ne zavrne siju decaku. 

U tunelu koji je vodio ka Puskinovoj, stanica je bila mnogo bolje 
obezbedena. Prosli su kroz dva kordona, na sto i dvesta metara od izla- 
za. Na blizem je bila betonska barikada sa spoljne strane zatrpana ze- 
mljom, koja je presecala prugu, ostavljajuci samo uski prolaz u zidu, le- 
vo od nje - telefonski aparat i kabal koji je vodio do Kovackog mosta, 
sigurno do staba, sanduci municije i dresina koja je patrolirala na till sto 
metara. Na daljem su bile obicne vrece s peskom, mitraljez i reflektor, 



158 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

kao i s druge strane. Na oba punkta su stajali strazari, ali ih Konstantin 
Aleksejevic provede kroz sve kordone, izvede do granice i umorno rece: 

- Hajdemo, ispraticu te jos pet minuta. Bojim se da ne smes vise 
ostati ovde, Mihaile Porfirjevicu - govorio je granicar dok su polako isli 
ka Puskinovoj. - Nisu ti ni stare grehe oprostili, a ti opet po starom. Cuo 
sam da se drug Moskvin licno interesovao? No, dobro, nesto cemo smi- 
sliti. Oprezno preko Puskinove! - posavetova on, zaostajuci iza njih i ne- 
stajuci u tami. - Ne zadrzavaj se! Nasi ih se, vidis, plase! Srecno! 

Posto nisu imali kuda da zure, begunci usporise korak. 

- Cime ste im to napakostili? - upita Artem zainteresovano gleda- 
juci starca. 

- Vidite, nimalo ih ne volim, i za vreme rata... U stvari, razumete, 
mi smo u nasem kruzoku pisali nekakve tekstove. A Anton Petrovic, ko- 
ji je tada jos uvek ziveo na Puskinovoj, imao je pristup stamparskoj ma- 
sini koju su neki ludaci dovukli iz „Vesti"... I on je to stampao. 

- A granica kod crvenih deluje sasvim bezazleno: samo dva cove- 
ka, vijori zastava, nikakvih utvrdenja, nista, nije kao na Hanzi... - seti se 
najednom Artem. 

- Naravno! S te strane je sve bezbedno, zato sto je kod njih najve- 
ci pritisak na granicu iznutra, ne spolja - zajedljivo se nasmeja Mihail 
Porfirjevic. - Tamo su utvrdenja, a ovde samo dekoracija. 

Nastavise u tisini, svako obuzet svojim mislima. Artem je osluski- 
vao svoj osecaj za tunel. Ali cudna stvar, i ovaj i prethodni medustanic- 
ni prostor, od Kineskog grada do Kovackog mosta, bili su nekako pra- 
zni, u njima se bas nista nije osecalo, nista ih nije ispunjavalo, bila je to 
potpuno bezdusna konstrukcija... 

Misli mu odlutase na malopredasnji kosmar. Njegove pojedinosti 
vec su bledele, osim nejasnog zastrasujuceg secanja na decu bez lica i na 
nekakve erne gromade na nebeskom svodu. Ali taj glas. 

Nikako mu nije polazilo za rukom da zavrsi misao. Ispred se zacu 
poznata mrska cika i suskanje kandzi, zatim ih zapahnu zagusljivo-otu- 
zni smrad tela u raspadanju i kada slaba svetost lampe konacno dopre 
do mesta odakle su dolazili zvuci, ugledase takvu sliku da Artem pomi- 
sli da bi mozda ipak bolje bilo vratiti se crvenima. 

Pored tunelskog zida, licem ka zemlji, lezala su tri naduvena tela s 
rukama vezanim na ledima zicom, koja su pacovi vec prilicno pojeli. Priti- 
skajuci nos rukavom jakne da ne bi osecao otuzno-otrovni miris, Artem 
se naze ka telima, osvetlivsi ih. Bili su goli, samo u gacama, i na njihovim 



159 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



telima ne bese nikakvih rana. Ali kosa na glavi svih bila je slepljena sko- 
relom krvlju, posebno na mestu oko erne rupe od metka. 

- U potiljak - zakljuci Artem, trudeci se da mu glas zvuci mirno, 
osecajuci nagon za povracanjem. 

Mihail Porfirjevic pokri rukom usta, a oci mu zasijase. 

- Sta rade, boze, sta oni rade! - rece promuklo. - Vanjecka, ne gle- 
daj, ne gledaj, dodi ovamo! 

Ali Vanjecka, ne pokazujuci ni najmanju uznemirenost, cucnu po- 
red najblizeg tela i poce usredsredeno da ga bocka prstom, radosno mu- 
cuci. 

Zrak svetla skliznu ka gornjem delu zida i osvetli komadic grubog 
izguzvanog papira, zalepljenog tacno iznad tela u visini ociju. Ispod sli- 
ke orlova s rasirenim krilima, bio je naslov ispisan gotikom: Vierter Reich, 
a ostalo je bilo na ruskom: „Tamnoputima zabranjen pristup na trista 
metara od Velikog Rajha", s jasno odstampanim znakom „Zabranjen 
prolaz" - crnom konturom coveculjka u precrtanom krugu. 

- Olos - kroz stisnute zube procedi Artem. - Jer imaju kosu druga- 
cije boje?... 

Starac samo tuzno klimnu glavom i povuee za okovratnik Vanjec- 
ku, koji je bio potpuno okupiran proucavanjem tela, ne zeleci da ustane 
iz cuenja. 

- Vidim da nasa stamparska masina jos uvek radi - tuzno primeti 
Mihail Porfirjevic, pa krenuse dalje. 

Putnici su napredovali sve sporije i sporije, a nakon dva minuta na- 
idose na siluetu orla rasirenih krila naslikanu crvenom bojom na zidu i 
natpis ,,300 m". 

- Jos trista metara - primeti Artem, uznemireno osluskujuci eho 
pseceg laveza koji se cuo u daljini. 

Na sto metara od stanice, zaslepi ih jaka svetlost, i oni stadose. 

- Ruke iza glave! Ne mrdajte! - zagrme snazni glas nekoga ko je vi- 
kao iz sve snage. 

Artem poslusno stavi obe ruke na potiljak, a Mihail Porfirjevic ih 
podize uvis. 

- Rekao sam svima da stave ruke iza glave! Krenite polako napred! 
Bez naglih pokreta! - nastavljao je da vice glas, a Artem nikako nije mo- 
gao da vidi kome pripada, jer mu je svetio bilo upereno pravo u oci, a 
ostar bol ga je prisiljavao da obori pogled. 

Presavsi sitnim koracima odredeno rastojanje, oni opet pokorno 
stadose, a reflektor konacno pomerise u stranu. 



160 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Na torn mestu je bila prva barikada, koju su cuvala dvojica grma- 
lja s automatima i jos jedan covek s kuburom za pojasom, svi u maskir- 
nim uniformama, s crnim beretkama nakoso naherenim na obrijanim 
glavama. Na rukavima su ponosno nosili bele trake - nesto sto je pod- 
secalo na nemacku svastiku, ali ne sa cetiri nego s tri kraka. Nedaleko 
odatle nazirale su se tamne figure jos nekoliko ljudi, a pod nogama jed- 
nog od njih sedeo je pas koji je nervozno zavijao. Na okolnim zidovima 
bili su iscrtani krstovi, orlovi, lozinke i pogrde na racun svih onih koji 
nisu Rusi. Jedna od njih zbuni Artema, jer je delimicno bila napisana na 
nemackom. Na vidnom mestu ispod nagorelog komadica platna sa silu- 
etom orla i trokrakom svastikom, stajao je prijatno osvetljen plasticni 
znak s nesrecnim crnim covekom, a Artemu pade na pamet da im je to 
sigurno crveni kutak. 

Jedan od strazara iskoraci napred i upali dugacku baterijsku 1am- 
pu koja je licila na stap, drzeci je u podignutoj ruci u visini glave. Bez 
zurbe obide oko sve trojice, pazljivo im zagledajuci lica, ocito pokusava- 
juci da nade neke neslovenske crte. Ali su njihova lica, s izuzetkom Va- 
njecke, na cijem je lieu bio pecat njegove bolesti, bila tipicno ruska, na 
sta on skloni lampu i razocarano sleze ramenima. 

- Dokumenta! - zatrazi on. 

Artem spremno pruzi svoj pasos, a Mihail Porfirjevic sa zakasnje- 
njem poce da po unutrasnjem dzepu trazi svoj, ali ga na kraju nade. 

- A gde su vam dokumenti za ovo? - prezrivo pokaza stariji na Va- 
njecku. 

- Znate, stvar je u tome, sto je decak... - poce da objasnjava starac. 

- Ti-si-ii-na! Ja sam za tebe 'gospodin oficir'! Na pitanja odgovaraj 
precizno! - izdera se na njega kontrolor, a lampa poskoci u njegovoj ruci. 

- Gospodine oficiru, vidite i sami, decak je bolestan, nema pasos, 
jos je mali, shvatate, evo pogledajte, on je upisan ovde kod mene, evo iz- 
volite... - mucao je zapanjeni Mihail Porfirjevic, upitno gledajuci oficira, 
pokusavajuci da u njegovim ocima pronade makar iskricu saosecanja. 

Ali ovaj je nepomicno stajao, uspravan i neumoljiv, kao stena, lice 
mu je takode bilo kameno, i Artema ponovo obuze zelja da ubije coveka. 

- Gde je ovde fotografija? - obrecnu se oficir, dosavsi do zeljene 
stranice. 

Vanjecka, koji je do tada bio miran, napeto se zagledavsi u siluetu 
psa, s vremena na vreme ushiceno mumlajuci, preusmeri svoju paznju na 
kontrolora, i na Artemov uzas, iskezi zube i besno zareza. Artem se toli- 
ko uplasi za njega, da u trenutku zaboravi i svoju netrpeljivost prema 



161 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



torn stvorenju i to sto je i sam nekoliko puta bio u iskusenju da ga po- 
steno odalami. 

Kontrolor mahinalno koraknu unazad, neprijateljski odmeri Va- 
njecku, i procedi: 

- Sklonite to. Brzo. Hi cu to uraditi ja. 

- Oprostite, molim vas, gospodine oficiru, on nije svestan sta radi 
- zacudeno je Artem slusao sopstveni glas. 

Mihail Porfirjevic ga je gledao sa zahvalnoscu, a kontrolor, brzo 
prelistavsi njegov pasos, vrati mu ga natrag i hladno rece: 

- Vas nisam nista pitao. Mozete ici. 

Artem napravi nekoliko koraka napred i ukoci se, osecajuci da mu 
noge otkazuju. Oficir koji se ravnodusno okrete od njega, ponovi pita- 
nje o fotografiji. 

- Vidite, stvar je u tome - poce Mihail Porfirjevic i dosetivsi se do- 
dade - gospodine oficiru, stvar je u tome da mi tamo nemamo fotogra- 
fa, a na drugim stanicama to kosta neverovatno puno, ja jednostavno ni- 
sam imao novca da napravim taj snimak... 

- Skidajte se! - prekide ga ovaj. 

- Molim vas da nam oprostite? - jedva cujno prozbori Mihail Por- 
firjevic, a noge pocese da mu se tresu. 

Artem skide ranac i spusti ga na pod, uopste ne razmisljajuci o to- 
me sta radi. Postoje stvari koje ne zelis da radis, zaklinjes se sebi da ih 
neces raditi, zabranjujes, a onda se one dese same od sebe. Nisi cak u sta- 
nju ni da razmisljas o njima, one su izvan centara misljenja: dese se i to 
je to, ostaje ti samo da se zacudeno osvrces za sobom i da ubedujes sebe 
da tu nema nimalo tvoje krivice, da se sve desilo tek tako. 

Ako ih sada poskidaju i povedu prema tristotom metru, Artem ce 
dohvatiti automat, prebacice ga na rafalnu paljbu i postarace se da po- 
bije sto je moguce vise ovih cudovista u maskirnim uniformama, dok ga 
ne ubiju. Vise nista nije imalo smisla. Nije bilo vazno sto je prosao tek 
jedan dan od kada je sreo Vanjecku i starca. Nije vazno sto ce ga ubiti. 
Sta ce biti s VDNP? Ne treba misliti o tome sta ce biti posle. Postoje stva- 
ri o kojima jednostavno ne treba misliti. 

- Skidajte se! - naglasavajuci svaki slog, ponovi oficir. - Pretres! 

- Dozvolite... - promuca Mihail Porfirjevic. 

- Ti-si-ii-na! - povika ovaj. - Brze! - I potkrepljujuci svoje reci rad- 
njom, dohvati pistolj iz futrole. 

Starac poce zurno da otkopcava dugmad na jakni, a kontrolor uperi 
ruku s pistoljem u stranu, posmatrajuci cutke kako ovaj svlaci potkosulju, 



162 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

nespretno skacuci na jednoj nozi, svlaci cizme, kolebajuci se da li da ot- 
kopca kais na pantalonama. 

- Brze! - razjareno prosikta oficir. 

- Ali, nelagodno je, znate... - poce Mihail Porfirjevic, ali ga kon- 
trolor, naposletku izgubivsi zivce, snazno udari pesnicom u zube. 

Artem skoci napred, ali ga u torn trenutku dohvatise dve snazne ru- 
ke, i koliko god da se otimao, bilo je uzalud. 

Onda se dogodi nesto potpuno neocekivano. Vanjecka, koji je bio 
gotovo dva puta nizi od razbojnika s crnom beretkom, odjednom se na- 
kostresi i sa zivotinjskim krikom jurnu na mucitelja. Kako ovaj nije oce- 
kivao nista slicno od invalida, Vanjecka uspe da ga ujede za levu ruku, i 
cak da ga udari pesnicom u grudi. Ipak, oficir se u sekundi pribra, od- 
gurnu Vanjecku od sebe, koraknu unazad i ispruzivsi ruku s pistoljem, 
povuce obarac. 

Pucanj, pojacan ehom praznog tunela, zaglusi bubne opne, ali se 
Artemu ucini da je ipak cuo kako je Vanjecka zajecao, padajuci na ze- 
mlju. On se jos ljuljao oborene glave, drzeci se obema rukama za sto- 
mak, kada ga oficir vrhom cizme obori na leda i s osecajem gadenja na 
lieu povuce obarac jos jednom, nisaneci u glavu. 

- Ja sam vas upozoravao - dobaci on hladno Mihailu Porfirjevicu, 
koji je, skamenivsi se, otvorenih usta gledao Vanjecku, dok mu je u gru- 
dima uzasno skripalo. 

U torn trenutku Artemu pade mrak na oci, i on oseti u sebi takvu 
snagu da zaprepasceni vojnik umalo ne pade na zemlju kada se otrze na- 
pred. Za Artema se vreme oduzi i bilo ga je sasvim dovoljno da dohvati 
rucku automata, repetira, i rafalom kroz ranac pokosi oficira pravo kroz 
pegave grudi. 

Jedva da je uspeo sa zadovoljstvom da primeti kako rupe od meta- 
ka na zelenoj maskirnoj uniformi formiraju crnu liniju. 



163 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



GLAVA 9 



DU STIRBST 

(UMRECES) 



N a vesanje - zakljuci komandant. 

Odjeknuse aplauzi, nemilosrdno parajuci bubne opne. 

Artem s mukom podize glavu i pogleda oko sebe. Uspevao je da 
otvori samo jedno oko, drugo je bilo sasvim zatvoreno - njegovi isledni- 
ci trudili su se bas iz sve snage. Nije ni cuo bas najbolje, zvuci kao da su 
se bukvalno probijali kroz debeo sloj vate. Zubi su izgleda bili svi tu. 
Mada, s druge strane, sta ce njemu sada uopste zubi? 

Opet onaj, svuda isti, vec pomalo monotoni beli mermer. Ispod ta- 
vanice masivni zelezni lusteri, u kojima su nekada sigurno bile elektric- 
ne sijalice. Sada su iz njih strcale cadave lojane svece, iznad kojih je pla- 
fon bio potpuno crn. Na celoj stanici gorela su samo dva takva lustera, 
na samom kraju, odakle je nagore vodilo siroko stepeniste, i na torn me- 
stu gde je bio Artem, u sredini dvorane, na stepenistu mostica na ulazu 
u bocni prolaz na drugu liniju. 

Mnogo lucnih svodova s gotovo neprimetnim stubovima, s puno 
praznog prostora. Zar je to stanica? 

- Kazna ce biti izvrsena sutra u pet sati ujutru na stanici Tverska - 
precizirao je debeli koji je stajao pored komandanta. 

Kao i njegov pretpostavljeni, nije imao na sebi zelenu maskirnu 
uniformu vec crni mundir sa sjajnom zlatnom dugmadi. I njih dvojica su 
imali erne beretke, ali ne tako velike i ne tako grubo sasivene kao kod 
ostalih vojnika u tunelu. 



164 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Bilo je ovde mnostvo crteza orlova, trokrakih svastika, s lozinkama 
i izrekama na sve strane, pazljivo, s ljubavlju iscrtanih gotskim slovima. 

Pokusavajuci krajnjim naporom da se usredsredi na reci, koje su iz- 
gledale kao da ce se svakog casa rasplinuti, Artem procita: „ METRO - 
RUSIMA!", „TAMNOPUTI - NA POVRSINU!", „SMRT PACOVO- 
JEDCIMA!" Bilo je i onih apstraktnijeg sadrzaja: „NAPRED U PO- 
SLEDNJU BITKU ZA VELICANSTVENOST RUSKOG DUHA!", 
„OGNJEM I MACEM U METROU CEMO ZAUVEK USPOSTAVITI 
RUSKU VLAST!", zatim nesto od Hitlera na nemackom, i sasvim neu- 
tralno „U ZDRAVOM TELU - ZDRAV DUH". Poseban utisak je na 
njega ostavio natpis ispod odlicnog portreta odvaznog vojnika jakih vi- 
lica i snazne brade i zene odlucnog izgleda. Bili su naslikani iz profila, pa 
je muskarac pomalo zaklanjao svoju ratnu drugaricu. „SVAKI MUSKA- 
RACJEVOJNIK, SVAKA ZENAJE MAJKA VOJNIKA" - glasila je pa- 
rola. Svi ti natpisi i crtezi su iz nekog razloga vise interesovali Artema ne- 
go komandantove reci. 

Pravo ispred njega, iza pregrade, cuo se zagor mase. Nije tu bilo 
mnogo ljudi, i svi su oni bili nekako neupadljivo obuceni, pretezno u ve- 
trovke i izmascene radne bluze. Zena gotovo da nije bilo, i ako je to bi- 
la realna slika, vojnicima bi uskoro trebalo da bude kraj. Artemu glava 
pade na grudi, vise nije imao snage da je drzi uspravno; da ga dva pleca- 
ta strazara s beretkama nisu pridrzavala za misice, on bi sigurno pao. 

Ponovo oseti mucninu, zavrte mu se u glavi, i vise mu nije bilo do 
ironije. Artemu se ucini da ce se sruciti pred svim tim ljudima. 

Polako ga je obuzimala potpuna ravnodusnost prema onome sto 
mu se desava. U njemu je jedino jos bilo prisutno apstraktno interesova- 
nje za okolinu, kao da se sve to i ne desava njemu, kao da samo cita knji- 
gu. Sudbina glavnog junaka ga je, naravno, zanimala, ali ako bi on na- 
stradao, mogao bi jednostavno uzeti s police drugu knjigu, sa srecnim 
krajem. 

Najpre su ga dugo, priljezno tukli strpljivi snazni ljudi, a drugi, pa- 
metni i razumni, postavljali su mu pitanja. Soba je bila dalekovido oblo- 
zena plocicama jarkozute boje, s kojih se sigurno lako spirala krv, ali je 
izvetriti njen zadah odatle bilo nemoguce. 

Za pocetak su ga naucili da suvonjavog muskarca svetlosmede za- 
lizane kose i ostrih crta lica, koji je rukovodio ispitivanjem, zove „gospo- 
dine komandante". Zatim, da ne postavlja pitanja vec da na njih odgova- 
ra. Onda, da odgovara iskljucivo na postavljena pitanja, kratko i preci- 
zno. Kratko i precizno je bila posebna nastavna jedinica, a Artem nikako 



165 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



nije mogao da shvati kako se dogodilo da sii svi zubi na svom mestu, 
iako su se neki prilicno ljuljali, dok je u ustima neprestano osecao ukus 
krvi. U pocetku je pokusavao da se pravda, ali su mu objasnili da nema 
svrhe da to cini. Posle toga je pokusao da cuti, ali se uskoro uverio da je 
i to pogresno. Bilo je veoma bolno. To je zaista veoma cudan osecaj, ka- 
da te udara u glavu jak zdrav muskarac - to i nije bol vec nekakav ura- 
gan koji neutralise sve misli i mrvi osecaje u paramparcad. Prava muce- 
nja dolaze tek kasnije. 

Nakon nekog vremena, Artem je naposletku shvatio sta treba da 
radi. Sve je bilo prosto - trebalo je samo na najbolji moguci nacin oprav- 
dati ocekivanja gospodina komandanta. Ako je gospodin komandant pi- 
tao da li su Artema ovde poslali s Kovackog mosta, trebalo je samo po- 
tvrdno klimnuti glavom. To je iziskivalo manje snage i gospodin koman- 
dant nije morao da mrsti svoj besprekorni slovenski nos, a njegovi asi- 
stenti nisu morali da nanose Artemu jos jednu telesnu povredu. Ako je 
gospodin komandant pretpostavljao da su Artema poslali sa zadatkom 
da prikuplja informacije i radi diverzija, na primer, organizovanja aten- 
tata na rukovodstvo Rajha (samim tim i na gospodina komandanta), 
opet je valjalo klimnuti u znak saglasnosti, mucitelj je zadovoljno tr- 
ljao ruke, a Artem cuvao drugo oko. Ali nije trebalo prosto samo kli- 
mati glavom, trebalo je pazljivo slusati sta je tacno pitao gospodin ko- 
mandant, jer ako bi se Artem neumesno saglasio, ovome se raspoloze- 
nje naglo kvarilo, a jedan od njegovih pomocnika pokusao je da Arte- 
mu, na primer, polomi rebro. Posle sat i po laganog razgovora, Artem 
vec nije osecao svoje telo, lose je video, prilicno rdavo je cuo, i gotovo 
nista nije shvatao. Nekoliko puta je gotovo ostajao bez svesti, ali su ga 
osvescivali ledenom vodom i nisadorom. Izgleda da je bio vrlo zanimljiv 
sagovornik. 

Rezultat je bila potpuno pogresna predstava o njemu - u njemu su 
videli neprijateljskog spijuna i diverzanta, koji je dosao kako bi, obezgla- 
vivsi vlast, Cetvrtom Rajhu zadao podmukli udarac s leda, posejao haos 
i pripremio invaziju protivnika. Konacan cilj je bio uspostavljanje anti- 
narodnog kavkasko-cionistickog rezima na citavoj teritoriji metroa. Ma- 
da se Artem vrlo malo razumeo u politiku, takav globalni cilj delovao 
mu je dostojno, i on se slozio s tim. I dobro sto se slozio, verovatno su 
mu bas zbog toga svi zubi ostali na svom mestu. Nakon sto su i posled- 
nji detalji zavere bili razjasnjeni, Artemu ipak dozvolise da predahne. 

Kada je uspeo da otvori oci sledeci put, komandant je ved zavrsa- 
vao citanje presude. Samo sto su poslednje formalnosti bile izregulisane, a 



166 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



zvanican datum njegovog rastanka od zivota saopsten javnosti, osudeniku 
preko glave i lica navukose crnu kapu, cime mu gotovo potpuno zatvo- 
rise vidno polje. Kako vise nije imao sta da gleda, zavrte mu se jos jace. 
Izdrzavsi tek jedan minut, prestade da se opire, telo mu uhvati grc i on 
povrati po sopstvenim cizmama. Cuvari oprezno nacinise korak una- 
zad, a gomila revoltirano zazagori. U jednom trenutku Artema obuze 
stid, a ved u sledecem oseti da mu glava nekuda nestaje, a kolena se ne- 
mocno savijaju. 

Snazna ruka ga uhvati za bradu i on zacu poznati glas, koji je cuo 
u gotovo svakom svom snu: 

- Hajdemo! Hajde sa mnom, Arteme! Sve je gotovo. Dobro je. 
Ustaj! - govorio je on, a Artem nije uspevao da smogne snage da ustane, 
cak ni da podigne glavu. 

Bilo je veoma mracno - sigurno je smetala kapa, slutio je on. Ali 
kako da je skine kad su mu ruke vezane na ledima? A mora je skinuti da 
bi video je li to taj covek, ili mu se samo pricinjava. 

- Kapa... - promuca Artem, nadajuci se da ce covek razumeti. 
Crna zavesa nestade pred ocima i Artem ugleda ispred sebe Hante- 

ra. Nimalo se nije izmenio od kada je s njim razgovarao poslednji put na 
VDNP, tako davno, kao da je od tada prosla citava vecnost. Ali otkud 
on ovde? Artem s mukom podize glavu i pogleda oko sebe. Bio je na 
platformi stanice na kojoj su mu citali presudu. Svuda okolo su lezala 
mrtva tela; samo nekoliko sveca na jednom lusteru i dalje je tinjalo. Dru- 
gi je bio ugasen. Hanter je stiskao u desnoj ruci upravo onaj pistolj koji 
je Artema prenerazio prosli put, jer je izgledao ogroman zbog prigusiva- 
ca zasrafljenog za cev i velikog laserskog nisana „steckin". Lovac je gle- 
dao Artema zabrinuto i pazljivo. 

-Jesi li dobro? Mozes li da hodas? 

- Da. Verovatno - hrabrio se Artem, ali ga je u torn momentu zao- 
kupljala potpuno druga stvar. - Vi ste zivi? Uspeli ste? 

- Kao sto vidis - umorno se osmehnu Hanter. - Hvala ti na pomoci. 

- Ali ja nisam obavio zadatak - odmahnu glavom Artem, a zestok 
osecaj stida ga potpuno preplavi. 

- Uradio si sve sto si mogao - Hanter ga umirujuce potapsa po ra- 
menu. 

- A sta se desilo s mojim domom? Sta je s VDNP? 

- Sve je u redu, Arteme. Proslo je. Uspeo sam da zatvorim ulaz i cr- 
ni vise ne mogu da silaze u metro. Spaseni smo. Hajdemo. 



167 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- A sta se ovde dogodilo? - Artem je gledao oko sebe, uzasnuto ot- 
krivajuci da je gotovo citava dvorana zatrpana lesevima, kao i da se osim 
Hanterovog i njegovog glasa ne cuje apsolutno nista. 

- To je nevazno - Hanter ga je gledao pravo u oci. - Ti ne treba da 
brines o tome. - On se saze i dohvati s poda svoj drveni sanduk, u kome 
se jos pusio rucni mitraljez. Od sarzera nije ostalo gotovo nista. 

Lovac krenu napred, a Artemu ne preostade nista drugo nego da ga 
sustize. Osvrcuci se oko sebe, ugleda ponesto sto ranije nije zapazao. S 
mostica na kojem je stajao dok su mu citali presudu nad prugom je visi- 
lo nekoliko tamnih figura. 

Hanter je cutao, koracajuci krupnim koracima, kao da je zabora- 
vio da se Artem jedva krece. Koliko god se ovaj upinjao, rastojanje izme- 
du njih se sve vise povecavalo, a Artem se uplasi da bi Lovac tako mo- 
gao i da ode, ostavivsi ga na toj uzasnoj stanici, ciji je pod bio klizav od 
jos tople krvi, i ciji su stanovnici bili sve sami mrtvaci. Zar sam ja vre- 
dan ovoga, zar moj zivot vredi koliko svi njihovi zivoti zajedno? Ne, on 
se radovao svom izbavljenju. Ali, zar su svi ti ljudi, nabacani jedan pre- 
ko drugog na granit platforme, preko sina, ostavljeni zauvek u toj pozi 
u kojoj ih je zatekao Hanterov metak - umrli da bi on mogao da zivi? 
Hanter je s takvom lakocom izvrsio tu zamenu, kao sto se u sahu zrtvu- 
je nekoliko nebitnih figura da bi se sacuvala krupnija... On je jednostav- 
no igrac, a metro je njegova sahovska tabla, i sve su figure njegove, jer 
on igra sam sa sobom. Ali namece se pitanje: da li je Artem tako krupna 
figura da bi se zbog njega pobili ovoliki ljudi? Od sada ce krv prolivena 
na hladni granit pulsirati njegovim venama - on ju je popio, oduzeo dru- 
gima da bi nastavio da zivi. Nikada vise nece moci da se ugreje... 

Artem svom snagom potrca napred, da bi sustigao Hantera i pitao 
ga hoce li ikada vise uspeti da se ogreje, ili ce mu i pored najtoplije vatre 
biti hladno i sumorno kao u hladnoj zimskoj noci na napustenoj postaji. 

Ali Hanter je bio daleko ispred, a mozda Artem nije uspevao da ga 
sustigne jer je ovaj hodao cetvoronoske i kretao se po tunelu spretno kao 
kakva zivotinja. Njegovo kretanje cinilo se Artemu neprijatno slicno kre- 
tanju... psa? Ne, pacova... Gospode... 

- Vi ste - pacov? - ote se Artemu uzasna pretpostavka, pa se i sam 
prepade onoga sto je izgovorio. 

- Ne - glasio je odgovor. - Ti si pacov. Ti! Plasljivi pacov! 

- Plasljivi pacov! - prezrivo ponovi neko gotovo iznad samog nje- 
govog uha i socno otpljunu. 



168 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Artem protrese glavom i istog trenutka zazali sto je to uradio. Gla- 
va, u kojoj je do tada tinjao tupi bol, od naglog pokreta jednostavno se 
raspade. Izgubivsi kontrolu nad sopstvenim telom, on poce da tetura na- 
pred, dok ne udari celom u hladan metal. Povrsina mu bese gruba i ne- 
prijatno je pritiskala kost, ali je rashladivala telo koje je gorelo, i Artem 
se neko vreme ukoci u torn polozaju, ne mogavsi da se odluci ni na sta 
drugo. Odahnuvsi, on oprezno pokusa da otvori levo oko. 

Sedeo je na podu, cela naslonjenog na resetku koja je vodila uvis 
do plafona i s obe strane ogradivala prostor niskog i tesnog lucnog svo- 
da. S prednje strane pucao je pogled na dvoranu, a sa zadnje je prolazi- 
la pruga. Svi okolni lucni svodovi preko puta, kao i na njegovoj strani, 
bili su pretvoreni u iste takve celije, i u svakoj od njih je bilo po nekoli- 
ko ljudi. Ova stanica je bila upravo preko puta one na kojoj su ga osu- 
dili na smrt. Ona je bila elegantna, pristupacna, vazdusasta, prostrana, 
otvorenih stubova i visokih zaobljenih svodova i bez obzira na priguse- 
no osvetljenje i natpise i crteze koji su je prekrivali, u poredenju s ovom 
izgledala je kao prava balska dvorana. Sve je ovde gusilo i plasilo - i ni- 
ska zaobljena tavanica kao u tunelu, jedva duplo visa od visine coveka, 
i glomazni, nezgrapni stubovi, od kojih je svaki bio siri od svodova ure- 
zanih izmedu njih. Oni su uz to jos bili istureni napred, a resetke su u 
najvecoj meri bile napravljene od debele zavarene armature. Tavanica 
svodova se savijala do zemlje, tako da se mogla dohvatiti rukama, na- 
ravno, da one nisu bile zicom vezane otpozadi. U nistavnom toru, reset- 
kom razdvojeni od dvorane, osim Artema bila su jos dvojica ljudi. Jedan 
je lezao na podu, zagnjurivsi lice u prnje na grudima, kratko, neartikuli- 
sano stenjuci. Drugi, covek crnih ociju i kose, prilicno zarastao u bradu, 
cucao je oslonivsi se ledima o mermerni zid, gledajuci Artema sa zivim 
interesovanjem. Duz kaveza setala su dva snazna momka u maskirnim 
uniformama i uobicajenim beretkama, od kojih je jedan na povocu na- 
motanom oko ruke drzao velikog psa, cimajuci ga naglo s vremena na 
vreme. Oni su, najverovatnije, i probudili Artema. 

Bio je to san. Bio je san. Sve je samo sanjao. 
Bice obesen. 

- Koliko je sati? - s mukom pokrecuci nateceni jezik, izgovori on, 
okrecuci se ka crnookom. 

- Pola deset - rado odgovori ovaj, izgovarajuci reci sa cudnim akcen- 
tom, koji je Artem imao prilike da cuje na Kineskom gradu: umesto ,,o" - 
„a", umesto „i" - „tvrdo i", ne „je", nego ,,e". Pa precizira: - Uvece. 



169 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Pola deset. Dva i po sata do dvanaest - i jos pet do... do izvrsenja. 
Sedam i po sati. Ne, dok je mislio, dok je racunao, vremena je ostalo jos 
manje. 

Artem je ranije uvek pokusavao da zamisli sta li mora osecati, o ce- 
mu mora razmisljati covek osuden na smrt noc pre izvrsenja kazne? 
Strah? Mrznja prema dzelatima? Kajanje?... 

U njemu je bila samo praznina. Srce je snazno tuklo u grudima, u 
slepoocnicama je bubnjalo, usta su mu se polako punila krvlju, dok je 
naposletku ne bi progutao. Krv je mirisala na vlazno zardalo gvozde. Hi 
je vlazno gvozde mozda imalo miris sveze krvi. 

Obesice ga. Ubiti. 

Vise ga nece biti. 

Nije to mogao da shvati, nikako nije uspevao to da zamisli. U me- 
trou je smrt bila svakodnevna pojava. Ali ti se uvek cini da se tebi nece 
desiti nesreca, da ce te promasiti meci ili mimoici bolest. A smrt od sta- 
rosti je daleko, tako da o njoj ne treba ni misliti. Ne treba ziveti s nepre- 
kidnom svescu o svojoj smrtnosti. Na to treba zaboraviti, a ako takve 
misli ipak dodu, treba ih odagnati, jer u suprotnom mogu pustiti kore- 
nje u svesti i narasti, a njihove otrovne spore mogu zatrovati zivot ono- 
me ko im se prepusti. Ne treba misliti o sopstvenoj smrti. Od toga se mo- 
ze poludeti. Samo jedna stvar spasava coveka od ludila - neizvesnost. Zi- 
vot osudenog na smrt, koga ce kazniti za godinu dana i on to zna, ili zi- 
vot neizlecivo bolesnog, kome su lekari rekli koliko mu je jos ostalo, raz- 
likuju se od zivota obicnog coveka samo u jednoj stvari: ovi prvi tacno, 
ili priblizno tacno znaju kada ce umreti, obican covek zivi u neznanju i 
zbog toga mu se cini da moze ziveti vecno, mada nije iskljuceno da vec 
sledeceg dana moze nastradati. Nije strasna sama smrt. Strasno je isceki- 
vanje smrti. 

Kroz sedam sati. 

Kako li ce to uraditi? Artem nije imao bas najjasniju predstavu o 
tome kako izgleda vesanje. Kod njih na stanici se desilo da su jednom 
streljali izdajnika, ali Artem je bio jos mali i nije to bas razumeo, a na- 
kon toga na VDNP od izvrsenja kazni nisu vise pravili javne dogadaje. 
Verovatno stave omcu na vrat... i zategnu ka plafonu... ili na neku klu- 
pu... Ne, o tome ne treba razmisljati. 

Bio je zedan. 

S teskom mukom je pomerio zardalu skretnicu i vagonet njegovih 
misli zakotrlja se po drugim sinama - ka ubijenom oficiru. Prema prvom 
coveku kojeg je ubio. Pred ocima mu ponovo iskrsnu slika nevidljivih 



170 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



metaka koji se zarivaju u snazne grudi stegnute opasacem i svaki osta- 
vlja za sobom ozloglaseni crni trag koji se puni svezom krvlju. Ne oseti 
ni najmanje zaljenje zbog onoga sto je uradio, i to ga zacudi. Nekada je 
smatrao da svaka zrtva kao tezak teret visi na savesti ubice, javlja mu se 
u snovima, proganja ga do starosti, kao magnet pritiska sve njegove mi- 
sli. Ne. Ispostavilo se da to uopste nije tako. Nikakvog zaljenja. Nika- 
kvog kajanja. Samo mracno zadovoljstvo. I Artemu bese jasno da ce, ako 
mu se ubijeni bude prividao u kosmarima, jednostavno ravnodusno 
okrenuti glavu od sablasti, i ona ce nestati bez traga. A starost... Staro- 
sti nece biti. 

Sada mu je ostalo jos manje vremena. Sigurno ce ga ipak na klupu. 
Kada mu vec ostaje tako malo vremena, trebalo bi da misli o necem va- 
znom, najhitnijem, za sta ranije nije bilo vremena, sto je odlagao za ka- 
snije... O tome da je zivot proziveo pogresno i da bi, kada bi mu se pru- 
zila nova prilika, sve uradio drugacije... Ne. Nikakvog drugog zivota za 
njega u ovom svetu nije moglo biti, i tu se nista vise ne moze. Mozda da 
se onda kada je onaj ispaljivao kontrolni metak u Vanjeckinu glavu, 
umesto da zgrabi automat, sklonio u stranu? Ali to nije moglo da se de- 
si, jer tek Vanjecke i Mihaila Porfirjevica nikada ne bi mogao da se oslo- 
bodi u svojim snovima. Sta li se desilo sa starcem? Do davola, da mu je 
samo gutljaj vode!... 

Sad ce ga izvesti iz celije... Ako bude imao srece, vodice ga kroz 
prolaz, to je jos malo vremena. Ako mu opet ne navuku na oci prokletu 
kapu, moci ce da vidi jos nesto osim resetki i beskonacnog reda kaveza. 

- Koja je ovo stanica? - odlepi sasusena usta Artem, pomerajuci se 
od resetke i podizuci pogled na svog suseda. 

- Tverska - odgovori ovaj i upita: - Je li, brate, a zasto si ti ovde? 

- Ubio sam oficira- sporo odgovori Artem. Bilo mu je tesko da 
govori. 

- E-e-e - saosecajno izusti bradonja. - Sad ce da te obese? 
Artem sleze ramenima, okrete se i opet prisloni uz resetku. 

- Naravno da hoce - uveravao ga je sused. 

Hoce. Uskoro. Odmah tu na stanici, nece ga nikuda ni voditi. 

Popio bi... Da spere taj ukus rde u ustima, okvasi presuseno grlo, 
pa bi mozda tada mogao da razgovara i duze od jednog minuta. U 6eli- 
ji nije bilo vode, a na drugom kraju stajalo je smrdljivo limeno korito. 
Da zatrazi od tamnicara? Mozda osudenima cine sitne ustupke? Kada 
bi mogao da provuce ruku kroz resetku i mahne njome... Ali ruke su mu 
bile vezane na ledima, zica se urezala u koren sake, dlanovi popucali i 



171 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



izgubili osetljivost. On pokusa da vikne, ali samo zasista, a sistanje pre- 
de u kasalj koji mu je cepao pluca. 

Oba cuvara pridose celiji cim su primetili da on pokusava da pri- 
vuce paznju. 

- Pacov se probudio - naceri se ovaj koji je drzao psa na povocu. 
Artem zabaci glavu unazad kako bi mu video lice i tuzno zacvili: 

- Zedan sam. Vode. 

- Zedan si? - izvestaceno se zacudi kerovoda. - Sta ce ti to? Usko- 
ro ce te obesiti, a ti bi da pijes! Ne, necemo trositi vodu na tebe. Mozda 
ces pre izdahnuti. 

Odgovor bese iscrpljujuci, pa Artem umorno sklopi oci, ali su tam- 
nicari izgleda hteli da jos malo procavrljaju s njim o svemu i svacemu. 

- Sta je, mrcino, je li ti konacno jasno na koga si podigao ruku?- 
upita drugi. - A jos si Rus, pacove! Zbog takvog sljama koji svojima za- 
bije noz u leda, evo ovi - on pokaza glavom na suseda koji se sakrio u 
dno celije - ce preplaviti citav metro i jadnom ruskom coveku nece dati 
da dise. 

Bradonja saze glavu. Artem skupi snage tek toliko da slegne rame- 
nima. 

- A onog tvog meleza su svetski streljali - primace se prvi cuvar. - 
Sidorov kaze da je pola tunela bilo u krvi. I treba! To i nisu ljudi! To sva- 
kako treba istrebiti. Oni da nam budu... genetski fond! - seti se on kom- 
plikovanih reci. - Gamad. I starcic vas je takode umro - zavrsi on. 

- Kako?... - zajeca Artem. Plasio se toga, bas se plasio, ali se na- 
dao: mozda nije umro, mozda ga nisu ubili, mozda je tu negde u nekoj 
od susednih celija... 

- Eto tako. Izdahnuo. Malcice ga peglali, a on otegao papke - rado 
objasni kerovoda, zadovoljan time sto je konacno napipao Artemu zivac. 

„Umreces. Umrece i tvoji bliznji..." Pred ocima mu opet iskrsnu 
Mihail Porfirjevic, koji je zaboravio sve na svetu, kako se zaustavlja na- 
sred mracnog tunela, lista svoju beleznicu, a zatim uzbudeno ponavlja 
poslednji redak. Kako ono bese? „Der toten tatenrum"? Ne, pogresio je 
pesnik. Ni slavna dela nece ostati. Nista nece ostati. 

Zatim mu iz nekog razloga pade na pamet kako je Mihail Porfirje- 
vic tugovao za svojim stanom, posebno za krevetom. Zatim su misli, 
zgusnjavajuci se, postajale sve usporenije, dok se na kraju sasvim ne za- 
ustavise. On ponovo nasloni celo na resetku, tupo posmatrajuci traku na 
rukavu tamnicara. Trokraka svastika. Cudan simbol. Podseca malo na 
zvezdu, a pomalo na zgazenog pauka. 



172 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Zbog cega ima tri kraja? - upita on. - Zasto bas tri? 

Morao je i da pokaze glavom u pravcu trake, kako bi cuvari shva- 
tili na sta on misli i udostojili se da odgovore. 

- A koliko bi ti? - razbesne se ovaj s psom. - Koliko stanica, toli- 
ko i krajeva, idiote! Simbol jedinstva. Kada stignemo do Polisa, dodace- 
mo i cetvrti... 

- Ma kakve stanice! - umesa se drugi. - To je drevni slovenski 
znak! Zove se suncana kapija, preuzeli smo ga od drevnih naroda. Ka- 
kve stanice, glupost! 

- Ali sunca vise nema... - procedi Artem, osecajuci kako mu se na 
oci navlaci mutni zastor, kako se smisao reci gubi i one nestaju u magli. 

- Ovaj je sasvim poludeo - zadovoljno zakljuci kerovoda. - Hajde- 
mo, Senj, da s jos nekim procaskamo. 

Artem nije znao koliko je vremena proslo u nekakvom polusnu, li- 
senom misli i oblika, u kojem su mu tek povremeno dopirali do svesti ne- 
ki nejasni obrisi, onako sitom ukusa i mirisa krvi koja se susila i ispara- 
vala. Kako bilo da bilo, bio je zadovoljan sto mu se telo sazalilo na ra- 
zum, umrtvilo sve misli i samim tim oslobodilo razum od samoprozdira- 
nja i tuge. 

- Ej, bratac! - udari ga po ledima sused iz celije. - Ne spavaj, vec 
predugo spavas! Skoro je cetiri sata! 

Artem je tesko, kao da je oko nogu imao gvozdene kugle, pokusa- 
vao da izroni iz bezdana u koji je zaronila njegova svest. Stvarnost se ni- 
je vracala odjednom, pojavljivala se sporo, onako kako se pojavljuju ne- 
jasni obrisi na filmu kada se stavi u razvijac. 

- Koliko je? - zaskripa on. 

- Deset do cetiri - ponovi crnooki. 

Deset do cetiri... Sigurno ce za manje od cetrdeset minuta vec doci 
po njega. I za sat i deset minuta... Sat i deset minuta. Sat i devet minuta. 
Sat i osam. I sedam 

- Kako se zoves? - upita sused. 

- Artem. 

- J a sam - Ruslan. Mog brata, koji se zvao Ahmed, odmah su stre- 
1) ali - A sa mnom ne znaju sta da rade. Ime mi rusko, ne bi hteli da po- 
grese - crnooki bese srecan sto je na kraju uspeo da zapodene razgovor. 

- Odakle si? 

Artemu to ne bese interesantno, ali mu je brbljanje neobrijanog su- 
seda pomoglo da zaposli glavu i da ne mora ni o cemu drugom da raz- 
mislja. Nije morao da razmislja o VDNP. Nije morao da misli o misiji 



173 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



koja mu je poverena. Nije morao da misli o tome sta <5e se desiti s me- 
troom. Nista nije morao. Nista! 

- J a sam s Kijevske, znas gde je to? Mi je zovemo - suncana Kijev- 
ska... - osmehnu se i pokaza svoje blistavobele zube Ruslan. - Tu je 
mnogo nasih, gotovo svi... Tamo su mi ostali zena i deca - troje. Najsta- 
riji ima po sest prstiju na rukama - ponosno dodade on. 

... Bio je zedan. Ne mora casa, makar gutljaj. Makar i tople, pri- 
hvatio bi i toplu. Ne mora biti ni filtrirana. Bilo kakvu. Gutljaj. I opet bi 
pridremao, dok po njega ne dodu strazari. Da opet oseti samo prazninu i 
da ga nista ne brine. Da mu se ne vrzma, ne svrbi i ne odzvanja mu po gla- 
vi misao da je pogresio. Da nije bio u pravu. Da je morao otici. Okrenuti 
se. Zapusiti usi. Ici dalje. Preci s Puskinove na Cehovljevu. A odande je sa- 
mo jedan stanicni meduprostor. Vrlo jednostavno. Samo jedan stanicni 
meduprostor i bilo bi gotovo, zadatak bi bio ispunjen. On bi bio ziv. 

Bio je zedan. Ruke su mu bile tako otecene da ih uopste vise nije 
osecao. 

Koliko je umiranje jednostavnije onima koji u nesto veruju! Onima 
koji veruju da smrt nije kraj svemu. Onima u cijim je ocima svet jasno 
podeljen na belo i crno, koji tacno znaju sta treba da rade i zbog cega, 
koji u rukama nose baklju ideje, vere, pri cijoj svetlosti sve izgleda jed- 
nostavno i shvatljivo. Onima koji ni u sta ne sumnjaju i ni zbog cega se 
ne kaju. Njihova smrt je laka. Oni umiru s osmehom. 

- Kakvo je nekada bilo voce! Pa cvece, kako je bilo lepo! Poklanjao 
bih ga devojkama besplatno, a one su mi se smesile - dopirale su do nje- 
ga, ali nije bio u stanju da se usredsredi na te reci. 

Duboko iz dvorane zacuse se koraci, nekoliko ljudi je dolazilo, a 
Artemu se srce steze, pretvarajuci se u majusni kamencic koji je uplase- 
no tukao. Idu po njega? Tako brzo! Mislio je da cetrdeset minuta duze 
traju... Hi ga je prevario prokleti sused, slagavsi ga da je ostalo vise vre- 
mena, zeleci da mu da nade? Ne, sigurno nije to... Pravo naspram njego- 
vog pogleda zaustavise se tri para cizama. Dvojica u sarenim vojnickim 
pantalonama i jedan u crnim. Zaskripa katanac, a Artem se jedva zadr- 
za da ne padne napred zajedno s resetkom koju otvorise. 

- Podignite ga - zacu se hrapavi glas. 

Dohvatise ga za misice i on se vinu gotovo do plafona. 

- Srecno! - pozele mu na rastanku Ruslan. 

Dvojica s automatima, ne oni s kojima je Artem razgovarao nego 
drugi, ali nekako bezlicni, i treci - utegnut u crnu uniformu s malom be- 
retkom, ostrih brcica i bezizrazajnih plavih ociju. 



174 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

- Za mnom - naredi oficir i Artema pocese da vuku ka suprotnom 
kraju platforme. 

Pokusavao je da ide sam, nije zeleo da ga vuku kao neku lutku... 
ako vec mora da umre, onda to treba da bude dostojanstveno. Ali noge 
ga nisu slusale, klecale su, i jedino je mogao da njima nespretno grebe po 
podu ometajuci kretanje, dok ga je brkati u crnoj uniformi strogo gledao. 

Kaveza nije bilo duz citave dvorane. Red celija se zavrsavao negde 
na sredini, odakle su nadole vodile trake eskalatora. Tamo u dubini go- 
rele su baklje, dok je po plafonu igrao njihov zlokobni purpurnocrveni 
odsjaj. Odozdo su dopirali krici prepuni bola. Artemu prode kroz glavu 
misao o paklu, i on cak oseti olaksanje kada ga provedose pored zatvo- 
ra. Iz poslednje celije neko mu doviknu: „Zbogom, druze!", ali on na to 
ne obrati paznju. Pred ocima mu je neprestano bila casa vode. 

Pored suprotnog zida bilo je strazarsko mesto s grubo sklepanim 
stolom i dve stolice i odozdo osvetljenim znakom koji je zabranjivao pri- 
stup tamnoputima. Nigde nije bilo vesala i Artema na trenutak obuze 
bezumna nada da su njega samo hteli da zaplase: u stvari ga ne vode na 
vesanje nego do drugog kraja stanice, da drugi zatvorenici ne bi mogli da 
vide kako ga pustaju. 

Brkati, koji je isao prvi, skrenu kroz poslednji lucni prolaz prema 
pruzi i Artem jos cvrsce poverova u svoju fantaziju o spasu... 

Na pruzi je bila mala dascana platforma na tockovima, napravlje- 
na tako da joj je pod bio u nivou sa stanicnim podom. Na njoj je, pro- 
veravajuci klizni kanap koji je visio s kuke zasrafljene u plafonu, stajao 
zdepasti covek u sarenoj uniformi. Od ostalih se razlikovao samo po za- 
sukanim rukavima, cime je otkrivao kratke snazne podlaktice, i po ple- 
tenoj kapi s prorezima za oci, koju je imao na glavi. 

- J e li sve spremno? - promuklo upita crni mundir, a dzelat mu po- 
tvrdno klimnu glavom. 

- Ne volim ovu konstrukciju - rece on crnom. - Sto ovo nismo ura- 
dili sa starom dobrom klupom? Sa njom je zacas! - on udari pesnicom 
svoj dlan. - Prsljenovi kvrcnu! - i klijent je gotov. A ova stvar... Dok on 
izdahne, jos ako se bude migoljio kao crv na udici... A onda, dok se gu- 
se, treba jos ih jos i drzati! Ponekad i kanap nije dovoljno jak, i... 

- Skrati! - prekide ga crni, odvede u stranu, i nesto mu besno sapnu. 
Kako pretpostavljeni ode, tako se vojnici polako vratise na preki- 

nuti razgovor. 

- I sta bi? - nestrpljivo upita levi. 



175 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Sta bi bilo - glasno sapnu desni - pritisnuo sam je uz stub, zavu- 
kao joj ruku pod suknju, ona se odobrovolji i kaze mi... - ali ne uspe da 
zavrsi, jer se brkati vrati. 

- Bez obzira na to sto je Rus, napao je!... Izdajnik, odmetnik, izrod, 
a izdajnici treba da se muce!... - sugerisao je na kraju dzelatu. 

Odvezavsi mu utrnule ruke, s Artema svukose jaknu i dzemper, ta- 
ko da on ostade samo u jednoj prljavoj majici. Zatim mu strgose s vra- 
ta cauru koju mu je dao Hanter. 

- Amajlija? - upita ga dzelat. - Stavicu ti je u dzep, mozda ti se i 
posreci. 

Glas mu je bio prilicno prijatan, i brujao je nekako umirujuce. 

Zatim mu ponovo vezase ruke na ledima i postavise Artema na gu- 
biliste. Vojnici ostadose na platformi, jer nisu ni bili neophodni, on sva- 
kako nije mogao da pobegne, svu snagu je usmerio na to da ostane na 
nogama, dok mu je dzelat navlacio omcu na vrat i pritezao je. Ostati us- 
pravno, ne pasti, cutati. Piti. To je bilo sve sto mu je trenutno okupiralo 
misli. Vode. Vode! 

- Vode... - promumla on. 

- Vode? - zalosno pljesnu rukama dzelat. - Ode da ti sad nadem 
vodu? Ne treba, golube, i ovako u tvom slucaju odstupam od pravila, 
strpi se malo... 

On tesko skoci na prugu, pa pljunuvsi u dlanove, uhvati uze prive- 
zano na gubilistu. Vojnici se popese na nasip, a njihov komandir popri- 
mi znacajan i cak pomalo svecani izgled. 

- Kao neprijateljskog spijuna koji je sramno izdao svoj narod, na- 
pustivsi... - poce crni. 

U Artemovoj glavi nepovezane misli i likovi zaigrase kazacok, pri- 
cekajte, prerano je, nisam uspeo, moram, a zatim mu se pred ocima po- 
javi surovo Hanterovo lice, koje isto tako brzo nestade u purpurnom po- 
lumraku stanice, kao i Suhojeve oci, koje su ga nezno gledale. Mihail 
Porfirjevic... „Umreces"... crni... oni i nisu morali... A iznad svega, nad- 
jacavajuci uspomene, reci, zelje, prekrivajuci ih zagusljivom, gustom ma- 
glom, visila je zed. Bio je zedan... 

- ... izroda koji je osramotio svoju naciju... - odzvanjao je glas. 

Iz tunela se odjednom zacuse krici, i grunu mitraljeski rafal, zatim 
jos jedan pucanj, a zatim sve utihnu. Vojnici dohvatise automate, crni se 
uznemireno okretao, pa zurno zavrsi: 

- Na smrtnu kaznu. - Pa mahnu rukom - Izvrsi! 



176 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Dzelat se nakaslja pa dohvati omcu, oslanjajuci se o zeleznicke pra- 
gove. Daske ispod Artemovih nogu izletese, dok je on pokusavao da ih 
dohvati kako bi ostao na gubilistu, ali ono se sve vise izmicalo, sve je te- 
ze bilo odrzavati se, a uze se sve vise urezivalo u vrat, vukuci ga nazad, 
ka smrti, dok se on otimao i otimao... A onda se pod izmace ispod nje- 
ga i on svom svojom tezinom zateze omcu. Ona ga steze i presece mu di- 
sanje, iz grla se zacu grgotanje, vid mu se najednom zamagli, sve se u nje- 
mu steze, a svaka celija njegovog tela vapila je za vazduhom koji vise ni- 
je mogao udahnuti, i on se poce izvijati, besmisleno, u grcu, a u dnu sto- 
maka ga preplavi odvratna slabost. 

U torn trenutku stanicu iznenada prekri otrovni zuti dim, zacuse se 
pucnji u neposrednoj blizini i on izgubi svest. 

- Hej, obeseni! Hajde, hajde, ne pretvaraj se! Puis ti udara, ne si- 
muliraj! - pokusavali su da ga osveste, lupkajuci ga po obrazima. 

- Ja mu ne mogu davati vestacko disanje jos jednom! - rece drugi. 
Ovoga puta Artem je bio uveren da ne sanja, mozda je to bio tre- 

nutak nesvesti pre kraja. Smrt je bila toliko blizu i njen celicni stisak na 
grlu osecao je tako nesumnjivo kao i u trenutku kada je izgubio oslonac 
pod nogama koje su visile iznad sina. 

- Dosta si zmirkao, mozes ti to! - bio je uporan prvi glas. - Ovoga 
puta smo te spasli sigurne propasti, umesto da uzivas u zivotu, ti obesio 
nos! 

Snazno ga prodrmase. Artem bojazljivo otvori oci, ali ih istog tre- 
nutka zatvori, verujuci da je morao umreti pre vremena i da je ovo sigur- 
no pocetak zagrobnog zivota. Nad njega se nadvi bice koje je pomalo li- 
cilo na coveka, ali tako neobicno, taman da ga podseti na Kanovu pricu 
o tome kuda odlazi dusa kada se odvoji od smrtnog tela. Koza tog bice 
bese mat zuta, sto se videlo cak i pri svetlosti lampe, tamo gde bi treba- 
lo da su oci bila su dva proreza, kao da ga je skulptor vajao u drvetu i 
zavrsio celo lice, a oci samo obelezio, a onda zaboravio da ih proreze ka- 
ko bi se otvorile i mogle da gledaju svet oko sebe. Lice bese okruglo, is- 
taknutih jagodica, kakvo Artem nikada do tad nije imao prilike da vidi. 

- Ne, nece to moci tako - zacu se odlucno odozgo, i voda mu plju- 
snu u lice. 

Artem halapljivo proguta i protegnuvsi se, zgrabi flasu rukama. 
Najpre svojski prionu na grlic flase, pa se tek posle toga pridize i pogle- 
da oko sebe. 

Jezdio je tunelom, brzinom od koje se vrtelo u glavi, lezeci na pri- 
licno dugoj dresini, svakako ne kracoj od dva metra. U vazduhu se blago 



177 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



osecao miris paljevine, pa Artem zacudeno pomisli: da li je moguce da 
ova ima benzinski pogon. Pored njega, na dresini su bila jos cetiri cove- 
ka i veliki mrki pas s crnim opekotinama. Medu torn cetvoricom bio je 
onaj koji je samarao Artema, dok je drugi bio bradati muskarac u ve- 
trovci, s kapom usankom na kojoj je bila nasivena crvena zvezda. Na 
njegovim ledima klatio se dugacki automat slican „motici" koju je Ar- 
tem nekada imao, samo je ova ispod cevi imala pricvrscen bajonet. Tre- 
ci - momak u punoj snazi, cije lice Artem nije odmah mogao da vidi, a 
onda umalo nije skocio na prugu: koza mu je bila veoma tamna i tek ka- 
da se dobro zagledao, on se umiri: nije bio crni, to uopste nije bila ta ni- 
jansa koze, a i lice mu je bilo normalno, ljudsko, samo s malo istaknuti- 
jim usnama i spljostenim nosem, kao kod boksera. Poslednji medu nji- 
ma izgledao je sasvim obicno, osim sto je imao lepo muzevno lice i jaku 
bradu, sto Artema podseti na plakat na Puskinovoj. Na sebi je imao do- 
bar kozni mantil, opasan sirokim opasacem s dva reda rupica i oficir- 
skom futrolom za noz, a za pojasom mu je visila i ogromna futrola za pi- 
stolj. Na prednjem delu se presijavao mitraljez „degtjarev" i zlokobno se 
vijorila crvena zastava. Kada je u jednom trenutku obasja svetlost 1am- 
pe, videlo se da to i nije bas zastava, pre ce biti da uopste nije bila zasta- 
va vec parce tkanine iskrzanih ivica, na kome je bila crveno-crna slika 
nekog bradonje. Sve je ovo Artemu mnogo vise licilo na potpunu besmi- 
slicu nego na prividenje fantasticnog spasavanja s Hanterom, koji je bez 
milosti pobio sve na Puskinovoj. 

- Dosao je sebi! - radosno uskliknu kosooki. - Kazi zbog cega su 
hteli da te obese? 

Govorio je besprekorno, bez akcenta, njegov izgovor nije se nima- 
lo razlikovao od Artemovog ili Suhojevog. Bilo je to vrlo neobicno - cu- 
ti cist ruski izgovor od tako neobicnog stvorenja. Artem se nije mogao 
oteti utisku da je u pitanju neka farsa i da kosooki u stvari samo otvara 
usta, a da za njega govori bradonja ili covek u koznom mantilu. 

- Ubio sam njihovog oficira - nerado priznade on. 

- Pa to si ti, junacino! To je po naski! Tako treba s njima! - uspla- 
hireno je povladivao covek visokih jagodica, na sta se snazni tamnoputi 
momak koji je sedeo napred okrete i pogleda Artema, zadivljeno podi- 
gavsi obrve. Artem pomisli da ovaj vec namerno pogresno izgovara reci. 

- Znaci, mi smo i ne znajuci napravili haos - besprekornim izgovo- 
rom rece ovaj, siroko se osmehujuci, sto Artema potpuno zbuni, jer nije 
znao sta da misli. 



178 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

- Kako ti je ime, junace? - pogleda ga lepotan u koznom mantilu i 
Artem se predstavi. 

- Ja sam drug Rusakov. Ovo je drug Banzaj - pokaza ovaj u ko- 
znom mantilu na kosookog. - Ovo je drug Maksim - na sta se tamno- 
puti opet iskezi - a ovo je drug Fjodor. 

Na psa dode red na kraju. Artema uopste ne bi iznenadilo da su mu 
i njega predstavili kao „druga". Ali pas se zvao samo Karacjupa. Artem 
redom stisnu snaznu suvonjavu ruku druga Rusakova, uski tvrdi dlan 
druga Banzaja, crnu lopatu druga Maksima i mesnatu saku druga Fjo- 
dora, svojski se trudeci da zapamti sva ta imena, a posebno tesko za iz- 
govor, „Karacjupa". Ipak, uskoro postade jasno da ni oni jedan drugog 
nisu tako zvali. Glavnom su se obracali sa „druze komesare", tamnopu- 
tog su zvali cas Maksimkom, cas Lumumbom, kosookog jednostavno 
Banzaj, a bradonju sa usankom - cika Fjodorom. 

- Dobro dosao u Prvu internacionalnu crvenu ratnu brigadu Mo- 
skovskog metropolitena 'Drug Ernesto Ce Gevara' - svecano zavrsi drug 
Rusakov. 

Artem mu zahvali i pocuta, osvrcuci se oko sebe. Naziv bese veo- 
ma dug, kraj mu je je zvucao potpuno nerazumljivo - na crvenu boju Ar- 
tem je od pre nekog vremena reagovao kao bik na crveno, a rec „briga- 
da" neprijatno ga je asocirala na Zenjkine price o banditskom divljanju 
negde na Sabolovskoj. Vise od svega ga je intrigirao lik na platnu koje se 
vijorilo na vetru, i on bojazljivo upita: 

- A ko je to na vasoj zastavi? - obuzdavsi se u poslednjem trenut- 
ku da mu se ne omakne „na dronji". 

- E, to ti je, brate, Ce Gevara - objasni mu Banzaj. 

- Kakva cegevara? - i dalje nije shvatao Artem, ali je po ocima dru- 
ga Rusakova, koje najednom zakrvavise, i po podrugljivom Maksimki- 
nom osmehu shvatio da je izvalio glupost. 

- Drug. Ernesto. Ce. Gevara - rec po rec, jasno izdeklamova kome- 
sar. - Veliki. Kubanski. Revolucionar. 

Sada je sve zvucalo mnogo razgovetnije, mada ne i jasnije, pa je Ar- 
tem ipak radije prevrtao ocima cuteci. Na kraju krajeva, ovi ljudi su mu 
spasli zivot i bilo bi krajnje neuljudno nervirati ih svojom nepismenoscu. 

Ivice tunelskih spojeva promicale su neverovatnom brzinom, i dok 
su razgovarali, vec su uspeli su da produ pored jedne polupuste stanice i 
da se zaustave u polutami tunela iza nje. Na torn mestu se u stranu ra- 
cvao slepi kolosek. 

- Da vidimo hoce li nas fasisticka bagra pratiti - rece drug Rusakov. 



179 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Sada su morali da se sasaptavaju veoma tiho, jer su drug Rusakov 
i Karacjupa napregnuto osluskivali zvuke koji su dopirali iz dubine. 

- Zasto ste to uradili?... Zasto ste me oteli? - trudeci se da nade 
pravu rec, upita Artem. 

- Planirana akcija. Dobili smo informaciju - osmehujuci se zago- 
netno rece Banzaj. 

- O meni? - s nadom upita Artem, koji je posle Kanovih reci o nje- 
govoj narocitoj misiji zeleo da veruje u svoju posebnost. 

- Ne bas - Banzaj neodredeno odmahnu rukom. - Ali, da planira- 
ju zverstva. Drug komesar je odlucio da to sprecimo. Osim toga, nas za- 
datak je da taj olos neprestano tamanimo. 

- Oni s te strane nisu zagradeni, nemaju cak ni jako svetio, samo 
najobicnije barikade s vatrama - dodade Maksimka. - Udarili smo po 
njima i probili se. Zao mi je sto smo mitraljez morali da upotrebimo. A 
onda smo bacili dimnu bombu, brzo napali, skinuli tebe, onog primitiv- 
nog esesovca po kratkom postupku, pa nazad. 

Cika Fjodor, koji je do tada, cuteci, iz stisnute pesnice odbijao di- 
move nekakvog dubreta, od cega su mu suzile oci, odjednom se javi: 

- Pa, mali, lepo su te odrapili. Bi li malo spiritusa? - I dohvativsi iz 
metalnog sanduka koji je stajao na podu polupraznu flasu s mutnom tec- 
noscu, promucka je i dodade Artemu. 

Ovome je trebalo prilicno hrabrosti da otpije gutljaj. Kao da ga je 
neko smirglao iznutra, ali zato stege u kojima je bio tog poslednjeg da- 
na pomalo popustise. 

- Znaci, vi ste... crveni? - upita oprezno. 

- Mi smo, brate, komunisti! Revolucionari! - ponosno ce Banzaj. 

- S Crvene linije? - terao je Artem po svome. 

- Ne, mi smo svoji - nekako neubedljivo odgovori crveni i pozuri 
da doda: - To ce ti drug komesar objasniti, on je kod nas zaduzen za ide- 
ologiju. 

Drug Rusakov, koji se vratio nakon nekog vremena, saopsti: 

- Sve je tiho - Njegovo lepo lice isijavalo je spokoj. - Mozemo da 
napravimo pauzu. 

Vatra se nije imala od cega naloziti. Maleni cajnik okacise iznad 
spiritusne lampe, a komad svinjetine razdelise na ravne casti. Revolucio- 
nari su se hranili neobicno dobro. 

- Ne, druze Arteme, mi nismo s Crvene linije - samouvereno odgo- 
vori drug Rusakov kada mu je Banzaj preneo Artemovo pitanje. - Drug 
Moskvin je zauzeo staljinisticku poziciju, napustivsi svemetropolitensku 



180 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



revoluciju, zvanicno raskrstivsi s Interstanicionalom i prestajuci da po- 
drzava revolucionarnu delatnost. On je otpadnik i petokolonas. Drugo- 
vi i ja smo vise na trockistickoj liniji. Moze se jos povuci paralela s Ka- 
strom i Ce Gevarom. Zbog toga je on na nasoj ratnoj zastavi - i on siro- 
kim pokretom pokaza na jadno okaceni dronjak. - Mi smo ostali verni 
revolucionarnoj ideji, za razliku od kolaboracionista druga Moskvina. I 
protiv smo njegove linije. 

- Aha, a ko ce tebi gorivo dati? - u nevreme banu cika Fjodor, od- 
bijajuci dimove cigarete koju je sam uvio. 

Drug Rusakov pocrvene i besno pogleda cika Fjodora. Ovaj samo 
pakosno frknu i sakri se jos dublje. 

Artem je malo sta razumeo iz komesarovog objasnjenja, sem najva- 
znijeg: s onim crvenima koji su hteli da prospu creva Mihailu Porfirjevi- 
cu, pa i njega da ubiju, ovi nisu imali mnogo zajednickog. To ga umiri i 
zeleci da ostavi dobar utisak, on sevnu: 

- Staljin - to je onaj u Mauzoleju, je li tako? 

Ovoga puta je stvarno preterao. Grimasa gneva unakazi lepo mu- 
zevno lice druga Rusakova, Banzaj se skroz okrete, a cak se i cika Fjo- 
dor namrsti. 

- Ne, ne, pa Lenjin je u Mauzoleju! - pozuri da se ispravi Artem. 
S lica druga Rusakova nestadose duboke bore, i on samo strogo rece: 

- Na vama se jos mora raditi i raditi, druze Arteme. 

Artem bas i nije zeleo da drug Rusakov na njemu radi i radi, ali se 
uzdrza i ne odgovori nista. U politiku se zaista i nije bas mnogo razu- 
meo, ali je pocela da ga zanima, zato je sacekao dok bura prode, pa se 
osmeli da pita: 

- A zbog cega ste vi protiv fasista? To jest, i ja sam protiv, ali vi ste 
revolucionari, i... 

- To im je, gadovima, za Spaniju, Ernesta Telmana i Drugi svetski! 
- svirepo stisnuvsi zube procedi drug Rusakov, i mada opet nista nije raz- 
umeo, Artem odustade od toga da jos jednom pokaze svoju neukost. 

Nalise caj u loncice i svi zivnuse. Banzaj poce da zadirkuje brado- 
nju zbog nekih gluposti, ocito da bi ga naljutio, a Maksimka sede pobli- 
ze drugu Rusakovu, pa ga tiho upita: 

- Recite mi, druze komesaru, sta kaze marksizam-lenjinizam o bez- 
glavim mutantima? Odavno me to kopka. Zeleo bih da budem ideoloski 
potkovan, a tu imam prazninu - on se osmehnu kao krivac, pri cemu za- 
blistase njegovi bisernobeli zubi. 



181 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Razumes, druze Maksime - ne odgovori odmah komesar - to, 
brate, nije jednostavna stvar - i duboko se zamisli. 

Artemu takode bi interesantno sta su mutanti s politicke tacke gle- 
dista i da li oni uopste postoje. Ali drug Rusakov je cutao i Artemove mi- 
sli ponovo skliznuse na kolosek s kog se nisu mogle izvuci poslednjih da- 
na. Mora u Polis. Cudom se spasao, data mu je jos jedna sansa, mozda 
poslednja. Bolelo ga je celo telo, tesko je disao, duboki udisaji su se pre- 
tvarali u kasalj, a jedno oko, kao i ranije, nije mogao da otvori. Tako bi 
zeleo da sada ostane s ovim ljudima! Pored njih je bio mnogo mirniji i 
sigurniji, a gusta tmina nepoznatog tunela nije ga pritiskala - jednostav- 
no nije imao ni vremena, a ni volje da razmislja o njoj. Suskanje i cijuk 
koji su dopirali iz tamne dubine vise ga nisu plasili, niti cinili opreznim, 
i on je mastao o tome da ovaj predah potraje vecno: tako je slatko bilo 
prezivljavati nanovo svoje spasenje. Mada mu je smrt zaskljocala celic- 
nim zubima pored samog uha, gotovo ga se dokopavsi, onaj lepljivi strah 
koji ga je obuzeo pred egzekuciju, mutedi mu um i paralisuci telo, vec je 
ispario, potpuno nestao bez traga, a njegove poslednje ostatke, koji su se 
pritajili u srcu i u stomaku, sagorela je adska domaca rakija bradatog 
druga Fjodora. A s tim Fjodorom i luckastim Banzajem i ozbiljnim ko- 
mesarom u kozi i ogromnim Maksimom-Lumumbom osecao se tako la- 
ko, kako se nije osetio jos od kada je, pre sto godina, izasao sa VDNP 
Nije mu ostalo nista od predasnje imovine. Cudesan novi automat, sko- 
ro pet punih okvira, pasos, hrana, caj, dve lampe - sve je izgubljeno. Sve 
je ostalo kod fasista. Samo jakna, pantalone i probusena caura u dzepu, 
gde ju je spustio dzelat, rekavsi: „ Mozda ti se i posreci." Sta ce sada bi- 
ti? Ostajalo mu se ovde, s borcima interstanicionalne, mozda cak i crve- 
ne brigade, koja se zove... zove se... ma nije vazno. Ziveti njihovim zivo- 
tom i zaboraviti svoj... 

Ne. Ne moze. Ne moze se zaustavljati ni na trenutak, niti odmara- 
ti. On nema prava na to. To vise nije njegov zivot, njegova sudbina pri- 
pada drugima od onog trenutka kada je prihvatio Hanterov predlog. Sa- 
da je vec kasno. Mora ici. Drugog izlaza nema. 

Dugo je sedeo cuteci, trudeci se da ne razmislja ni o cemu, ali sva- 
ke sekunde sumorna odlucnost rasla je u njemu, mozda i nesvesno, u ras- 
tegnutim i bolnim venama, slicno kao kada iz napunjene lutke istresu 
svu strugotinu i pretvore je u bezoblicnu krpu, a onda je navuku na tvr- 
di metalni kostur. To i nije bio sasvim on, njegova bivsa licnost razletela 
se zajedno sa strugotinom, koja se nosena tunelskom promajom raspala 
u cestice, i sada se u njegovu ljusturu uselio neko drugi, ko jednostavno 



182 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

nije zeleo da slusa ocajne vapaje napacenog tela koje je krvarilo, ko je 
okovanom potpeticom gnjecio zametak zelje za predajom, ostajanjem, 
odmorom, unistavajuci je pre nego sto bi dobila konacni, jasan oblik. Taj 
drugi je reagovao na nivou instinkta, misicnih refleksa, kicmene mozdi- 
ne, potiskujuci svest kojom je sada vladala tisina i praznina, a beskonac- 
ni unutrasnji dijalog prekinut je u pola reci. 

U Artemovom telu kao da se otkacila skupljena opruga. On se uko- 
cenim nespretnim pokretima dize na noge, komesar ga zacudeno pogle- 
da, a Maksim cak spusti ruku na automat. 

- Druze komesare, mozemo li... da popricamo? - potpuno ravnim 
glasom upita Artem. 

Na to se zabrinuto okrete i Banzaj, konacno ostavivsi na miru ne- 
srecnog cika Fjodora. 

- Govorite otvoreno, druze Arteme, ja nemam tajni pred mojim 
borcima - oprezno odgovori komesar. 

- Razumete... Veoma sam vam zahvalan sto ste me spasli. Ali ne- 
mam cime da vam platim. Veoma bih voleo da ostanem s vama. Ali ne 
mogu. Ja moram dalje. Moram. 

Komesar nista ne odgovori. 

- A kuda ti to moras? - neocekivano se umesa cika Fjodor. 
Artem stisnu usne i spusti pogled. Neprijatna tisina je rasla. Cinilo 

mu se da ga oni sada gledaju napregnuto i sumnjicavo, pokusavajuci da 
odgonetnu njegove namere. Spijun? Izdajnik? Zasto je tajanstven? 

- Ako neces da kazes, ne moras - pomirljivo rece cika Fjodor. 

- U Polis - ne izdrza Artem. Nije mogao da zbog gluposti rizikuje 
poverenje i raspolozenje tih ljudi. 

- Imas tamo neka posla? - raspitivao se bradonja nevinog lica. 
Artem cutke klimnu glavom. 

- Hitna? - nastavi da ga ispituje ovaj. 
Artem jos jednom potvrdno klimnu glavom. 

- Slusaj, momak, mi te necemo zadrzavati. Ako neces da kazes ni- 
sta o svom poslu, idi s bogom. Ali ne mozemo te ostaviti usred tunela! 
Ne mozemo, je li tako ljudi? - okrete se on ostalima. 

Banzaj odlucno klimnu glavom, Maksimka skinu ruku sa cevi i ta- 
kode potvrdi da to nikako ne mogu. Tada se umesa drug Rusakov. 

- Da li ste spremni, druze Arteme, da se pred borcima nase briga- 
de, koji su vam spasli zivot, zakunete da svojim zadatkom necete naneti 
stetu revolucionarnoj stvari? - grubo upita on. 



183 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Kunem se - spremno odgovori Artem. Nije imao nameru da bilo 
cime naudi revolucionarnoj stvari, imao je vaznija posla. 

Drug Rusakov se pazljivo i dugo zagleda u njegove oci, i na kraju 
donese presudu: 

- Drugovi borci! Ja licno verujem drugu Artemu. Molim vas da gla- 
samo za to da mu se pomogne da se probije do Polisa. 

Cika Fjodor prvi podize ruku, a Artem pomisli da ga je upravo on 
i spasao sigurne propasti. Onda je glasao Maksim, a Banzaj je jednostav- 
no klimnuo glavom. 

- Vidite, druze Arteme, nedaleko odavde je sirokim narodnim ma- 
sama nepoznat prolaz koji povezuje Zamoskovsku granu s Crvenom li- 
nijom - rece komandir. - Mogli bismo da vas provedemo... 

Nije uspeo da zavrsi, jer je Karacjupa, koji je do tog trenutka mir- 
no lezao kraj njegovih nogu, odjednom skocio i glasno zalajao. Drug Ru- 
sakov munjevitim pokretom izvadi iz futrole blistavi , ,TT". Ostale Ar- 
tem nije stigao da ni da vidi: Banzaj je vec povlacio konopac, paleci mo- 
tor, Maksim je zauzeo polozaj pozadi, a cika Fjodor je iz istog onog me- 
talnog sanduka u kojem je cuvao svoju domacu rakiju, dohvatio flasu iz 
cijeg je zatvaraca strcao fitilj. 

Tunel je na torn mestu ponirao nadole, tako da je preglednost bila 
veoma losa, ali pas nije prestajao da laje, pa se i na Artema prenese op- 
sta zabrinutost. 

- Dajte i meni automat - zamoli on sapatom. 

U blizini se upali i ugasi prilicno jaka lampa, zatim se zacu neciji 
glas koji je psovao, dajuci kratke komande. Zacu se bat teskih cizama po 
zeleznickim pragovima, neko priguseno opsova, a onda se opet sve umi- 
ri. Karacjupa, kome je komandir rukama stisnuo celjust, oslobodivsi se, 
opet besno zalaja. 

- Ne treba paliti motor - priguseno promrmlja Banzaj. - Treba gurati! 
Artem prvi side s dresine, za njim skoci bradati, onda Maksim, i 

oni s teskom mukom, oslanjajuci se bocnim ivicama donova o klizave ze- 
leznicke pragove, pomerise masinu s mesta. Ona je prilicno sporo hvata- 
la zalet, i kada se konacno upali motor, ciji je zvuk vise licio na kasalj, 
cizme su tutnjale vec sasvim blizu. 

- Pali! - cula se komanda iz tame i uski prostor tunela ispuni bu- 
ka. Pucalo se iz najmanje cetiri cevi, meci su zujali na sve strane, odbija- 
li se u rikosetu, varniceci i uz zveket udarajuci u cevi. 

Artem taman pomisli da se odavde nece izvuci, kad Maksim ustade 
i iz mitraljeza ispali dugi rafal, nakon cega automati umukose. Dresina 



184 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



naglo ubrza, pa su na kraju morali trcati za njom kako bi uskocili na 
platformu. 

- Pobegose! Napred! - zacu se pozadi, a automati iza njih zapuca- 
se trostruko jace, ali je vecina metaka pogadala ili zidove, ili u tavanicu 
tunela. 

Hrabro potpalivsi opuskom fitilj koji zlokobno zasista, bradonja 
umota flasu u neki dronjak i baci je na prugu. Malo posle toga iza njih 
sinu jak plamen i zacu se ista onakva detonacija kakvu je Artem vec 
imao prilike da cuje dok je stajao s omcom oko vrata. 

- Daj jos! I dimnu bombu! - naredi drug Rusakov. 

Motorna dresina je zaista cudo, pomisli Artem dok su progonitelji 
ostajali daleko iza njih, pokusavajuci da se probiju kroz dimnu zavesu. 
Masina je brzo grabila napred, plaseci besposlicare, protutnjavsi kroz 
Novokovacku, gde je drug Rusakov kategoricki odbio da se zaustavi. 
Proleteli su tuda takvom brzinom da Artem nije uspeo posteno ni da vidi 
stanicu. Nije primetio kod nje nista narocito, osim prilicno loseg osvetlje- 
nja i prilicno mnogo ljudi, ali mu Banzaj dosapnu da je to uzasno losa sta- 
nica, a njeni stanovnici prilicno cudni, i da im je poslednji put kada su po- 
kusali da se zaustave na njoj, to prilicno preselo, i da su se jedva izvukli. 

- Oprosti, druze, necemo moci da ti pomognemo - obrati mu se 
drug Rusakov, po prvi put presavsi na „ti". - Ovuda jos dugo necemo 
moci da se vratimo. Idemo u nasu rezervnu bazu, na Autozavodsku. Ako 
zelis, prikljuci se brigadi. 

Artem je opet morao da prisili sebe da odbije ponudu, ali mu je to 
sada bilo mnogo lakse. Obuze ga potpuni ocaj. Ceo svet je bio protiv nje- 
ga, sve je islo naopako. Sada se udaljavao od centra, od zavetnog cilja 
svog pohoda, i svakog trenutka taj cilj je gubio obrise, postajao nestva- 
ran, nestajuci u tunelskoj tmini koja ga je delila od Artema, ponovo se 
pretvarajuci u nesto apstraktno i nedostizno. Istovremeno neprijateljstvo 
sveta prema njemu i prema njegovom poslu budilo je u njemu uzvratni 
gnev, kojim su se punili njegovi misici, i neprestani bes, koji je njegov 
ugaseni pogled palio buntovnim plamenom, nadjacavajuci i strah i ose- 
caj opasnosti i razum i snagu. 

- Ne - rece on po prvi put mirno i odlucno. - Moram da idem. 

- Onda cemo zajedno do Pavelecke, i tamo cemo se rastati - pocu- 
tavsi, prihvati njegovu odluku komesar. - Zao mi je, druze Arteme. Tre- 
baju nam borci. 

Nedaleko od Novokovacke tunel se razdvajao, i dresina skrenu ule- 
vo. Kada Artem upita sta se nalazi u desnom medustanicnom prostoru, 



185 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



objasnise mu da je tuda nemoguce proci: nekoliko stotina metara napred 
nalazi se Hanz'ina predstraza, prava tvrdava. Ispostavilo se da taj neupa- 
dljivi tunel vodi pravo do tri kruzne stanice: Oktobarske, Dobrinjinske i 
Pavelecke. Hanza nije imala nameru da rusi taj medulinijski prolaz i da 
time unisti tako vazan transportni ventil, koji su koristili iskljucivo nje- 
ni tajni agenti. Ako bi neki tudin i pokusao da pride predstrazi, bio bi 
unisten jos na prilazu, pre nego sto bi uspeo bilo sta da objasni. Nakon 
nekog vremena, to racvanje ih dovede do Pavelecke. Artem pomisli da je 
bio u pravu neko od njegovih poznanika s VDNP, da se nekada s jednog 
na drugi kraj metroa moglo preci za manje od jednog sata, u sta on'ta- 
da nije pover'ov'ao. Eh, da mu je ovakva dresina... 

Samo sto sada ne bi pomogla ni dresina, malo kuda se moglo pro- 
ci tako jednostavno, opusteno, mozda po Hanzinoj teritoriji i ovom ov- 
de delu. 

Ne, ne treba mastati, u novom svetu to vise nije bilo moguce, u nje- 
mu je svaki korak stajao neverovatnog napora i paklenog bola. Ta vre- 
mena su nepovratno prosla. Taj carobni, predivni svet je unisten. Njega 
vise nema. I ne vredi cvileti za njim citavog preostalog zivota. 

Treba pljunuti na njegov grob i nikada se vise se osvrtati nazad. 



186 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



GLAVA 10 



NO PASARAN! 

(NECE PROCI!) 



Ispred Pavelecke ne bese nikakvih patrola, jedino se grupica lutalica, ko- 
ja je sedela na tridesetak metara od ulaza u stanicu, razide, pustajuci ih 
da produ, zadivljeno gledajuci dresinu. 

- A zar ovde niko ne zivi? - upita Artem, trudeci se da mu glas zvu- 
ci ravnodusno. Nimalo mu se nije dopadala ideja da ostane sam na pu- 
stoj stanici, bez oruzja, hrane i dokumenata. 

- Na Paveleckoj? - drug Rusakov ga pogleda iznenadeno. - Narav- 
no da zivi! 

- Ali kako onda nema barikada? - navaljivao je Artem. 

- Zato sto je to Pa-ve-lec-ka!- umesa se Banzaj, znacajno izgovara- 
juci ime stanice, na slogove. - Ko bi se usudio da je dime? 

Artem shvati koliko je bio u pravu drevni mudrac koji je umiruci 
rekao da jedino zna da nista ne zna. Svi su govorili o neprikosnovenosti 
Pavelecke kao o necemu sto nema potrebe objasnjavati i sto je svima sa- 
vrseno jasno. 

- Ti sigurno nisi bas u toku? - nije mogao da veruje Banzaj. - Pri- 
cekaj, sad ces videti sam! 

Pavelecka je vec na prvi pogled premasila sva Artemova ocekiva- 
nja. Tavanice su ovde bile tako visoke da baklje koje su virile iz obruca 
zakucanih za zidove nisu mogle dopreti do njih svojim treperavim sve- 
tlom, i to je stvaralo ocaravajuci i istovremeno zastrasujuci osecaj bes- 
konacnosti iznad glave. Ogromni ovalni lukovi bili su povezani vitkim, 



187 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



simetricnim stubovima, na koje su se potpuno neobjasnjivo oslanjali 
ogromni svodovi. Prostor izmedu lukova bio je u izlivenoj bronzi, koja 
je i bez sjaja dovoljno govorila o bivsoj velicanstvenosti, i mada su na sve 
strane bili samo tradicionalni srpovi i cekici, uramljeni u tim lukovima 
poluzaboravljeni simboli unistene imperije izgledali su isto tako gordo i 
prkosno kao i tada kada su iskovani. Beskonacni niz stubova, ponegde 
obasjan drhtavim krvavocrvenim plamenom baklji, gubio se u nestvarno 
dalekoj pomrcini, i cinilo se kao da se ne zavrsava tamo. Izgledalo je da 
svetlost plamena koji je lizao te graciozne mermerne stubove stotinu i hi- 
ljadu koraka odatle, jednostavno ne moze da se probije kroz gust, goto- 
vo opipljiv mrak. Na ovoj stanici su sigurno nekada ziveli kiklopi, pa je 
zbog toga sve na njoj gigantsko... 

Nije valjda da niko ne srne da posegne za njom samo zato sto je ta- 
ko lepa? 

Banzaj prebaci motor na nizi stepen obrtaja i dresina uspori kreta- 
nje, postepeno se zaustavljajuci, a Artem je i dalje zaneseno posmatrao 
cudnovatu stanicu. U cemu je stvar? Zasto niko ne srne da dime Pavelec- 
ku? U cemu je njena svetost? Ne valjda samo u tome sto vise lici na pod- 
zemni dvorac iz bajke nego na deo transportne konstrukcije?... 

Za to vreme se oko dresine koja se zaustavila okupila gomila odr- 
panih i musavih decaka svih uzrasta. Oni su zavidljivo zagledali masinu, 
a jedan se cak osmeli da skoci na prugu i pocne da pipka motor, s razlo- 
gom pocikujuci, dok ga Fjodor nije oterao. 

- Eto, druze Arteme. Ovde se nasi putevi razilaze - komandir pre- 
kide Artema u razmisljanju. - Posavetovao sam se s drugovima i odluci- 
li smo da ti damo mali poklon. Uzmi! - I dade Artemu automat, vero- 
vatno jedan od onih koji su skinuli s ubijenih strazara. - I ovo, takode - 
u ruci mu je bila lampa kojom je sebi osvetljavao put brkati fasista u cr- 
nom mundiru. - To je sve trofejno, slobodno uzmi. To ti po pravu pri- 
pada. Ostali bi mi ovde jos, ali ne smemo se zadrzavati. Ko ce znati do- 
kle je fasisticka rda resila da nas juri. A iza Pavelecke oni se nece usudi- 
ti da idu. 

Bez obzira na novonastalu odlucnost i resenost, Artemovo srce se 
neprijatno steze dok mu je Banzaj pruzao ruku, zeleci mu srecu, Maksim 
ga prijateljski tapsao po ramenu, a bradati cika Fjodor mu tutnuo nepo- 
pijenu flasu svoje rakijestine, ne znajuci sta bi mu drugo poklonio: 

- Hajde, momce, jos cemo se videti. Prezivecemo! 

Drug Rusakov mu jos jednom protrese ruku, a njegovo lepo mu- 
zevno lice se uozbilji. 



188 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Druze Arteme! Na rastanku zelim da ti kazem dve stvari. Kao pr- 
vo, veruj u svoju zvezdu. Kako je govorio drug Ernesto Ce Gevara, asta 
la viktoria siemprel I kao drugo i najvaznije - NO PAS ARAN! 

Svi ostali borci podigose uvis desnu ruku stegnutu u pesnicu i u ho- 
ru ponovise zakletvu: „No pasaran!" Artemu ne preostade nista drugo 
nego da i sam stisne pesnicu i odgovori isto tako odlucno i revolucionar- 
no „No pasaran!", mada je za njega taj ritual bio isto sto i abrakadabra. 
Ali nije zeleo da glupim pitanjima narusi svecani trenutak oprastanja. 
Ocigledno je sve uradio kako treba, jer ga je drug Rusakov pogledao po- 
nosno i zadovoljno, a zatim mu je svecano odao pocast. 

Motor zabrunda jace i u oblaku plavicastog dima, ispracena copo- 
rom dece koja su radosno vristala, dresina nestade u mraku. Artem je 
opet bio sasvim sam i tako daleko od svog doma, kao nikada pre. 

Prvo sto mu je privuklo paznju dok je bauljao duz platforme, bio 
je sat. Artem odmah izbroja da ih je cetiri. Na VDNP vreme je bilo vise 
nesto simbolicno: kao knjige, kao pokusaji da se napravi skola za decu 

- kao znak da se stanovnici i dalje bore, da ne zele da se predaju, da su 
i dalje ljudi. Ali ovde su satovi izgleda imali neku drugu, nemerljivo va- 
zniju ulogu. Promuvavsi se jos malo, Artem primeti i druge neobicnosti: 
kao prvo, na stanici nije bilo nikakvih stanova, ako se izuzme nekoliko 
spojenih vagona, koji su stajali na drugom koloseku i nestajali u tunelu, 
tako da se u dvorani video samo manji deo kompozicije, zbog cega je Ar- 
tem i nije odmah primetio. Trgovaca svim i svacim, nekakvih radionica 

- bilo je prilicno, ali nijednog satora za stanovanje, ni paravana iza ko- 
jeg bi se moglo prespavati. Samo su se malobrojni prosjaci i skitnice va- 
ljali po kartonskim prostirkama. Ljudi koji su se vrteli po stanici s vre- 
mena na vreme bi prilazili casovniku, pa bi se vracali svom poslu. Da je 
Kan ovde, pomisli Artem, bilo bi zanimljivo cuti sta bi on rekao na to. 

Za razliku od Kineskog grada, gde su za putnike pokazivali prilic- 
no zanimanje, trudeci se da ih nahrane, da im nesto prodaju, da ih ne- 
gde odvuku - ovde su svi izgledali zauzeti svojim poslom. Artem im uop- 
ste nije bio interesantan, a osecaj usamljenosti, u pocetku potisnut zna- 
tizeljom, mucio ga je sve jace. 

Pokusavajuci da se otrgne od tuge koja je rasla u njemu, on opet 
poce da posmatra ljude oko sebe. Ocekivao je da su i ljudi ovde nekako 
drugaciji, s narocitim izrazima lica, valjda je zivot na jednoj ovakvoj sta- 
nici morao na njima ostaviti neki trag. Na prvi pogled oko njega su zurili, 
vikali, radili, svadali se isti ljudi kao i drugde. Ali kad ih je pazljivije za- 
gledao, hvatala ga je sve veca jeza: ovde je bilo mnogo bogalja i nakaza: 



189 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



neko bez prstiju, neko u groznim krastama, neko s odvratnim patrljkom 
umesto odsecene trece ruke. Odrasli su bili mestimicno celavi, bolesni, a 
zdravog, vitalnog coveka gotovo nisi mogao videti. Padao je u oci njihov 
krzljav, degenericni izgled, koji je bio u potpunoj suprotnosti s mracnom 
velicinom stanice na kojoj su ziveli. 

Na sredini siroke platforme bila su dva pravougaona otvora koji su 
vodili u dubinu, otvarajuci prolaz ka Krugu, ka Hanzi. Ali ovde nije bi- 
lo ni Hanzinih granicara, ni kontrolnog punkta kao na Prospektu mira, 
a neko je pricao Artemu da Hanza sve susedne stanice drzi u celicnom 
stisku. Ne, ovde se ocigledno desavalo nesto cudno. 

On tako stize i do suprotnog kraja dvorane. Za pocetak kupi za pet 
metaka ciniju seckanih pecenih gljiva i casu ustajale gorke vode i s gade- 
njem popi to dubre, sedeci na prevrnutom plasticnom sanduku u kakvi- 
ma se ranije cuvala staklena ambalaza. Zatim pode do voza, nadajuci se 
da de bar tu moci da predahne, jer je vec bio na izmaku snaga, a telo ga 
je jos uvek bolelo od saslusanja. Ali kompozicija je bila potpuno druga- 
cija od one na Kineskom gradu: vagoni su bili ocerupani i potpuno pra- 
zni, na nekim mestima nagoreli i strokavi; meke kozne klupe bile su is- 
cupane i odnete, svuda su se videle mrlje usahle krvi, na podu su se zlo- 
kobno presijavale rasute caure. Bilo je jasno da to mesto nije bilo sklo- 
niste, jer je vise licilo na utvrdenje koje je izdrzalo vise opsada. 

Dok se Artem bavio razgledanjem voza nije proslo mnogo vreme- 
na, ali kada se vratio na platformu, nije mogao da prepozna stanicu. Te- 
zge su ispraznjene, zamor se utisao, i osim nekoliko lutalica okupljenih 
u grupicu nedaleko od prolaza, na platformi nije bilo zive duse. Postalo 
je vidno mracnije, s te strane s koje je usao na stanicu baklje su bile uga- 
sene, gorelo ill je samo nekoliko u centralnom delu dvorane, a na suprot- 
nom kraju se, jos izdaleka, mogla videla slaba vatra. Sat je pokazivao ne- 
sto vise od osam sati uvece. Sta se dogodilo? Onoliko koliko mu je to do- 
pustao bol u telu, Artem zurno krenu napred. Prolaz je bio zatvoren s 
obe strane, i to ne samo obicnim metalnim vratascima vec jakom celic- 
nom kapijom. Na drugom stepenistu bila je ista takva, ali s jednom od- 
skrinutom polovinom, a iza nje su se videle solidne resetke, zavarene, od 
debele armature, kao na kazamatima na Tverskoj. Iza njih je bio stocic, 
osvetljen slabom lampom, za kojim je sedeo cuvar u iznosenoj sivopla- 
voj uniformi. 

- Posle osam ulaz je zabranjen - odbrusi on kao odgovor na mol- 
bu da ga pusti unutra. - Kapija se otvara u sest ujutru - i okrete se, sta- 
vljajuci do znanja da je razgovor zavrsen. 



190 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Artem je bio zapanjen. Zasto se zivot na stanici zavrsavao posle 
osam uvece? I sta sada da radi? Beskucnici koji su se gnezdili na svojim 
kartonskim kutijama izgledali su toliko gnusno da nije imao zelju ni bli- 
zu da im pride, pa resi da okusa srecu kod vatrice koja je svetlucala na 
drugom kraju dvorane. 

Vec izdaleka bese jasno da to nije logor skitnica vec pogranicna pa- 
trola ili nesto slicno: pri svetlosti vatre videle su se snazne muske figure, 
ocrtavale su se ostre konture automatskih cevi, ali sta su tu cuvali, sede- 
ci na platformi? Punktovi se postavljaju u tunelima, na prilazima stani- 
cama, sto dalje to bolje, a ovako... Cak i da se pojavi nekakav stvor, ili 
ih napadnu banditi, strazari ne bi mogli nista da urade. 

Ali, prisavsi blize, Artem opazi jos ponesto: iza vatre, blesnuo bi s 
vremena na vreme jak snop bele svetlosti, usmeren kao nagore, ali izgle- 
da prekratak, kao presecen na samom pocetku, jer se, suprotno svim za- 
konima fizike, umesto da bije u plafon, gubio nakon nekoliko metara. 
Reflektor se palio retko, u odredenim vremenskim razmacima, i verovat- 
no ga Artem zbog toga i nije ranije primetio. Sta li je to moglo biti? 

On pride vatri, uljudno se pozdravi, objasnivsi da je na proputova- 
nju i da je ne znajuci propustio zatvaranje kapije, zamolivsi da predah- 
ne tu, sa strazarima. 

- Da predahnete? - podsmesljivo ponovi pitanje njemu najblizi ras- 
cupani, crnokosi muskarac, krupnog mesnatog nosa, onizak, ali reklo bi 
se prilicno jak. - Ovo, mladicu, nije mesto za odmor. Ako docekate ju- 
tro, bice dobro. 

Na pitanje sta je to toliko opasno u sedenju pored vatre nasred 
platforme, muskarac ne odgovori nista, vec samo klimanjem glave poka- 
za iza svojih leda na mesto s kojeg se palio reflektor. Ostali su bili zane- 
ti razgovorom i uopste ne obratise paznju na Artema. Resen da konacno 
razjasni sta se to ovde desava, on pride reflektoru. To sto je ugledao za- 
cudilo ga je, ali i objasnilo mnogo toga. 

Na samom kraju dvorane bila je malena kabina, slicna onima koje su 
nekada bile pored eskalatora kojima se prelazilo na druge linije. Bila je 
ogradena vrecama, na nekim delovima i masivnim metalnim plocama; je- 
dan od strazara skidao je navlaku sa sprave koja je zastrasujuce izgledala, 
a drugi je sedeo u kabini. Na njoj je bio postavljen i reflektor koji je osve- 
tljavao povrsinu. Povrsina! Nikakve ograde, ni traga ni glasa od nekakve 
barijere, odmah iza kabine pocinjalo je stepeniste eskalatora koji je vodio 
na povrsinu. A snop reflektora bio je uperen bas tamo, nemirno sarajuci od 
zida do zida, kao da pokusava da otkrije nekoga u mrklom mraku, ali je u 



191 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



njemu lovio samo sijalicne konstrukcije pocrnele od necega, vlazni plafon s 
koga su opadali komadi maltera, a dalje... Dalje se nista nije videlo. 

Sada je sve bilo jasnije. 

Iz nekog razloga ovde nije bilo uobicajenog metalnog zaklona koji 
bi razdvajao stanicu od povrsine, ni na platformi, ni na povrsini. Pave- 
lecka je bila direktno povezana sa spoljnim svetom, i njeni stanovnici su 
bili u stalnoj opasnosti od invazije. Udisali su zarazeni vazduh, pili zara- 
zenu vodu, eto zbog cega je imala tako cudan ukus... Zbog toga je ovde 
bilo neuporedivo vise mutacija medu mladima, nego, na primer, na 
VDNP. Zbog toga su odrasli bili tako krzljavi: lobanje su im bile ogolje- 
ne i potpuno izguljene, iscrpljena tela su im se ziva raspadala, postepeno 
ih je izjedala radijaciona bolest. 

Ali to, izgleda, nije bilo sve, jer, kako objasniti to sto je citava sta- 
nica zamirala posle osam sati uvece, ili ono sto je tamnokosi strazar po- 
red vatre rekao o tome da je ovde velika stvar - preziveti do jutra? 

Malo se dvoumeci, Artem pride coveku koji je sedeo u kabini. 

- Dobro vece - odgovori ovaj na pozdrav. 

Bilo mu je oko pedeset, ali je vec bio prilicno ocelavio, ono malo 
sede kose zamrsilo mu se na slepoocnicama i zatiljku, tamnim ocima je 
ljubopitljivo gledao Artema, a jednostavnim prslukom na vezivanje nije 
mogao da sakrije okrugli stomacic. Na grudima mu je bio dvogled, a od- 
mah pored njega - pistaljka. 

- Sedi - pokaza on Artemu na najblizu vrecu. **= Oni se tamo, razu- 
mes, zabavljaju, a mene ostavili ovde samog da se dosadujem. Hajde da 
makar s tobom popricam. Ko ti je tako sredio oko?... 

Zapodenuse razgovor. 

- Ne mozemo, razumes, nicim ovo ljudski da izmajstorisemo - po- 
tisteno je pricao strazar, pokazujuci rukom na otvor. - Ovde gvozde ne 
vredi, trebalo bi da se izbetonira, s gvozdem smo vec probali, ali uzalud. 
A dode jesen, voda sve odnese do davola, najpre se tu skuplja, a onda i 
probije... Desilo se nekoliko puta da je mnogo ljudi nastradalo, od tada 
se mi ovako ponasamo. Samo ovde nema mirnog zivota, kao na drugim 
stanicama, stalno iscekujemo: cim padne noc, pocne gmizati svakojako 
dubre. Preko dana se ne muvaju, ili spavaju, ili mozda pak vrsljaju po 
povrsini. A kako se smrkne, to je da poludis. Ali mi smo se ovde privi- 
kli, naravno, posle osam - svi smo u tunelu, tamo zivimo, a ovo ovde je 
vise ekonomski deo. Pricekaj-de... - prekide on, skljocnu prekidac na 
stalku i reflektor jako zasija. 



192 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Razgovor se nastavi tek posto je bek snop svetla presao preko sva tri 
eskalatora, prosetao po plafonu i zidovima i na kraju se mirno ugasio. 

- Tamo gore je - rece sasvim tiho strazar, pokazujuci prstom ka 
plafonu - Pavelecka zeleznicka stanica. Svakako je nekada bila. Prokle- 
to mesto. Ne znam kuda su se granale njene pruge, ali sada se tamo de- 
sava nesto strasno. Ponekad dopiru takvi zvuci, da se najezis. A ponekad 
krenu da gamizu i dole... - on ucuta. - Mi zovemo pridoslicama te stvo- 
rove sto gmizu s povrsine - nastavi on posle kratke pauze. - Zbog stani- 
ce. Inace i nije tako strasno. Nekoliko puta se desilo da su pridoslice bi- 
le tolike da su citav kordon zbrisale. Video si onaj nas voz poprecen ta- 
mo na sinama. Do njega su dosli. Odozdo se ne moze proci - tamo su 
zene, deca, ako bi pridoslice tuda prosle - svi bi bili gotovi. Nasim ljudi- 
ma je to bilo jasno, povukli su se do voza, zauzeli pozicije i ubili su ne- 
koliko stvorova. Ali i oni su... samo su dvojica prezivela od njih deset. 
Jedan pridoslica je pobegao ka Novokuznjeckoj. Ujutru su hteli da kre- 
nu za njim, takav je trag guste sluzi iza njega ostao, ali je skrenuo u boc- 
ni tunel, a mi dole ne zalazimo. Imamo sasvim dovoljno svojih muka. 

- A ja sam cuo da Pavelecku niko nikada ne napada - seti se Ar- 
tem. - Je li to tacno? 

- Naravno - znacajno klimnu glavom strazar. - Ko bi nas dirao? 
Da mi ovde ne drzimo odbranu, vec bi se razmileli po citavoj liniji. Ne, 
na nas niko ne srne ruku da digne. Hanza nam je ustupila gotovo citav 
prolaz na cijem je samom kraju njihov granicni punkt. Doturaju nam 
oruzje, samo da bismo ih stitili. Svida im se da je vruc krompir u tudim 
rukama, ja ti kazem! Kako se ono zoves? Ja sam Mark. Pricekaj-de, Ar- 
teme, nesto tamo mrda... - i opet zurno ukljuci reflektor. - Jok, sigurno 
mi se ucinilo - nesigurno rece on malo posle toga. 

Artema je malo pomalo preplavio mucan osecaj opasnosti. Kao i 
Mark, i on je napregnuto gledao gore, ali tamo gde je ovaj video samo 
senke razbijenih sijalica, Artemu su se, u zaslepljujucem snopu svetlosti, 
pricinjavale fantasticne siluete. Isprva mu se cinilo da se njegova uobra- 
zilja poigrava s njim, ali se jedna od cudnih kontura primetno pokrenu, 
odmah posto svetlosni krug prede preko nje. 

- Pricekajte... - prosaputa on. - Vratite u onaj ugao, gde je ona ve- 
lika pukotina, samo naglo... 

I kao da na mestu obasjanom reflektorom, prilicno udaljenom od 
sredine eskalatora, nesto veliko i mrsavo zastade na trenutak, a zatim se 
najednom sjuri nadole. Mark uhvati pistaljku koja mu umalo ispade iz 



193 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



ruke i dunu iz sve snage, i istog trenutka svi koji su sedeli pored vatre po- 
skakase sa svojih mesta i pojurise ka polozaju. 

Ispostavi se da je tu bio jos jedan reflektor, malo slabiji, ali brzo is- 
kombinovan s neobicnim teskim mitraljezom. Artem nikada ranije nije 
vidao takve: oruzje je imalo dugacku cev s levkastim prosirenjem na kra- 
ju, nisan koji je svojim oblikom podsecao na paucinu, a meci su upada- 
li u njega pricvrsceni na sjajnu masnu traku. 

- Eno ga, negde kod desetog! - locira svetlom reflektora pridoslicu 
mrsav covek promuklog glasa, koji je zauzeo polozaj kraj Marka. - Daj 
dvogled... Leha! Deseti u desnom redu! 

- Opusteno! Svi su tu, bratac, sad mirno sedi - zabrunda mitralje- 
zac, nisaneci crnu senku koja se pritajila. - Imam ga! 

Zastekta zaglusujuci rafal, deseta lampa odozdo prste u parampar- 
cad, a gore nesto prodorno zacica. 

- Izgleda da smo ga sredili - zakljuci promukli. - Daj jos osvetli... 
Eno ga, lezi. Gotovje, zaraza. 

Ali se odozgo jos dugo, sigurno jos ceo naredni sat, culo tesko, go- 
tovo ljudsko stenjanje, koje je potpuno izbezumljivalo Artema. Kada je 
predlozio da dokrajce pridoslicu, da se ne muci, odgovorise mu: 

- Ako bas zelis, idi pa ga dokrajci. Nije ti ovo, momce, streljana, 
nama je svaki metak vazan. 

Zamenise Marka, pa njih dvojica podose do vatre. Mark pripali na 
vatri savijenu cigaretu i zamisli se, a Artem je slusao o cemu razgovara- 
ju ostali. 

- Eto, Leha je juce pricao o krisnaistima - rece prigusenim dubo- 
kim glasom krupan covek niskog cela i jakog vrata - koji su na Okto- 
barskom polju, a hteli bi da se domognu nuklearnog instituta, kako bi 
aktivirali nuklearni reaktor i svima obezbedili nirvanu, samo nikako da 
im to pode za rukom. Ali to me podsetilo na nesto sto se meni desilo pre 
cetiri godine, dok sam jos ziveo na Savelovskoj. Isao samjednom nekim 
poslom na Belorusku. U to vreme sam imao veze na Novoslobodskoj, ta- 
ko da sam krenuo pravo preko Hanze. Brzo sam stigao na Belorusku, 
sreo se s kimje trebalo, pozavrsavao poslice s njime, pa nesto mislim, va- 
ljalo bi to zaliti. On mi kaze, pazi, vodi racuna, ovde pijanci cesto nestaju. 
A ja njemu: dobro de, ne moze se posao tek tako zavrsiti. Sve u svemu, 
nas dvojica smo stukli celu flasu. Poslednje cega se secam je kako on ce- 
tvoronoske puze i vice: „Ja sam iunohod 1'." Budim se - Bogorodice sve- 
ta! - vezan, s povezom preko usta, tintara obrijana na celavo, sam u ne- 
kom sobicku, verovatno nekadasnjoj menjacnici. Kakva je ovo beda sad, 



194 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



mislim se. Nakon pola sata dodose neki davoli, scepase me za vrat i od- 
vukose u dvoranu. Uopste mi nije bilo jasno gde sam se obreo, svi nazi- 
vi unisteni, zidovi necim umazani, pod pun krvi, vatre gore, gotovo cita- 
va stanica prekopana, a u dnu duboka jama, dvadeset, ako ne i trideset 
metara duboka. Na podu i na plafonu iscrtane zvezde, znate one iz jed- 
nog poteza, kao sto ih deca crtaju. Razmisljam, mozda su me crveni za- 
robili? Kad sam malo mucnuo glavom, shvatih, ni nalik. Dovedose me 
do te jame, a tamo konopac koji se spusta do dole, kazu: hvataj se za ko- 
nopac. A kalasnjikovim guraju. Ja pogledam dole - a tamo na dnu go- 
mila ljudi s cuskijama i lopatama, kopaju jamu jos dublje. Zemlju cekr- 
kom izvlace gore, tovare u vagonete i odvoze nekuda. Ali, nema se kud, 
ti momci s kalasnjikovima - totalni ludaci, istetovirani od glave do pete, 
neki kriminalci, pomislio sam. Sigurno sam se nasao na zoni. Sigurno ti 
glavni prokopavaju tunel da bi pobegli. A beda nadnici kod njih. A za- 
tim sam shvatio da sam u nevolji. Kakva zona u metrou, otkud bi ona 
ovde mogla biti? Ja im kazem da se plasim visine, da cu se stropostati 
pravo ovinia na glavu, da nece od mene imati mnogo vajde. Oni se po- 
savetovase i dadose mi da zemlju koja stize odozdo tovarim u vagonete. 
Na rukama lisice, na nogama neki lanci i tovari. Ali ja nikako nisam mo- 
gao da shvatim cime se oni bave. Poslic, posteno govoreci, nije bio lak. 
Ja jos i kojekako - sleze on sirokim ramenima. - Bese tamo i slabijih, i 
kako neko od njih padne na zemlju, obrijani su ga podizali i vukli ka ne- 
kim stepenicama. Kasnije sam jednom prosao tuda, vidim, tu im je neki 
panj, slican onom koji je nekada bio na Crvenom trgu, gde su odrublji- 
vali glave, u njemu pobodena ogromna sekira, a okolo krvustina i strce 
glave nasadene na motke. Umalo nisam povratio. Ne, mislim se, treba 
odavde bezati glavom bez obzira, dok me nisu razapeli kao strasilo. 

- I ko su oni bili? - nestrpljivo ga prekide onaj promukli, koji je bio 
za reflektorom. 

- Pitao sam posle toga ljude s kojima sam utovarao. Znas ko? Sa- 
tanisti, razumes? Oni su, znaci, odlucili da je kraj sveta vec poceo, a da 
je metro ulaz u pakao. I jos mije nesto pricao o nekim krugovima, ne se- 
cam se vise... 

- Vrata - ispravi ga mitraljezac. 

- Jeste. Metro - to su vrata pakla, koji je malo dublje, a davo ih, 
znaci, tamo ceka, treba se samo probiti do njega. Zato kopaju. Od tada 
su prosle cetiri godine. Mozda su do sada i uspeli da prokopaju. 

- A gde je to? - upita mitraljezac. 



195 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Ne znam! Bogami ne znam. Evo kako sam se izbavio odande: 
ubacili su me u vagonet i prekrili me zemljom dok cuvari nisu gledali. 
Dugo sam se vozio nekuda, zatim su me istovarili s neke visine, onesve- 
stio sam se, probudio, penjao, ispuzao na neke sine i onda po njima na- 
pred, a one se ukrstaju s nekim drugim, i ja na raskrsnici padnem. On- 
da me neko pokupio i samo sam se probudio na Dubrovki, razumes? A 
taj koji me pokupio, u stvari spasao, bese neki dobar covek. Pa ti sad 
razmisljaj gde je to... 

Zatim su pricali o tome da se proneo glas da je na Trgu Iljica i Rim- 
skoj neka epidemija, i da je mnogo naroda pomrlo, ali Artem to kao da 
i nije cuo. Misao da je metro predvorje pakla, ili cak mozda njegov prvi 
krug, potpuno ga je hipnotisala, i pred ocima mu iskrsnu neverovatna 
slika: na stotine ljudi, uskomesani poput mrava, rucno kopaju beskonac- 
nu jamu, prolaz ka nikuda, dok se jednom kramp nekog od njih neobic- 
no lako ne zabode u zemlju i ne probije dno, i tada ce pakao i metro za- 
uvek biti spojeni. 

Onda mu pade na pamet da se, eto, i na ovoj stanici zivi slicno kao 
i na VDNP: neprestano je napadaju neka cudovisna stvorenja s povrsi- 
ne, a oni sami odolevaju napadima, i ako Pavelecka poklekne, ti mon- 
strumi ce se razmileti po citavoj liniji. Ispadalo je da uloga VDNP ipak 
nije tako iskljuciva kako mu se ranije cinilo. Ko zna koliko je jos takvih 
stanica u metrou, od kojih svaka stiti svoje polozaje, boreci se ne za sve- 
opste dobro vec za sopstvenu kozu... Mogu se povlaciti nazad, odstupa- 
ti ka centru, ruseci tunele za sobom, ali to ce znaciti sve manje zivotnog 
prostora, dok se svi preostali preziveli ne sabiju na jednom komadicu 
prostora i jedni drugima ne pregrizu grkljane. 

Ali ako VDNP nije nista izuzetno, ako postoje i drugi izlazi na po- 
vrsinu, koje je nemoguce zatvoriti... To onda znaci... Opomenuvsi sebe, 
Artem sam sebi zabrani da nastavi da razmislja o tome. To je jednostav- 
no glas slabosti, izdajnicki, sladunjav, s cvrstim argumentima za odusta- 
janje od Pohoda, od Cilja. Ali tome se ne treba predavati. Taj put vodi u 
corsokak. 

Da bi odagnao te misli, on poce ponovo da slusa razgovor. Najpre 
su se bavili procenjivanjem sansi za neku pobedu nekakvog Puska. On- 
da je promukli poceo pricu o tome kako su neki promrzli napali Kineski 
grad, pobili gomilu ljudi, ali da su uz pomoc pristigle kaluske bratije 
ipak uspeli da se odbrane, pa su se razbojnici povukli nazad ka Tagan- 
skoj. Artem taman htede da kaze da nije u pitanju Taganska, nego Tre- 
tjakovska, kad se umesa neki suvonjavi tip, cije lice nije bilo moguce vi- 



196 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



deti, i rece da su kaluzani proterani s Kineskog grada i da tu sada ima 
kontrolu neka nova grupa, za koju niko nikada nije cuo. Promukli mu 
se ostro suprotstavi, a Artem poce padati u san. Ovoga puta nije sanjao 
nista, spavao je tako cvrsto da ga nije mogao probuditi ni pisak pistalj- 
ke na uzbunu, ni to sto su svi poskakali sa svojih mesta. Uzbuna je izgle- 
da bila lazna, jer se nakon toga nisu culi pucnji. 

Kada ga je naposletku probudio Mark, na satu je bilo petnaest do sest. 

- Ustaj, dezurstvo je zavrseno! - on veselo prodrma Artema za rame. 
- Idemo, pokazacu ti prolaz kroz koji te juce nisu pustili. Imas pasos? 

Artem odmahnu glavom. 

- Ne mari, nesto cemo srediti - obeca Mark, i stvarno, kroz neko- 
liko minuta vec su bili u tunelu, a cuvar je smireno zvizdukao, kotrljaju- 
ci na dlanu dva metka. 

Prolaz je bio prilicno dug, duzi cak i od same stanice. U dnu jednog 
zida bili su zastori od cerade i svetlele su prilicno jake lampe („Hanza se 
pobrinula" - smeskao se Mark), a u dnu drugog protezala se pregrada, 
duga ali niska, ne visa od jednog metra. 

- Ovo je, izmedu ostalog, jedan od najduzih prolaza u citavom me- 
trou! - ponosno rece Mark. - Pitas se cemu sluzi ova pregrada? Zar ne 
znas? To je vec poznata stvar! Polovina onih koji dodu kod nas, samo zbog 
nje dolaze! Pricekaj, sada je jos rano. Kasnije ce poceti. To ti je vecernja za- 
bava, kada se zatvori izlaz na stanicu i ljudi nemaju sta da rade. Ali ce mo- 
zda preko dana biti kvalifikaciona trka. Stvarno nisi nista cuo o tome? Da 
mi ovde imamo pacovske trke, totalizator! Mi ga zovemo hipodrom. Ja 
sam mislio da to svi znaju - zacudi se on kada naposletku shvati da se Ar- 
tem ne sali. - Volis li ti uopste da se igras? Ja sam, na primer, igrac. 

Artemu je naravno bilo zanimljivo da gleda trke, ali nikada nije bio 
posebno zagrizen za to. Osim toga, sada kada se probudio posle toliko 
vremena, u glavi se zgusnjavao i rastao osecaj krivice. Nije mogao da ce- 
ka vece, u stvari, uopste nije mogao da ceka. Morao je da krene dalje sto 
pre, previse vremena je procerdano uzalud. Ali put do Polisa je vodio 
preko Hanze, i sada vise nije mogao da je zaobide. 

- Ja zaista ne mogu da ostanem ovde do veceras - rece Artem. - 
Moram na... 

Poljanku. 

- Pa to ti je kroz Hanzu - primeti Mark, zaskiljivsi. - Kako ti uopste 
mislis preko Hanze, a ne samo da nemas vizu nego ni pasos? Tu ti ja, prija- 
telju, vec ne mogu pomoci. Ali mislim da imam ideju. Upravnik Pavelec- 
ke - ne nase nego kruzne - veliki je ljubitelj evo bas ovih trka. Njegov 



197 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



pacov Pirat je favorit. On je ovde svake veceri, pod strazom i u punom 
sjaju. Igraj, ako hoces, protiv njega licno. 

- Ali ja nemam cime da igram - usprotivi se Artem. 

- Igraj u svojstvu posluge. Ako hoces, ja cu da te. ubacim - Marko- 
ve oci zasijase strasno. - Ako pobedimo, dobices vizu. Ako izgubimo - 
svejedno ces tamo, i od tebe zavisi kako ces se izvuci. Je li dobra varijan- 
ta? Jeste. 

Artemu se taj plan uopste nije dopao. Prodavati sebe u ropstvo, i 
sto je jos gore, gubiti sebe na pacovskom totalizatoru, bilo je nekako po- 
nizavajuce. Odlucio je da se probije kroz Hanzu na neki drugi nacin. Ne- 
koliko sati se vrteo oko strogih granicara u sivosarenim uniformama - 
bili su obuceni identicno kao i oni na Prospektu mira - pokusavajuci da 
razgovara s njima, ali ovi nisu zeleli da komuniciraju. Posto ga je jedan 
od njih prezrivo nazvao jednookim (sto je bilo nepravedno, jer je levo 
oko ve6 pocelo da se otvara, mada ga je i dalje davolski bolelo) i posa- 
vetovao mu da se gubi, Artem je odustao od uzaludnih pokusaja i poceo 
da traga za najmracnijim i najsumnjivijim likovima na stanici, trgovcima 
oruzjem i ludajom - svima onima koji bi mogli biti krijumcari. Ali niko 
nije pristao da provede Artema kroz Hanzu za njegov automat i lampu. 

Pade vece, koje Artem doceka u tihom ocajanju, sedeci na podu u 
prolazu obuzet samoponizenjem. Za to vreme prolaz ozive, odrasli su se 
vracali s posla, vecerali sa svojim porodicama, decja graja je postajala 
sve tisa, dok ih nisu poslali na spavanje i na kraju, kada se kapija zaklju- 
ca, svi nagrnuse iz svojih satora i zastora ka trkacim stazicama. Ovde je 
bilo dosta sveta, svakako ne manje od trista ljudi, i pronaci Marka u ta- 
kvoj guzvi uopste nije bilo lako. Ljudi su nagadali kako ce danas Pirat 
biti brzi, hoce li Pusku poci za rukom da ga makar jednom prestigne, na- 
brajali su nadimke i drugih trkaca, ali su ova dvojica ocigledno bili van 
konkurencije. 

Startnoj poziciji su prilazili ponosni vlasnici pacova, noseci svoje 
razmazene ljubimce u malim kavezima. Nigde nije bilo upravnika kru- 
zne Pavelecke, a i Mark kao da je propao u zemlju. Artem se uplasi da 
je ovaj mozda cak opet na strazi, i da uopste nece doci. Ali kako se on- 
da spremao da igra?... 

Naposletku se s drugog kraja prolaza pojavi mala procesija. U ko- 
loni je, dostojanstveno drzeci svoje glomazno telo, u pratnji dva namr- 
stena telohranitelja, bez zurbe koracao starac obrijane glave, bujnih ne- 
govanih brkova, s naocarima, u strogom crnom odelu. Jedan od cuvara 



198 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



u rukama je drzao kutiju oblozenu crvenim plisom, s resetkastim strana- 
ma, u kojoj se mrdalo nesto sivo. To je sigurno bio znameniti Pirat. 

Telohranitelj donese kutiju do startne pozicije, a brkati starac dode 
do sudije koji je sedeo za stolom, zapovednicki otera od stola njegovog 
pomocnika, tesko se spusti na prazno mesto i otpoce kurtoazni razgovor. 
Drugi cuvar stade pored njega, ledima okrenut stolicu, siroko rasirenih 
nogu, s rukama na kratkom crnom automatu koji mu je visio na grudi- 
ma. Tako dostojanstvenom coveku ne samo da se nije moglo predloziti 
nista vec je bilo opasno i pribliziti mu se. 

A onda Artem vide kako tim uvazenim ljudima bez ustrucavanja, 
cesljajuci odavno neopranu kosu, prilazi nemarno obuceni Mark, i poci- 
nje nesto da prica sudiji. S takve udaljenosti bilo je moguce cuti samo in- 
tonaciju, ali se zato moglo lepo videti kako je brkati starac najpre zbu- 
njeno pocrveneo, a onda nabacio nadmenu grimasu, i na kraju preko vo- 
lje klimnuo glavom i, skinuvsi naocare, poceo brizljivo da ih brise. 

Artem poce da se probija kroz masu prema startnoj poziciji, gde je 
bio Mark. 

- Zakukuljeno-zamumuljeno! - radosno mu saopsti ovaj, trljajuci 
ruke. 

Na pitanje na sta konkretno misli, Mark pojasni da je upravo za- 
kazao sa starim upravnikom pojedinacnu trku protiv Pirata, tvrdeci da 
ce njegov novi pacov prestici favorita vec u prvom krugu. Morao je da 
izlozi Artema krajnoj opasnosti, rece Mark, ali je zauzvrat trazio vize za 
njega i sebe za citavu Hanzu. Upravnik je, istina, taj predlog odbio, re- 
kavsi da se ne bavi trgovinom (Artem s olaksanjem odahnu), ali je do- 
dao da bi tako bezocna drskost morala biti kaznjena. Ukoliko njihov pa- 
cov izgubi, Artem i Mark ce morati da ciste nuznike na kruznoj Pavelec- 
koj. Ukoliko bude pobedio, oni ce dobiti vize. Bio je, naravno, ubeden 
da je druga mogucnost iskljucena, i zato je pristao. Odlucio je da kazni 
samouverene drznike koji su se usudili da izazovu njegovog ljubimca. 

- A je 1' vi imate svog pacova? - oprezno upita Artem. 

- Naravno! - uveravao ga je Mark. - Pravu zver! On ce ovog Pira- 
ta da pocepa kao od sale! Znas kako je danas kidnuo od mene! Jurio 
sam ga skoro do Novokuznjecke. 

- A kako mu je ime? 

- Ime? Stvarno, kako se zove? Pa, recimo, Raketa - predlozi Mark. 
- Raketa - zvuci pretece je 1' da? 



199 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Artem nije bio siguran da je smisao takmicenja u tome ciji ce pacov 
brze pocepati suparnika kao od sale, ali ocuta. Onda se ispostavi da je 
Mark svog pacova uhvatio tek danas, i ovoga puta Artem ne izdrza: 

- A otkud znate da ce on da pobedi? 

- Verujem u njega, Arteme! - svecano rece Mark. -1 zapravo, znas, 
ja ved odavno zelim da imam svog pacova. Kladio sam se na tude, oni bi 
gubili, a ja bih tada razmisljao: neka, doci ce dan, imacu i ja svog, i do- 
nece mi srecu. Ali nikako da resim, a to i nije bas jednostavno, treba do- 
biti dozvolu od sudije, a to ti je takva zavrzlama... Proci ce zivot, ili ce 
me neka pridoslica prozderati, ili cu umreti prirodnom smrcu, a necu 
imati svog pacova... A onda si banuo ti, pa sam pomislio: to je to! Sad 
ili nikad! Ako sad ne budes rizikovao, rekao sam sebi, to znaci da ces se 
i dalje kladiti na tude pacove. I odlucio sam: ako cu vec da igram, igra- 
cu na krupno. Ja bih, naravno, zeleo da ti pomognem, ali, izvini, to nije 
najvaznije. Tako sam zeleo da dodem kod onog brkatog starkelje - Mark 
spusti glas - i da mu kazem: izazivam licno vaseg Pirata! On se tako zbla- 
nuo da je zabranio sudiji da preko reda atestira mog pacova. Jasno ti je 
- dodade on, malo pocutavsi - zbog jednog trenutka, valja posle cele go- 
dine cistiti nuznike. 

- Ali nas pacov ce sigurno izgubiti - poslednji put je pokusao da ga 
urazumi ocajni Artem. 

Mark ga je pazljivo pogledao, osmehnuo se i rekao: 

- A sta ako ne?... 

Strogo pogledavsi po okupljenoj publici, sudija provuce prste kroz 
prosedu kosu, vazno se nakaslja i poce da cita imena pacova koji su uce- 
stvovali u trci. Raketa je bio poslednji, ali Mark se uopste ne osvrnu na 
to. Najvise aplauza dobi Pirat, a Raketi je tapsao samo Artem, jer su 
Marku bile zauzete ruke: drzao je kavez. U torn trenutku Artem se jos 
nadao cudu koje ce ga spasti neslavnog kraja u smrdljivoj jami. 

Onda sudija ispali corak iz svog „makarova", a vlasnici otvorise 
svoje kaveze. Raketa se oslobodi prvi, tako da Artemu srce radosno po- 
skoci, ali odmah nakon toga, kada ostali pacovi jurnuse napred kroz ceo 
prolaz, neki brze, neki sporije, Raketa je, kaljajuci svoje gordo ime, za- 
stao u uglu na oko pet metara od starta i tu i ostao. A terati pacove je 
prema propozicijama bilo zabranjeno. Artem je pomno pratio Marka, 
ocekujuci da ce ovaj poceti da galami, ili da ce biti izbezumljen od tuge. 
Ali hladnim i dostojanstvenim izrazom lica, Mark je vise podsecao na 
kapetana krstarice koji daje naredenje da se njegov bojni brod potopi kako 



200 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

ne bi pao u ruke neprijatelju - kao u jednoj od raskupusanih knjiga iz bi- 
blioteke sa VDNP, o jednom ratu Rusa s tamo nekim. 

Nakon nekoliko minuta, prvi pacovi stigose na cilj. Pobedio je Pi- 
rat, na drugom mestu je bio neki nerazgovetnog imena, a Pusok je stigao 
treci. Artem baci pogled na sudijski sto. Brkati starac je analizirajuci re- 
zultate sa sudijom brisao od uzbudenja oznojenu, celavu lobanju istom 
onom krpicom kojom je do malopre trljao stakla naocara. Artem se vec 
ponada da su zaboravili na njih, kada se starac najednom lupi po celu i 
ljupko se osmehujuci, pozva Marka prstom da dode. 

Sada se Artem osecao gotovo kao u trenutku kada su ga vodili na 
izvrsenje kazne, samo sto taj osecaj ovog puta nije bio tako jak. Probija- 
juci se za Markom ka sudijskom stolu, tesio je sebe time da mu je, ova- 
ko ili onako, ulaz na teritoriju Hanze otvoren, trebalo je samo smisliti 
nacin da se pobegne. 

Ali pre toga ga je ocekivala bruka. 

Brkati ih uctivo pozva da se popnu da podijum od dasaka, a zatim 
se obrati publici, ukratko iznoseci sustinu opklade, a onda gromoglasno 
•objavi da se oba gubitnika upucuju, kao sto je i dogovoreno, na rad na 
ciscenju sanitarnih cvorova, od godinu dana, pocev od danas. Niotkuda 
se pojavise dva Hanzina granicara, uzese Artemov automat, uveravajuci 
ga da ce mu najveci protivnik u narednih godinu dana biti potpuno bez- 
opasan, kao i da ce mu po isteku tog perioda oruzje biti vraceno. Zatim 
su ih uz zvizdanje i povike gomile sproveli na Kruznu. 

Prolaz je vodio ispod poda na sredini dvorane, kao i na susednoj 
stanici, ali to je bila jedina slicnost izmedu dve Pavelecke. Kruzna je osta- 
vljala vrlo cudan utisak: s jedne strane, plafon je bio nizak i nije bilo pra- 
vih stubova, na jednakim razmacima u zidu su bili lucni prolazi, koji su 
bili jednako siroki kao i razmaci medu njima. Cinilo se da je prva Pave- 
lecka graditeljima bila laksa za gradnju, kao da je zemlja tamo bila mek- 
sa i da se kroz nju bilo jednostavnije probijati, a da je ovde bila neka tvr- 
da, cije su cvrste naslage s teskom mukom busili. Ali iz nekog razloga ov- 
de nije bilo onog mucnog, turobnog raspolozenja kao na Tverskoj, mo- 
zda zbog toga sto je ovde bilo neobicno mnogo sveta, a zidovi su bili 
ukraseni cudesnim sarama, a po obodima lukova bile su imitacije drev- 
nih stubova, kao na slikama iz knjige Mitovi Stare Grcke. Jednom recju, 
nije to bilo najgore mesto za prinudni rad. 

I naravno, na prvi pogled je bilo jasno da je to teritorija Hanze. 
Kao prvo, ovde je bilo neobicno cisto i prijatno, a s plafona su fino sve- 
tlele prave velike sijalice u staklenim kuglama. U samoj dvorani, koja, 



201 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



istina, nije bila tako prostrana kao na stanici - bliznakinji, nije bilo ni- 
jednog satora, ali je zato bilo mnogo radnih stolova, s hrpom kompliko- 
vanih detalja. Za njima su sedeli ljudi u sivim radnim bluzama, a u va- 
zduhu se blago osecao miris masinskog ulja. Radni dan se ovde zavrsa- 
vao kasnije nego na Paveleckoj radijalnoj. Na zidovima su visila obelez- 
ja Hanze - smedi krug na beloj pozadini, plakati koji su pozivali na po- 
vecanje produktivnosti rada i citati nekog A. Smita. Ispod najvece zasta- 
ve, izmedu dva ukocena vojnika pocasne straze bio je stakleni stolic, i 
dok su ga provodili pored njega, Artem namerno zastade da bi video ka- 
kve se to svetinje nalaze ispod stakla. 

Tamo su na crvenom plisu, brizljivo osvetljene sa dve malene sija- 
lice, cuvane dve knjige. Na prvoj, ciji je crni povez bio odlicno ocuvan, 
zlatotiskom je bilo odstampano „Adam Smit. Bogatstvo naroda". Na 
drugoj prilicno pohabanoj knjizici, pocepanih tankih korica izlepljenih 
uskim papirnim trakama, debelim slovima je bilo ispisano „Dejl Karne- 
gi. Kako prestati s brigom i poceti ziveti". 

Ni o jednom, ni o drugom autoru Artem nikada nista nije cuo, za- 
to ga je neuporedivo vise zanimalo da li je ostacima bas ovog plisa 
upravnik stanice oblozio kavez svog omiljenog pacova. Jedna pruga je 
bila otvorena, i njome su povremeno prolazile uglavnom rucne dresine 
natovarene sanducima. Protutnjala je obavijena dimom i motorna, za- 
stavsi nakratko na stanici pre nego sto je nastavila dalje, a Artem je sti- 
gao da primeti da na njoj sede borci u punoj snazi, u crnim uniformama 
i crno-belim potkosuljama. Svaki od njih je na glavi imao opremu za 
nocno osmatranje, na grudima su im bili neobicno kratki automati, a te- 
la su im bila zasticena teskim pancirnim prslucima. Komandir je gladeci 
ogromni tamnozeleni slem sa stitnikom, koji mu je bio na kolenima, raz- 
menio nekoliko reci s cuvarima na stanici, koji su bili obuceni u obicne 
sive uniforme, i dresina je nestala u tunelu. 

Na drugom koloseku je stajala kompletna kompozicija, koja je bi- 
la u mnogo boljem stanju od one koju je Artem video na Kovackom mo- 
stu. Iza prekrivenih prozora sigurno su bili stanovi, ali je bilo i drugih, 
kroz cije su se prozore mogli videti radni stolovi sa stamparskim masi- 
nama za kojima su sedeli ljudi poslovnog izgleda, a na tabli iznad vrata 
bilo je ugravirano „CENTRALNI OFIS". 

Ova stanica ostavila je na Artema neizbrisiv utisak. Ne, on njome 
nije bio prenerazen kao prvom Paveleckom, ovde nije bilo ni traga od te 
tajanstvene, mracne velicanstvenosti koja bi degenerisane potomke pod- 
secala na prohujalu velicinu ljudi s povrsine i na moc graditelja metroa. 



202 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Ali zato su ljudi ovde ziveli tako kao da van granica Kruzne linije ne vr- 
vi od depresivnog ludila podzemnog bitisanja. Ovde se vodio uravnote- 
zen, udoban zivot, posle radnog dana se podrazumevao zasluzeni odmor, 
omladina nije bezala u virtuelni svet ludaje vec u fabrike - jer sto pre za- 
pocnes karijeru, vise ces napredovati, a stariji ljudi nisu strahovali da ce 
in cim ostanu bez snage izbaciti u tunel da njima nahrane pacove. Sada 
je bilo jasnije zbog cega je Hanza tako malo i nerado pustala strance na 
svoje stanice. Broj mesta u raju je ogranicen, a samo je u pakao ulaz Slo- 
bodan. 

- Konacno sam emigrirao! - radovao se Mark, zadovoljno gledaju- 
ci oko sebe. 

Pri kraju dvorane, u staklenoj kabini s natpisom „strazar", bio je 
jos jedan granicar, a pored je bila mala rampa ofarbana u crveno-bele 
strafte. Kada bi mu prilazili oni koji nisu stizali na dresinama* granicar 
bi znacajnog izgleda izasao iz kabine, uctivo i cutke pogledao dokumen- 
ta, a onda i robu, pa bi na kraju podigao rampu. Artem je zapazio da se 
svi granicari i carinici veoma ponose svojim poslom, odmah se videlo da 
rade ono sto vole. S druge strane, takav posao je nemoguce ne voleti, po- 
misli on. 

Odvedose ih iza ograde, odakle je vodio putic u tunel s hodnicima 
za nusprostorije sa strane i pokazase im pravu pravcatu ekonomiju. Su- 
morne pozutele plocice, sa septickim jamama iznad kojih su gordo strca- 
le prave klozetske solje, grozno prljave radne bluze, lopate umazane ne- 
cim uzasnim, rucna kolica s jednim tockom koji je pravio nepravilne 
osmice, vagonet koji je valjalo tovariti i terati do najblize duboke jame. 
I sve to obavijeno cudovisnim, nezamislivim smradom, koji se upijao u 
odecu, natapajuci svaku vlas kose od korena do vrha, uvlaceci se pod ko- 
zu, toliko da pocnes da ga dozivljavas kao deo svoje prirode, kao da ce 
ostati u tebi i na tebi zauvek, plaseci tebi slicne, terajuci ih da se pomere 
u stranu i pre nego sto te ugledaju. 

Prvi dan tog jednolicnog posla prolazio je toliko sporo da Artem 
zakljuci: dali su im beskonacnu smenu, cistice, bacace, gurace, pa opet 
cistiti, bacati, gurati, prazniti, i vracace se natrag samo zbog toga da bi 
se taj prokleti ciklus pretvorio u naredni put. Poslu se nije nazirao kraj, 
a novi posetioci su neprestano pristizali. Ni oni, ni cuvari koji su stajali 
na ulazu u prostoriju i na krajnjoj tacki njihove marsrute, pored jame, 
nisu krili odvratnost prema jadnim radisama. S gadenjem bi se pomera- 
li u stranu, hvatajuci se za nos, a poneko finiji i hvatajuci vazduh da slu- 
cajno ne bi disao u Artemovoj i Markovoj blizini. Na njihovim licima je 



203 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



bilo takvo gnusanje da se Artem sa cudenjem pitao: pa zar sva ta necist, 
koje se tako brzo i odlucno odricu, nije iz njihovih utroba? Krajem da- 
na, kada su im ruke bile izguljene do krvi bez obzira na ogromne plat- 
nene rukavice, Artemu se cinilo da je spoznao istinsku prirodu coveka, 
kao i smisao njegovog zivota. Sada mu je covek izgledao kao kompliko- 
vana masina za unistavanje namirnica i proizvodnju izmeta, koja funk- 
cionise gotovo bez zastoja citavog zivota, bez ikakvog smisla, ako se pod 
recju „smisao" podrazumeva nekakav konacni cilj. Smisao je bio u proce- 
su: unistiti sto vise hrane, preraditi je sto brze, i izbaciti otpad, sve sto je 
ostalo od dimljenih svinjskih snicli, dinstanih pecuraka, lepinjica - sada 
upropascenih i oskrnavljenih. Crte lica onih koji su dolazili su nestajale, po- 
stajali su bezlicni mehanizmi za unistavanje lepog i korisnog, proizvodeci 
zauzvrat smrad i nista vilo. Artem je bio ogorcen na ljude, osecajuci prema 
njima jos vecu odvratnost nego oni prema njemu. Mark je stoicki izdrza- 
vao, s vremena na vreme bodreci Artema recenicama tipa: „Nista, nista, 
i ranije su mi pricali da je u emigraciji uvek u pocetku tesko." 

Uglavnom, ni prvog ni drugog dana nije se ukazala prilika za bek- 
stvo, cuvari su budno pazili, pa cak i kada je trebalo zaci u tunel dublje 
od jame, ka Dobrinjinskoj, to se nije dogodilo. Spavali su u susednom 
sobicku, nocu su vrata dobro zakljucavana, a u staklenoj kabini na 
punktu kraj ulaza na stanicu, non-stop je bio strazar. 

Nastupio je treci dan njihovog boravka na stanici. Ovde se vreme 
nije merilo danima, ono je milelo, poput sluzi, u sekundama neprekid- 
nog kosmara. Artem se ved privikao na pomisao da mu niko nikada vi- 
se nece pridi i porazgovarati s njim i da mu je sada zapecacena sudbina 
izopstenika. Kao da vise nije bio covek vec neko nakazno nemislece bi- 
ce, u kome ljudi vide samo nesto gadno i odbojno, nimalo slicno sebi, sto 
ih jos vise plasi i odbija, kao da se od njega mogu zaraziti torn nakazno- 
scu, kao da je gubav. 

Ispocetka je pravio planove za bekstvo. Onda je nastupila faza pra- 
znine i ocaja. Posle nje ga je obuzela nejasna otupelost, kada je razum 
napustio njegov zivot, potisnut, upivsi tanane niti osecanja, sakrivsi se 
negde u dubini svesti. Artem je nastavljao da radi mehanicki, njegovi po- 
kreti su postali automatski, trebalo je samo cistiti, bacati, gurati, opet ci- 
stiti, ponovo gurati, prazniti, pa se sto pre vracati natrag, da bi se opet 
cistilo. Snovi su izgubili smisao, i u njima je, kao i na javi, beskonacno 
trcao, cistio, gurao, cistio i trcao. 

Predvece petog dana, gurajuci rucna kolica, Artem nalete na lopatu 
bacenu na pod i prevrnu ih, a onda i sam pade u izmet. Kada je polako 



204 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

ustao, nesto mu kvrcnu u glavi i umesto da potrci po kofu i krpu, on se 
bez zurbe zaputi ka ulazu u tunel. Zgaden nad samim sobom do odvrat- 
nosti, bio je siguran da <5e njegova aura oterati i bilo koga drugog. I bas 
u torn trenutku, sticajem neverovatnih okolnosti, cuvara koji je uredno 
drezdao na kraju njegove uobicajene marsrute iz nekog razloga ne bese. 
Ni trenutka ne razmisljajuci o tome da bi mogli da krenu u poteru za 
njim, on krenu po pragovima. Naslepo, ali gotovo bez spoticanja, hodao 
je sve brie i brze, dok nije poceo da trci, ali kako razum jos uvek nije 
ovladao njegovim telom, on je i dalje bio grcevito pribijen uz svoju stra- 
nu tunela. Otpozadi se nisu culi ni povici, niti bat koraka potere, samo 
je natovarena, lose osvetljena dresina zaskripala pored njega. Artem se 
skoro zalepi za zid, propustajuci je napred. Ljudi na njoj ga ili nisu pri- 
metili, ili nisu smatrali za potrebno da na njega obrate paznju; njihovi 
pogledi predose preko njega bez zadrzavanja, i oni ne prozborise ni rec. 

Odjednom ga obuze osecaj sopstvene neranjivosti koju je dobio za- 
hvaljujuci padu; prekriven smrdljivim izmetom kao da je postao nevi- 
dljiv, i to mu povrati snagu, a i razum poce polako da mu se vraca. Us- 
peo je! Na misteriozan nacin, suprotno zdravom razumu, uprkos svemu, 
uspeo je da pobegne s cetvrte stanice, i niko ga cak i ne goni! To je bilo 
neobicno, cudnovato, alije bio uveren da kada bi sada pokusao da ispla- 
nira ono sto se desilo, kada bi probao da secira cudo hladnim skalpelom 
racija, magija bi nestala u trenu i u leda bi ga odmah pogodio snop re- 
flektora patrolne dresine. 

Na kraju tunela ugleda svetlost. Uspori korak i kroz koji trenutak 
ude na Dobrinjinsku. 

Granicar se zadovolji jednostavnim „Zvali ste komunalca?" i brzo 
ga propusti, jednom rukom rasterujuci vazduh oko sebe, dok je drugom 
zapusio usta. Trebalo je ici dalje, bezati sto pre sa Hanzine teritorije, dok 
cuvari ne primete, dok iza leda ne zazvone pendzetirane cizme, dok ne 
zapucaju hici upozorenja u vazduh, a onda... Brze. 

Ne gledajuci nikoga, oborivsi pogled, dok je na kozi osecao gadenje 
koje izaziva kod okoline, praveci oko sebe vakuum kojim bi se probio 
kroz bilo kakvu guzvu, Artem je koracao ka pogranicnom punktu. Sta sa- 
da da kaze? Ponovo pitanja, trazice da pokaze pasos - sta da odgovori? 

Glavu je oborio toliko da mu je podbradak bio na grudima, tako 
da nista oko sebe nije video, i od citave stanice jedino je zapazio uredne 
tamne mermerne ploce kojima je bio poplocan pod. Isao je napred, pre- 
miruci u ocekivanju trenutka kada ce zacuti grubi povik koji ce mu na- 
rediti da stane. Hanzina granica je bila sve bliza. Sada... Samo sto nije... 



205 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Kakvo je ovo dubre? - zacu iznad uha nazalni glas. 
To je to. 

-Ja... sam... Zalutao... Nisam ovdasnji... - mucajuci zbog zbunje- 
nosti, ili zato sto se uziveo u ulogu, promrmlja Artem. 

- Gubi se odavde, cujes li, fugo?! - glas je zvucao prilicno ubedlji- 
vo, gotovo hipnoticki, nije bilo moguce ne povinovati mu se. 

- Siromah sam... Meni... - mrmljao je Artem, plaseci se da se ovaj 
ne predomisli. 

- Prosnja je na teritoriji Hanze strogo zabranjena! - grubo odsece 
glas, a ovoga puta je dopirao s jos veceg rastojanja. 

- Siromah sam... Deca su mi mala... - Artem na kraju shvati na ce- 
mu treba da insistira, pa zivnu. 

- Kakva sad deca? Jesi li ti gluv? - rasrdi se nevidljivi granicar. - 
Popove, Lomako, ovamo! Izbacite ovu spodobu odavde! 

Ni Popov ni Lomako nisu zeleli da prljaju ruke o Artema, pa su ga 
jednostavno gurali cevima automata u leda. Iza njih su letele grdnje sta- 
resine. Artemu je to zvucalo kao nebeska muzika. 

Serpuhovska! Hanza je iza njega! 

On naposletku podize pogled, ali ono sto ugleda u ocima ljudi ko- 
ji su bili oko njega natera ga da opet obori glavu. Ovo vec nije bila ure- 
dena Hanzina teritorija, ponovo se nasao u prljavom, bednom haosu ko- 
ji je vladao ostatkom metroa, ali je cak i za njega Artem bio prilicno od- 
vratan. Neobicni oklop koji ga je stitio na putu, cineci ga nevidljivim, te- 
rajuci ljude od njega, zahvaljujuci kome nisu zeleli ni da ga pogledaju, 
propustajuci ga kroz sve barikade i punktove, ponovo se pretvorio u 
smrdljivu krastu balege. Izgleda da je proslo dvanaest. 

Sada, kada je proslo likovanje, ta cudna, gotovo pozajmljena sna- 
ga koja ga je terala da uporno ide kroz tunel od Pavelecke do Dobrinjin- 
ske, odjednom ga je napustila, i ostavila samog, gladnog, izmozdenog, s 
dusom u nosu, grozno smrdljivog, s jos uvek svezim tragovima udaraca 
iz protekle nedelje. 

Prosjaci pored kojih je seo uza zid, misleci da ga bar to drustvo ne- 
ce izbegavati, uz psovke se razbezase od njega na sve strane, a on ostade 
sasvim sam. Obuhvativsi rukama ramena da bi mu bilo manje hladno, 
on zatvori oci, dugo sedeci tako, ne razmisljajuci ni o cemu, dok ga ne 
savlada san. 

Hodao je tunelom koji nije imao kraj. Bio je duzi nego svi oni me- 
dustanicni prostori zajedno kroz koje u zivotu prosao. Tunel je krivudao 
cas uzbrdo, cas nizbrdo, u njemu ne bese pravca duzeg od desetak koraka. 



206 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Ali se nastavljao i nastavljao, a hodati kroz njega bilo je sve teze, bolele 
su do krvi zuljevite noge, probadala su leda, svaki novi korak odazivao 
se ehom bola po celom telu, ipak, dokje bilo nade da je izlaz blizu, mo- 
zda odmah iza prvog ugla, Artem je u sebi nalazio snage da ide. A onda 
mu pade na pamet jednostavna, ali uzasna misao: a sta ako tunel nema 
izlaz? Ako su ulaz i izlaz zatvoreni, ako ga je neko nevidljiv i svemoguc 
zatvorio da se koprca kao pacov koji bezuspesno pokusava da ugrize za 
prst naucnika, u ovaj bezizlazni lavirint, kako bi grabio napred dok ne 
ostane bez snage, dok ne padne - uradivsi to tek tako, iz puke zabave? 
Pacov u lavirintu. Muva bez glave. Ali, pomisli on, ukoliko nastavljanje 
puta ne dovodi do izlaza, mozda ce odustajanje od besmislenog kretanja 
napred doneti oslobodenje? On sede na pragove, ne zato sto je bio umo- 
ran vec zato sto je njegov put bio zavrsen. I zidova oko njega nestade, a 
on pomisli: da bi se dostigao cilj, da bi se zavrsio pohod, treba jednostav- 
no prestati ici. Onda se ta misao razvodni i nestade. 

Kada se probudio, obuze ga neverovatna zabrinutost i ispocetka ni- 
je bio u stanju da shvati sta se desilo. Malo kasnije se poceo prisecati de- 
lica sna, pokusavajuci da od tih komadica sastavi mozaik, ali se delici ni- 
su dali spojiti, raspadali su se, nije bilo lepka koji bi ih spojio u celinu. 
Taj lepak je bila neka misao koja mu je dosla u snu, ona je bila stozer, 
sustina prividenja, ona mu je davala znacenje. Bez nje bi to bila prosto 
gomila pocepanog platna, a s njom predivna slika prepuna carobnog 
smisla, koja otvara beskrajne horizonte. A te misli se on nije secao. Gri- 
zao je pesnice, stiskao je svoju prljavu glavu jos prljavijim rukama, usne 
su saputale nesto neartikulisano, dok su ga prolaznici gledali bojazljivo 
i neprijateljski. A misao nije zelela da se vrati. I tada on polako i pazlji- 
vo, kao da pokusava dlakom da izvuce nekoga ko je upao u blato, poce 
da je sastavlja iz delica secanja. I - gle cuda! - vesto se uhvativsi za jed- 
nu od slika, on je se seti u njenom prvobitnom obliku, onako kako je 
zvucala u njegovom snu. 

Da bi se zavrsio pohod, treba jednostavno prestati ici. 

Ali sada, pod jakim svetlom ciste svesti, ona mu se ucini banalnom, 
jadnom, potpuno bezvrednom. Da bi se zavrsio pohod, treba prestati ici? 
Pa normalno. Prestani da ides, i tvom pohodu je kraj. Ima li sta prosti- 
je? Ali, je li to izlaz? I zar je to taj zavrsetak puta kojemje on stremio?... 

Cesto se desava da misao koja se u snu ucini genijalnom pri bude- 
nju izgleda kao besmislena konstrukcija reci... 

- O, mili moj brate! Zlo je na telu tvom i u tvojoj dusi - zacu on 
glas tacno iznad sebe. 



207 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

To za njega bese tako neocekivano da su i misao koja mu se vrati- 
la i gorcina razocaranja zbog tog prisecanja, u trenutku iscezle. Cak mu 
ne pade na pamet da pomisli da se neko obraca njemu, utoliko pre sto 
se vec privikao na to da se ljudi razbeze glavom bez obzira pre nego sto 
on uspe da progovori ijednu rec. 

- Mi pomazemo nevoljnima i ubogima - nastavljao je glas, koji za- 
zvuca tako meko, uspavljujuce i nezno, da Artem ne izdrza nego kradom 
pogleda najpre levo, pa desno, plaseci se da ce otkriti nekog drugog ko- 
me se obracao pridoslica. 

Ali nikog ne bese u blizini. Obracao se njemu. Tada on polako po- 
dize glavu i srete nasmejani pogled niskog rumenog coveka svetlosmede 
kose, u sirokoj anteriji, s prijateljski ispruzenom rukom. Bilo kakvo sa- 
osecanje Artemu je bilo potrebno kao vazduh, i on s bojazljivim osme- 
hom takode pruzi ruku. 

- Zasto li me se on ne uzasava kao svi drugi? - pomisli Artem. - 
Cak mi je i ruku pruzio. Zbog cega li mi je sam prisao kada svi drugi gle- 
daju da su sto dalje od mene? 

- J a cu ti pomoci, brate! - nastavljao je rumeni. - Moja braca i ja 
pruzicemo ti utociste i vraticemo ti snagu duha. 

Artem samo klimnu glavom, ali sagovorniku i toliko bi dovoljno. 

- Dozvoli mi da te povedem u Kulu strazaru, mili moj brate - pe- 
vusio je on i cvrsto uhvativsi Artema za ruku, povuce ga za sobom. 



208 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



GLAVA 1 1 



NE VERUJEM 



Artem nije uspeo da zapamti put, a nije se mnogo ni trudio, shvatio je 
jedino da su ga sa stanice poveli u tunel, ali u koji od ona cetiri, nije 
znao. Njegov novi poznanik mu se predstavi kao brat Timofej. Usput, na 
sivoj i zagusljivoj Serpuhovskoj, a i u tamnom pustom tunelu, nije pre- 
stajao da prica: 

- Raduj se, mili moj brate, sto sam se nasao na tvom putu, jer ce se 
od sada tvoj zivot sasvim promeniti. Kraj je tvojim besciljnim lutanjima 
po beznadu tame, jer si nasao ono za cim si tragao. 

Artem nije bas najbolje razumeo na sta ovaj misli, jer se njegovim 
lutanjima kraj nikako nije nazirao, ali ruzicasti, smireni Timofej je tako 
tecno i umilno govorio da je imao zelju da ga slusa i slusa, da s njim raz- 
govara tim istim jezikom i da mu zahvali sto ga nije odbacio onda kada 
je to ucinio ceo svet. 

- Verujes li ti u jedinog istinitog Boga, brate moj, Arteme? - kao us- 
put upita Timofej, pogledavsi Artema pravo u oci. 

Artem je jedino uspeo da neodredeno klimne glavom i promrmlja 
nesto nerazgovetno, sto se po volji moglo tumaciti i ovako i onako. 

- To je dobro, zapravo predivno, brate Arteme - gugutao je Timo- 
fej. - Samo istinska vera te moze spasti paklenih muka i dati ti iskuplje- 
nje za grehe tvoje. Zato sto - rece on svecano i strogo - dolazi carstvo 
Boga naseg Jehove i ostvaruju se sveta biblijska prorocanstva. Proucavas 
li ti Bibliju, brate? 



209 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Kako je Artem i dalje cutao, rumeni ga ovoga puta pogleda sa iz- 
vesnom sumnjom. 

- Kada dodemo na Kulu strazaru, uverices se svojim ocima da se 
Sveta knjiga koju nam je darovao Svevisnji, mora proucavati, i da velika 
blagodat silazi na one koji se vrate na pravi put. Biblija je dragoceni dar 
naseg boga Jehove, nju je jedino moguce uporediti s pismom voljenog 
oca svojoj deci - dodade brat Timofej za svaki slucaj. - Znas li ti ko je 
napisao Bibliju? - pomalo strogo upita Artema. 

Artem pomisli da vise nema smisla da se pretvara, pa posteno od- 
recno odmahnu glavom. 

- O tome i o mnogim drugim stvarima naucices u Kuli strazari i 
progledace oci tvoje - obeca brat Timofej. - Znas li ti sta je rekao Isus 
Hristos, sin Bozji, svojim sledbenicima u Laodikeji? - Videvsi da Artem 
skrece pogled, on s blagim prekorom odmahnu glavom. - Isus je rekao: 
'Savetujem vam da uzmete moj melem za oci, jer kada ga namazete, pro- 
gledacete.' Ali Isus nije govorio o telesnoj bolesti - podigavsi kaziprst, 
naglasi brat Timofej i intrigirajuce podize glas, kao da treba da usledi za- 
nimljiv nastavak, a onda naglo ucuta. 

Artem na to odreagova zivim zanimanjem. 

- Isus je govorio o duhovnom slepilu koje treba izleciti - objasni za- 
gonetku Timofej. - Kao i ti, na hiljade zabludelih lutaju u tmini kao da 
su slepi. Ali vera u istinitog Boga naseg Jehovu je taj melem koji ce ti si- 
rom otvoriti oci kako bi video pravi svet, jer, mada ti fizicki vidis, du- 
hovno si slep. 

Artem pomisli da bi mu melem za oci bas dobro dosao, ali cetiri 
dana ranije. Kako on i dalje nista nije odgovarao, brat Timofej zakljuci 
da mu treba vremena da promisli o komplikovanoj ideji i neko vreme 
ucuta, pustajuci ga da sabere utiske o onome sto je cuo. 

Ali kroz pet minuta ispred njih blesnu svetio i brat Timofej preki- 
de razmisljanje, da bi mu saopstio radosnu vest: 

- Vidis li vatre u daljini? To ti je Kula strazara. Stigli smo! 

To ne bese nikakva kula, i Artem oseti blago razocaranje. Bila je to 
najobicnija kompozicija postavljena nasred tunela, ciji su se farovi slabo 
nazirali u tami, osvetljavajuci najvise petnaestak metara daleko. Kada se 
brat Timofej i Artem priblizise vozu, u susret im iz kabine masiniste do- 
de debeo covek u istoj takvoj anteriji, zagrli rumenog i obrati mu se onim 
istim „mili moj brate", tako da Artem iz toga zakljuci da je to vise fraza 
nego izraz ljubavi. 

- Ko je ovo dete? - nezno se osmehnuvsi Artemu, tiho upita debeli. 



210 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Artem, nas novi brat, koji bi zeleo da zajedno s nama krene pu- 
tem istine, da izucava svetu Bibliju i da se odrekne davola - objasni ru- 
meni Timofej. 

- Dozvoli onda staresini Kule da te pozdravi, mill moj brate Arte- 
me! - zabrunda debeli, a Artema ponovo zaprepasti to sto se i on pona- 
sao kao da ne primecuje taj nepodnosljivi smrad kojim je bilo prozeto 
celo njegovo bice. 

- A sada - gugutao je brat Timofej dok su lagano isli kroz prvi va- 
gon - pre nego sto upoznas bracu u Carskoj dvorani, moras oprati svo- 
je telo, jer je nas Bog Jehova cist i sveti, i on ocekuje da i njegovi poklo- 
nici cuvaju duhovnu, moralnu i fizicku cistotu, kao i cistotu misli. Mi zi- 
vimo u prljavom svetu - on s bolom na lieu pogleda Artemovu odecu, 
koja je stvarno bila u jadnom stanju - i da bi ostali cisti u bozjim ocima, 
od nas se ocekuju ozbiljni napori, brate moj - zavrsi on i ugura Artema 
u supu oblozenu plasticnim tablama, koja je bila napravljena nedaleko 
od ulaza u vagon. Timofej ga zamoli da se skine, a zatim mu dade briket 
sivog sapuna otuznog mirisa, da bi ga potom pet minuta polivao vodom 
iz gumenog creva. 

Artem se trudio da ne misli o tome od cega je napravljen sapun. U 
svakom slucaju, on nije samo razjedao kozu vec je neutralisao i grozni 
smrad na koji se osecalo telo. Kad se procedura zavrsi, brat Timofej da- 
de Artemu prilicno cistu anteriju, slicnu svojoj, gledajuci s podozrenjem 
cauru koja mu je visila oko vrata, smatrajuci je paganskom amajlijom, 
ali se uzdrza i samo prekorno uzdahnu. 

Bilo je neobicno i to sto je u torn cudnom vozu, koji se ko zna kad 
zaglavio u tunelu, a koji je sada bio utociste bratstva, uopste bilo vode, 
a pogotovo sto je tekla u takvom mlazu. Ali kada Artem upita otkud vo- 
da iz creva i kako su to uspeli da naprave, brat Timofej se samo zagonet- 
no osmehnu i rece da teznja da se ugodi Gospodu Jehovi istinski nagoni 
ljude na herojska i slavna dela. Objasnjenje nije moglo biti nejasnije, ali 
se njime morao zadovoljiti. 

Zatim udose u drugi vagon, gde su izmedu grubih bocnih kreveta 
bili, sada prazni, dugacki stolovi. Brat Timofej pride coveku koji je ne- 
sto vracao nad velikim kazanima iz kojih je dolazila primamljiva para, i 
vrati se s velikim tanjirom nekakve kasice, za koju se ispostavi da je ve- 
oma ukusna, mada Artem nije uspeo da odredi od cega je napravljena. 

Dok je on izguljenom aluminijumskom kasikom halapljivo zahva- 
tao vrelu corbu, brat Timofej ga je umilno posmatrao, ne propustivsi pri- 
liku da uzvrati: 



211 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Nemoj da mislis da ti ja ne verujem, brate, ali tvoj odgovor na 
moje pitanje o veri u naseg Boga mi je zvucao neubedljivo. Da li bi mo- 
gao da zamislis svet u kome Njega ne bi bilo? Zar bi nas svet mogao na- 
stati sam od sebe, bez saglasnosti s njegovom mudrom zeljom? Zar su svi 
beskonacno razliciti oblici zivota, sva zemaljska lepota - on okruzi pod- 
bratkom trpezariju - mogli nastati slucajno?... 

Artem pazljivo pogleda vagon, ali ne otkri u njemu druge oblike zi- 
vota sem njih dvojice i kuvara. Ponovo prionuvsi na zdelu, on samo 
skepticno coknu. 

Suprotno njegovom ocekivanju, neslaganje uopste ne rasrdi brata 
Timofeja. Naprotiv, on vidno zivnu, a njegovi ionako rumeni obrazi za- 
zarise se prkosno borbenim rumenilom. 

- Ako te to ne moze uveriti u Njegovo postojanje - energicno na- 
stavi brat Timofej - ti razmisli o ovome. Ako u ovom svetu nema ispo- 
ljavanja bozje volje, to bi onda znacilo... - on kao uzasnut ostade bez 
glasa i tek nakon nekoliko dugih trenutaka, kada Artem sasvim izgubi 
apetit, zavrsi - ... pa to bi onda znacilo da su ljudi prepusteni sami sebi 
i da nase postojanje nema nikakvog smisla, niti ima svrhe da se nasta- 
vlja... To bi znacilo da smo potpuno sami i da niko ne brine o nama. To 
bi znacilo da smo u potpunom haosu i da nema ni najmanje nade za sve- 
tio na kraju tunela... U takvom svetu je uzasno ziveti. U takvom svetu je 
to nemoguce. 

Artem mu nista ne odgovori, ali ga te reci naterase da se zamisli. 
Do tog trenutka on je svoj zivot smatrao potpunim haosom, spletom slu- 
cajnosti bez veze i smisla. I mada ga je to tistalo i mada je njegovo isku- 
senje da poveruje u bilo kakvu istinu koja bi njegovom zivotu dala smi- 
sao bilo veliko, smatrao je to malodusnoscu i sam se kroz patnju i sum- 
nje utvrdivao u misljenju da njegov zivot, sem njemu samom, nikome ni- 
je potreban, i da svaki zivi stvor mora sam da se nosi s besmislom i ha- 
osom bitisanja. Ali mu nije padalo na pamet da se sada raspravlja s bla- 
gim Timofejem. 

Obuze ga osecaj sitosti, smirenosti i blagostanja, ali i iskrene za- 
hvalnosti prema coveku koji ga je pokupio umornog, gladnog i smrdlji- 
vog, toplo porazgovarao s njim, a sada i nahranio i dao mu cistu odecu. 
Zeleo je da mu nekako zahvali, i kada ga je ljubazno pozvao da pode s 
njim na skup bratstva, Artem spremno skoci, pokazujuci time da ce sa 
zadovoljstvom poci na taj skup, ili bilo gde drugde. 

Za sastanke je bio namenjen sledeci, treci po redu vagon. On je bio 
pun ljudi najrazlicitijeg izgleda, uglavnom obucenih u one iste anterije. 



212 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Na sredini vagona se nalazio mali dascani podijum, i covek koji je sta- 
jao na njemu skoro je glavom dodirivao tavanicu, nadvisivsi sve ostale 
za polovinu tela. 

- Vazno je da sada pazljivo slusas sve - posavetova brat Timofej 
Artema, neznim dodirima oslobadajuci prolaz, vukuci ga za sobom u 
najvecu guzvu. , 

Govornik je bio prilicno star, do grudi mu je sezala fina seda bra- 
da, a duboko usadene oci neodredene boje gledale su mudro i smireno. 
Njegovo lice, ni mrsavo ni debelo, bilo je izbrazdano dubokim borama, 
ali nije zbog toga delovalo staracki bespomocno i slabo, nego mudro, 
zraceci neobjasnjivom snagom. 

- Staresina Jovan - sapnu Artemu s dubokim postovanjem u glasu 
brat Timofej. - Bas imas srece, brate Arteme, propoved samo sto nije po- 
cela, a ti ces odmah dobiti nekoliko pouka. 

Staresina podize ruku: suskanje i sapat u trenutku prestadose. Ta- 
da on dubokim, zvonkim glasom poce: 

- Moja prva pouka za vas, draga moja braco, je o tome kako da 
znamo sta Bog ocekuje od nas. Dovoljno je da odgovorite na tri pitanja: 
koje bitne informacije sadrzi Biblija? Ko je njen autor? Zbog cega je tre- 
ba tumaciti? 

Njegov govor se razlikovao od kitnjastog stila kojim se izrazavao 
brat Timofej: govorio je sasvim jednostavno, smestajuci nezamislive kon- 
strukcije u kratke recenice. Artema to najpre zacudi, ali se onda okrete 
oko sebe i shvati da je vecina u stanju da razume samo takve reci, dok 
bi rumeni Timofej ostavio na njih utisak nista jaci od zida ili stola. Za to 
vreme sedi propovednik objasni da se u Bibliji nalazi istina o Bogu: ko je 
on i kakvi su njegovi zakoni. Posle toga prede na drugo pitanje, i rece da 
je Bibliju u toku 1.600 godina pisalo oko cetrdeset razlicitih ljudi, ali su 
svi bili nadahnuti Bogom. 

- Zato - zakljuci staresina - Bibliju nije pisao covek vec Bog koji 
zivi na nebu. A sada mi odgovorite, braco, zbog cega se Biblija mora tu- 
maciti? - I ne cekajuci da mu braca odgovore, objasni sam: - Jer je po- 
znanje Boga i ispunjavanje njegove volje - zalog vaseg vecnog zivota. Ni- 
je svima po volji sto vi proucavate Bibliju - upozori ih on - ali ne dozvo- 
lite nikome da vas u tome spreci! - rece strogo pogledavsi skup. 

Nastupi kratka tisina, a starac otpi gutljaj vode, pa nastavi. 

- Druga moja pouka za vas, braco, je o tome ko je Bog. Za to tre- 
ba da mi odgovorite na tri pitanja: ko je istinski Bog i koje je Njegovo 
ime? Koje su Njegove glavne osobine? Kako mu se treba klanjati? 



213 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Neko iz gomile htede da odgovori na jedno od pitanja, ali na nje- 
ga besno zasistase, a Jovan, kao da se nista nije desavalo, poce odgova- 
rati sam: 

- Ljudi se klanjaju svacemu. Ali Biblija kaze da je samo jedan isti- 
niti Bog. On je stvorio sve sto je na nebu i na zemlji. Ako nam je on po- 
dario zivot, treba se klanjati samo Njemu. Kako se zove istiniti Bog? - 
starac podize glas, praveci pauzu. 

- Jehova! - graknu viseglasni hor. 
Artem oprezno pogleda oko sebe. 

- Ime istinitog Boga je Jehova! - potvrdi propovednik. - On ima 
mnogo titula, ali samo jedno ime. Zapamtite ime naseg Boga i zazivajte 
ga, ne plasljivo po tituli vec direktno po imenu! Ko ce mi odgovoriti: ko- 
je su glavne osobine naseg Boga? 

Artem pomisli da ce se sada u gomili sigurno naci neko dovoljno 
obrazovan da odgovori na ovo pitanje. I zaista, mladic ozbiljnog izgle- 
da, koji je stajao u blizini, podize ruku da odgovori, ali starac bese brzi: 

- Biblija otkriva Jehovinu licnost. Njegove glavne osobine su lju- 
bav, pravednost, mudrost i snaga. Biblija kaze da je Bog milosrdan, do- 
bar, spreman da prasta, velikodusan i strpljiv. Mi kao poslusna deca mo- 
ramo u svemu da Ga podrazavamo. 

Ono sto je rekao nije izazvalo reakciju okupljenih, pa starac, po- 
gladivsi svoju raskosnu bradu, upita: 

- A sada mi recite: kako se treba klanjati Gospodu nasem Jehovi?... 
Jehova kaze da treba da se klanjamo samo Njemu. Mi ne smemo posto- 
vati ikone, slike, simbole i moliti im se! Bog nas ne zeli da deli slavu ni sa 
kim! Ikone nemaju snagu da nam pomognu! - prorok grozno povisi ton. 

U gomili se zacu zamor odobravanja, a brat Timofej okrete prema 
Artemu svoje lice koje je sijalo od srece i rece: 

- Staresina Jovan je veliki govornik, zahvaljujuci njemu nase brat- 
stvo raste iz dana u dan, i povecava se broj sledbenika istinske vere! 

Artem se kiselo osmehnu. Na njega vatrene reci staresine Jovana ni- 
su ostavljale tako dubok utisak kao na ostale. Ali, mozda je trebalo slu- 
sati ga jos malo? 

- U mojoj trecoj pouci reci cu vam ko je Isus Hristos - govorio je 
starac. - Evo tri pitanja: zasto je Isus Hristos nazvan prvorodenim sinom 
bozjim? Zasto je dosao na zemlju kao covek? Sta ce uciniti Isus u bliskoj 
buducnosti? 

Onda je objasnio da je Isus nazvan prvorodenim sinom bozjim zbog 
toga sto je on prvo bozje delo, da je do ovaplocenja na zemlji bio duhovno 



214 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



bice i da je ziveo na nebu. Artema to silno zacudi - pravo nebo on je vi- 
deo samo jednom u zivotu, onoga dana na Botanickoj basti. Neko mu je 
jednom rekao da na zvezdama mozda ima zivota. Da nije o tome govo- 
rio propovednik?... 

Kada je to bilo razjasnjeno, staresina Jovan zapita: 

- Ko ce od vas da mi kaze zasto je Isus Hristos, Sin bozji, dosao na 
zemlju kao covek? - i napravi dramsku pauzu. 

Sada je Artem vec pomalo razumeo sta se desava oko njega i pri- 
mecivao je ko je od prisutnih novoobracenik, a ko odavno posecuje pro- 
povedi. Veterani nikada nisu pokusavali da odgovore na pitanja staresi- 
ne, a novajlije su opet zelele da pokazu svoja znanja i revnost, uzvikuju- 
ci odgovore i masuci rukama, ali samo do trenutka kada bi starac poceo 
da objasnjava. 

- Ne poslusavsi bozje zapovesti, prvi covek Adam je ucinio ono sto 
se u Bibliji naziva grehom - poce izokola staresina. - Zato je Bog osudio 
Adama na smrt. S vremenom je Adam ostario i umro, ali je preneo greh 
na svu svoju decu, i zato i mi takode starimo, bolujemo i umiremo. I ta- 
da je Bog poslao svog prvorodenog sina Isusa, da bi naucio ljude istini o 
Bogu, sacuvavsi potpunu neporocnost, dajuci ljudima primer, zrtvujuci 
svoj zivot kako bi spasao covecanstvo greha i smrti. 

Artemu ta ideja bese veoma cudna. Zbog cega je najpre bilo po- 
trebno kazniti sve smrcu, da bi se onda zrtvovao sopstveni sin kako bi se 
sve vratilo na staro? I to u uslovima sopstvene svemoci? 

- Isus se vratio na nebo, vaskrsao kao duhovno bice. Onda ga je 
Bog proglasio za cara. Uskoro ce Isus spasti zemlju svih patnji i strada- 
nja! - obecao je starac. - Ali o tome, posle molitve, draga moja braco! 

Okupljeni poslusno pognuse glave i prepustise se tajni molitve. Arte- 
ma zaglusi viseglasno mrmljanje, iz kojeg su se povremeno mogle razumeti 
pojedine redi, ali nikako nije uspevao da uhvati smisao. Nakon petominut- 
ne molitve, braca pocese veselo da razgovaraju medu sobom, ocigledno do- 
zivljavajuci duhovno uzdizanje. Artema nesto steze u dusi, ali on ipak od- 
luci da ostane ovde, jer je tek mogao da usledi najubedljiviji deo pouke. 

- U svojoj cetvrtoj pouci reci cu vam ko je Davo - presavsi mrac- 
nim, napetim pogledom preko okupljenih ljudi, preteci ih upozori stare- 
sina. - Da li ste svi spremni za to? Da li su sva bra<5a dovoljno duhovno 
jaka da bi to saznala? 

Ovde je vec trebalo nesto reci, ali Artem nije mogao pustiti ni gla- 
sa. Otkud bi on znao da li je dovoljno duhovno jak, kada mu nije jasno 
o cemu se radi? 



215 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Evo jos tri pitanja: odakle je dosao Satana davo? Kako Satana ob- 
manjuje ljude? Zbog cega treba da mu se suprotstavljamo? 

Artem gotovo da uopste nije cuo odgovor na ovo pitanje, zamisliv- 
si se o tome gde se nalazi i kako da se odavde izvuce. Cuo je jedino da 
je glavni Satanin greh to sto je hteo da mu se klanjaju, iako to po pravu 
pripada Bogu. I jos je posumnjao u to da li Bog pravedno vlada, uvaza- 
va li interese svih svojih podanika, kao i da li ce makar jedan covek us- 
peti da sacuva bezuslovnu predanost Bogu. Starcev govor se Artemu uci- 
ni zastrasujuce birokratskim i neodgovarajucim za analizu ovakvih i slic- 
nih pitanja. Brat Timofej ga je, s vremena na vreme, pazljivo zagledao, 
bezuspesno pokusavajuci da na njegovom lieu otkrije makar iskricu ko- 
ja bi obecavala skoro prosvetljenje, ali je Artem postajao sve neraspolo- 
zeniji i mracniji. 

- Satana obmanjuje ljude kako bi mu se klanjali - propovedao je 
za to vreme starac. - Postoje tri vrste obmane: lazna religija, spiritizam i 
nacionalizam. Ukoliko religija propoveda lazi o Bogu, ona je u sluzbi Sa- 
tane. Pripadnici laznih religija mogu biti iskreno ubedeni da se klanjaju 
istinskom Bogu, ali u stvari sluze Satani. Spiritizam je kada ljudi priziva- 
ju duhove da bi ill cuvali, da bi naudili drugima, predskazivali buducnost 
ili cinili cuda. Iza svih tih dela je zla sila, Satana! - starcev glas zadrhta 
od mrznje i gadenja. - Osim toga, Satana obmanjuje ljude, budeci u nji- 
ma preteranu nacionalnu gordost, navodeci ih da se klanjaju politickim 
organizacijama - staresina opominjuci podize kaziprst. - Ljudi katka- 
da smatraju da je njihov narod, ili njihova rasa bolja od drugih. Ali to je 
obmana. 

Artem protrlja vrat na kojem se jos uvek videla crvena brazgotina 
i nakaslja se. S poslednjom konstatacijom nije mogao da se ne slozi. 

- Uvrezeno je misljenje da su za probleme covecanstva odgovorne 
politicke organizacije. Oni koji veruju u to, negiraju boziju volju. A ljud- 
ski problemi mogu biti reseni jedino Jehovinom voljom. A sada cu vam 
objasniti, braco, zasto je nuzno suprotstavljati se Davolu. Da bi vas na- 
terao da se odreknete Jehove, Satana ima moc da vas progoni i da vam 
pruza otpor. Neko od vasih bliznjih moze se naljutiti na vas zato sto pro- 
ucavate Bibliju. Neki vas mogu ismevati. Ali kome vi dugujete svoj zi- 
vot?! - upita starac, a njegov glas poprimi eelieni prizvuk. - Satana ho- 
de da vas uplasi! Da biste prestali da ucite o Jehovi! Ne dajte! Satani! Da 
pobedi! - Jovanov glas zagrme poput groma. - Suprotstavljajuci se Da- 
volu, dokazacete Jehovi da ste za njegovu vladavinu! 

Masa egzaltirano zaurla. 



216 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Staresina Jovan pokretom ruke prekide sveopstu histeriju, kako bi 
zavrsio propoved poslednjom, petom poukom. 

- Sta je Bog naumio sa Zemljom? - obrati se on prisutnima, sireci 
ruke. - Jehova je stvorio Zemlju da bi na njoj ljudi zauvek srecno ziveli! 
Njegova zamisao je bila da na Zemlji zive pravedni, srecni ljudi. Zemlja 
nikada nece biti unistena. Ona ce postojati vecno! 

Artem ne izdrza i glasno frknu, na sta ga osinuse gnevni pogledi, a 
brat Timofej mu pripreti prstom. 

- Prvi ljudi, Adam i Eva, sagresili su, svesno prekrsivsi boziji zakon 
- nastavljao je govornik. - Zato ih je Jehova prognao iz raja i raj je bio 
izgubljen. Ali Jehova nije zaboravio zbog cega je stvorio Zemlju. Obecao 
je da ce je pretvoriti u raj, gde ce ljudi ziveti vecno. Kako de Bog ispuni- 
ti svoj naum? - zapita starac samog sebe. 

Sudeci po dugoj pauzi, ovo bi trebalo da bude kljucni trenutak pro- 
povedi, i Artem se sav pretvori u uho. 

- Pre nego sto Zemlja postane raj, treba udaljiti zle ljude - prete- 
cim glasom rece Jovan. - Nasim precima je zavestano da ce se ociscenje 
desiti u Armagedonu - bozijem ratu radi unistenja zla. Zatim ce Satana 
hiljadu godina biti okovan. Nece biti nikakve opasnosti za Zemlju. Pre- 
zivece samo Boziji narod! Hiljadu godina vladace car Isus Hristos! - sta- 
rac vatreno pogleda najblize slusaoce. - Shvatate li vi sta to znaci? Bozi- 
ji rat za unistenje zla je vec zavrsen! To sto se desilo ovoj gresnoj Zemlji 
upravo je Armagedon! Zlo je unisteno! Kao sto je proreceno, prezivece 
samo Boziji narod. Mi koji zivimo u metrou, mi smo Boziji narod! Pre- 
ziveli smo Armagedon! Dolazi Carstvo bozije! Uskoro nece biti ni staro- 
sti, ni bolesti, ni smrti! Bolesni ce ozdraviti, stari ponovo biti mladi! U 
hiljadugodisnjoj Isusovoj vladavini, verni narod ce Zemlju pretvoriti u 
raj, a Bog ce vaskrsnuti u zivot milione umrlih! 

Artem se seti razgovora koji su vodili Suhoj i Hanter, o tome da se 
nivo radijacije na povrsini nece smanjiti, u najmanju ruku, u toku nared- 
nih pedeset godina, i o tome kako je covecanstvo osudeno na propast, 
jer dolaze druge bioloske vrste... A starac nije bas bio jasan kada je go- 
vorio o nacinu na koji de povrsina Zemlje biti pretvorena u cvetni raj. 

Artem je imao zelju da ga pita kakve ce grozne biljke cvetati u torn 
sprzenom raju, i ko ce to od ljudi imati hrabrosti da se popne gore kako 
bi ziveo na povrsini, i da li su njegovi roditelji bili Satanina deca, i jesu li 
zbog toga umrli u bici za unistenje zla, ali ipak ne rece nista. Obuzese ga 
takva gorcina i sumnja da oseti vrelinu u ocima i posramljen shvati da mu 
se jedna suza skotrljala niz obraz. Sabravsi se, uspeo je samo da kaze: 



217 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Da li biste mogli da nam kazete, sta kaze Jehova, nas Bog istini- 
ti, o bezglavim mutantima?... 

Pitanje osta da visi u vazduhu. Staresina Jovan ga ne udostoji cak 
ni pogleda, ali se zato oni koji su stajali u njegovoj blizini preplaseno i 
sa zgrazanjem okrenuse i odmakose od njega, kao da opet uzasno smr- 
di. Brat Matvej pokusa da ga uhvati za ruku, ali se Artem otrze i krenu 
da se probija ka izlazu. Nekoliko puta pokusase da ga sapletu, neko ga 
cak udari pesnicom po ledima, dok se iza njega cuo besni sapat. 

On izade iz Carske dvorane i krenu kroz trpezariju. Sada je za sto- 
lovima sedelo mnogo ljudi, ispred kojih su bile prazne cinije. U sredi- 
snjem delu se desavalo nesto interesantno, i sve oci su bile uprte u torn 
pravcu. 

- Pre nego pristupimo trpezi, braco - govorio je neugledan, mrsav 
covek kukastog nosa - hajde da cujemo malog Davida i njegovu pricu, 
koja ce upotpuniti propoved o nasilju koju smo danas culi. 

On se pomeri u stranu, a njegovo mesto zauze bucmasti decak pr- 
castog nosa, zacesljane svetle kose. 

- Bio je besan i hteo je da me prebije - poce David, onako kako 
obicno deca pocinju recitovanje napamet naucene pesmice. - Najvero- 
vatnije samo zbog toga sto sam bio mali rastom. Ja se odmaknem od nje- 
ga i povicem: „Stani! Pricekaj! Nemoj me tuci! Nista ti nisam uradio! Sta 
sam ti skrivio? Bolje mi reci sta se desilo?" - Davidovo lice poprimi uve- 
zbani produhovljeni izraz. 

- I sta ti je rekao na to, taj grozni huligan? - uzbudeno upita suvo- 
njavi. 

- Ispostavilo se da mu je neko ukrao dorucak, a on je iskalio bes 
na prvom ko mu je naleteo - objasni David, ali je nesto u njegovom gla- 
su izazivalo sumnju da ni sam ne razume najbolje smisao onoga sto je iz- 
govorio. 

- I sta si ti uradio? - navaljivao je suvonjavi, podizuci napetost. 

- Jednostavno sam mu rekao: „Ako me prebijes, to ti nece vratiti 
tvoj dorucak", pa sam mu predlozio da podemo zajedno do brata kuva- 
ra i da mu kazemo sta se desilo. Zatrazili smo jos jedan dorucak za nje- 
ga. Posle toga mi je pruzio ruku i od tada je prema meni uvek ljubazan. 

- Da li ce pobesneli sada da pozdravi malog Davida? - upita mrsa- 
vi glasom islednika. 

Neko spremno podize ruku i krupan momak od oko dvadeset go- 
dina, tupavog i zlobnog lica, poce da se probija prema improvizovanoj 
sceni, da bi ispricao kako su divno uticale na njega reci malog Davida. 



218 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Njemu to nije islo bas lako, malisa je ipak bio neuporedivo sposobniji u 
bubanju reci cije znacenje nije razumeo. Kada se predstava zavrsila, ma- 
log Davida i huligana koji se pokajao ispratise aplauzima odobravanja, 
a krzljavi tip ponovo zauze njihovo mesto i prisno se obrati prisutnima: 

- Da, blage reci imaju ogromnu moc! Kao sto stoji i u Poukama: 
lepa rec gvozdena vrata otvara! Blagost i krotkost nisu slabosti, draga 
moja braco, iza blagosti se krije ogromna snaga volje! I primeri iz Svete 
Biblije to dokazuju... - I nasavsi u zamazanoj knjizi potrebnu stranicu, 
on usplahireno poce da cita neku pricu. 

Artem pode dalje, pracen zacudenim pogledima, i na kraju stize do 
prvog vagona. Tamo ga niko ne zaustavi, i taman kada je hteo da izade na 
prugu, strazar Kule, dobrodusni, mirni debeljko koji ga je pri ulasku srdac- 
no pozdravio, prepreci mu put svojim telom, natmuri guste obrve i upita 
strogo ima li Artem dozvolu za izlazak. Pored njega se nikako nije moglo. 

Sacekavsi na objasnjenje nekoliko trenutaka, cutke zamahnu pesni- 
com i krenu na Artema. Dok se unezvereno osvrtao oko sebe, Artem se 
priseti price malog Davida. Mozda bi bilo pametnije, umesto da kidise 
na strazara slonovske grade, da ga priupita da mu neko mozda nije 
ukrao dorucak? 

Na srecu, pristize brat Timofej, koji milo pogleda strazara i rece: 

- Ovo dete moze da ide, mi nikoga ne zadrzavamo protiv njegove 
volje. 

Strazar ga zacudeno pogleda, pomerivsi se u stranu. 

- Ali, dopusti mi da te malo ispratim, mili moj brate Arteme - za- 
pevusi brat Timofej, a Artem, koji nije bio u stanju da odoli magiji nje- 
govog glasa, klimnu glavom u znak pristajanja. - Mozda ti se, ovako na 
prvi pogled, nas nacin zivota ucinio neobicnim - mirno rece brat Timo- 
fej - ali sada je bozje seme posadeno u tebi i ja vidim da je ono palo na 
plodno tlo. Hteo bih samo da ti kazem sta ne treba da radis, sada kada 
je Bozije carstvo blize nego ikada, da ti se ne desi da budes medu odba- 
cenima. Moras da naucis da mrzis zlo i da izbegavas ono sto Bogu nije 
milo: blud, koji u sebi sadrzi verolomstvo, sodomiju, incest i homosek- 
sualizam, hazardne igre, laz, lopovluk, nastupe gneva, nasilje, vracanje, 
spiritizam, pijanstvo - kao u brzalici je nabrajao brat Timofej, zabrinu- 
to gledajuci Artema u oci. - Ako volis Boga i hoces da mu ugodis, spasi 
se tih grehova! U tome ti mogu pomoci tvoji stariji prijatelji - verovatno 
misleci na sebe, dodade on. - Uvazavaj ime bozje, propovedaj o Carstvu 
bozjem, ne ucestvuj u rabotama ovog zlog sveta, odreci se ljudi koji ti 
govore suprotno, jer kroz njihova usta govori Satana - mrmljao je on, ali 



219 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Artem nije cuo nista, isao je sve brze, i brat Timofej vec nije uspevao da 
ga prati. - Reci mi, gde te mogu naci sledeci put? - doviknu mu zadihan, 
jedva se naziruci u polumraku. 

Artem ocuta i prede u trk, kad ga otpozadi, iz tame, sustize ocaj- 
nicki vapaj: 

- Vrati anteriju!... 

Artem je trcao napred, spoticuci se, ne videci nista ispred sebe, ne- 
koliko puta je padao, izgulivsi dlanove i kolena o betonski pod, ali nije 
smeo da stane, jos uvek je jasno video crni automat na pultu i vise nije 
bio tako siguran da bi braca dala prednost blagoj reci u odnosu na nasi- 
lje, samo kada bi uspeli da ga stignu. 

Bio je za korak blizi svom cilju, sasvim blizu Polisa, na istoj liniji, 
trebalo je da prede jos samo dve stanice. Najvaznije je ici napred, ne 
skrecuci ni korak s puta, i onda... 

Artem izade na Serpuhovsku, ali se ne zadrza na njoj ni trenutka, vec 
samo drzeci pravac ponovo ude u crnu rupu tunela koji je vodio napred. 

Ali tada mu se nesto desi. 

Preplavi ga odavno zaboravljeno osecanje tunelskog straha, priko- 
va ga za zemlju, onemogucavajuci mu da ide, misli, dise. Cinilo mu se da 
je vec oguglao na njega, da ga posle svih dugih lutanja strah vise nece ob- 
uzimati, da vise nece smeti da ga spopada. Nije osecao ni strah ni zabri- 
nutost dok je isao od Kineskog grada do Puskinove, dok je putovao od 
Tverske ka Paveleckoj, pa cak ni kada je sam isao od Pavelecke ka Do- 
brinjinskoj. I evo ga, opet je tu. 

Sa svakim novim korakom taj osecaj ga je sve vise pritiskao, imao 
je zelju da se smesta okrene i glavom bez obzira vrati na stanicu, gde je 
bilo kakvog-takvog svetla, gde je bilo ljudi, gde ga na celu nije pekao ne- 
ciji netremicni zlobni pogled. 

Bio je u neprestanom kontaktu s ljudima, i zahvaljujuci tome zabo- 
ravio je na osecaj koji je njime ovladao na izlazu s Aleksejevske. Ponovo 
mu se vrati slika o metrou koji nije samo nekada davno izgradeno tran- 
sportno preduzece, ili protivatomsko skloniste, ili dom za nekoliko dese- 
tina hiljada ljudi... Da je u njega neko ipak udahnuo sopstveni tajanstve- 
ni, potpuno neuporedivi zivot, da tu vlada neki neobican, coveku ne- 
shvatljiv razum, i neka cudna svest. 

Osecaj je bio toliko jak i jasan da Artem pomisli kako je tunelski 
strah zapravo neprijateljstvo tog ogromnog bica koje je greskom postalo 
poslednje ljudsko pribeziste prema sicusnim stvorenjima koja se batrgaju 
u njegovom telu. Ono sada nije zelelo da Artem ide napred, suprotstavljalo 



220 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



se svojom drevnom svemogucom voljom njegovoj teznji da stigne do 
kraja puta, do Cilja. I njegov otpor rastao je sa svakim Artemovim pre- 
denim metrom. 

Hodao je u mrklom mraku, ne videci sopstvene ruke, osim ako ih 
nije prinosio sasvim blizu lica. Kao da je bio potpuno van prostora i vre- 
mena, i cinilo mu se da njegovo telo zapravo vise ne postoji. I kao da ni- 
je hodao tunelom vec lebdeo supstancijom cistog razuma u nepoznatoj 
dimenziji. 

Artem nije mogao da vidi zidove koji su ostajali iza njega, pa mu 
se cinilo da stoji u mestu i da se ni za korak ne pomera, da je cilj njego- 
vog puta nedostizan, jednako kao i pre pet ili deset minuta. Da, noge su 
prebrojavale pruzne pragove i to bi mogla biti potvrda o kretanju u pro- 
storu. S druge strane, impuls koji je do njegovog mozga stizao o svakom 
novom pragu na koji je stao nogom, bio je jednolican, kao da je zabele- 
zen jednom i sada se neprestano ponavlja. To je takode pojacavalo sum- 
nju o realnosti kretanja. Ide li on uopste ka cilju, krecuci se? Odjednom 
se seti prividenja iz proslosti, koje je bilo odgovor na njegovo neizgovo- 
reno pitanje. 

On protrese glavom, pokusavajuci da iz nje odagna te glupe, nepo- 
trebne misli koje su mu paralisale misice i razum, ali taj njegov izliv sla- 
bosti ih samo jos vise ojaca. I onda, usled straha od neceg tajanstvenog, 
zlog, neprijateljskog, sto se valjalo iza njegovih leda, ili da bi dokazao se- 
bi da se ipak krece, Artem utrostrucenom snagom jurnu napred. I neka- 
ko uspe da se zaustavi, osetivsi sestim culom prepreku ispred sebe, a da 
nije naleteo na nju. 

Oprezno pipajuci rukama hladno zardalo gvozde, ostatke stakla 
koji su strcali iz gumenih okvira, celicne obline tockova, on u tajanstve- 
noj prepreci prepoznade voz. Kompozicija je izgleda bila napustena, u 
svakom slucaju, okolo je vladao muk. Setivsi se uzasne price Mihaila 
Porfirjevica, Artem se ne pope unutra, vec krenu duz niza vagona, drze- 
ci se tunelskog zida. Naposletku prosavsi kompoziciju, odahnu s olaksa- 
njem i pozuri dalje trcecim korakom. 

U mraku to bese zaista tesko, ali se noge privikose, pa je trcao dok 
ispred i sa strane ne zasija crvenkasta svetlost vatre. 

Saznanje da je u realnom svetu i da su oko njega stvarni ljudi, do- 
nelo mu je neverovatno olaksanje. Uopste mu nije bilo vazno kako ce bi- 
ti raspolozeni prema njemu. Neka su i ubice, lopovi, sektasi, revolucio- 
nari - sasvim svejedno, najvaznije je bilo da su to njemu slicna bica od 
krvi i mesa. Ni u jednom trenutku nije posumnjao da ce kod njih pronaci 



221 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



utociste i sakriti se od ogromnog nevidljivog bica - ili, mozda, od svog 
pobesnelog razuma?... 

Ono sto je ugledao bese do te mere cudno da ne bi mogao sa sigur- 
noscu tvrditi da li se vratio u stvarnost, ili jos uvek luta corsokacima sop- 
stvene podsvesti. 

Na stanici Poljanka, a to je mogla biti samo ona, gorela je samo 
jedna slaba vatra, ali nije bilo nikakvih drugih izvora svetlosti, pa se ci- 
nilo da ona svetli jace od elektricnih sijalica na Paveleckoj. Pored vatre 
su sedela dva coveka, od kojih je jedan bio licem, a drugi ledima okre- 
nut Artemu, ali ga oni nisu ni videli, ni culi. Kao da su bili iza nevidlji- 
vog zida, kojim su bili izolovani od spoljasnjeg sveta. 

Citava stanica, onoliko koliko se mogla videti pri svetlosti vatre, 
bila je zatrpana najrazlicitijom mogucom starudijom: mogli su se prepo- 
znati delovi polomljenih bicikala, automobilske gume, komadi namesta- 
ja i nekakve aparature, ogromna gomila krsa, iz koje su ova dvojica s 
vremena na vreme izvlacili svezanj novina ili knjigu, da bi nalozili vatru. 
Pravo ispred vatre na postamentu je stajala necija bela gipsana bista, a 
pored nje se udobno sklupcala macka. I nigde vise ne bese zive duse. 

Jedan od ovih koji su sedeli je nesto polako pricao ovom drugom. 
Priblizivsi se, Artem razabra: 

- Eto kolaju price o Univerzitetu... Verovatno netacne, uzgred bu- 
di receno. To su sve odjeci drevnih legendi o podzemnom gradu u Ra- 
menkama. To je bio deo Metroa-2. Ali, naravno, ne treba nista katego- 
ricki negirati. Ovde se, naravno, nista ne moze kategoricki tvrditi. Car- 
stvo mitova i legendi. Metro-2 bi svakako bio najveci zlatni mit kada bi 
za njega znalo vise ljudi. Poverovali bi u Nevidljive posmatrace!... 

Artem pride sasvim blizu, kada onaj koji mu bese okrenut ledima 
rece svom sabesedniku: 

- Tamo ima nekoga. 

- Naravno - klimnu glavom drugi. 

- Mozes da sednes s nama - rece prvi, obracajuci se Artemu, ne po- 
gledavsi ga. - Svejedno se dalje sada ne moze. 

- Zbog cega? - zabrinu se Artem. - Je 1' ima nekoga u torn tunelu? 

- Naravno da nema - strpljivo odgovori ovaj. - Ko bi se usudio da 
ude tamo? Tamo ne treba ici sada, to sam rekao. Zato sedi. 

- Hvala - Artem bojazljivo koraknu napred i sede na pod preko 
puta biste. 

Obojica su presli cetrdesetu. Jedan - prosed, s cetvrtastim naocari- 
ma, drugi - svetlokos, mrsav, s kratkom bradicom. Na sebi su imali stare 



222 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



futrovane jakne, koje su im bile potpuno neodgovarajuce. Pusili su, uvla- 
ceci dim kroz tanko crevo iz necega sto je podsecalo na nargilu i iz cega 
se sirio miris od kojeg se vrtelo u glavi. 

- Kako se zoves? - upita plavokosi. 

- Artem - mehanicki odgovori momak, obuzet proucavanjem ovih 
cudnih ljudi. 

- Zove se Artem - ponovi plavokosi, obracajuci se ovom drugom. 

- Pa, onda je sve jasno - odgovori ovaj. 

- J a sam Jevgenij Dmitrijevic. A ovo je Sergej Andrejevic - rece pla- 
vokosi. 

- Mozda ne mora bas tako zvanicno? - vajkao se Sergej Andrejevic. 

- Ne, Serjoza, ako smo vec doziveli ove godine, svakako treba - us- 
protivi se Jevgenij Dmitrijevic. - Pa onda status i sve ostalo. 

- I sta dalje? - upita Sergej Andrejevic Artema. 

Pitanje je zvucalo krajnje cudno, kao da mu je falio nastavak, ma- 
da zapravo nije imalo ni pocetak, sto Artema potpuno zbuni. 

- Artem pa Artem, to nista ne govori. Gde zivis, kuda ides, u sta 
verujes, u sta ne verujes, ko je kriv i sta da se radi? - objasnjavao je mi- 
sli Sergeja Andrejevica plavokosi. 

- Kao onda, secas se? - rece iznenada, potpuno nepovezano, Sergej 
Andrejevic. 

- Da-da! - zasmeja se Jevgenij Dmitrijevic. 

- Zivim na VDNP... bar sam ziveo ranije - preko volje poce Artem. 

- Kao onda... Ko je kontrolisao komandnu sobu? - osmehnu se 
plavokosi. 

- Da! Nema vise nikakve Amerike! - nasmesi se Sergej Andrejevic, 
skidajuci naocare i zagledajuci ih na svedu. 

Artem ih ponovo uznemireno pogleda. Mozda bi bilo bolje otici 
odavde dok nije kasno? Ali ono o cemu su pricali pre nego sto su ga pri- 
metili zadrza ga pored vatre. 

- A kakav je to Metro-2? Oprostite, nesto sam malo cuo - prizna- 
de on. 

- Hteo bi da se informises o najvecoj legendi metroa? - pokrovitelj- 
ski se osmehnu Sergej Andrejevic. - Sta te tacno zanima? 

- Govorili ste o nekakvom podzemnom gradu i nekakvim posma- 
tracima... 

- Pa, Metro-2 je skloniste bogova sovjetskog panteona u vreme 
Ragnareka, dok sile zla vladaju na povrsini... - pustajuci kolutice dima, 
zagledan u plafon, bez zurbe poce Jevgenij Dmitrijevic. - Prica se da je 



223 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



ispod grada cije je mrtvo telo tamo gore, izgraden jos jedan metro, za 
odabrane. Ovo sto vidis oko sebe je metro za stado. Onaj o kome kruze 
price je za pastire i njihove pse. Na samom pocetku, dok pastiri jos nisu 
izgubili vlast nad stadom, vladali su odande, ali onda je njihova moc pre- 
sahla, i ovce su se rastrkale. Samo su jedna vrata povezivala ta dva sve- 
ta, i ako je verovati predanjima, nalazila su se tamo gde danas crvena 
brazgotina sece kartu napola - na Sokolnickoj grani, negde iza Sportske. 
Zatim se desilo nesto sto je zauvek zatvorilo ulaz u Metro-2. Ovdasnji 
stanovnici nemaju pojma sta se desava tamo, a i samo postojanje Me- 
troa-2 je na nivou nestvarnog i mita. Ali - on podize kaziprst uvis - bez 
obzira sto vise ne postoji ulaz u Metro-2, to nikako ne znaci da on ne 
postoji. Naprotiv, on je svuda oko nas. Njegovi tuneli su izukrstani s me- 
dustanicnim prostorima naseg metroa, a njegove stanice se mozda nala- 
ze na par koraka iza zidova nasih. Te dve gradevine su neodvojive, kao 
krvotok i limine zlezde jednog organizma. I oni koji veruju da pastiri ni- 
su mogli prepustiti svoje stado na milost i nemilost sudbini, kazu da su 
oni prisutni u nasim zivotima, iako mi to ne osecamo, da nas usmerava- 
ju, prate svaki nas korak, ali se pri torn ne otkrivaju, jer ne zele da mi 
znamo za njih. To je verovanje u Nevidljive posmatrace. 

Macka, sklupcana pored cadave biste, podize glavu i otvorivsi 
ogromne blistavozelene oci, pogleda Artema neocekivano jasno i razbori- 
to. Njen pogled uopste nije licio na pogled zivotinje, i Artem se ne bi smeo 
zakleti da ga u torn trenutku njenim ocima pazljivo ne proucava neko 
drugi. Ali macka samo zevnu, isplazi tanak ruzicasti jezicak, zabode nju- 
sku u svoju prostirku, pa poce da drema, kao da je vradzbina nestala. 

- Ali zbog cega oni ne zele da ljudi znaju za njih? - seti se Artem 
sta je hteo da pita. 

- Za to postoje dva razloga. Kao prvo, ovce su gresne, jer su odba- 
cile svoje pastire u trenutku njihove slabosti. Kao drugo, za vreme dok 
je Metro-2 bio odsecen od naseg sveta, pastiri su se razvijali drugacije od 
nas, i oni sada vise nisu ljudi vec bica na visem stupnju razvoja, cije mi- 
sli ne mozemo da kontrolisemo i ciju logiku nismo u stanju da razume- 
mo. Ne znamo sta su zamislili s nasim metroom, ali znamo da imaju moc 
da sve izmene, cak i da nas vrate u unisteni predivni svet, jer su povrati- 
li svoju izgubljenu mod. Zato sto smo se jednom pobunili protiv njih i iz- 
dali ih, oni vise ne uticu na nasu sudbinu. Ipak, pastiri su prisutni svu- 
da, i poznat im je svaki nas uzdah, svaki korak, svaki pokret - sve sto se 
dogada u metrou. Iako oni samo nadgledaju. I tek kada budemo iskupili 
svoj strasni greh, oni ce nas blagonaklono pogledati i pruziti nam ruku. 



224 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



I tada ce poceti preporod. Tako kazu oni koji veruju u Nevidljive posma- 
trace - on ucuta, uvlaceci aromaticni dim. 

- Ali kako ljudi mogu da iskupe svoju krivicu? - upita Artem. 

- To ne zna niko osim samih Nevidljivih posmatraca. Ljudi to ne 
mogu da shvate, jer ne razumeju promisao Posmatraca. 

- Pa to onda znaci da ljudi nikada nece modi da iskupe svoj greh 
pred njima? - bio je u nedoumici Artem. 

- Tebe to pogada? - sleze ramenima Jevgenij Dmitrijevic, ispustivsi 
jos dva velika lepa koluta, tako sto se jedan od njih provuce kroz drugi. 

Nasta tisina, ispocetka laka i prozracna, a onda postepeno sve te- 
za, glasnija i vidljivija. Artem oseti sve jacu potrebu da je prekine bilo ci- 
me, makar to bila prazna fraza, ili besmisleni zvuk. 

- A odakle ste vi? - smisli on. 

- Ranije sam ziveo na Smolenskoj, nedaleko od metroa, na pet mi- 
nuta - odgovori Jevgenij Dmitrijevic, a Artem ga zaprepasceno pogleda: 
kako je moguce da je ziveo blizu metroa? Sigurno je mislio na tunel ne- 
daleko od stanice? - Moralo se proci kraj rostiljnica, tamo smo nekada 
kupovali pivo, a pored su stajale prostitutke, tu im je bio... eh... stab - 
nastavi Jevgenij Dmitrijevic i Artem se doseti da je rec o drevnim vreme- 
nima, o onome sto je bilo pre. 

- Da... I ja sam ziveo u blizini, na Kalinjinskom, u soliteru - rece 
Sergej Andrejevic. - Neko mi je pricao pre pet godina, a njemu je opet 
pricao poznanik stalker, da je od tih solitera ostala samo gomila prasi- 
ne... Tu je biblioteka i krs knjiga netaknut, razumes? A betonski bloko- 
vi nebodera pretvoreni u prasinu. Cudno. 

- A kako se tada zivelo? - upita Artem. 

Voleo je da postavlja to pitanje starcima i da onda slusa kako oni, 
ostavljajuci sav posao, sa zadovoljstvom pocinju da se prisecaju kako je 
to bilo nekada. Oci bi im poprimile sanjalacki izraz, glas bi zvucao dru- 
gacije, a lica su im se podmladivala za po desetine godina. I mada te sli- 
ke koje su iskrsavale pred njihovim zamisljenim pogledima verovatno ni- 
cim nisu bile nalik predstavama koje je Artem stvarao za vreme njihove 
price, svejedno je bilo veoma zabavno. I nekako je slatko i bolno priti- 
skalo srce... 

- Da vidis, bilo je bas dobro. Mi smo tad... eh zarili - protezuci 

se, odgovori Jevgenij Dmitrijevic. 

Artem nije shvatio o cemu je govorio plavokosi, pa drugi, opazivsi 
njegovu zbunjenost, brzo objasni: 

- Provodili smo se, lumpovali. 



225 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Da, bas sam na to mislio. Zarili i palili - potvrdi Jevgenij Dmitri- 
jevic. - Imao sam zeleni 'moskvic 2 141', celu sam platu trosio na njega, 
ugradio sam mu muziku, ulje menjao, jednom sam iz obesti i karburator 
sportski na njemu promenio, a onda i suboksid azota - on se svom du- 
som vrati u ta slatka vremena kada je bilo moguce jednostavno kupiti i 
ugraditi sportski karburator, a njegovo lice poprimi onaj sanjalacki izraz 
koji je Artem tako voleo. Jedino mu je bilo zao sto od citave price nije 
mnogo razumeo. 

- Zna li Artem uopste sta je to 'moskvic', da ne govorimo o karbu- 
ratorima - prekinu slatke uspomene svog druga Sergej Andrejevic. 

- Kako da to ne zna? - mrsavi ljutito pogleda Artema. 
Ovaj je gledao u plafon, sredujuci misli. 

- A zbog cega vi ovde palite knjige? - prede on u kontranapad. 

- Vec smo ih procitali - odgovori Jevgenij Dmitrijevic. 

- U knjigama nema istine! - nadoveza se Sergej Andrejevic. 

- Bolje ti nama kazi, kakva ti je to odeca? Nisi valjda sektas? - br- 
zo prede u napad Jevgenij Dmitrijevic. 

- Ne, ne, taman posla - pozuri da se opravda Artem. - Ali oni su 
me spasli i pomogli mi kada mi je bilo veoma tesko - zatim im u krat- 
kim crtama opisa svoje stanje, izbegavajuci da detaljise o tome koliko je 
zaista bilo jadno. 

- Da, da, oni upravo tako i rade. Prepoznatljiv stil. Napusteni i bed- 
ni... eh... ili nesto tome slicno - odmahnu glavom Jevgenij Dmitrijevic. 

- Bio sam, znate, na njihovom skupu, oni govore veoma cudne 
stvari - rece Artem. - Stajao sam i slusao, ali nisam dugo izdrzao. Na 
primer, najvece Satanino zlodelo je to sto je i on za sebe pozeleo slavu i 
poklonjenje... Ranije sam mislio da je tamo sve bilo mnogo ozbiljnije. A 
ispostavlja se da je rec o najobicnijoj ljubomori. Zar je svet tako jedno- 
stavan i zar se sve vrti oko toga sto neko nije dobio slavu i poklonike?... 

- Nije svet tako jednostavan - uveravao ga je Sergej Andrejevic, 
protezuci se i uzimajuci nargilu od plavokosog. 

- I jos kojesta... Tvrde da su glavne bozije vrline - milosrde, dobro- 
ta, spremnost da prasta, da je on Bog ljubavi, da je svemoguc. Ali je za 
prvu neposlusnost prognao coveka iz raja i kaznio ga smrtnoscu. Onda 
ogroman broj ljudi umire - i nista, da bi na kraju Bog poslao svog sina, da 
on spase ljude. I sin onda umire strasnom smrcu i umiruci priziva Boga, 
pitajuci zasto ga je napustio. A sta je svrha svega? Da bi svojom krvlju 
iskupio greh prvog coveka, koga je sam Bog kusao i kaznio, kako bi se 
ljudi vratili u raj i opet postali besmrtni. Kakvo besmisleno komplikovanje, 



226 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



zar nije bilo jednostavnije ne kaznjavati sve za ono sto cak nisu ni ura- 
dili. Hi ukinuti kaznu zbog zastarelosti. Ali da li je bilo neophodno zr- 
tvovati voljenog sina, pa ga jos i izdati? Gde je tu ljubav, gde je sprem- 
nost za prastanje, gde je ta svemoc?... 

- Primitivno i nespretno izlozeno, ali u sustini tacno - dodajuci nar- 
gilu drugu slozi se Sergej Andrejevic. 

- Evo sta ja raogu da kazem o tome... - uvlaceci dim u pluca i bla- 
zeno se osmehujuci, Jevgenij Dmitrijevic za trenutak zastade, a onda na- 
stavi: - Ako njihov bog i ima neke kvalitete i osobenosti - to svakako ni- 
su ljubav, pravednost i oprost. Sudeci po tome sta se desavalo na Zemlji 
od trenutka njenog... eh... nastanka, Bogu je svojstvena samo jedna lju- 
bav: on voli interesantne price. Najpre napravi zamesateljstvo, a onda 
gleda sta ce od toga da ispadne. Ako ne ide kako je zamislio, da jos ma- 
lo doda na tas. Izgleda da je bio u pravu starac Sekspir kada je rekao: 
'Ceo svet je pozornica.' Ali svakako ne ona na koju je on aludirao - za- 
vrsi on. 

- Samo od jutros si zasluzio da nekoliko vekova goris u paklu - do- 
baci Sergej Andrejevic. 

- Onda ces, znaci, imati tamo drustvo za cavrljanje - Jevgenij Dmi- 
trijevic predade nargilu drugu. 

- S druge strane, tamo se mogu sklopiti mnoga interesantna po- 
znanstva - rece Sergej Andrejevic. 

- Na primer, medu najvisom hijerarhijom Katolicke crkve. 

- Da, oni su tamo sasvim sigurno. Ali, ozbiljno govoreci, i nasi ta- 
kode... 

Oba Artemova sagovornika ocigledno nisu verovali u to da ce jed- 
nom morati da plate za sve sto su ovde izgovorili. Ali reci Jevgenija Dmi- 
trijevica o tome da je sve sto se desavalo covecanstvu - samo interesant- 
na prica, navedose ga na jednu drugu misao. 

- Procitao sam dosta raznih knjiga - rece on - i uvek me je cudilo, 
sto u njima nista nije kao u zivotu. Hocu da kazem, svi dogadaji su pod 
konac, sve je medusobno povezano, jedno iz drugog proistice, nista se ne 
desava tek tako. A u stvari se sve desava potpuno suprotno! Zivot u stva- 
ri cine nepovezani dogadaji, koji nam se desavaju slucajno, i nista se ne 
dogada po nekom logicnom sledu. I jos nesto: knjige se, na primer, zavr- 
savaju na mestu gde je lanac logike najtanji i puca, odnosno, pocetak - 
razrada - onda vrhunac - i kraj. 

- Kulminacija, a ne vrhunac - ispravi ga Sergej Andrejevic, koji je 
s dosadom na lieu slusao Artemove opservacije. 



227 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Jevgenij Dmitrijevic isto tako ne pokaza narocito interesovanje. On 
dohvati pribor za pusenje, povuce mirisni dim i zadrza dah. 

- Dobro, kulminacija - obeshrabreno sleze ramenima i nastavi Ar- 
tem. - Ali u zivotu svejedno nije tako, logican sled, kao prvo, ne mora 
imati kraj, a kao drugo, i ako ga ima, tu se ne mora nista zavrsiti. 

- Ti sigurno hoces da kazes da zivot nema sadrzaj? - pomoze mu 
da se preciznije izrazi Sergej Andrejevic. 

Artem se na trenutak zamisli, a potom klimnu glavom. 

- A u sudbinu verujes? - nakrivivsi glavu na stranu i ispitivacki gle- 
dajuci Artema, upita Sergej Andrejevic, na sta Jevgenij Dmitrijevic zain- 
teresovano ostavi nargilu. 

- Ne - odlucno rece Artem. - Nema nikakve sudbine. To su jedno- 
stavno slucajnosti koje nam se desavaju, a ostalo mi sami izmisljamo. 

- Vidi, vidi... - razocarano uzdahnu Sergej Andrejevic, strogo gle- 
dajuci Artema preko naocara. - Iznecu ti sada jednu malu teoriju, a ti 
prosudi sam je li ona primenjiva na tvoj zivot. Meni se cini da je zivot 
prazan i da nema smisla, da sudbina ne postoji, barem ne u smislu one 
predodredenosti da sve znas vec u trenutku svog rodenja: sudeno mi je 
da budem kosmonaut, ili, recimo, balerina, ili da poginem mlad... Ne, ne 
tako. Dok zivis dane koji su ti namenjeni... kako da ti to objasnim... Mo- 
ze da ti se desi nesto sto te natera da postupis na odreden nacin i done- 
ses odredene odluke, iako imas slobodnu volju: da uradis ovako, ili ona- 
ko. Ali ako doneses ispravnu odluku, stvari koje ce ti se potom desavati 
nece biti, kako ti kazes, slucajnosti. Bice uslovljene onim izborom koji si 
ti napravio. Ne mislim na to da ako si odlucio da zivis na Crvenoj liniji 
pre nego sto je ona postala crvena, niko odande nece da te protera, i da 
ce se stvari desavati onako kako tebi odgovara, govorim o tananijim 
stvarima. Ali, ako si se opet nasao na raskrsnici, i ponovo doneo potreb- 
nu odluku, naci ces se pred izborom koji vise nece biti slucajan, ukoliko 
si ga, naravno, svestan, i umes da ga osmislis. I tvoj zivot postepeno pre- 
staje da bude splet slucajnosti, postaje sustina, u kojoj sve ima neku lo- 
gicnu, ali ne uvek i nuzno neposrednu vezu. I to ce biti tvoja sudbina. U 
odredenom periodu, ukoliko si dovoljno dugo hodao svojom stazom, 
tvoj zivot postaje sustina, i pocinju da ti se desavaju cudne stvari, koje se 
ne mogu objasniti sa stanovista golog racionalizma, ili tvoje teorije slu- 
cajnih desavanja. Ali ce se veoma lepo uklapati u logiku sustinske linije 
u koju se sada pretvorio tvoj zivot. Mislim da sudbina ne postoji sama 
za sebe, treba je uzeti, i ako se dogadaji u tvom zivotu nakupe i pocnu 
da grade sustinu, mozes dogurati do nestvarnih visina... Najinteresantnije 



JIV, 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

je sto covek moze biti potpuno nesvestan da mu se to desava, ili da to 
pak pogresno tumaci, pokusavajuci da sistematizuje dogadaje u skladu 
sa svojim pogledima na svet. Ali sudbina ima sopstvenu logiku. 

Ta cudna teorija, koja je Artemu u pocetku delovala kao potpuna 
glupost, odjednom ga natera da drugim ocima posmatra sve sto mu se 
desilo od samog pocetka, kada je prihvatio Hanterov predlog da krene 
ka Polisu. 

Sve dozivljaje i sva lutanja koja je do tada smatrao bezuspesnim, 
ocajnicki pokusavajuci da stigne do svog cilja, kojem je stremio odasvud, 
gde god bi zalutao, a koji ga je privlacio poput magneta mada ni sam ni- 
je bio sasvim svestan sta mu sve to treba, sada je video u potpuno dru- 
gacijem svetlu, i sve mu se cinilo kao dobro organizovan sistem, koji je 
bio neprirodna, ali promisljena konstrukcija. 

Ako je Artemov pristanak na Hanterov predlog bio prvi korak na 
stazi, kako rece Sergej Andrejevic, onda su sve ostalo bili posledicni do- 
gadaji - i ekspedicija na Risku, i to sto mu je na Riskoj dosao Burbon, i 
to sto ga Artem nije odbio je bio sledeci korak, i sto mu je Kan posao u 
susret, mada je komotno mogao ostati na Suharevskoj... Mozda je to bi- 
lo moguce objasniti i na drugi nacin, ali je i sam Kan govorio da je bas 
iz tih razloga tako postupio. Zatim Artema zarobljavaju fasisti na Tver- 
skoj, gde je trebalo da ga obese, ali neverovatnim spletom okolnosti in- 
ternacionalna brigada bas tog dana odlucuje da napadne Tversku. Da su 
se revolucionari pojavili dan ranije ili dan kasnije, Artem bi sigurno bio 
mrtav, ali tada bi i njegov pohod bio prekinut. 

Da li je zaista moguce da je istrajnost s kojom je nastavljao svoj put 
uticala na dalje dogadaje? Da li su odlucnost, bes i ocajanje koji su ga te- 
rali na svaki naredni korak, mogli na neobjasnjiv nacin da oblikuju 
stvarnost, pletuci od haoticnog toka dogadaja, necijih postupaka i misli, 
planski sistem, kako rece Sergej Andrejevic, pretvarajuci obican zivot u 
sustinu? 

Na prvi pogled, tako nesto nije bilo moguce. Ali ako se dublje za- 
mislis... Kako bi se drugacije mogao objasniti susret s Markom, koji je 
ponudio Artemu jedini nacin ulaska na teritoriju Hanze? I, sto je najva- 
znije, dok je vec pomiren s onim sto ga je snaslo cistio nuznike, i sve iz- 
gledalo kao da mu je sudbina okrenula leda, kada je nesposoban da pla- 
nira sta dalje krenuo u proboj, desilo se nemoguce: strazar, koji je mo- 
rao biti na svom punktu, nestao je negde, i nije cak bilo nikakve potere 
za njim. Znaci, kada se vratio s krive stazice na svoj put, kada je postu- 
pio u skladu sa sustinskom projekcijom svog zivota na torn stadijumu 



229 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



gde se nalazio tada, to je vec moglo da izazove ozbiljne promene stvar- 
nosti, koja je bila promenjena tako da glavna linija Artemove sudbine 
moze dalje nesmetano da se razvija?... 

To bi onda trebalo da znaci da ce, ukoliko bude odustao od svog 
cilja, skrenuo sa svog puta, sudbina istog trenutka da ga napusti, i da ce 
se njen nevidljivi stit, kojim ga sada brani od smrti, raspasti na param- 
parcad, da ce Arijadnina nit po kojoj on sada pazljivo hoda puci, i da ce 
ostati sam samcit s razularenom stvarnoscu, koju je razbesneo svojim dr- 
skim nasrtajem na haoticnu sustinu bitisanja... Mozda onaj ko je jednom 
probao da prevari sudbinu, ko je bio dovoljno lakomislen da istrajava i 
kad su mu se zloslutni oblaci nadvili nad glavom, ne moze tek tako da 
skrene s puta? Cak i kada bi mu to poslo za rukom, zivot ce mu se od 
tada pretvoriti u nesto apsolutno prosecno, sivo, i nikada mu se vise ne- 
ce desiti nista neobicno, carobno, neobjasnjivo, jer ce sustina biti uniste- 
na, a heroj obelezen krstom... 

Znaci li to, onda, da Artem ne samo da nema prava vec vise i ne 
moze da odustane od svog puta? Je li to sudbina? Sudbina u koju nije ve- 
rovao? A nije verovao samo zbog toga sto nije bio u stanju da shvati sta 
mu se desava, nije umeo da cita znakove pored puta, nastavljajuci naiv- 
no da put ka dalekim horizontima, prosecen specijalno za njega, Sinatra 
zbrkanim spletom napustenih stazica koje vode u raznim pravcima? 

Proizlazi da su, dok je on isao svojim putem, dogadaji u njegovom 
zivotu stvarali harmonican sadrzaj koji je uticao na ljudsku volju i ra- 
zum, tako da su njegovi neprijatelji ostajali slepi, a prijatelji uspevali da 
vide, kako bi mu na vreme stigli u pomoc. Sustina je kontrolisala stvar- 
nost tako sto su nesumnjivi zakoni verovatnoce poslusno, kao da su od 
plastelina, menjali svoju formu pod pritiskom rastuce moci nevidljive ru- 
ke koja ih je pomerala po sahovskoj tabli zivota... I ako je to bilo zaista 
tako, bilo je potpuno izlisno pitanje na koje je ranije odgovarao samo tu- 
robnim cutanjem i stiskanjem zuba: cemu sve ovo? Sada je srcanost s ko- 
jom je tvrdio sebi i ubedivao druge da nikakvog providenja ili vise pro- 
misli, nikakvih zakona i nikakve pravde nema na svetu, postajala bespo- 
trebna, jer je promisao pocela da se ostvaruje... Ovu misao nije zeleo da 
potiskuje, mada je bila jednako zavodljiva da bi se borio s njom onom 
istom tvrdoglavom upornoscu s kojom je odbacivao objasnjenja koja su 
mu nudile religije i ideologije. 

Sve to zajedno znacilo je samo jedno. 

- Ja vise ne mogu da ostanem ovde - razgovetno rece Artem i ustade, 
osecajuci kako mu misici bride i pune se nekom novom snagom. - Ne 



230 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



mogu vise da ostanem ovde - ponovi jos jednom, osluskujuci sopstveni 
glas. - Treba da idem. Moram. 

Nijednom se ne okrenuvsi, zaboravivsi na sve strahove koji su ga 
terali ka ovoj vatrici, on skoci na prugu i pode napred u mrak. Sumnje 
su ga napustile, ustupivsi mesto potpunom spokojstvu i uverenosti da 
ipak sve radi kako treba. Kao da je skrenuvsi s puta ipak uspeo da se vra- 
ti na pravu blistavu prugu svoje sudbine. Pragovi na koje je stajao kao 
da su se sami kretali unazad, bez ulaganja bilo kakvog napora s njegove 
strane. Za nekoliko trenutaka potpuno je nestao u tami. 

- Lepa teorija, je 1' da? - rece Sergej Andrejevic, protezuci se. 

- Pomislio bi covek da i ti verujes u nju... - progunda Jevgenij Dmi- 
trijevic, ceskajuci macku iza uha. 



231 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



GLAVA 12 



POLIS 



Preostao je jos samo jedan tunel. Jos samo jedan tunel i cilj koji mu je 
postavio Hanter, a ka kojem je Artem isao istrajno i ocajnicki, je dostig- 
nut. Dva, mozda tri kilometra tihim i suvim tunelom, i on je na odredi- 
stu. U Artemovoj glavi odzvanjala je ista glasna tisina kao i u tunelu, i 
nije vise sebe mucio pitanjima. Jos cetrdeset minuta i tu je. Cetrdeset mi- 
nuta i njegovom pohodu je kraj. 

Uopste nije mario sto hoda po mrklom mraku. Noge su nastavlja- 
le da odbrojavaju pragove bez saplitanja. Gotovo da je zaboravio na sve 
opasnosti koje su mu pretile, na to da je nenaoruzan, da nema cak ni do- 
kumenta, ni lampu, ni oruzje, da je obucen u smesnu sektasku anteriju i 
da, na kraju krajeva, nikada nista nije cuo o ovom tunelu, ni o opasno- 
stima koje u njemu vrebaju putnike. 

Uverenje da nista lose ne moze da mu se desi sve dotle dok bude 
sledio svoj put, potpuno je ispunjavalo njegovu svest. Kuda li se deo, ka- 
ko se nekada cinilo, neizbezni tunelski strah? Gde su nestali umor i ne- 
sigurnost? 

Sve je nadjacao eho. 

Zbog praznine tunela, zvuci koraka odjekivali su i ispred i iza nje- 
ga. Odjek se odbijao o zidove, prelazio u sum, vracajuci se nakon nekog 
vremena, pa se cinilo da osim Artema hoda jos neko. Postepeno je taj 
osecaj postao toliko izostren da je Artem pozeleo da stane i oslusne - na- 
stavlja li eho koraka da zivi svoj zivot? 



232 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Nekoliko trenutaka se borio sa iskusenjem. Bat njegovih koraka je 
postajao sve sporiji i tisi, a on je osluskivao kako se to odrazava na jaci- 
nu eha. Naposletku, Artem se sasvim pritaji. Plasio se da udahne dubo- 
ko, kako ga sum vazduha koji je ulazio u pluca ne bi omeo u razlikova- 
nju najmanjeg suskanja u daljini; stajao je u mrklom mraku i cekao. 

Tisina. 

Sada, kada je prestao da se krece, ponovo mu se vratio osecaj real- 
nosti prostora. Dok je hodao, kao da se donovima cizama grcevito hva- 
tao za realnost. Zaustavivsi se u mrklom mraku tunela, Artem je odjed- 
nom izgubio predstavu o tome gde se nalazi. 

Pricinjavalo mu se. 

I jos mu se ucinilo da je, kada se opet pomerio s mesta, jedva cujni 
eho koraka doleteo do usiju i pre nego sto je njegova noga udarila o be- 
tonski pod. 

Njegovo srce zakuca jace. Ali je u trenutku uspeo da ubedi sebe da 
je glupo i besmisleno obracati paznju na sva suskanja u tunelu. Neko 
vreme se trudio da uopste ne slusa eho. Zatim, kada mu se ucinilo da mu 
se priblizio poslednji nestajuci odjek, zapusi usi i nastavi dalje. Ali ni to 
ga nije dugo drzalo. 

Kada je nakon nekoliko minuta sklonio sake s usiju, uzasnuto je 
konstatovao da se eho njegovih koraka ispred zaista cuje sve jace, kao 
da se priblizava. Ponovo se pritajio, a onda su i odjeci ispred njega sa za- 
kasnjenjem od delica sekunde takode nestajali. 

Ovaj tunel je iskusavao Artema, njegovu sposobnost da se odupre 
strahu. Ali on se nece predati. Previse je toga prosao da bi ga uplasili 
mrak i eho. 

Da li je eho? 

On mu je bio sve blizi, tu vise nije bilo nikakve sumnje. Poslednji 
put se Artem zaustavi kada su se avetinjski koraci culi vec na udaljeno- 
sti od dvadesetak metara. To je bilo toliko misteriozno i jezivo da on ne 
izdrza nego brisuci hladan znoj sa cela iz sveg glasa viknu u prazninu: 

- Ima li koga tamo?... 

Eho se vrati iz neverovatne blizine, pa Artem ne poznade sopstveni 
glas. Drhtavi odjeci glasa se razlegose utrkujuci se u dubini tunela, gube- 
ci deo po deo: „Ima li koga tamo... ga tamo... amo?" Niko se ne odazva. 
I odjednom se desi cudo: odjeci se vratise, ponavljajuci njegovo pitanje, 
obrnutim redosledom prikupljajuci izgubljene slogove, sve jaci, dok na 
tridesetak koraka od njega neko uplasenim glasom nije ponovio njegovo 
pitanje. 



233 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



To Artem nije bio u stanju da podnese. Izgubljen, krenu nazad, u 
pocetku se trudeci da ne ide previse brzo, a onda potpuno zaboravivsi da 
strahu ne treba popustati, spoticuci se, potrca. Ali vec posle nekoliko tre- 
nutaka shvati da se odjek i dalje cuje na rastojanju od dvadeset koraka. 
Nevidljivi progonitelj nije imao nameru da ga pusti. Zadihani Artem je 
bezao, nemajuci predstavu o pravcu, dok na kraju ne nalete na les u ras- 
padanju. 

Eho je u trenutku nestao. Trebalo mu je vremena da skupi snage, 
ustane i napravi korak napred. Bio je to dobar pravac: sa svakim prede- 
nim metrom, bat donova koji su udarali u beton bio mu je sve blizi. I sa- 
mo je krv koja mu je tukla u usima povremeno zaglusivala zloslutni od- 
jek. Svaki put kada bi se Artem pritajio, zaustavljao bi se u tami i njegov 
progonitelj - a da to nije eho, sada je vec bio potpuno siguran. 

To je trajalo dok se koraci ne bi culi na metar od njega. I tada bi 
Artem, vicuci i mlatarajuci pesnicama, jurnuo napred, tamo gde bi, pre- 
ma njegovoj proceni, trebalo da bude to nesto. Pesnice su fijukale kroz 
prazninu. Niko nije pokusavao da se brani od njegovih udaraca. Uzalud- 
no je udarao vazduh, vikao, poskakivao, sirio ruke, pokusavajuci da 
uhvati nevidljivog protivnika u tami. Tisina. Tamo nikoga nije bilo. Ali 
samo sto bi dosao sebi i napravio jos jedan korak ka Polisu, tako bi se 
tezak bat zacuo pravo ispred njega. Opet zamah rukom - i opet nista. 
Artem oseti da pocinje da ludi. Becio je oci dok ga ne bi zabolele, poku- 
savajuci da vidi makar nesto, usi su se naprezale da uhvate disanje dru- 
gog bica u blizini. Ali tamo jednostavno nije bilo nikoga. 

Stajao je nepomicno nekoliko dugih sekundi, a onda pomisli da ko- 
liko god cudna ova pojava bila, ona za njega ne predstavlja opasnost. Si- 
gurno je akustika. Kada dodem kuci, pitacu ocuha, rece sebi i taman ka- 
da podize nogu da napravi jos jedan korak ka cilju, bas na uho mu ne- 
ko tiho sapnu: 

„Sacekaj. Ne treba sada da ides tamo." 

- Ko je to? Ko je tamo? - tesko disuci, viknu Artem. Ali niko mu 
nije odgovarao. Oko njega je ponovo bila mrtva tisina. Tada on spolj- 
nom stranom dlana obrisa znoj sa cela, pa pozuri u pravcu Borovicke. 
Avetinjski koraci njegovog progonitelja su istom torn brzinom nestajali 
u suprotnom pravcu, postepeno slabeci u daljini, dok se nisu sasvim uto- 
pili u tisinu. I tek tada se Artem zaustavi. On nije znao, niti je mogao 
znati sta je to bilo, nikada nije cuo nista slicno ni od koga od svojih pri- 
jatelja, a ni ocuh mu nije nikada pricao o tome u vecerima pored vatre. 



234 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Ali ko god da mu je na uho sapnuo naredbu da se zaustavi i price- 
ka, sada kada se vise nije plasio, kada je bio u stanju da se suoci s onim 
sto se dogodilo i da promisli o tome, zvucao je hipnotisuce ubedljivo. 

Sledecih dvadeset minuta presedeo je na pruzi, klateci se s jedne na 
dugu stranu, kao pijan, boreci se s drhtavicom, secajuci se cudnog, pot- 
puno neljudskog glasa, koji mu je naredio da ceka. Krenuo je dalje tek 
kada je drhtavica na kraju pocela da popusta, a strasni sapat u njegovoj 
glavi poceo da se mesa s tihim zavijanjem tunelske promaje. 

Sve preostalo vreme samo je isao napred, trudeci se da ne razmislja 
ni o cemu, povremeno se saplicuci o kablove na podu, ali to je bilo naj- 
strasnije sto mu se desilo. Cinilo mu se da nije proslo mnogo vremena, 
mada ne bi mogao reci koliko, jer su u tunelu minuti sabijeni. A onda je 
video svetio na kraju tunela. 

Borovicka. 

Polis. 

I tada se sa stanice razleze grub povik, grunu puscana paljba, a Ar- 
tem odskoci unazad i sakri se u udubljenje u zidu. Izdaleka je dopiralo 
stenjanje ranjenih, psovke, a onda je ponovo, jos jace u tunelu, grmnula 
rafalna paljba. 

Cekaj... 

Artem izade iz svog sklonista tek nakon petnaest minuta, posto je 
sve utihnulo. Podigavsi ruke uvis, on polako krenu ka svetlu. 

To je zaista bio ulaz na platformu. Na Borovickoj nisu postavljali 
patrole, ocigledno racunajuci na neprikosnovenost Polisa. Na pet meta- 
ra od mesta gde su se zavrsavali ovalni svodovi tunela, uzdizali su se ce- 
mentni blokovi granicnog punkta, a u lokvi krvi lezalo je opruzeno telo. 

Kada Artem ude u vidno polje granicara u zelenim uniformama i 
sapkama, naredise mu da pride i okrene se licem ka zidu. Videvsi trup na 
zemlji, on ih bespogovorno poslusa. 

Brzo ga pretresose, upitase za pasos, vezase mu ruke na leda i na 
kraju uvedose na stanicu. Svetio. Bas ono. Govorili su istinu, svi su bili 
u pravu, price su bile tacne. Svetio je bilo toliko jako da je Artem morao 
da zazmuri kako ne bi oslepeo. Ali svetlost je stizala do zenica probija- 
juci kapke, bolno ga zaslepljujuci, i tek kada mu granicari stavise povez 
preko ociju, prestade da ga pece. Povratak zivotu koji su nekada vodila 
pokoljenja ljudi bio je bolniji nego sto je Artem mogao da pretpostavi. 

Povez s ociju mu skidose tek u karauli, koja se ni po cemu nije razli- 
kovala od drugih, bila je to minijaturna sluzbena prostorija, oblozena ispu- 
calim plocicama. U njoj bese mracno, samo je na drvenom stolu ofarbanom 



235 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



oker bojom na aluminijumskoj tacni podrhtavala sveca. Skupljajuci pr- 
stom otopljeni vosak i posmatrajuci kako se hladi, komandir karaule, 
krupan i neobrijan covek u zelenoj vojnickoj kosulji s podvrnutim ruka- 
vima i kravatom na lastis, dugo je gledao Artema pre nego sto ga upita: 

- Odakle ste doputovali? Gde vam je pasos? Sta vam je s okom? 

Artem proceni da nema smisla lagati i iskreno isprica da mu je pa- 
sos ostao kod fasista i da je sreca da mu i oko nije ostalo kod njih. Na 
komandira to ostavi neocekivano dobar utisak. 

- Znam kakvi su. Ovaj naspramni tunel izlazi direktno na Ceho- 
vljevu. Tamo smo napravili pravo utvrdenje. Nismo u ratu, ali pametni 
ljudi kazu da treba biti na oprezu. Znate kako se kaze, si vie pacem, pa- 
ra bellum - namignu on Artemu. 

Poslednju frazu Artem nije razumeo, ali pomisli da je bolje da ne 
zapitkuje. Njegovu paznju privuee tetovaza na prevoju lakta komandira 
karaule - radijacijom unakazena ptica sa dve glave, rasirenih krila i po- 
vijenog kljuna. Ona u njemu izazva neko nejasno secanje, ali na sta ga je 
podsetila, nije mogao da se seti. A onda, kada se komandir okrete kajed- 
nom od vojnika, Artem vide da mu je isti takav znak, samo minijaturan, 
istetoviran na levoj slepoocnici. 

- I, kojim dobrom? - nastavi komandir. 

- Trazim jednog coveka... Zove se Mlinar. To mu je sigurno nadi- 
mak. Imam za njega vaznu poruku. 

Izraz granicarevog lica se naglo promeni. Lenjo-dobrodusni osme- 
jak zamre na usnama, a oci mu u cudu zasijase pri svetlosti svece. 

- Mozete je preneti meni. 

Artem odmahnu glavom i izvinjavajuci se poce da objasnjava da to 
nikako ne bi smeo, da se radi o strogo poverljivoj stvari, da ce koman- 
dir razumeti, jer mu je najstroze naredeno da to nikome ne srne reci, 
osim Mlinaru licno. 

Komandir ga jos jednom ispitivacki odmeri, dade znak jednom od 
vojnika, i ovaj mu dodade crni plasticni telefon, pazljivo odmotavsi gu- 
mirani telefonski kabal na potrebnu duzinu. Okrenuvsi prstom brojea- 
nik, granicar rece u slusalicu: 

- Barikada Bor-Jug. Ivasov. Pukovnika Mlinarskog. 

Dok je on cekao na vezi, Artem primeti da su tetovazu s pticom na 
slepoocnicama imala i obojica vojnika koji su bili u sobi. 

- Kako da vas predstavim? - upita komandir karaule Artema, pri- 
tisnuvsi obrazom telefonsku slusalicu uz rame. 

- Recite, od Hantera. Hitna poruka. 



236 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Ovaj klimnu glavom i razmenivsi jos par fraza sa sagovornikom s 
druge strane zice, zavrsi razgovor. 

- Treba da budes na Arbatskoj, kod upravnika stanice, sutra u de- 
vet. Do tada si Slobodan - i mahnuvsi rukom vojniku, koji se tog trenut- 
ka pomeri s vrata, dodade, obracajuci se Artemu: - Pricekaj malo... Ti si 
ovde, izgleda, pocasni gost, a i prvi put si nam dosao. Uzmi, ali da ih vra- 
tis! - i dade Artemu tamne naocare s izguljenim metalnim okvirom. 

Tek sutra? Artema obuzese zestoko razocaranje i bes. Je li zato do- 
sao ovde, rizikujuci svoj i tude zivote? Je li zbog ovoga zurio, prisiljavao 
sebe da jedva vuce noge, cak i kada vise nije imao nimalo snage? I zar 
nije trebalo hitno da isprica sve sto zna torn davoljem Mlinaru, koji za 
njega nema ni jedan jedini slobodni trenutak? 

Moze biti da je Artem jednostavno zakasnio, i da ovaj vec sve zna? 
A mozda Mlinar zna i nesto sto Artem i ne sluti? A moze biti da je zaka- 
snio toliko da je citava njegova misija izgubila smisao? 

- Tek sutra? - ne izdrza da ne kaze. 

- Pukovnik je danas na zadatku, vratice se sutra ujutru - objasni Iva- 
sov. - Hajde, hajde, treba da odmoris - rece, prateci Artema iz karaule. 

Artem se smiri, odluci da ipak prikrije ljutnju, stavi naocare i po- 
misli da su mu bas dobrodosle: taman se ni modrica ispod oka nece vi- 
deti. Stakla su na njima bila izgrebana i pri torn je pogled kroz njih bio 
potpuno iskrivljen, ali kada je zahvaljujuci strazarima izasao na platfor- 
mu, shvatio je da se bez naocara ne bi mogao snaci. Svetlost zivinih sija- 
lica bila je prejaka za njega. Ali, nije Artem bio jedini koji nije mogao da 
drzi oci otvorene - na stanici su ih mnogi skrivali iza tamnih naocara. Si- 
gurno isto tako nisu ovdasnji, pomisli on. 

Bilo mu je cudno sto vidi potpuno osvetljenu stanicu metroa. Uop- 
ste nije bilo senki. I na VDNP i na drugim stanicama i polustanicama na 
kojima je do sada bio, nije bilo mnogo izvora svetlosti, i oni nisu mogli 
da osvetle celu povrsinu vec samo neke delove. Uvek je bilo mesta do ko- 
jih nije dopirao nijedan zrak. Svaki covek je imao po nekoliko senki: jed- 
nu od svece, bledu i prozirnu; drugu purpurnocrvenu - od havarijskih 
lampi; trecu, crnu i jasno ocrtanu - od elektricne lampe. One su se me- 
sale, prekrivale jedna drugu i tude senke, slagale su se po podu, ponekad 
na svega nekoliko metara, plasile, obmanjivale, terale na slutnje i koje- 
kakve misli. A na Polisu je bespostedni sjaj sijalica s dnevnom svetloscu 
unistilo apsolutno sve senke. 

Artemu zastade dah dok je zadivljeno razgledao Borovicku. Ostala 
je u neverovatno dobrom stanju. Na mermernim zidovima i sneznobelom 



237 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



plafonu nije bilo ni traga cadi, stanica je bila sredena, a s vremenom po- 
tamneli pano cistila je, pri kraju platforme, zena u sivoj radnoj bluzi, pri- 
ljezno ribajuci bareljef sunderom i rastvorom za ciscenje. 

Stanovi su bili napravljeni u lucnim prolazima. Bila su otvorena sa- 
mo po dva luka sa svake strane, zbog izlaza na prugu, ostali su bili zazi- 
dani ciglom i pretvoreni u prave apartmane. Svaki je imao otvor za vra- 
ta, a neki od njih su cak imali prava drvena vrata i zastakljene prozore. 
Iz jednog od njih se cula muzika. Ispred nekih su stajali otiraci, kako bi 
oni koji ulaze mogli da obrisu noge. Nesto ovako Artem je video po prvi 
put. Ovi stanovi su odisali takvom prijatnoscu, takvim spokojstvom, da 
se njemu steze srce: ispred ociju mu minu slika iz detinjstva. Ali je naj- 
impresivnije bilo to sto su duz oba zida po citavoj stanici bile police s 
knjigama. One su popunjavale prostor izmedu „stanova" i one su dava- 
le stanici neki cudesan, nestvarni izgled, koji je Artema podsetio na opi- 
se biblioteka u srednjovekovnim univerzitetima, o kojima je citao u knji- 
zi pisca Borhesa. U udaljenom kraju dvorane nalazili su se eskalatori - 
tamo je bio prelaz na Arbatsku. Hermeticka vrata su bila otvorena, ali 
na samom prelazu bio je mali granicni punkt. Bez obzira na to, cuvari su 
sve one koji su to zeleli, bez problema propustali u oba pravca, gotovo 
bez provere dokumenata. 

Ali je zato na suprotnom kraju platforme, pored bronzanog bare- 
ljefa, bio pravi vojni logor. Tu je bilo razmesteno nekoliko zelenih vojnih 
satora, sa crtezima slicnim tetovazama na slepoocnicama granicara. Tu 
su stajala i kola na kojima je bilo pricvrsceno neko nepoznato oruzje, sto 
se moglo zakljuciti samo po dugackoj cevi s levkastim zavrsetkom, koja 
je strcala iz navlake. Pored su strazarila dvojica vojnika u tamnozelenim 
uniformama, sa slemovima i pancirnim prslucima. Logor se nalazio na 
prelazu oko stepenista koje se uzdizalo iznad pruge. Na svetlecim puto- 
kazima je pisalo da je u torn pravcu „Izlaz u grad", pa Artemu postade 
jasno cemu mere predostroznosti. Drugo stepeniste, odmah pored prvog, 
bilo je zazidano ogromnim betonskim blokovima. 

Na sredisnjem delu stanice bili su jaki drveni stolovi, za kojima su 
u zivom razgovoru sedeli ljudi u dugim sivim ogrtacima od jake tkanine. 
Prisavsi im blize, Artem zacudeno primeti da i oni imaju neke tetovaze 
na slepoocnicama - ali to nije bila ptica vec otvorena knjiga, u cijoj je 
pozadini bilo nekoliko vertikalnih crtica, koje su podsecale na kolonadu 
stubova. Uhvativsi Artemov uporni pogled, jedan od onih koji su sedeli 
za stolom ljubazno se nasmesi i upita ga: 

- Vi ste pridoslica? Prvi put ste kod nas? 



238 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

Artem se strese na rec „pridoslica", ali se sabra i klimnu glavom. 
Njegov sagovornik je bio nesto malo stariji od njega, a kada je ustao da 
se rukuje s Artemom, izvukavsi ruku iz sirokog rukava ogrtaca, isposta- 
vi se da su i priblizno iste visine. Samo je ovaj bio nesto krhkije grade. 

Artemov novi poznanik se zvao Danilo. Nije mnogo govorio o se- 
bi, ali se videlo da je stupio u razgovor s Artemom jer ga je zanimalo sta 
se desava izvan Polisa, sta ima novo na Krugu, sta se prica o fasistima i 
o crvenima... 

Kroz pola sata, vec su sedeli u kuci mrsavog Danila, jednom od 
„stanova" stesnjenih izmedu lukova, i pili vreo caj koji je najverovatni- 
je okolnim putevima dospeo ovde sa VDNP. Od namestaja u sobi je bio 
sto zatrpan knjigama, metalne police do plafona koje su takode bile kr- 
cate debelim tomovima, i krevet. S plafona je na zici visila slaba elektricna 
sijalica, od oko cetrdeset vati, osvetljavajuci umetnicku sliku ogromnog 
drevnog hrama, na kojoj Artem nije odmah prepoznao Biblioteku koja 
se nalazila na povrsini, negde iznad Polisa. 

Kada domacin zavrsi sa svojim pitanjima, dode red na Artema. 

- A zbog cega ljudi ovde imaju tetovaze na glavama? - upita on. 

- Zar ne znas nista o kastama? - zacudi se Danilo. - Verovatno ni- 
si cuo ni za Savet Polisa? 

Artem se iznenada priseti da mu je neko pricao (ma ne, kako je mo- 
gao da zaboravi, ne neko nego stari Mihail Porfirjevic, kojeg su ubili fa- 
sisti), da su u Polisu na vlasti vojnici i bibliotekari, jer su iznad njega ne- 
kada bile Biblioteka i nekakva organizacija u vezi s vojskom. 

- Cuo sam! - potvrdi on. - Vojnici i bibliotekari. Ti si sigurno bi- 
bliotekar? 

Danilo ga uplaseno pogleda, preblede i zakaslja se. Zatim, dosavsi 
sebi, tiho rece: 

- Kakav bibliotekar? Da li si ikada u zivotu video bibliotekara? Ne 
bih ti to ni savetovao! Bibliotekari su na povrsini... Jesi li video kako smo 
utvrdeni? Ne daj boze da sidu... Nemoj nikada da brkas te stvari. Ja ni- 
sam bibliotekar vec cuvar. Zovu nas i bramanima. 

- Otkud tako cudan naziv? - podize obrve Artem. 

- Mi imamo nesto slicno kastinskom sistemu, razumes. Kao u sta- 
roj Indiji. Kasta... To ti je kao klasa... Nisu ti to crveni objasnili? Zreci 
su kasta cuvara znanja, oni sakupljaju knjige i rade s njima - objasnja- 
vao je on, a Artem nije prestajao da se cudi tome kako je vesto izbega- 
vao da upotrebi rec „bibliotekar". - Kasta vojnika nas stiti i cuva. Vrlo 
slicno kao u Indiji, tamo je jos postojala kasta trgovaca i kasta slugu. I mi 



239 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



to ovde imamo. Cak koristimo i indijske nazive za to. Zreci su bramani, 
vojnici - ksatrije, trgovci - vajsije, sluge - sudre. Pripadnik kaste posta- 
jes jednom za ceo zivot. To je poseban obred posvecenja, posebno za ksa- 
trije i bramane. U Indiji je to bilo uslovljeno rodenjem u odredenoj po- 
rodici, a kod nas biras sam, kada napunis osamnaest. Ovde na Borovic- 
koj su uglavnom bramani, gotovo svi. Imamo skolu, biblioteku, celije. 
Na Biblioteci je poseban rezim, jer tuda prolazi Crvena linija, pa su zbog 
toga pojacane mere bezbednosti, a pre rata je bilo ponajvise nasih. Sad 
su na Aleksandrovoj basti. A na Arbatskoj su gotovo svi ksatrije, zbog 
Generalstaba. 

Cuvsi jos jednu komplikovanu staroindijsku rec, Artem duboko uz- 
dahnu. Hoce li mu podi za rukom da zapamti sve te zamrsene nazive iz 
prvog puta? Danilo uopste ne obrati paznju na to vec nastavi: 

- U Savet, razume se, ulaze samo dve kaste: mi i ksatrije. Mi ih ina- 
ce zovemo jednostavno vojnicima - namignu on Artemu. 

- A zbog cega oni tetoviraju one dvoglave ptice? - seti se Artem. - 
Kod vas su knjige i to je jasno. Ali ptice?... 

- To je njihov totem - sleze ramenima braman Danilo. - To je ra- 
nije, ako se ne varam, bio duh zastitnik vojske za odbranu od radijacije. 
Orao, cini mi se. Oni inace imaju neka svoja cudna verovanja. Uglav- 
nom, odnosi medu kastama nisu bas najbolji. Ranije smo cak bili u otvo- 
renom neprijateljstvu. 

Kroz zastor se videlo da je svetio na stanici utisano. Spustala se ov- 
dasnja noc. Artem se spremi da krene. 

- Postoji li neki hotel ovde gde moze da se prespava? Moram da 
budem sutra u devet na Arbatskoj, a dotle nemam gde da budem. 

- Ako hoces, prespavaj kod mene - sleze ramenima Danilo. - Ja cu 
da legnem na pod, da se ne navikavam na krevet. Bas sam se spremao da 
pripremim veceru. Ostani da mi ispricas sta si jos sve video usput. Ja ne 
mrdam nikuda odavde. Cuvaru Zavet ne dopusta da ide sa svoje stanice. 

Artem razmisli i potvrdno klimnu glavom. U sobi je bilo prijatno i 
toplo, a i domacin mu se svideo od samog pocetka. Imali su nesto zajed- 
nicko. Kroz petnaest minuta ved je cistio pecurke, dok je domacin sec- 
kao svinjetinu na komadice. 

- A jesi li ti ikada video Biblioteku? - nesto kasnije upita Artem pu- 
nih usta, dok su jeli dinstanu svinjetinu s pecurkama iz aluminijumskih 
vojnickih porcija. 

- Govoris o Velikoj biblioteci? - uozbilji se braman. 



240 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- O ovoj na povrsini... Valjda je jos uvek tamo? - pokaza Artem vi- 
ljuskom ka plafonu. 

- U Veliku biblioteku se penju samo nase staresine. I stalkeri koji 
rade za bramane - odgovori Danilo. 

- Oni donose knjige s povrsine? Iz Biblioteke? Hteo sam da kazem, 
iz Velike biblioteke - zurno se ispravi Artem, videvsi da se njegov doma- 
cin ponovo namrstio. 

- Oni, ali po nalogu staresine kaste. Mi to ne mozemo sami, zato 
nam sluze najamnici - preko volje objasni braman. - Po Zavetu bi to tre- 
balo da radimo mi: da cuvamo znanja i prenosimo ih na one koji za nji- 
ma tragaju. Ali da bi se ta znanja prenosila, najpre do njih treba doci. A 
ko bi od nasih smeo da se usudi da ode gore? - on uz uzdah podize po- 
gled ka gore. 

- Zbog radijacije? - saosecajno klimnu glavom Artem. 

- I zbog nje, svakako. Ali, pre svega, zbog bibliotekara - priguse- 
no odgovori Danilo. 

- Pa zar vi niste bibliotekari? Hi barem njihovi potomci? Meni su 
tako pricali. 

- Znas sta, hajde da ne govorimo o tome za stolom. U stvari, bolje 
neka ti neko drugi isprica o tome. Ja tu temu bas i ne volim previse. 

Danilo poce da sprema sto, a onda se na trenutak zamisli, pomeri 
deo knjiga na polici u stranu i izmedu tomova u poslednjem redu se uka- 
za rupa, u kojoj zasija prasnjava flasa s domacom rakijom. Oko nje su 
bile i casice od brusenog stakla. 

Nakon nekog vremena, Artem koji je zadivljeno razgledao police 
odluci da prekine tisinu. 

- Blago tebi, kako mnogo knjiga imas - rece on. - Mi na VDNP, u 
citavoj biblioteci nemamo ovoliko. Sve sam to odavno procitao. Retko 
kada do nas i dodu dobre knjige, osim sto ocuh ponekad donese ponesto 
pristojno, a sverceri stalno dovlace kojekakvo dubre, neke detektivske ro- 
mane. Osim toga, pola od toga se ne moze razumeti. Ja sam, izmedu osta- 
log, zeleo da dodem do Polisa upravo zbog Velike biblioteke. Prosto ni- 
sam u stanju da zamislim koliko li ih tek ima tamo gore, kad su zbog njih 
ovakvu grdosiju izgradili - i pokaza glavom na sliku iznad stola. 

Obojici su oci vec sijale. Danilo se, polaskan Artemovim recima, 
naze preko stola i ubedljivo rece: 

- Pa da znas da sve te knjige nista ne vrede. I nisu zbog njih gradi- 
li Veliku biblioteku. I ne cuvaju njih tamo. 



241 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Artem ga je zacudeno gledao. Braman otvori usta da kaze jos ne- 
sto, ali se odjednom dize od stola, dode do vrata, odskrinu ih i oslusnu. 
Zatim ih tiho pritvori, sede na mesto i sapatom zavrsi: 

- Citava Velika biblioteka napravljena je zbog samo jedne jedine 
Knjige. Ostale su tu samo da bi nju sakrile. Nju u stvari traze. Nju cuva- 
ju - dodade i strese se. 

- A koja je to knjiga? - takode sapatom upita Artem. 

- Drevni folijant. Na antracitno crnim stranicama zlatnim slovima 
ispisana je citava Istorija. Do kraja. 

- A zbog cega je traze? - sapnu Artem. 

- Zar ne shvatas? - zavrte glavom braman. - Do kraja, do samog 
kraja. A do njega je jos ostalo... A onaj ko poseduje to znanje... 

Iza zavese iznenada promace poluprovidna senka, i mada je gledao 
Danila u oci, Artem je opazi i upozori ga. Prekinuvsi pricu u pola reci, 
ovaj skoci i potrca ka vratima. Artem krenu za njim. 

Na platformi nije bilo nikoga, samo su se iz prolaza culi koraci ko- 
ji se udaljavaju. Cuvari su mirno spavali s obe strane eskalatora. 

Kada se vratise u sobu, Artem je ocekivao da ce braman nastaviti 
pricu, ali se ovaj otreznio i samo neraspolozeno vrteo glavom. 

- Ne treba da pricamo o ovome - to je onaj deo Zaveta za posvece- 
ne. Razvezao mi se jezik od pica - on se namrsti, kao da se dosaduje. -1 ne- 
moj da ti padne na pamet da nekome ispricas ovo sto si cuo. Ako neko na- 
cuje da znas za Knjigu, neces se dobro provesti. A ni ja, zajedno s tobom. 

A Artem odjednom shvati zasto su mu se dlanovi oznojili u trenut- 
ku kada mu je braman rekao za Knjigu. Setio se. 

- Ima li tih knjiga vise? - upita on, dok mu je srce stalo. 
Danilo mu se pazljivo zagleda u oci. 

- Kako to mislis? 

- Cuvaj se istina skrivenih u drevnim folijantima... ispisanih zlat- 
nim slovima na vecnom mramornocrnom papiru - rece on, a pred ocima 
mu se u nejasnoj izmaglici pojavi Burbonovo prazno, bezizrazajno lice, 
dok je mehanicki izgovarao strane i nerazumljive reci. 

Braman se zaprepasceno upilji u njega. 

- Otkud ti to znas? 

- To je Otkrovenje. Ali to nije samo jedna knjiga... Sta se nalazi u 
drugim? - opcinjeno upita Artem, gledajuci sliku Biblioteke. 

- Ostala je samo jedna. Bila su tri folijanta - odade se naposletku 
Danilo. - Proslost, sadasnjost i buducnost. Proslost i Sadasnjost su nepo- 
vratno unisteni pre mnogo vekova. Ostao je poslednji, najvazniji. 



242 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

- I gde je on sada? 

- Zatrpan u Velikoj biblioteci. Medu vise od cetrdeset miliona to- 
mova. Jedna od njih - naizgled sasvim obicna knjiga u standardnom po- 
vezu - je On. Da bi ga prepoznao, potrebno je otvoriti knjigu i prelista- 
ti je - po predanju, stranice folijanta su zaista erne. Ali da bi se prelista- 
le sve knjige u Velikoj biblioteci, trebalo bi potrositi sedamdeset godina 
zivota, bez sna i odmora. A ljudi tamo ne mogu da borave duze od jedan 
dan, a sem toga, niko ti nece dati da mirno stojis i listas sve knjige koje 
se tamo cuvaju. I dosta o tome. 

On razmesti sebi postelju na podu, upali svecu na stolu i ugasi sve- 
tio. Artem nerado leze da spava. Uopste mu se nije spavalo, mada se ni- 
je mogao setiti kada se poslednji put odmorio. 

- Zanima me, vidi li se Kremlj kada se penjes do Biblioteke? - rece 
on vise za sebe, jer je Danilo vec poceo da pada u san. 

- Naravno da se vidi. Ali ga ne treba gledati. Privlaci - promrmlja 
ovaj. 

- Izvini, kako to - privlaci? 

Danilo se podize na lakat i njegovo pomalo namrsteno lice obasja 
zuta svetlost. 

- Stalkeri pricaju da ne treba gledati ka Kremlju kada izlazis. Poseb- 
no ne zvezde na kulama. Ako pogledas, vise ne mozes odvratiti pogled. A 
kad ih duze gledas, pocinju da te privlace, nisu za dzabe sva vrata otvo- 
rena. Zato se u Veliku biblioteku stalkeri nikada ne penju sami. Ako se 
jedan slucajno zagleda u Kremlj, drugi ga odmah vraca u normalu. 

- A sta je to u unutrasnjosti Kremlja? - progutavsi knedlu, prosa- 
puta Artem. 

- To niko ne zna, zato sto su tamo samo ulazili, a niko se jos odan- 
de nije vratio. Tamo na polici je, ako te zanima, knjiga u kojoj je intere- 
santna prica o svastiki i zvezdi, a samim tim i o onim na kulama Kremlja 
- on ustade, potrazi na polici zeljenu knjigu, otvori je na toj strani, pa 
ponovo leze na svoj jorgan. 

Kroz nekoliko minuta Danilo je spavao, a Artem privuee svecu bli- 
ze, pa poce da cita. 

„... buduci da je bila najmalobrojnija i najslabija od svih politickih 
grupa koje su se borile za uticaj i vlast u Rusiji posle prve revolucije, niko 
od protivnika boljsevike nije smatrao ozbiljnom konkurencijom. Oni nisu 
imali podrsku seljastva i oslanjali su se iskljucivo na malobrojne prista- 
lice iz redova radnicke klase i mornarice. Glavne saveznike V. I. Lenjin, 
koji je proucavao alhemiju i prizivanje duhova u zatvorenim svajcarskim 



243 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



skolama, nasao je s one strane granice medu svetovima. Bas u torn peri- 
odu po prvi put se pentagram pojavljuje kao simbol komunistickog po- 
kreta i Crvene armije. 

„Pentagram je, kao sto je poznato, najrasprostranjeniji i za pocet- 
nike najdostupniji tip vrata medu svetovima kroz koja demoni ulaze u 
nasu realnost. Pri torn, tvorac pentagrama, ukoliko ga iskusno koristi, 
uspostavlja kontrolu nad demonom kojeg je prizvao u nas svet, i on je 
duzan da mu sluzi. Obicno, kako bi imao bolju kontrolu nad prizvanim 
bicem, oko pentagrama iscrtava zastitnu kruznicu, i demon nije u stanju 
da izade izvan njenog opsega. 

„Nije poznato kako je bas vodama komunisticke partije uspelo da 
dodu do toga cemu su stremili najmocniji carobnjaci svih vremena: da us- 
postave kontakt s demonima - gospodarima, kojima su se potcinjavale 
horde njihove sitnije sabrace. Strucnjaci veruju da su se gospodari, osetiv- 
si rat koji se zahuktava i najstrasnije krvoprolice u istoriji covecanstva 
ikada, priblizili granici izmedu svetova, prizivajuci one koji bi im omogu- 
cili zetvu ljudskih zivota. Zauzvrat su im obecali podrsku i zastitu. 

„Prica o finansiranju boljsevickog rukovodstva od strane nemacke 
obavestajne sluzbe je, razume se, tacna, ali bilo bi krajnje glupo i povr- 
sno verovati da je V. I. Lenjinu i njegovim ratnim drugovima uspelo da 
samo zahvaljujuci stranim partnerima pretegnu tas na vagi. Buduci ko- 
munisticki voda je vec tada imao mnogo jace i mudrije pokrovitelje od 
svih najvisih cinova vojne obavestajne sluzbe kajzerovske Nemacke. 

„Detalji tajnog dogovora sa silama mraka, razume se, nedostupni 
su savremenim istrazivacima. Ali njegov rezultat je bio tu: vrlo brzo pen- 
tagrami se viju na zastavama, krase kape vojnika Crvene armije i oklo- 
pe njene, tada malobrojne, vojne tehnike. Svaki od njih otvarao je vrata 
u nas svet demonu - zastitniku koji je cuvao nosioca pentagrama od 
spoljnih napada. Platu su demoni dobijali, kao sto je uobicajeno, u krvi. 
Samo u XX veku, prema najskromnijim proracunima, zrtvovano je oko 
30 miliona stanovnika Zemlje. 

„Sporazum s gospodarima prizvanih sila se vrlo brzo isplatio: bolj- 
sevici su osvojili i ucvrstili vlast, i mada Lenjin, karika koja je poveziva- 
la dva sveta, nije izdrzao, i umro je sa samo pedeset cetiri godine, iznu- 
tra sprzen adskim plamenom, njegovi sledbenici su nepokolebljivo nasta- 
vili njegovo delo. Uskoro je pocela demonizacija citave Zemlje. Skolskoj 
deci su pribadali na grudi prvi pentagram. Malo ko zna da je prvobitno 
ritual posvecenja u oktobarce podrazumevao busenje decjeg tela ciodom 
znacke. Na taj nacin je demon 'zvezdice' oktobarca probao krv svog bu- 



244 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



duceg domacina, jednom i zauvek stupajuci s njim u krvnu vezu. Rastu- 
ci i postajuci pionir, dete bi dobijalo novi pentagram - na njemu je vec 
bilo moguce videti deo sustine Ugovora: portret Vode u zlatotisku, u pla- 
menu koji ga je sazegao. Na taj nacin buduce pokolenje je podsecano na 
podvig samozrtvovanja. Zatim bi dosao Komsomol i na kraju su izabra- 
nima bila otvorena vrata u kastu zreca - Komunisticku partiju. 

„Mirijade prizvanih duhova stitile su sve u sovjetskoj drzavi: decu 
i odrasle, zgrade i tehniku, a gospodari demoni smestili su se u gigant- 
skim rubinskim pentagramima na kulama Kremlja, dobrovoljno prista- 
juci na zatocenistvo zarad jacanja svojih moci, Upravo, odatle sirile su se 
po citavoj zemlji nevidljive linije moci, koje su je cuvale od haosa i pro- 
pasti, potcinjavajuci njene stanovnike volji stanovnika Kremlja. Na neki 
nacin, citav Sovjetski Savez pretvorio se u jedan ogroman pentagram, ci- 
ja je zastitna kruznica bila drzavna granica." 

Artem ostavi knjigu i pogleda oko sebe. Sveca je dogorevala i topi- 
la se. Danilo je cvrsto spavao, okrenut licem ka zidu. Protegnuvsi se, Ar- 
tem se vrati knjizi. 

„Odlucujuce iskusenje za sovjetsku vlast je bio sukob sa nacional- 
socijalistickom Nemackom. Zasticeni silama, nista manje drevnim i ja- 
kim nego Sovjetski Savez, u tevtonskom oklopu, po drugi put za hiljadu 
godina uspeli su da se probiju u dubinu nase zemlje. Na njihovim zasta- 
vama ovoga puta je bio nacrtan obrnuti spoj simbola Sunca, svetlosti i 
procvata. Tenkovi s pentagramima koji su jos uvek na kulama, pedeset 
godina posle pobede, nastavljaju vecni boj s tenkovima ciji celik na sebi 
ima svastiku - u muzejima, na ekranima televizora, na kvadraticima li- 
stova iscepljenim iz skolskih svezaka..." 

Sveca zatreperi poslednji put i ugasi se. Bilo je vreme da se spava. 

Ako si spomeniku okrenut ledima, u polumraku medu urusenim 
kucama mozes da vidis delic visokog zida i siluete zasiljenih kula. Ali na 
njih se niposto nije trebalo osvrtati i gledati ill, to su Artemu vrlo jasno 
rekli. Pa i stepenisna vrata je bilo zabranjeno ostavljati bez nadzora, jer 
ako bi trebalo brzo dati signal za uzbunu, a ti se zagledas - gotov si, a i 
drugi zajedno s tobom. 

Zato je Artem stajao nepomicno, iako ga je kopkalo da se okrene, 
i razgledao samo spomenik, ciji je postament obrastao mahovinom. 
Predstavljao je sumornog starca zavaljenog u duboku fotelju, oslonjenog 
na lakat. Iz izgrebanih bronzanih zenica na grudi mu se sporo slivalo ne- 
sto gusto, zbog cega se cinilo da spomenik place. 



245 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Bilo je neizdrzivo gledati ga dugo. Zato Artem obide oko statue i 
pazljivo se zagleda u pravcu vrata. Bilo je mirno, vladala je mrtva tisina, 
samo bi povremeno zavijao vetar koji se motao oko ogoljenih konstruk- 
cija zgrada. Odred je otisao odavno, ali Artema nisu poveli sa sobom. 
Naredili su mu da ostane i strazari, a ako se nesto desi, da strci na sta- 
nicu i upozori ostale. 

Vreme se sporo vuklo i on ga je merio koracajuci oko osnove spo- 
menika: jedan, dva, tri... 

Desilo se da je, kada je stigao do petsto - otpozadi, iza leda, zacuo 
topot i rezanje, upravo iz onog pravca u kojem nije trebalo gledati. Ne- 
sto mu je bilo sasvim blizu i svakog trenutka se moglo baciti na njega. 
On obamre, osluskujuci, a onda se prostre na zemlju, priljubivsi se uz 
spomenik s automatom na gotovs. 

Sada je to nesto bilo odmah pored njega, izgleda s druge strane spo- 
menika. Artem je jasno cuo njegov promukli zivotinjski dah; obilazeci 
oko spomenika, prilazilo mu je polako. Pokusavao je da obuzda drhta- 
nje ruku i drzi na nisanu mesto odakle bi stvorenje trebalo da se pojavi. 

Ali se disanje i zvuci koraka najednom pocese udaljavati. A kada 
Artem izviri iza statue, kako bi iskoristio situaciju i tajanstvenom protiv- 
niku sasuo rafal u leda, u trenutku je zaboravio i njega i sve ostalo. 

Cak i odatle zvezda na kremaljskoj kuli videla se jasno. Sama kula 
bila je tek nejasna silueta pri slaboj svetlosti Meseca koji je provirivao 
iza oblaka, ali se zvezda odlicno videla, i svako ko bi je gledao, iz sasvim 
razumljivih razloga nije vise mogao odvojiti pogled od nje. Blistala je. Ne 
verujuci svojim ocima, on uze dvogled. 

Zvezda je zracila blestavom jarkocrvenom svetloscu, obasjavajuci 
nekoliko metara okolnog prostora, a kada se bolje zagleda, Artem pri- 
meti da je to sijanje neravnomerno. U gigantskom rubinu kao da je bila 
zarobljena oluja - zasijao bi poput munje, u njemu je nesto vitlalo, klju- 
calo, buktalo... 

Prizor je bio uzbudljiv, neverovatne, nezemaljske lepote, ali s tog 
rastojanja veoma se lose video. Trebalo je prici blize. 

Zabacivsi automat na rame, Artem strca niz stepenice, preskoci is- 
pucali asfalt na ulici i zaustavi se tek na uglu s kojeg su se videle skoro 
sve zidine Kremlja... i kule. Na svakoj je sijala po jedna crvena zvezda. S 
mukom povrati dah, pa ponovo pogleda kroz dvogled. Zvezde su plam- 
tele onom neravnomernom plahovitom svetloscu i budile su zelju da ih 
gledas vecno. 



246 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Usredsredivsi se na najblizu, Artem se divio njenim fantasticnim 
prelivima, dok mu se najednom ne ucini da nazire konture necega sto se 
krece unutra, ispod povrsine kristala. 

Da bi bolje video cudne konture, morao je prici blize. Zaboravivsi 
na sve opasnosti, zaustavi se nasred brisanog prostora i ne ispustajuci 
dvogled pokusavao je da shvati sta mu je to poslo za rukom da vidi. 

Demoni - gospodari, seti se napokon. Marsali armija besova, pri- 
zvanih da zastite sovjetsku drzavu. Zemlja, pa i citav svet, raspali su se 
na komadice, ali pentagrami na kremaljskim kulama ostali su netaknu- 
ti: vladari koji su sklopili ugovor s demonima bili su odavno mrtvi, i ni- 
je imao ko da ih oslobodi... Niko? Osim mozda on? 

Treba pronaci vrata, pomisli. Treba pronaci ulaz... 

- Ustaj, uskoro treba da krenes! - budio ga je drmusanjem Danilo. 

Artem zevnu i protrlja oci. Upravo je sanjao nesto neverovatno za- 
nimljivo, ali san nestade u trenu i nikako nije uspevao da se seti sta je to 
video. Na stanici su vec bila popaljena sva svetla, i cula se svada cistaca 
koji su sredivali platformu. 

On stavi tamne naocare i pode da se umije, prebacivsi preko rame- 
na ne bas najcistiji zuckasti peskiric, koji mu je dao domacin. Toaleti su 
bili na istoj strani gde i bronzani pano, i red ispred njih bese poveliki. 
Zauzevsi mesto, jos uvek zevajuci, Artem je pokusavao da vrati makar 
deo likova koje je video u snu. 

Red je zbog necega prestao da se pomera, a ljudi koji su stajali u 
njemu pocese glasno da se sasaptavaju. Naprezuci se da shvati o cemu se 
radi, Artem se okrete. Sve oci su bile uprte u metalna vrata sa zasunom. 
Bila su otvorena, a u njihovom otvoru stajao je visok covek, i kada ga 
ugleda, Artem potpuno zaboravi zasto je tu. 

Stalker. 

Upravo ih je tako zamisljao - slusajuci ocuhove price i svercerske 
bajke. Zamazan i na nekim mestima nagoreo zastitni kombinezon, dug i 
tezak pancir, siroka ramena, na desnom - nemarno prebacen rucni mi- 
traljez, a na levom, nalik na remen, presijavao se redenik s mecima. Gru- 
be duboke cipele na pertlanje, u njih uvucene nogavice, a na ledima - ve- 
liki ranac od cerade. 

Stalker skide specijalni ovalni slem, svuce gumenu gas-masku, pa je 
erven u lieu i potpuno mokar, nesto razgovarao s komandirom punkta. 
Bio je vec u godinama, Artem je zapazio ostru sedu bradu na njegovim 
obrazima i podbratku i srebrnastu sedinu u kratkoj crnoj kosi. Ali je sve- 
jedno pucao od snage, bio samouveren, delovao surovo i hladno, kao da 



2-1-7 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

bi i ovde, na mirnoj i osvedjenoj stanici, u svakom trenutku bio spreman 
da se suoci s bilo kakvom opasnoscu, ne dozvolivsi joj da ga iznenadi. 

Jos je samo Artem nevaspitano buljio u pridoslicu, dok su ostali 
ljudi iz reda najpre terali momka da se pomeri napred, a onda jednostav- 
no poceli da ga zaobilaze. 

- Arteme! Sta radis tamo tako dugo? Vidi, kasnis! - stize i Danilo. 
Cuvsi njegovo ime, stalker se okrete prema Artemu, pazljivo ga od- 

meri i najednom krupnim koracima pode ka njemu. 

- Da nisi s VDNP? - upita dubokim zvonkim glasom. 
Artem cutke klimnu glavom, osetivsi kako mu klecaju kolena. 

- Da ne trazis Mlinara? - nastavi ovaj. 
Artem opet potvrdno klimnu glavom. 

- Ja sam Mlinar. Imas nesto za mene? - Stalker je gledao Artema 
pravo u oci. 

Artem zurno napipa na vratu vrpcu s kapislom, od koje mu bese 
cudno da se rastane, kao od amajlije, pa je predade stalkeru. 

Ovaj skide kozne rukavice, skide vrh, i iz kapisle pazljivo izvuce ne- 
sto na dlan. Mali komadic papira. Poruku. 

- Hajde sa mnom. Izvini, juce nisam mogao, zvali su me kad smo 
vec krenuli gore. 

Artem se na brzinu oprosti s Danilom i zahvali mu, pa pohita za 
Mlinarom uz eskalator koji je vodio na prolaz za Arbatsku. 

- Od Hantera nema nikakvih vesti? - upita bojazljivo, jedva susti- 
zuci stalkera koji je grabio krupnim koracima. 

- Od njega nema ni glasa. Bojim se da demo za njega morati da pi- 
tamo vase erne - odgovori Mlinar, gledajuci Artema preko ramena. - 
Zato s VDNP ima tako puno novosti. 

Artem oseti da mu sree zakuca brze. 

- Kakvih? - trudio se da sakrije svoje uzbudenje. 

- Malo dobrih - suvo rece stalker. - Crni su opet krenuli u napad. 
Pre nedelju dana je bila teska bitka. Pet ljudi je stradalo. A crnih je ta- 
mo, izgleda, sve vise. Ljudi pocinju da beze s vase stanice. Kazu da nisu 
u stanju da podnesu uzas. Tako da je Hanter bio u pravu kada mi je go- 
vorio da se kod vas nesto jezivo dogada. On je to osetio. 

- Ne znate ko je poginuo? - uplaseno upita Artem, trudeci se da se 
priseti ko bi trebalo da dezura tog dana, prosle nedelje? Koji li je to bio 
dan? Zenjka? Andrej? Samo da nije Zenjka... 



248 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Otkud bih znao? Kao da je malo tog demonskog nakota, pa i u 
tunelima oko Prospekta mira nisu cista posla. Ljudi gube razum, nekoli- 
ko ljudi je umrlo na pruzi. 

- Sta da se radi? 

- Danas ce biti zasedanje Saveta. Videcemo sta misle staresine bra- 
mani i generali. Mada tesko da su u stanju da nekako pomognu tvojoj 
stanici. Oni i Polis jedva brane, i to samo zato jer se niko ne usuduje da 
ga ozbiljno napadne. 

Izadose na Arbatsku. I ona je bila osvetljena zivinim sijalicama, kao 
i Borovicka, a stanovi su bili napravljeni u lucnim kapijama zazidanim 
ciglom. Pored nekih su bile karaule, i uopste je bilo neobicno mnogo voj- 
nika. Na belo okrecenim zidovima visile su paradne vojne zastave sa iz- 
vezenim zlatnim orlovima, koje su izgledale kao nove. Okolo je vrvelo 
od zivota: prolazili su bramani u dugim ogrtacima; cistaci su prali i vi- 
kali na one koji su hteli da produ preko vlaznih podova; bilo je i mnogo 
ljudi s drugih stanica - prepoznavali su se po tamnim naocarima ili po 
tome sto su, zmirkajuci, rukama zaklanjali oci. Na platformi su se nala- 
zili samo stanovi i kancelarije, a sve trgovacke radnje i birtije bile su iz- 
mestene u tunele. 

Mlinar provede Artema do kraja platforme, do sluzbenih prostori- 
ja, i smesti ga na mermernu klupu oblozenu drvetom koje su usijale hi- 
ljade putnika, zamoli ga da priceka i ode. 

Posmatrajuci zanimljivu flguru na plafonu, Artem je razmisljao o 
tome da Polis nije izneverio njegova ocekivanja. Zivot je ovde zaista bio 
drugacije organizovan, a ljudi nisu bili tako surovi, besni i zatvoreni kao 
na drugim stanicama. Ovde su znanje, knjige i kultura imali potpuno 
drugaciju ulogu. Samo dok su isli tunelom od Borovicke do Arbatske 
prosli su sigurno jedno pet gomila knjiga. Cak je bilo i plakata koji su za 
sutradan uvece najavljivali predstavu o Sekspiru i, kao i na Borovickoj, 
negde se cula muzika. 

Obe stanice, kao i prelaze kojima su bile povezane, odlicno su odr- 
zavali, i mada je na zidovima bilo pukotina i tragova vlage, sve su to od- 
mah sanirale remontne brigade, koje su se vrzmale posvuda. Artem iz ra- 
doznalosti zaviri u tunel - i tamo je vladao savrseni red: suvi, cisti, a na 
svakih sto metara bila je elektricna sijalica, i tako dok je dopirao pogled. 
Povremeno su prolazile dresine natovarene sanducima, zaustavljajudi se 
da bi ostavile slucajnog putnika ili natovarile kutiju s knjigama, koje je 
Polis distribuirao po citavom metrou. 



249 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



„Uskoro bi svemu ovome mogao doci kraj!", iznenada pomisli Ar- 
tem. „Na VDNP vec ne mogu da odolevaju napadima onih cudovista... 
Bez veze", rece samom sebi, secajuci se jedne od nocnih patrola kada je 
morao da se brani od crnih, i svih kosmara koji su ga mucili posle borbe. 

Zar ce VDNP pasti? To bi onda znacilo da vise nece imati dom, a 
ako bi nekom srecom njegovi prijatelji i ocuh uspeli da pobegnu, mogao 
se nadati da ce ih mozda nekad sresti u metrou. Ako mu Mlinar danas ka- 
ze kako je ispunio svoj zadatak i da vise nista ne moze da ucini, tog tre- 
nutka ce krenuti nazad, obecao je sebi. Ako je sudbina njegove stanice da 
bude jedina zastitnica na putu crnima, a njegovim prijateljima i bliznjima 
da izginu braneci je, utoliko pre je zeleo da bude uz njih nego da se krije 
u ovom raju. Odjednom pozele da se vrati kuci, da vidi red vojnih satora 
i fabriku caja... Da procavrlja sa Zenjkom i isprica mu svoje dogodovsti- 
ne. On sigurno nece poverovati ni u polovinu... Ako je uopste ziv. 

- Hajdemo, Arteme - pozva ga Mlinar. - Hoce da razgovaraju s tobom. 
Vec je uspeo da se resi zastitnog odela i sada je na sebi imao rolku, 

crnu vojnu pilotsku kapu bez kokarde i pantalone sa dzepovima kakve 
je imao i Hanter. Stalker je podsecao na Lovca, naravno ne spoljnim iz- 
gledom nego ponasanjem. Bio je isto tako pribran, napet i na slican na- 
cin se izrazavao: kratkim, odsecnim frazama. 

Zidovi u prostoriji su bili oblozeni bajcovanom hrastovinom, a na 
njima su, jedno naspram drugog, visila dva velika ulja na platnu. Na jed- 
nom Artem lako prepoznade Biblioteku, a na drugom je bilo naslikana 
visoka zgrada oblozena belim kamenom, ispod koje je pisalo: „General- 
stab Ministarstva odbrane RF". 

Nasred prostrane sobe bio je veliki drveni sto, a na stolicama oko 
njega sedelo je deset ljudi, koji su ispitivacki gledali Artema. Polovina u 
sivim bramanskim ogrtacima, a druga polovina - u oficirskoj letnjoj voj- 
noj uniformi. Ispalo je da vojnici sede ispod slike Generalstaba, a brama- 
ni - ispod Biblioteke. 

U celu stola vazno je sedeo omalen covek akademskog izgleda, sa 
strogim naocarima i velikim zaliskom. Na sebi je imao odelo i kravatu, 
i nije imao tetovazu koja je oznacavala pripadnost kasti. 

- Da predemo na stvar - bez predstavljanja poce on. - Recite nam 
sve sto vam je poznato, ukljucujuci i situaciju u tunelima od vase stani- 
ce do Prospekta mira. 

Artem poce detaljno da opisuje istoriju borbe VDNP sa crnima, po- 
tom zadatak koji je dobio od Hantera, i na kraju pohod do Polisa. Kada 
je govorio o onome sto se desava u tunelima izmedu Aleksejevske, Riske 



250 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



i Prospekta mira, vojnici i bramani pocese da se sasaptavaju, jedni s ne- 
vericom, drugi uzbudeno, a oficir koji je sedeo u uglu nekoliko puta ga 
zamoli da ponovi ponesto, marljivo zapisujuci pricu. 

Kada se diskusija napokon zavrsi, Artemu dozvolise da nastavi pri- 
cu, ali njegova pripovest ne izazva bogzna kakvo interesovanje prisutnih 
slusalaca, dok nije dosao do Poljanke i njenih stanovnika. 

- Molim vas! - revoltirano ga prekide jedan od vojnika, stamen mu- 
skarac od oko pedeset godina, unazad zalizane kose, s naocarima u me- 
talnom okviru koje su mu se urezale u mesnati nos. - Svima je dobro po- 
znato da je Poljanka nenaseljena. Stanica je davnih dana napustena. Tac- 
no je da preko nje svakodnevno prolazi na desetine ljudi, ali tamo niko 
ne moze ziveti. Tamo periodicno izbija gas i svuda su znaci upozorenja na 
opasnost. I naravno da tamo odavno nema nikakvih macaka, niti kakvog 
drugog sljama. Potpuno prazan peron. Sasvim. Prekinite s insinuacijama. 

Ostali vojnici su potvrdno klimali glavama, a Artem zbunjeno ucu- 
ta. Kada se zaustavio na Poljanki, kroz glavu mu je prosla misao da je 
takav mir koji je vladao na stanici gotovo neverovatan za metro. Ali je 
vrlo brzo odbacio tu misao, .zahvaljujuci stanovnicima Poljanke koji su 
bili vise nego stvarni. 

Bramani se pak ne pridruzise zestokom protivljenju. Najstariji me- 
du njima, celav starac duge sede brade, sa zanimanjem je gledao Arte- 
ma, razmenivsi nekoliko fraza sa covekom do sebe na nekom nerazumlji- 
vom jeziku. 

- Poznato vam je da taj gas ima halucinogena svojstva kada se u 
odredenoj proporciji pomesa s vazduhom - smirujuci situaciju rece bra- 
man koji je sedeo sa starceve desne strane. 

- Sada je pitanje moze li mu se verovati i za sve ostalo - gledajuci 
Artema ispod oka, rece vojnik. 

- Hvala vam za izvestaj - prekide diskusiju covek u odelu. - Savet 
ce ga proceniti i upoznati vas s rezultatom. Mozete ici. 

Artem krenii ka izlazu. Ma da li je moguce da je ceo njegov razgo- 
vor s dvojicom stanovnika Poljanke koji su pusili nargilu bio samo halu- 
cinacija? Ali to bi onda znacilo da je ideja o njegovoj posebnosti, o tome 
da je u stanju da utice na stvarnost sve dok ispunjava sustinu onoga sto 
je predodredeno - zapravo plod njegove uobrazilje, pokusaj da se utesi... 
Vise mu ni tajanstveni susret u tunelu izmedu Borovicke i Poljanke nije 
izgledao kao cudo. Gas? Gas. 

Sedeo je na klupi pored vrata i vise cak nije ni pokusavao da cuje 
udaljene glasove clanova Saveta koji su se raspravljali. Pored njega su 



251 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



prolazili ljudi, dresine i lokomotive, minut po minut prolazili su sati, a 
on je sedeo i razmisljao. Da li je njegova misija stvarno postojala, ili je 
on sve sam izmislio? Sta sada da radi? Kuda da ide? 

Neko ga dotace po ramenu. Bio je to oficir koji je vodio beleske to- 
kom njegove price. 

- Clanovi Saveta saopstavaju da Polis nije u stanju da na bilo koji 
nacin pomogne vasoj stanici. Zahvaljuju vam na detaljnom izvestaju o 
situaciji u metrou. Slobodni ste. 

I to je sve. Polis nije u stanju da pomogne. Sve je uzalud. Ucinio je 
sve sto je mogao, ali to nista nije promenilo. Preostalo mu je jedino da se 
vrati na VDNP i stane rame uz rame s onima koji su se tamo jos uvek bra- 
nili. Artem se s mukom podize s klupe i pode, ni sam ne znajuci kuda. 

Kada je vec gotovo stigao do prelaza na Borovicku, iza njega se za- 
cu tiho kasljucanje. Artem se okrenu i ugleda bramana koji je prisustvo- 
vao Savetu, onoga koji je sedeo sa starceve desne strane. 

- Pricekajte, mladi covece... Cini mi se da bismo nas dvojica treba- 
li da popricamo... Privatno - obrati mu se braman uz uctivi osmeh. - 
Ukoliko Savet nije u stanju da uradi nista za vas, mozda ce vas pokorni 
sluga biti od vece koristi. 

On uhvati Artema podruku i povuce ga za sobom u jednu od kuca 
od cigala koja se nalazila u lukovima. Na njoj nije bilo prozora, sijalica 
nije bila upaljena, samo su se na plamenu malene svece nazirale konture 
lica nekoliko ljudi koji su se okupili u sobi. Artem nije uspeo da ih vidi 
kako treba, jer braman koji ga je doveo zurno ugasi svecu i u prostoriji 
zavlada potpuni mrak. 

- Je li istina ono sto si ispricao o Poljanki na zasedanju Saveta? - 
zacu se promukli glas. 

- Da - odlucno odgovori Artem. 

- Znas li ti kako mi bramani izmedu sebe zovemo Poljanku? Stani- 
ca sudbine. Neka ksatrije veruju da gas izaziva prividenja, nemamo mi 
nista protiv. Necemo da otvaramo oci doskorasnjem neprijatelju. Mi ve- 
rujemo da ljudi na toj stanici srecu izaslanike Providenja. U najvecem 
broju slucajeva, oni nemaju sta da kazu Providenju, i takvi samo produ 
kroz pustu, napustenu stanicu. Ali oni koji su nekoga sreli na Poljanki, 
moraju na taj susret koncentrisati svu svoju paznju, i zapamtiti za ceo zi- 
vot ono sto im je tamo bilo receno. Secas li se toga? 

- Zaboravio sam - slaga Artem, nemajuci previse poverenja u te 
ljude, koji su mu licili na clanove neke sekte. 



252 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Nase staresine veruju da se ti nisi slucajno pojavio ovde. Ti nisi 
obican covek i tvoje sposobnosti, zahvaljujuci kojima si se vise puta spa- 
sao tokom puta, mogu da pomognu i nama. A mi cemo zauzvrat pomo- 
ci tebi i tvojoj stanici. Mi smo cuvari znanja, a medu tim znanjima po- 
stoje i takva koja mogu da spasu VDNP. 

- Zasto samo VDNP?! - prasnu Artem. - Svi pricate samo o 
VDNP! Kao da ne shvatate da ja nisam ovde dosao samo zbog svoje sta- 
nice, samo zbog svoje nevolje! Svima vama, svima vam preti opasnost! 
Prvo ce pasti VDNP, posle njega cela linija, a onda ce doci kraj i citavom 
metrou... 

Niko mu ne odgovori. U tisini koja zavlada, culo se samo ravno- 
merno disanje prisutnih. Artem malo saceka, pa ne mogavsi da podnese 
tisinu, upita: 

- Sta treba da uradim? 

- Da se popnes na povrsinu, u veliki depo s knjigama. Da tamo 
pronades nesto sto nam po pravu pripada, i da nam to doneses. Ako 
uspes da pronades ono sto trazimo, otkricemo ti znanja koja ce ti pomo- 
ci da unistis opasnost. I neka izgori Velika biblioteka ako lazem. 



253 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



GLAVA 13 



VELIKA BIBLIOTEKA 



Artem izade na stanicu, osvrcuci se unezvereno oko sebe. Upravo je 
sklopio jedan od najcudnijih dogovora u zivotu. Njegovi nalogodavci ni- 
su mu cak ni objasnili sta on to treba da trazi u depou knjiga, obecavsi 
da ce mu sve neophodne detalje o tome reci kasnije, kada bude izasao na 
povrsinu. I mada mu u jednom trenutku kroz glavu prode misao da se 
mozda radi o Knjizi o kojoj mu je Danilo nedavno govorio, nije se usu- 
dio da o njoj pita bramane. Osim toga, juce su obojica bili prilicno pod- 
napiti kada mu je gostoprimljivi domacin poverio tu tajnu, tako da je bi- 
lo osnova za sumnju u njenu istinitost. 

Obecali su mu i da na povrsinu nece ici sam. Bramani su se spre- 
mali da naoruzaju citav odred. Zajedno s Artemom, trebalo je da se pop- 
nu najmanje dva stalkera i jedan covek iz kaste, koine bi on odmah pre- 
dao to sto pronade, ukoliko ekspedicija uspe. On ce zauzvrat pokazati 
Artemu nesto sto ce mu pomoci da eliminise opasnost koja se nadvila 
nad VDNP. 

Sada kada je iz mrklog mraka sobe izasao na platformu, uslovi do- 
govora mu se ucinise apsurdnim. Kao u drevnoj bajci, trazili su od nje- 
ga da pode nekuda, neznano kuda, da donese nesto, neznano sta, a za- 
uzvrat su mu obecali volsebno spasenje, ne detaljisuci o tome kakvo ce 
ono biti. Ali sta je mogao da uradi? Da se vrati praznih ruku? Zar je Lo- 
vac to ocekivao od njega? 

Kada je pitao svoje tajanstvene sagovornike kako ce u ogromnim de- 
poima Biblioteke pronaci to sto oni traze, rekose mu da ce on to svakako 



254. 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

odmah znati. Cuce. Nije vise zapitkivao, plaseci se da ce kod bramana 
izazvati sumnju u svoje narocite sposobnosti, u koje ni sam nije bio bas 
uveren. Naposletku ga strogo upozdrise da vojnici ne smeju nista znati, 
inace dogovor ne vazi. 

Artem sede na klupu u centru dvorane i zamisli se. Bila je to uzbu- 
dljiva prilika da izade na povrsinu, da uradi ono sto mu je poslo za ru- 
kom samo jednom otkad zna za sebe, a da se pri torn ne plasi ni kazne 
ni posledica. Da se popne na povrsinu - i to ne sam ved s pravim stalke- 
rima, izvrsavajuci tajni zadatak za kastu cuvara... Nije cak stigao ni da 
ih pita zbog cega toliko mrze rec „bibliotekar". Na klupu pored njega 
svali se svom tezinom Mlinar. Delovao je umorno i nervozno. 

- Zasto si isao tamo? - upita, gledajuci ispred sebe, ne menjajuci iz- 
raz lica. 

- Otkud vi to znate? - zacudi se Artem; nije proslo ni petnaest mi- 
nuta od njegovog razgovora s bramanima. 

- Moracu da idem s tobom - ne udostojivsi ga odgovora, jednolic- 
nim tonom nastavi Mlinar. - Ja odgovaram za tebe Hanteru, sta god da 
mu se tamo dogodilo. A dogovor s bramanima se mora postovati. To jos 
niko nikada nije pogazio. I sto je najvaznije, nemoj da ti padne na pamet 
da se izlajes vojnicima. - On ustade, odmahnu glavom i dodade: - Kad bi 
samo znao u sta si se uvalio... Odoh na spavanje. Sutra uvece se penjemo. 

- A zar vi niste vojnik? - upita ga Artem dok je odlazio. - Cuo sam 
da vam se obracaju sa „pukovnice". 

- Pukovnik sam, pukovnik, ali ne pod njihovom komandom - pre- 
ko volje odgovori Mlinar i ode. 

Preostali deo dana Artem potrosi na razgledanje Polisa: besciljno je 
lutao po ogromnom prostoru prelaza i stepenista, razgledao velicanstve- 
ne kolonade stubova, cudio se koliko ljudi je u stanju da primi ovaj pod- 
zemni grad, uzduz i popreko iscitao novine „Novosti metroa", stampa- 
ne na pak-papiru, slusao putujuce muzicare, prelistavao knjige na tezga- 
ma, igrao se sa stencima koji su bili na prodaju, slusao najnovije traceve 
- i za sve to vreme nije mogao da se oslobodi osecaja da ga neko prati i 
spijunira. Nekoliko puta se cak naglo okrenuo, ocekujuci da ce sresti ne- 
ciji ispitivacki pogled, ali uzalud - oko njega je vrvela gomila zauzetih 
ljudi, i niko na njega nije obracao paznju. 

Otkri u jednom od prelaza hotel, i odspava nekoliko sati pre nego 
sto se javio u deset sati uvece, kako je bilo dogovoreno, na barikadu na 
izlazu iz grada ka Borovickoj. Mlinar je kasnio, ali je straza bila na svom 
mestu, pa predlozise Artemu da saceka stalkera uz solju caja. 



255 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Prekinuvsi svoju pricu kako bi u emajliranu solju nalio vreo napi- 
tak, postariji strazar nastavi: 

- Eto tako... Dobio sam naredenje da pratim radio-vezu. Nadali su 
se da cu uhvatiti signal komandnih bunkera ispod Urala. Ali uzalud su 
se trudili, prvo su tukli po strateskim objektima. Tu ti je i Ramenka srav- 
njena, sa svim prigradskim naseljima, gde su podrumi bili duboki i do 
trideset metara, sve je unisteno... Mozda bi oni i postedeli Ramenku... 
Trudili su se da bas ne tuku po civilnim ciljevima... Niko tada jos nije 
znao da je to rat do istrebljenja, da je potpuno svejedno. I tako, mozda 
bi oni Ramenku i postedeli, ali odmah pored je bio stab komande, pa su 
njega gadali... A civilne zrtve - to je, sto kazu, kolateralna steta, izvini- 
te. Ali dok u to jos niko nije verovao, komanda me poslala da pratim ra- 
dio-emisije, tamo u bunkeru, pored Arbatske. I u pocetku sam odlicno 
hvatao... Sibir se nije javljao, ali drugi su odgovarali. Podmornice su od- 
govarale, strateske, atomske. Pitali, da tuku ili da ne tuku... Ljudi nisu 
verovali da Moskve vise nema. Kapetani prve klase su kao deca ridali na 
radiju. Cudno je to, znas, kada prekaljeni pomorski oficiri, koji za ceo 
zivot nisu rekli jednu ljudsku rec, placu, mole da potrazis da nisu medu 
onima koji su uspeli da se spasu njihove zene, cerke... Idi, potrazi ih tu... 
A onda - svega i svacega: jedni su govorili: nema nasih, nece biti ni va- 
sih, neka sve ide do davola, pa su odlazili ka njihovim obalama, svim 
raspolozivim oruzjima tukuci gradove. A drugi su opet razmisljali: ako 
sad sve ionako ide do davola, onda nema smisla ni ratovati. Cemu ubi- 
jati jos ljudi? Samo sto to svejedno nije imalo nikakvog znacaja. Bilo je 
i onih koji su hteli da osvete svoje porodice. A podmornice su dugo od- 
govarale. Oni su po pola godine mogli da budu pod vodom na zadatku. 
Neke smo uspevali da nademo, ali ne sve. Naslusao sam se prica, dan da- 
nas kad se setim, sav se najezim. Ali nisam hteo o tome. Uhvatio sam jed- 
nom posadu tenka koja je nekim cudom prezivela udar: preterivali su 
svoju masinu iz jednog dela, ili tako nesto... Nova generacija oklopnih 
vozila otporna je na radijaciju. I kako ih je bilo trojica u torn tenku, kre- 
nu oni punom brzinom iz Moskve na istok. Prolazili su kroz zapaljena 
sela, pokupili usput neke zene sa sobom - pa dalje, naspu zalihe goriva, 
pa opet na put. Stigli su do neke zabiti, gde se nije imalo sta bombardo- 
vati, a tu im nekako i goriva nestane. I to tamo je, naravno, bilo ozrace- 
no radijacijom, da si zivi i zdrav, ali ipak ne u toj meri kao pored grado- 
va. Podignu oni tu logor, tenk ukopaju do pola u zemlju - napravili ne- 
sto kao utvrdenje. Postavili satore pored njega, s vremenom iskopali ze- 
munice, napravili rucni generator za osvetljenje i ziveli su prilicno dugo 



256 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



oko tog tenka. Dve godine sam s njima skoro svake veceri razgovarao, u 
sve sam njihove porodicne stvari bio upucen. Ispocetka je sve bilo mir- 
no, skucili se, dvojici se i deca rodila... gotovo sasvim normalna. Imali su 
zaliha municije. Svega su se nagledali, iz sume su izlazili takvi stvorovi 
da on nije bio u stanju ni da mi ih opise kako treba, taj porucnik s ko- 
jim sam razgovarao. A onda su nestali. Ja sam jos sest meseci pokusavao 
da ih dobijem, ali nesto im se dogodilo. Mozda su im se pokvarili gene- 
rator ili predajnik, a mozda im je i municije nestalo... 

- Ti pricas o Ramenki - seti se njegov drug - kako su je razorili, a 
ja se mislim: eto koliko dugo ovde sluzim, niko ne moze da mi kaze ka- 
ko je moguce da je Kremlj ostao citav? Zbog cega njega nisu dirali? Ta- 
mo bi trebalo da su bunkeri i sklonista... 

- Ko ti je rekao da ga nisu dirali? Jesu, jos kako! - uveravao ga je 
strazar. - Samo sto nisu hteli da ga sruse, jer se radi o arhitektonskom spo- 
meniku, ali su uzgred na njemu ispitali i neke nove metode. Dobili smo... 
Bolje bi bilo da su ga odmah sravnili sa zemljom - on pijunu i ucuta. 

Artem je sedeo po strani, trudeci se da ne ometa veterana u prise- 
canju. Retko je imao priliku da cuje toliko detalja o tome kako je to bi- 
lo. Ali postariji strazar ucuta, utonuvsi u svoje misli, a Artem, naposlet- 
ku, malo sacekavsi, odluci da ga pita nesto sto ga je zanimalo od ranije: 

- Da li i u drugim gradovima postoji metro? Ili je u krajnjem slu- 
caju postojao, bar sam tako cuo. Zar nigde vise nema ljudi? Kada ste ra- 
dili kao vezista, niste uspevali da uhvatite nikakve signale? 

- Ne, nicega nije bilo. Ali ti si u pravu. U Piteru, na primer, treba- 
lo bi da su se ljudi spasli, njihove stanice su duboko ukopane, dublje ne- 
go nase. Tako su ih gradili. Secam se, vozio sam se tamo kad sam bio 
mlad. Na jednoj od njihovih linija, tamo gde bi trebalo da su izlazi na 
prugu, bila su masivna metalna vrata. Dolazi voz, a njihova krila se otva- 
raju istovremeno kada i vrata voza. Secam se da mi je to bilo vrlo cud- 
no. Raspitivao sam se, ali niko nije mogao da mi da suvislo objasnjenje 
zasto je to tako napravljeno. Neko mi je rekao da je to zbog zastite od 
poplave, neko drugi, da je to zbog toga sto su hteli da ustede pri grad- 
nji. A onda sam upoznao coveka koji je ucestvovao u gradnji metroa, i 
on mi je ispricao da je polovinu njegove gradevinske brigade nesto poje- 
lo bas na gradnji te linije, a da se to desavalo i s drugim brigadama. Na- 
lazili su samo oglodane kosti i alat. Stanovnistvu, naravno, nista o tome 
nije receno, ali su takva vrata od livenog gvozda postavili na citavoj li- 
niji da se rese toga. A kad je to bilo... A sta je tamo radijacija napravila, 
to se ni zamisliti ne moze. 



257 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Razgovor se prekide: na barikadu stize Mlinar, a sa njim jos jedan 
onizi, zdepast covek, jakih vilica, kratke brade, duboko usadenih ociju. 
I jedan i drugi su vec bili u zastitnim odelima, s velikim rancima na ledi- 
ma. Mlinar cutke pogleda Artema, baci mu pred noge veliku crnu torbu 
i glavom mu pokaza na vojnicki sator. 

Artem smugnu unutra, otvori patent-zatvarac na torbi, dohvati iz 
nje crni kombinezon, isti kao kod Mlinara i njegovog druga, neobicnu 
gas-masku sa sirokim staklom za oci i dva filtera sa strane; duboke cipe- 
le na pertlanje i, najvaznije - novi automat kalasnjikov s laserskim nisa- 
nom i lepim metalnim kundakom. To je zaista bilo narocito oruzje, koje 
je Artem video jedino kod pripadnika Hanzinih elitnih jedinica koji su 
patrolirali linijom na lokomotivama. Na dnu torbe bile su dugacka lam- 
pa i okrugli slem, spolja oblozen platnom. 

Jos nije uspeo da se presvuce, kad se satorsko krilo podize i ude 
braman Danilo. U rukama je drzao istu onakvu rastegljivu torbu s pa- 
tent-zatvaracem. Obojica su prenerazeno gledali jedan drugog. O cemu 
se radi, prvi se doseti Artem. 

- Ides na povrsinu? Pratis nas? Da nademo nesto, ne znamo sta? - 
upita zajedljivo. 

- Ja znam sta - obrecnu se Danilo - a kako ti to mislis da nades, 
pojma nemam. 

- Ni ja - priznade Artem. - Rekli su mi da ce mi objasniti kasnije... 
I ja evo cekam. 

- A meni su rekli da na povrsinu salju vidovnjaka koji ce da oseti 
kuda treba ici. 

- Ja sam taj vidovnjak? - Artem prasnu u smeh. 

- Staresine su uverene da posedujes dar, i da ti je sudbina narocita. 
Negde u Zavetu postoji predskazanje da ce se pojaviti mladic, voden 
sudbinom, koji ce uspeti da pronade skrivene tajne Velike biblioteke. Da 
ce naci ono sto nasa kasta bezuspesno pokusava da pronade poslednjih 
deset godina. Staresine veruju da si ti taj covek. 

- To je knjiga o kojoj si mi pricao? - bez uvijanja upita Artem. 
Danilo je dugo cutao, a onda naposletku klimnu glavom. 

- Ti bi trebalo da je osetis. Ona nije sakrivena od svih. Ako si ti za- 
ista bas taj 'mladic voden sudbinom', neces ni morati da tragas po depo- 
ima knjiga. Knjiga ce naci tebe - on ispitivacki pogleda Artema, i neod- 
lucno upita: - Sta si im trazio zauzvrat? 

Bilo je besmisleno kriti. Artema samo neprijatno iznenadi sto Da- 
nilo, koji je trebalo da mu prenese znanja kojima bi uspeo da spase 



258 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



VDNP od najezde crnih, pojma nije imao o toj opasnosti, niti o uslovi- 
ma njegovog sporazuma s clanovima Saveta. On ukratko objasni Dani- 
lu sustinu svog dogovora i kakvu katastrofu pokusava da spreci. Ovaj ga 
pazljivo saslusa do kraja, i dok je Artem izlazio iz satora, on je i dalje ne- 
pomicno stajao i o necemu razmisljao. 

Mlinar i bradati stalker ve6 su ih cekali pod punom ratnom spre- 
mom, sa gas-maskama i slemovima u rukama. Mitraljez je sada bio kod 
ovog drugog, a Mlinar je stezao isti onakav automat kakav su upravo 
dali i Artemu. Oko vrata je imao instrumente za nocno osmatranje. 

Kada i Danilo izade napolje, on i Artem se znacajno pogledase, Da- 
nilo namignu, pa se obojica zasmejase. Izgledali su kao pravi stalkeri. 

- Bas nam se posrecilo... Pre nego sto im daju neki ozbiljan posao, 
stalkere novajlije dve godine salju na povrsinu po drva, a ti i ja odmah 
po dzokera! - sapnu Danilo Artemu. 

Mlinar ih je mrko gledao, ali im nista ne rece vec samo mahnu ru- 
kom da ga prate. Dodose do lucnog prolaza, popese se uz stepenice i za- 
stadose kod sledeceg zida od betonskih blokova, s malim blindiranim 
vratima koja su bila pod jakom strazom. Stalker se pozdravi sa strazari- 
ma i dade im znak da otvore. Jedan od vojnika ustade, dode do izlaza i 
povuce zatvoreni zasun. Debelo celicno krilo vrata lagano se otvori. Mli- 
nar propusti svu trojicu napred, zahvali se strazarima i izade poslednji. 

Izmedu zida i hermetickih vrata pocinjala je kratka tampon-zona 
od oko tri metra. Tu su strazarila dvojica vojnika naoruzanih do zuba i 
oficir. Pre nego sto naredi da se otvori metalni zasun, Mlinar odluci da 
novajlijama odrzi kratak kurs. 

- Dakle, ovako. Usput nema brbljanja. Jeste li nekada bili na povrsi- 
ni? Nebitno... Daj mi kartu - obrati se on oficiru. - Do hola idete u kolo- 
ni iza mene, bez guranja. Nema okretanja. Nema price. Nemoj da vara 
padne na pamet da na izlazu iz hola prodete kroz pokretna vrata, ostace- 
te bez nogu. Pratite me, bez bilo kakve samoinicijative. Ja izlazim napolje, 
Deseti - on pokaza na bradatog stalkera - ostaje da pokriva stanicni hoi. 
Ako je sve cisto, cim izademo na ulicu, skrecemo ulevo. Jos uvek nije mr- 
kli mrak, pa na ulici necemo koristiti lampe, da ne privlacimo paznju. Za 
Kremlj su vam sve objasnili? On ce nam biti s desne strane, ali jedna od 
kula se vidi iznad kuca, odmah cim se izade iz metroa. Ni slucajno ne gle- 
dati Kremlj. Ko bude gledao, dobice samarcinu od mene licno. 

„Znaci istina je za Kremlj i za stalkersko pravilo da ga ne gledaju 
ni po koju cenu", potisteno pomisli Artem. U njemu nesto zatitra, neka 
bujica misli i likova... Zaigra i umiri se. 



259 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Penjemo se do Biblioteke. Dolazimo do vrata i stepenista. Ja ula- 
zim prvi. Ako je stepeniste cisto, Deseti ga drzi na nisanu, a mi se penje- 
mo gore, zatim mi pokrivamo njega dok se penje. Na stepenistu nema 
price. Ako primetite opasnost, signalizirate lampom. Pucate samo u kraj- 
njoj nuzdi. Pucnji ih mogu privuci. 

- Koga? - ne izdrza Artem. 

- Kako koga? - uvrati pitanjem Mlinar. - Koga mozes da sretnes u 
Biblioteci? Bibliotekare, razume se. 

Danilo proguta knedlu i poblede. Artem je gledao cas njega, cas Mli- 
nara, i bi mu jasno da sad nije vreme da se pretvara da zna sve na svetu. 

- A ko je to? 

Mlinar zacudeno podize obrve. Njegov bradati drugar prekri ru- 
kom oci. Danilo je gledao u pod. Stalker je dugo ispitivacki gledao Arte- 
ma, pa shvativsi naposletku da se ovaj ne sali, hladnokrvno odgovori: 

- Sam ces videti. Najvaznije je da zapamtis: ne mogu da te napad- 
nu ako ih gledas pravo u oci. Pravo u oci, jesi li razumeo? I ne daj da ti 
zadu s leda... To je sve, krecemo! - on navuce gas-masku, natuce slem na 
glavu i pokaza podignuti palac strazarima. 

Oficir dode do prekidaca i otvori hermeticka vrata. Celicna zavesa 
poce lagano da se dize. Predstava pocinje. 

Mlinar mahnu rukom, dajuci znak da mogu da izadu. Artem od- 
gurnu providna vrata i podigavsi automat iskoci na ulicu. I mada je stal- 
ker zahtevao od njega da ga u stopu prati, ne zaostajuci, nije mogao da 
ga poslusa... 

Nebo je sada bilo potpuno drugacije nego onda kada ga je Artem 
kao dete video. Umesto bezgranicnog prozracnoplavog prostranstva, iz- 
nad glave su mu se nadvili teski sivi oblaci, i s tog vatiranog plafona po- 
cese da se slivaju prve kapi jesenje kise. U naletima je duvao hladan ve- 
tar, a Artem ga je osecao cak i kroz tkaninu zastitnog odela. 

Ovde je bilo zapanjujuce, nezamislivo mnogo prostora, i levo, i de- 
sno, i ispred. To prostranstvo koje se nije dalo sagledati bilo je ocarava- 
jude, ali je istovremeno izazivalo neshvatljivu tugu. U delicu sekunde, Ar- 
tem pozele da se vrati na hoi Borovicke, pod zemlju, u skute dobro po- 
znatih zidova, u sigurnost i udobnost zatvorenog ogranicenog prostora. 
Uspeo je da se izbori s tim osecanjem depresije samo zahvaljujuci tome 
sto je naterao sebe da razgleda obliznje kuce. 

Sunce je vec zaslo i grad je polako tonuo u suton. Razvaljeni i de- 
setinama godina nagrizani kiselim kisama, skeleti niskih kuca zurili su u 
putnike supljim ocnim dupljama razbijenih prozora. 



260 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Grad... Mracan i prekrasan prizor. Gluv za opomene, Artem je ne- 
pomicno stajao, osvrcuci se kao zacaran: konacno je mogao da uporedi 
stvarnost sa svojim snovima i nekim potpuno maglovitim secanjima iz 
detinjstva. 

Zajedno s njim ukopao se i Danilo, koji takode sasvim sigurno ni- 
kada ranije nije izlazio na povrsinu. Poslednji je iz stanicnog hola izasao 
Deseti. Pokusavajuci da privuce paznju, on potapsa Artema po ramenu 
i pokaza mu nadesno, gde se u daljini nazirala silueta crkve krunisane 
kupolom. 

- Pogledaj krst - promumla stalker kroz filtere gas-maske. 
Artem najpre ne opazi nista narocito, cak ni krst nije video. I tek 

kada se od poprecnog dela uz prodorni krik koji je ledio krv u zilama 
odvojila ogromna krilata senka, njemu bese jasno na sta je Deseti mislio. 
S nekoliko zamaha krilima, cudoviste uzlete, pa lebdeci poce da kruzi, 
trazeci plen. 

- Tamo im je gnezdo - pokaza Deseti rukom. - Bas na crkvi Hrista 
Spasitelja. 

Zalepivsi se za zid, krenuse ka ulazu u Biblioteku. Mlinar je bio na 
celu grupe, nekoliko koraka ispred ostalih, a Deseti je odstupao poluokre- 
nut, cuvajudi leda. Upravo zbog toga sto su stalkeri bili dovoljno udaljeni, 
cim dodose naspram statue starca u fotelji, Artem baci pogled na Kremlj. 

Nije imao nameru da to uradi, ali kada je video spomenik, nesto ga 
presece i u glavi mu se razbistri. Na povrsini mu se ukaza deo jucerasnjeg 
sna. Ali, sada mu se ucini da to nije bio samo san: ispostavilo se da su 
panorama i kolonada stubova Biblioteke identicni onome sto je ugledao. 
Da li je to onda znacilo da i Kremlj izgleda isto kao u njegovim snovi- 
denjima? 

Niko ga nije gledao, cak ni Danilo nije bio tu, jer je zaostao s De- 
setim. Sad ili nikad, rece Artem u sebi. 

Grlo mu je bilo suvo, u slepoocnicama je bubnjalo. 

Zvezda na kuli je stvarno sijala. 

- Hej Arteme! Arteme! - neko ga je drmusao za rame. 
Okamenjena svest se polako razbistri. Oci mu zaslepi jaka svetlost 

lampe. Sedeo je na zemlji, oslonjen ledima na granitni postament spome- 
nika, dok su se nad njim naginjali Danilo i Mlinar. Obojica su zabrinu- 
to gledali njegove oci. 

- Zenice su mu suzene - konstatovao je Mlinar. - Zasto nisi pazio 
na njega? - nezadovoljno upita Desetog, koji je stajao malo podalje, ne 
skidajuci pogled s ulice. 



261 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Pozadi se nesto culo, nisam smeo da okrenem leda - pravdao se 
stalker. - Ko bi znao da je tako okretan... Mogao je i do Manjeza za tren 
oka stici... Onda bi bio izgubljen. Dobro da je nasem bramanu to palo 
na pamet - on pljusnu Danila po celu. 

- Ona sija - rece Artem slabim glasom Mlinaru. - Ona sija - po- 
gleda on Danila. 

- Sija, sija - potvrdi ovaj smirujuci ga. 

- J e li ti receno da ne gledas tamo, tikvane? - ljutito dobaci Mlinar, 
uverivsi se da je opasnost prosla. - Hoces li slusati starije? - upita uda- 
rivsi ga po potiljku. 

Slem malo ublazi pedagoski efekat, pa je Artem zmirkajuci i dalje 
sedeo na zemlji. Stalker opsova, uhvati ga za ramena, snazno prodrma i 
posadi na noge. 

Artem je postepeno dolazio sebi. Bilo ga je sramota sto nije uspeo 
da se odupre iskusenju. Stajao je gledajuci vrhove svojih cipela, ne usu- 
dujuci se da pogleda Mlinara. Na srecu, ovaj nije imao vremena da drzi 
pridike: paznju mu privuce Deseti, koji je stajao na raskrsnici. On pokre- 
tom pozva druga da pride i prislonivsi prst na filter gas-maske, dade mu 
znak da cuti. Artem odluci da ce od sada, kako bi izbegao neprijatnosti, 
svuda pratiti Mlinara, i da se niposto nece osvrtati u pravcu tajanstve- 
nih kula. 

Kada pride Desetom, Mlinar se takode skameni. Bradonja je pr- 
stom upirao u daljinu, u pravcu nasuprot Kremlju, odakle se trulim kljo- 
vama solitera koji su se godinama urusavali kezio Kalinjinski bulevar. 
Artem im oprezno pride, pa proviri preko stalkerovih sirokih ramena, i 
u trenutku shvati o cemu se radi. 

Nasred bulevara, na oko sest stotina metara od njih, u skoro mr- 
klom mraku, ugleda tri nepomicne ljudske figure. Ljudske?... Na torn ra- 
stojanju Artem bas ne bi smeo da se zakune da su to sigurno ljudi, ali bi- 
li su srednjeg rasta i hodali su na dve noge. To je ulivalo nadu. 

- Ko je to? - promuklo prosapta Artem, trudeci se da kroz staklo 
gas-maske, koje je s unutrasnje strane bilo sasvim zamagljeno, razazna 
ljude, ili nesto od sljama o kojem je imao prilike samo da slusa. 

Mlinar cutke odmahnu glavom, stavljajuci do znanja da ne zna ni- 
sta vise od njega. On uperi svoju lampu na nepomicna stvorenja i napra- 
vi tri kruga njome, pa je ugasi. Kao odgovor, u daljini blesnu jaka sve- 
tlost, opisa tri kruga i ugasi se. 

Nervoza popusti i napetosti nestade. Artem to oseti i pre nego sto 
Mlinar dade voljno. 



262 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Stalkeri - potvrdi predvodnik. - Zapamtite za ubudude: tri kruga 
lampom su nas znak raspoznavanja. Ako ti tako odgovore, mozes slo- 
bodno da krenes ka njima, na svoga nece. Ako uopste ne odgovore, ili 
svetle drugacije, bezite. Istog trenutka. 

- Ali ako imaju lampu, to znaci da su ljudi, a ne neka stvorenja s 
povrsine - upita Artem. 

- Ne zna se sta je gore - brecnu se Mlinar i ne dajuci vise nikakva 
objasnjenja, krenu stepenicama koje su vodile ka ulazu u Biblioteku. 

Teska hrastova vrata, gotovo duplo visa od coveka, jedva polako 
otvorise. Histericno zaskripase zardale sarke na kojima su visila. Mlinar 
klisnu unutra, prinoseci ocima uredaj za nocno osmatranje, s automatom 
na gotovs u drugoj ruci. Odmah zatim dade znak i ostalima da krenu. 

Ispred njih je bio dugacak hodnik, s polomljenim konstrukcijama 
metalnih vesalica sa strana: ovde je nekada bila garderoba. U daljini su 
se, u slabom svetlu dana na izmaku, ocrtavala bela mermerna gazista si- 
rokih stepenica koje su vodile gore. Tavanica je bila visoka oko petnaest 
metara, a negde na polovini te visine, mogla se videti kovana ograda ga- 
lerije drugog sprata. U holu je vladala krhka tisina, koja se odazivala na 
svaki korak. 

Zidovi hola bili su obrasli mahovinom koja je titrala gotovo kao da 
dise, a s plafona su, gotovo dodirujuci pod, visile biljke slicne lijanama, 
debljine ljudske ruke. Njihova stabla presijavala su se pri svetlosti lampi 
i bila su obrasla velikim ruznim cvetovima, koji su ispustali zagusljiv mi- 
ris od kog se vrtelo u glavi. I one su se jedva primetno pomerale, a Ar- 
tem nije mogao da odredi da li je to zbog vetra koji je zavijao kroz raz- 
bijena stakla drugog sprata, ili se pomeraju same od sebe. 

- Sta je ovo? - upita Artem Desetog, dodirnuvsi lijanu rukom. 

- Zelenilo... - procedi ovaj. - Sobne biljke nakon radijacije, eto sta. 
Lozice. Rasirile se, botanika... 

Prateci Mlinara dodose do stepenista, pa pocese da se penju, drze- 
ci se levog zida, dok ih je Deseti pokrivao. Iduci prvi, stalker nije skidao 
oci s crnog cetvrtastog ulaza u druge prostorije koji se nazirao ispred 
njih, dok su ostali svojim lampama osvetljavali mermerne zidove i pla- 
fon prekriven crvenkastom mahovinom. 

Siroko stepeniste na kojem su bili vodilo je na drugi sprat hola. On 
nije imao meduspratnu konstrukciju, i kao rezultat toga, oba sprata su 
zapravo bila jedinstven, ogromni prostor. Drugi nivo hola bio je u obliku 
slova P, s otvorom kroz sredinu, odakle se uzdizalo stepeniste na cijim su 
krajevima bila odmorista s drvenim ormaricima. Uglavnom su bili spaljeni 



263 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



ili truli, ali bilo je i onih koji su izgledali tako kao da su ih ljudi do juce 
koristili. U svakom odeljku bilo je na stotine malih pokretnih fioka. 

- Kartoteka - objasni mu tiho Danilo, gledajuci oko sebe s dubo- 
kim postovanjem. - Pomocu ovih fioka moze se proricati sudbina. Po- 
sveceni to umeju. Posle rituala se ne gledajuci izabere jedan ormar, onda 
se nasumice izvuce fioka i uzme se neki od kartona. Ako je ritual uraden 
kako treba, naziv knjige ce ti predskazati buducnost, upozorice te ili ce 
ti proreci srecu. 

Na trenutak Artem pozele da pride najblizem ormaricu i sazna u 
kom je odeljku ove kartoteke sudbine upisan. Ali mu paznju privuce 
ogromna paucina, duga nekoliko metara, koja se protegla u udaljenom 
uglu pored razbijenog prozora. U tanke, ali ocigledno jake niti zaplela se 
ogromna ptica, koja je jos uvek bila ziva i slabo se trzala. Onoga koji je 
ispleo ovu cudovisnu mrezu Artem na svoju radost ne ugleda. Sem njih, 
u prostranom holu ne bese zive duse. 

Mlinar im dade znak da stanu. 

- Sada probaj da cujes - obrati se on Artemu. - Ali ne spoljne zvu- 
ke... Pokusaj da uhvatis ono sto je u tebi, u tvojoj glavi. Knjiga bi trebalo 
da te pozove. Bramanske staresine smatraju da se ona najverovatnije nala- 
zi u jednoj od galerija Glavne biblioteke. Ali folijant bi mogao da bude bi- 
lo gde: u jednoj od citaonica, na ostavljenim bibliotekarskim kolicima, u 
hodniku, na stolu obezbedenja... Zato, pre nego pokusamo da se probije- 
mo do depoa, probaj da uhvatis njen glas ovde. Zatvori oci. Opusti se. 

Artem zazmuri i poce napregnuto da osluskuje. U mrklom mraku tisi- 
nu je paralo na desetine sitnih zvukova: skripa drvenih polica, zavijanje pro- 
maje po hodnicima, nejasno sustanje, zavijanje koje je dopiralo s ulice, sum 
koji se cuo iz citaonica, slican starackom kasljanju... Ali nista sto bi licilo na 
zov, na glas, Artem nije mogao da cuje. Stajao je tako, nepomican, pet, de- 
set minuta, uzalud zadrzavajuci dah, koji bi mogao da mu zasmeta da u zbr- 
ci sumova koji su dolazili od mrtvih knjiga prepozna glas zive knjige... 

- Ne - odmahnu on pokajnicki glavom, konacno otvorivsi oci. - 
Nema nicega. 

Mlinar ne rece nista, cutao je i Danilo, ali Artemu ne promace nje- 
gov razocarani pogled, koji je dovoljno govorio. 

- Mozda zaista nije ovde. Dakle, idemo do depoa s knjigama. Bo- 
lje receno, da probamo da udemo tamo - rece stalker posle poduze pau- 
ze i dade znak ostalima da podu za njim. 

On krenu kroz siroki otvor vrata od kojih je na sarkama ostalo sa- 
mo jedno krilo, izguljeno po ivicama i isarano nepoznatim simbolima. 



264 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Iza njih je pocinjala mala ovalna soba, s plafonom visokim sest metara i 
cetiri izlaza. Deseti ude odmah iza Mlinara, a Danilo iskoristi to sto ga 
ne vide, pride najblizem ocuvanom ormaru, izvuce jednu od fioka, pa is- 
trze iz nje karticu, prelete ocima po njoj, zbunjeno se nakrivi i sakri je u 
dzep na grudima. Shvativsi da je Artem sve video, zaverenicki stavi prst 
na usta, pa pozuri za stalkerima. 

Zidovi ovalne sobe takode su bili isarani crtezima i parolama, a u 
uglu je stajala polomljena sofa, cija je kozna presvlaka bila isecena. Po- 
red jednog od cetiri prolaza na podu je bio prevrnut stalak za knjige, iz 
kojeg je ispalo nekoliko brosura. 

- Ne dirajte nista! - upozori ih Mlinar. 

Deseti sede na sofu, ciji federi zaskripase. Danilo ucini isto. Artem 
se kao zacaran zagleda u knjige razbacane po podu. 

- Niko ih ne dira... - promrmlja. - Mi na stanici po biblioteci mo- 
ramo da posipamo otrov za pacove, inace bi sve pojeli... Zar ovde nema 
tih stvorova? - upita, ponovo se prisetivsi Burbonovih reci da nema raz- 
loga za brigu kada vrvi od pacova vec kada ih uopste nema. 

- Kakvi sad pacovi? Sta bulaznis? - namrsti se Mlinar ljutito. - Ot- 
kud ovde pacovi? Oni su sve pacove pojeli jos pre sto godina... 

- Ko? -upita Artem smeteno. 

- Kako ko? Bibliotekari, naravno - objasni Deseti. 

- Pa jesu li to zveri ili ljudi? - upita Artem. 

- Nisu zveri, to je tacno - zamisljeno odmahnu glavom stalker i 
ucuta. 

Masivna drvena vrata duboko u jednom od prolaza, iznenada za- 
skripase. Oba stalkera hitro skocise na suprotne strane i sakrise se za po- 
lustubove kojima su se zavrsavali lukovi. Danilo se baci s kreveta na pod 
i otpuza u stranu. Artem je sledio njegov primer. 

- Tamo je Glavna citaonica - sapnu mu braman. - Oni se tu pone- 
kad pojavljuju... 

- Dosta naklapanja! - ljutito ga napade Mlinar. - Zar ne znas da 
bibliotekari ne podnose sumove? Da je to za njih isto sto i za bika crve- 
na krpa? - On opsova i pokaza Desetom na vrata citaonice. 

Ovaj klimnu glavom. Naslanjajuci se na zidove, oni polako pocese 
da prilaze oknima ogromnih hrastovih vrata. Artem i Danilo su ih u sto- 
pu pratili. Prvi unutra ude Mlinar. Ledima oslonjen na vrata, podize 
automat uvis, udahnu duboko, izdahnu i naglim pokretom odgurnu okno 
ramenom, istovremeno uperivsi cev automata u razjapljenu crnu celjust 
Glavne dvorane. 



265 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



U trenutku su svi bili u njoj. Ispostavi se da je to prostorija nevero- 
vatnih razmera, s tavanicom koja se gotovo nije videla na visini od dva- 
deset metara. Kao i u holu, s plafona su visile teske, debele lijane sa cve- 
tovima. Ta cudovisna lozica oplela je zidove dvorane. Na sve cetiri stra- 
ne bilo je po sest ogromnih prozora, na kojima je ponegde ostalo i po- 
koje citavo staklo. Ipak je bila oskudno osvetljena: mesecevi zraci tesko 
su se probijali kroz gusto isprepletana debela stabla koja su se presijava- 
la na mesecini. 

Sa leve i desne strane ranije su, verovatno, bili redovi stolova za ko- 
jima su sedeli citaoci. Veci deo tog namestaja je bio razgrabljen, nesto 
popaljeno ili polomljeno, ali desetak stolova je bilo netaknuto: onih ko- 
ji su bili blizi ispucalom panou suprotnog zida, u cijem je sredistu bila 
skulptura koja se jedva nazirala u polumraku. Svuda su bile okacene pla- 
sticne table na kojima je pisalo: „Pazite na tisinu". 

Ovde je tisina bila potpuno drugacija od one u holu, cinilo se da je 
mozes dodirnuti rukama. Ona je tako ispunjavala citavu tu kiklopsku 
dvoranu da je bilo strasno narusiti je. 

Sarajuci lampama prostor pred sobom, stajali su tako dok Mlinar 
ne zakljuci: 

- Vetar, sigurno... 

Ali u torn momentu Artem opazi sivu senku koja promace izmedu 
dva polomljena stola i nestade u crnom otvoru polica s knjigama. Video 
ju je i Mlinar. Prinevsi ocima instrument za nocno osmatranje, zgrabi 
automat, oprezno hodajuci po podu zaraslom u mahovinu, pa krenu ka 
skrivenom prolazu. 

Deseti pode za njim. Artem i Danilo, iako su im pokazali da osta- 
nu gde su, ne izdrzase nego krenuse za stalkerima: da ostanu sami na ula- 
zu, bilo je jednako strasno. Pri torn, Artem nije mogao a da ne obuhva- 
ti odusevljenim pogledom dvoranu, koja je jos uvek sacuvala karakteri- 
stike svoje nekadasnje velicine. To je spasio zivot ne samo njemu nego i 
ostalima. 

Citava dvorana je na visini od nekoliko metara bila opasana gale- 
rijama s drvenom ogradicom. S njih se moglo gledati kroz prozore, a sem 
toga, na njima su se, na zidu gde se nalazio pano, i na naspramnom, na- 
lazila i vrata koja su vodila u sluzbene prostorije. Na galerije se moglo 
popeti parnim stepenicama koje su se sa dve strane spustale do skulptu- 
re citaoca, ili istim takvim pored ulaza. 

I upravo tim stepenicama, na koje su se oni gotovo oslonili ledima, 
necujno i polako spustale su se pogrbljene sive prilike. Bilo je vise od de- 



266 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



setak tih stvorenja gotovo stopljenih s mrakom, koja bi bila Artemove 
visine da nisu bila sasvim pogrbljena, tako da su im prednje sape, koje 
su ludacki podsecale na ruke, gotovo dodirivale pod. Kretali su se na 
zadnjim sapama, gegajuci se, ali iznenadujuce spretno i necujno. Izdale- 
ka su veoma podsecali na gorile iz udzbenika biologije iz kojeg je ocuh 
poducavao Artema u detinjstvu. 

Ali Artem je sve to uspeo da zapazi u samo jednoj sekundi. Cim je 
svetlost lampe obasjala jednu od pogrbljenih figura, bacivsi njenu crnu 
senku na zid, sa svih strana se razleze davolska dreka, i stvorovi, ne tru- 
deci se vise da se sakriju, jurnuse dole. 

- Bibliotekari - viknu Danilo iz sveg glasa. 

- Zalezi! - naredi Mlinar. 

Artem i Danilo se bacise na pod. Nisu se usudivali da pucaju, ima- 
juci na umu stalkerovo upozorenje da pucnji i buka uopste privlace i raz- 
drazuju bibliotekare. Njihovu nedoumicu otkloni Mlinar, koji je kao i 
oni zalegao i prvi otvorio vatru. Nekoliko stvorenja uz dreku popadase 
dole, drugi strmoglavce jurnuse u tamu, ali samo kako bi prisli blize: 
kroz nekoliko trenutaka jedno od cudovista neocekivano iskoci na sve- 
ga dva metra od njih i u dugom skoku pokusa da zgrabi Desetog za gr- 
lo. Padajuci na pod, on uspe da kratkim rafalom sreze stvora. 

- Bezite odavde! Vratite se u ovalnu sobu i probajte da stignete do 
depoa! Braman bi morao da zna put, tome ih uce! Mi cemo ostati ovde, 
pokrivacemo vas i probacemo da se odbranimo - naredivao je Mlinar 
Artemu i ne obracajuci vise paznju na njega, otpuza do svog ortaka. 

Artem dade znak Danilu, i njih dvojica pognuti jurnuse ka izlazu. 
Jedan bibliotekar iskoci iz tame pred njih, ali ga sasece olovna paljba: 
stalkeri nisu ispustali decake iz vida. 

Iskocivsi iz Glavne citaonice, Danilo se ponovo nade u holu iz ko- 
jeg su dosli. Artemu prode kroz glavu misao da je njegov drug do te me- 
re isprepadan bibliotekarima, pa pokusava da pobegne. Ali Danilo ne 
potrca ka stepenicama koje su vodile ka izlazu. Zaobide ih, pa krenu po- 
red ocuvanih ormarica s kartotekom prema suprotnom kraju hola. Tu se 
prostorija suzavala i zavrsavala s tri para vrata, pravo i sa strana. Pravo 
su vodila vrata na stepeniste, koje je bilo u potpunom mraku. Braman 
konacno stade da uhvati vazduh. Artem ga sustize tek nakon nekoliko 
sekundi - nije od svog saputnika ocekivao takvu hitrost. Obojica su 
osluskivali bez daha. Iz Glavne dvorane dopirali su pucnji i krici, borba 
se nastavljala. Ko ce u njoj pobediti, bilo je neizvesno, a da gube vreme 
cekajuci ishod, nisu mogli. 



267 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- A zbog cega se vracamo? Zasto smo onda isli na onu tamo stra- 
nu? - upita Artem, dosavsi sebi. 

- Ne znam kuda su nas vodili - sleze ramenima Danilo. - Mozda 
oni znaju neki drugi put. Nas su staresine ucile da postoji samo jedan, i 
da on vodi upravo ovom stranom hola. Treba se popeti stepenicama na 
sprat, onda hodnikom, opet stepenicama, kroz rezervnu kartoteku, i mi 
smo u depou. 

Uperi automat u mrak i zakoraci na gaziste. Artem ga je pratio 
osvetljavajuci sebi put lampom. Na sredini stepenista bilo je razvaljeno 
odmoriste, a iznad njega otvor za lift. Nekada je ocigledno bio sav u sta- 
klu, ciji su patrljci, matirani decenijama natalozenom prasinom, strcali 
iz celicne konstrukcije. Cetvrtasti otvor je bio uokviren trulim drvenim 
gazistima stepenica, zatrpanim razbijenim staklom, praznim caurama 
metaka i gomilicama necijeg sasusenog izmeta. Od ogradice ne bese ni 
traga, pa je Artem morao da se priljubi uza zid i pazljivo gleda ispred se- 
be, kako se ne bi okliznuo ili zgazio u izmet. 

Popese se na sprat i obrese se u maloj cetvrtastoj sobi. I ona se ra- 
cvala u tri pravca, pa Artem poce da se pita da li bi bez vodica mogao 
da se vrati iz ovog lavirinta. Leva vrata su vodila u siroki tamni hodnik 
do cijeg kraja svetlost lampe nije bila u stanju da dobaci. Desna su bila 
zatvorena i iz nekog razloga zakucana ukrstenim daskama, a na zidu po- 
red njih, cadu je bilo ispisano: „Ne otvarati! Opasno po zivot!" 

Danilo povuce Artema za sobom u prolaz u uglu, koji ih odvede u 
jos jedan hodnik, jos uzi, i prepun novih vrata. Kroz njega se braman ni- 
je kretao bas tako brzo vec se cesto zaustavljao i osluskivao. Pod je bio 
oblozen parketom, a na zuto obojenim zidovima, kao i svuda u Biblio- 
teci, bile su okacene tablice: „Pazite na tisinu". Kroz vrata koja su bila 
otvorena videle su se sobe i unisteni radni kabineti. Iza zatvorenih se po- 
nekad culo suskanje, a Artemu se jednom ucini da je cuo i korake. Sude- 
di po lieu njegovog druga, to nije nagovestavalo nista dobro, pa obojica 
pozurise da zbrisu odatle sto je moguce pre. 

Onda se, bas kao sto je Danilo i pretpostavio, s desne strane uka- 
za izlaz na novo stepeniste. U poredenju s mracnim dvoranama, ovde je 
bilo prilicno svetio - sva odmorista su bila u prozorima. Sa njih se s vi- 
sine petog sprata moglo videti dvoriste s pomocnim zgradama i nagore- 
lim skeletima nekih masina. Ali Artemu se ne dade da ga dugo razgleda: 
iza ugla zdanja u kojem su se nalazili izronise dve sive pogrbljene figure. 
One su lagano prelazile preko dvorista, kao da usput o necemu razgova- 
raju. Najednom, jedna od njih stade kao ukopana, podize glavu i, kako 



268 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



se Artemu ucini, pogleda bas na to okno kroz koje je on gledao. Odsko- 
civsi, Artem cucnu. Kompanjonu nije morao nista da objasnjava, sve mu 
je bilo jasno. 

- Bibliotekari? - prosaputa uplaseno, sedajuci i sam, kako ga ne bi 
mogli videti s ulice. 

Artem cuteci potvrdi klimanjem glave. Danilo iz nekog razloga 
obrisa rukom pleksiglas na svojoj gas-maski, kao da ce tako obrisati znoj 
sa cela, zatim se malo sabra, pa pozuri stepenicama ka gore, vukuci Ar- 
tema za sobom. Jos jedno penjanje, onda opet krivudavi hodnici... Na 
kraju, braman se u nedoumici zaustavi ispred nekoliko vrata. 

- Nije mi poznato ovo mesto - rece zbunjeno. - Ovde bi trebalo da 
je ulaz u rezervnu kartoteku. Ali da postoji nekoliko ulaza, o tome nam 
niko nije govorio. 

On se zamisli, a onda bojazljivo uhvati za kvaku jednih vrata. Bila 
su zakljucana. Kao i sva ostala. Ne shvatajuci, zapravo, kao da ne zeli 
da poveruje, Danilo odmahnu glavom i prodrma kvake jos jednom. Po- 
sle njega isto pokusa i Artem, ali bez uspeha. 

- Zakljucano - konstatova s ocajanjem u glasu. 

Danilo se neprimetno zatrese, tako da ga Artem uplaseno pogleda 
i za svaki slucaj odstupi jedan korak od svog druga. Ali ovaj se samo 
smejao. 

- A ti pokucaj! - predlozi on Artemu, i zajecavsi dodade: - Izvini, 
ovo je sigurno histerija. 

Artem oseti da i njega spopada neprirodan smeh. Napetost, poti- 
skivana u poslednjih sat vremena, pocela je da se ispoljava kroz nesuvi- 
slo kikotanje. Citav minut su obojica stajali oslonjeni ledima o zid i ki- 
kotali se. 

- Pokucaj! - ponovi Artem, drzeci se za stomak, zaleci sto ne mo- 
ze da skine gas-masku i obrise suze. 

Pride najblizim vratima i savijenim kaziprstom tri puta pokuca na 
njih. A onda se isto takvo kucanje zacu i sa suprotne strane. Artemu se 
grlo u trenutku steze, a srce ludacki zalupa u grudima. Iza vrata je neko 
stajao, slusao njihov smeh i cekao. Sta? Danilo ga pogleda izbezumljen 
od straha i odmace se od vrata. A s druge strane neko pokuca ponovo, 
ovoga puta jace i odlucnije. 

I onda Artem uradi ono sto ga je jednom naucio Suhoj. Odgurnuv- 
si se o zid, udari nogom bravu susednih vrata. Nije se nadao da ce uspe- 
ti, ali vrata se s treskom otvorise. Celicni mehanizam brave bio je kom- 
pletno izvaljen iz crvotocnog drveta. 



26') 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Prostorija koja je pocinjala odmah iza tih vrata nimalo nije licila na 
ostale sobe i hodnike Biblioteke kroz koje su danas prosli. Ovde bese vla- 
zno i sparno, a pri svetlosti lampe se videlo da je mala dvorana gusto ob- 
rasla neobicnim rastinjem. Debela stabla teskih masnih listova, tako ja- 
kih pomesanih mirisa da su prodirali i kroz filtere gas-maski, pod pre- 
kriven isprepletanim korenjem i stablima, trnjem, cvetovima... Korenje 
nekih biljaka polazilo je iz citavih ili raspuklih saksija i korpi za cvece. 
Vec poznate lijane obavijale su i stezale redove drvenih ormarica, istih 
kao u velikom holu, ali zbog velike vlaznosti, potpuno trulih. U to su se 
uverili kada Danilo pokusa da otvori jednu od fioka. 

- Rezervna kartoteka - rece on Artemu, odahnuvsi s olaksanjem. - 
Tu je negde. 

Iza njih se ponovo zacu kucanje, a onda je neko vrlo oprezno, kao 
da proba, pomerio kvaku na vratima. Rasklanjajuci lijane cevima auto- 
mata, trudeci se da se ne spoticu o korenje po podu, zurili su da se pro- 
biju kroz zloslutni tajni vrt skriven u dubini Biblioteke. Na drugoj stra- 
ni dvorane bila su jos jedna vrata, ovoga puta otvorena. Iza njih hodnik, 
i oni se najzad zaustavise. 

Bili su u depou, to se odmah moglo osetiti. Vazduh je bio prepun 
knjiske prasine; biblioteka je mirno disala, gotovo glasno susteci milijar- 
dama stranica. Artem se okrenu oko sebe i ucini mu se da oseca jos iz 
detinjstva omiljeni miris starih knjiga. Upitno pogleda Danila. 

- Evo, tu smo - potvrdi ovaj i dodade s nadom u glasu: - I, kako 
ti se cini? 

- Kako mi se cini... Strasno - priznade Artem, ne shvataju^i na sta 
je mislio njegov kompanjon. 

- Knjigu ne cujes? - bio je odredeniji braman. - Odavde bi njen glas 
trebalo bolje da se cuje. 

Artem zatvori oci i pokusa da se koncentrise. U glavi mu je odzva- 
njala praznina kao u napustenom tunelu. Posle nekog vremena, poceo je 
da razlikuje najtananije zvuke koji su ispunjavali zdanje Biblioteke, ali 
nista nalik na glas, na zov, nije uspevao da cuje. Sto je jos gore od toga, 
apsolutno nista nije osecao, i ako bi se cak i pretpostavilo da je glas o 
kojem su govorili Danilo i ostali bramani mogao biti potpuno drugaciji 
osecaj, to za njega nije imalo nikakvog znacaja. 

- Ne, nista se ne cuje - rasiri on ruke. 

- Dobro... - uzdahnu Danilo posto malo pocuta. - Idemo na slede- 
cu galeriju, ovde ih ima devetnaest. Trazicemo dok ne nademo. Praznih 
ruku bolje da se ne vracamo. 



270 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Izadose na pomocno stepeniste i popese se betonskim stepenicama 
nekoliko spratova, da ponovo okusaju srecu. Galerija na koju su se po- 
peli licila je na onu na koju su prvo stigli: soba srednje velicine sa zasta- 
kljenim prozorima, nekoliko kancelarijskih stolova, uobicajeni izdanci 
na plafonu i po coskovima i dva hodnika koji su vodili u suprotnim 
pravcima, prepuni polica za knjige s obe strane uskih prolaza. Plafon je 
i u sobi i u hodnicima bio nizak, ne visi od dva metra, pa je posle neve- 
rovatnog prostranstva hola i Glavne citaonice izgledalo da je izmedu po- 
da i plafona tesko i disati, a kamoli proci. Police su bile gusto nabijene 
hiljadama razlicitih knjiga, pri cemu su mnoge od njih delovale netaknu- 
to i savrseno ocuvano - sigurno je Biblioteka gradena tako da se u njoj 
sacuva posebna mikroklima i bez prisustva ljudi. Od tako bajkovitog bo- 
gatstva Artem za trenutak zaboravi zbog cega je tu, pa se udubi u jedan 
od redova, razgledajuci korice, sa strahopostovanjem prelazeci dlanom 
preko njih. Misleci da je njegov kompanjon cuo ono zbog cega su ga 
ovamo poslali, Danilo mu nije smetao, ali na kraju shvati o cemu se ra- 
di, pa ga gotovo grubo zgrabi za ruku i povuce dalje. 

Tri, cetiri, sest hodnika, stotine, dvesta polica, hiljade i hiljade knji- 
ga, obasjanih zutom svetloscu lampe u mrklom mraku, sledeca galerija, 
onda jos jedna... Uzalud. Artem i dalje nije osecao nista sto bi mogao bi- 
ti glas ili zov. Apsolutno nista neobicno. On se priseti da su ga bramani 
na zasedanju Saveta Polisa proglasili za izabranog, obdarenog posebnim 
darom, sudbinski predodredenog, ali i da su vojnici imali svoje objasnje- 
nje za njegova videnja: halucinacije. 

Na poslednjim spratovima on poce da oseca nesto, ali ne ono sto je 
ocekivao i zeleo. Bio je to osecaj necijeg prisustva, koji ga je podsecao na 
onaj po zlu poznati tunelski strah. Mada su sve galerije koje su prosli bi- 
le potpuno prazne, bez traga bibliotekara ili nekih drugih stvorenja, 
imao je neprestanu potrebu da se okrene, nije ga napustao osecaj da ih 
neko kroz police s knjigama uporno prati... 

Danilo ga scepa za rame i uperi lampu u svoju duboku cipelu. Du- 
gacka pertla, koju braman nije umeo da veze kako treba, vukla se za 
njim po podu. 

- Dok ih ja vezem, ti pogledaj cega ima napred, mozda ipak nesto 
cujes - rece mu sapatom, pa cucnu. 

Artem klimnu glavom, pa nastavi polako napred, korak po korak, 
neprestano se osvrcuci ka Danilu. Ovaj se mucio: nije bilo jednostavno 
vezati klizavu pertlu u debelim rukavicama. Idudi napred, Artem je osve- 
tljavao beskonacni red polica s desne strane, onda bi naglim pokretom 



271 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



prenosio snop svetla na levu stranu, trudeci se da medu redovima pra- 
snjavih i od vremena izvitoperenih knjiga ugleda pogrbljene sive senke 
bibliotekara. Udaljivsi se od svog kompanjona na tridesetak metara, Ar- 
tem najednom jasno zacu sustanje na dva reda odatle. Automat je vec 
bio na gotovs i naslonivsi lampu na cev, Artem se u jednom skoku nade 
u torn prolazu gde se po njegovom misljenju neko krio. 

Dva reda do samog plafona puna knjiga gubila su se u daljini. Ni- 
sta drugo. Baci snop svetla ulevo - mozda se neprijatelj skriva tamo, u 
suprotnom pravcu ove beskonacnosti? Praznina. 

Artem zaustavi disanje, pokusavajuci da uhvati i najmanji zvuk. 
Nicega, osim avetinjskog sustanja stranica. On se vrati u prolaz i osvetli 
u pravcu gde se Danilo mucio s pertlom. Prazno. Prazno? 

Artem nasumice potrca nazad. Snop svetlosti njegove lampe ludac- 
ki je poskakivao s jedne na drugu stranu, osvetljavajuci u tami, jedan za 
drugim, identicne redove polica. Gde je ostao? Trideset metara... Tu je 
otprilike trideset metara, trebalo bi da bude ovde... Nikoga. Kuda je mo- 
gao da nestane a da ne upozori Artema? Zasto se nije branio ako su ga 
napali? Sta se desilo? Sta je uopste moglo da mu se dogodi? 

Ne, sigurno je otisao previse nazad. Danilo je ostao mnogo blize... 
Ali nije ga nigde bilo! Artem oseti da pocinje da gubi razum, da pocinje 
da ga hvata panika. Zaustavivsi se na mestu gde je ostavio Danila da ve- 
ze pertlu, Artem se klonulo nasloni na dasku police, kada se iz dubine 
jednog reda knjiga zacu tihi neljudski glas, koji prede u jezivi krik: 

- Arteme... 

Guseci se od straha, gotovo nista ne videci kroz zamagljeno staklo 
gas-maske, Artem se naglo okrete u pravcu iz kojeg je dopirao zov, pa po- 
kusavajuci da na nisanu koji je podrhtavao drzi prolaz, pode prema glasu. 

- Arteme... 

Ovoga puta se culo sasvim blizu. Iznenada se kroz police probi tan- 
ka lepeza svetla, koja se provukla izmedu ono malo praznog prostora 
medu poredanim knjigama. Zraci su leteli napred-nazad, kao da je neko 
mahao lampom levo-desno, desno-levo... Artem zacu zveckanje metala. 

- Arteme... - gotovo necujan, ali ovoga puta bio je to obican sapat, 
i glas koji je nesumnjivo bio Danilov. 

Artem radosno nacini krupan korak napred, u nadi da ce ugledati 
svog kompanjona, ali se na dva koraka od njega zacu ono zloslutno kr- 
kljanje koje je cuo u pocetku. Snop svetlosti fenjera besmisleno je titrao 
po podu na sve strane. 

- Arteme... - pozva ga i taj cudni glas. 



272 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



On napravi jos jedan korak, pogleda ispred sebe, i oseti kako mu 
se od onog sto je ugledao dize kosa na glavi. 

Red polica je na torn mestu bio prekinut, a u torn meduprostoru, 
na podu, u lokvi krvi, sedeo je Danilo. Njegov strgnuti slem i gas-maska 
bili su baceni na pod. Iako mu je lice bilo bledo kao u mrtvaca, po po- 
gledu se videlo da je svestan, dok je micao usnama, pokusavajuci da ka- 
ze nesto. A iza njegovih leda, gotovo se slivajuci s mrakom, skrivala se 
siva pogrbljena figura. Dugacka koscata ruka obrasla gustom srebrna- 
stom dlakom, koscata ruka - ne sapa, prava pravcata ruka, s jakim po- 
vijenim kandzama, zamisljeno je prevrtala lampu, koja je pala na pola 
metra od Danila. Druga je bila zavucena u bramanov rasporeni stomak. 

- Dosao si... - prosaputa Danilo. 

- Dosao si... - skidajuci precizno njegovu intonaciju, zareza glas iza 
njegovih leda. 

- Bibliotekar je... Pozadi. Ja sam svakako gotov. Pucaj, ubij ga - 
molio je Danilo slabim glasom. 

- Pucaj, ubij ga - ponovi senka. 

Lampa se jos jednom otkotrlja po podu na levu stranu, pa se vrati 
u pocetni polozaj, pa onda opet tako. Artem oseti da pocinje da ludi. 
Kroz glavu su mu prolazile Mlinarove reci da pucnji mogu da privuku 
kosmarna stvorenja. 

- Odlazi - zamoli on bibliotekara, ne nadajuci se uopste da ce ovaj 
biti u stanju da ga razume. 

- Odlazi - zacu se gotovo umilni odgovor, dok je koscata ruka na- 
stavila da pretura po Danilovom stomaku, zbog cega ovaj tiho zastenja, 
a iz ugla usana ka podbratku kap krvi ostavi siroki trag. 

- Pucaj! - skupivsi snagu, nesto glasnije rece Danilo. 

- Pucaj! - trazio je i bibliotekar iza njegovih leda. 

Da li da ubije svog novog druga i time privuce druga cudovista, ili 
da ostavi Danila da umire ovde i bezi dok nije kasno? Nije bilo sanse da 
ga spase, rasporenog stomaka, s utrobom koja se izlivala; braman ne bi 
izdrzao ni jedan sat. 

Iza Danilove unazad zabacene glave promoli se siljato sivo uho, a 
za njim i ogromno zeleno oko, koje je sijalo pri svetosti lampe. Bibliote- 
kar je polako, gotovo stidljivo, provirivao iza njegovog kompanjona ko- 
ji je umirao, trazeci pogledom Artemove oci. Ne skretati pogled. Gleda- 
ti ga direktno, ravno u zenice... Zivotinjske, izduzene zenice. Kako je 
cudno bilo videti u tim jezivim, neverovatnim ocima odsjaj razuma! 



273 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Ovako, iz neposredne bizine, bibliotekar uopste nije licio na gori- 
lu, a jos manje na majmuna. Njegova njuska divlje zivotinje, obrasla dla- 
kom, puna dugackih ocnjaka, dopirala mu je skoro do usiju, a oci su mu 
bile tako ogromne da to stvorenje nije licilo ni na jednu zivotinju koju je 
Artem imao prilike da vidi uzivo ili na slikama. 

Cinilo mu se da je prosla citava vecnost. Porinuvsi u pogled cudo- 
vista, vise nije bio u stanju da se odvoji od njegovih zenica. I tek kada 
Danilo muklo zastenja, Artem dode sebi, pa uperi malenu stopicu nisa- 
na pravo u nisko, sivom dlakom obraslo celo bibliotekara, prebacivsi 
automat na pojedinacnu paljbu. Zacuvsi tiho skljocanje metala, stvor 
ljutito zacvile i opet se sakri iza Danilovih leda. 

- Odlazi... - odjednom zamumla odande, ponavljajuci identicno in- 
tonaciju koju je cuo od Artema. Raspameceni Artem se ukoci. Ovoga 
puta bibliotekar nije odgovorio ehom na njegove reci vec kao da ih je za- 
pamtio i razumeo smisao. Da li je to bilo moguce? 

- Arteme... Dok jos mogu da govorim... - progovori Danilo priku- 
pivsi snagu, pokusavajuci da fokusira pogled koji se kako je vreme pro- 
lazilo sve vise mutio. - U mom gornjem dzepu je - koverat... Rekli su mi 
da ti ga dam ako pronades Knjigu... 

- Ali ja nista nisam nasao - zavrte glavom Artem. 

- Nista nisam nasao - ponovi jezivi glas iza Danilovih leda. 

- Nije vazno... Ja znam zasto si ti ovo prihvatio. Ne zbog sebe... 
Mozda ti ovo moze pomoci. A meni je svakako svejedno da li sam izvr- 
sio naredenje ili nisam... Najvaznije je, upamti - u Polis vise ne mozes... 
Ako saznaju da nisi uspeo nista da nades... Ako i vojnici saznaju... Idi pre- 
ko drugih stanica. A sada pucaj, ovo je previse bolno... Ne zelim vise... 

- Ne zelim... bolno... - zavijajuci ponovi bibliotekar za njim, a ru- 
kom istovremeno nacini nagli pokret u Danilovom rasporenom stoma- 
ku, na sta se ovaj zgrci i viknu iz sveg glasa. 

Artem to vise nije mogao gledati. Zanemarivsi mere predostrozno- 
sti, on ponovo prebaci na rafalnu paljbu, zazmuri, pritisnu obarac i sasu 
rafal po svom kompanjonu i po hulji koja se skrivala iza njegovog tela. 
Iznenada grleni grohot i krkljanje zaparase tisinu Biblioteke, zatim usledi 
prodorna cika, a onda se sve utisa: prasnjave knjige poput sundera upise 
njihov eho. Kada Artem ponovo otvori oci, sve je vec bilo gotovo. 

Prisavsi na korak bibliotekaru koji je na rame svoje zrtve opustio 
glavu raznetu olovom, bojazljivo se skrivajuci cak i posle smrti iza njego- 
vih leda, Artem osvetli lampom jezivu sliku, osecajuci kako mu se krv ledi 
u zilama, a dlanovi znoje od napetosti. Zatim s gadenjem gurnu biblio- 



274 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



tekara vrhom cipele, a ovaj se svom tezinom svali nazad. Bio je mrtav, 
nije bilo nikakve sumnje. 

Trudeci se da ne gleda Danilovo lice koje se pretvorilo u krvavu 
smesu, poce zurno da otvara patent-zatvarac na njegovom zastitnom 
odelu. Odeca se brzo natapala gustom crnom krvlju, a zbog prilicno pro- 
hladnog vazduha u depou knjiga iz nje se dizala prozirna para. Artem 
oseti uzasnu mucninu. Gornji dzep... Prstima u debelim zastitnim ruka- 
vicama nespretno je pokusavao da otkopca dugme, pa se seti da su mo- 
zda bas te rukavice zadrzale Danila za onaj jedan minut koji ga je stajao 
zivota. 

U daljini se jasno zacu sustanje, zatim koraci bosih nogu po hodni- 
ku. Artem se nervozno okrete, osvetli lampom prilaze i uverivsi se da ni- 
kog nema pored njega, nastavi da se bori s dugmetom. Ono na ktaju po- 
pusti i on napokon ukocenim prstima u dubini dzepa napipa koverat od 
sivog papira, upakovan u polietilensku oblogu pricvrscenu metkom. 

Pored njega, Artem u dzepu nade i pravougaoni karton natopljen 
krvlju, sigurno onaj koji je Danilo izvukao iz fioke u kartoteci u holu. 
Na njemu je bilo odstampano: „Snurkov N. E., Navodnjavanje i per- 
spektive zemljoradnje u Tadzikijskoj SSR. Dusanbe, 1965". 

Tabananje i nerazumljivo mrmljanje sada su se culi sasvim blizu. 
Nije vise bilo vremena. Zgrabivsi Danilov automat i lampu koja je ispa- 
la kada je popustio bibliotekarov stisak, Artem skoci i gotovo nasumice, 
sto je mogao brze, potrca nazad pored beskonacnih redova polica s knji- 
gama. Nije bio siguran da li ga prate: od bata sopstvenih cipela i bubnja- 
nja u usima nije bio u stanju da cuje zvuke iza leda. 

Kako je skocio na stepenisnu konstrukciju i strmoglavio se niz be- 
tonske stepenice, pade mu na pamet da on nema pojma na kom se spra- 
tu nalazi ulaz kroz koji su dospeli u depo. Mogao je, naravno, da se spu- 
sti do prvog sprata i na odmoristu izbije staklo pa da kroz prozor isko- 
ci na dvoriste... Zastavsi za trenutak, Artem pogleda na ulicu. 

Nasred dvorista, njuski podignutih uvis, nepomicno je stajalo i gle- 
dalo u prozore - njemu se ucini pravo u njega - nekoliko sivih cudovi- 
sta. Skamenjen, Artem se priljubi uz bocni zid i nastavi da se spusta. U 
trenutku kada je prestao da udara cipelama o stepenice, zacuo je kako 
odozgo po betonu lupaju necije bose noge, sve glasnije i jace. Onda se, 
potpuno izgubivsi kontrolu nad sobom, ponovo strmoglavi dole. 

Iskakao je na sledecu galeriju, grcevito gledao, trazeci poznata vra- 
ta, ne uspevajuci da ih nade, trcao je dalje, premiruci i zavlaceci se u tamne 
coskove kada bi mu se ucinilo da u blizini cuje necije korake, ocajnicki 



275 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



se vrteo po pustim niskim prolazima, ponovo se vracao na stepenice, da bi 
se spustio sprat nize, ili na dve galerije vise - i opet promasaj? - da bi shva- 
tio kako ce davolskom bukom koju je pravio pokusavajuci da pronade iz- 
laz iz ovog lavirinta privuci sva cudovista koja zive u Biblioteci, ali kako 
nije uspevao da natera sebe da se smiri, Artem je i dalje bezuspesno i be- 
smisleno pokusavao da pronade izlaz. Dok sledeci put, kada je krenuo da 
se vrati na stepeniste, nije u ogledalu razbijenog prozora sa uzasom opazio 
poznatu pogrbljenu siluetu. Artem ustuknu, smugnuvsi u prvi prolaz na 
koji je naisao, osloni se ledima o zid, uperi cev u pravcu otvora odakle bi, 
po njegovoj proceni, trebalo da se pojavi bibliotekar, i zaustavi dah... 

Tisina. 

Zver ili nije zelela da ga prati sama, ili je cekala da napravi gresku 
i izade iz svog skrovista. Ali, on nije morao da se vraca, prolaz je vodio 
dalje. Razmislivsi na tren, Artem poce da odstupa od otvora, ne ispusta- 
juci ga s nisana. 

Hodnik je vodio u stranu, ali bas na torn mestu gde se lomio u zi- 
du se crnela rupa, a sve okolo bilo je zatrpano komadicima cigala i za- 
suto krecom. Voden instinktom, Artem zakoraci unutra i nade se u sobi 
punoj izlomljenog namestaja. Po podu su bili razbacani delovi fotografi- 
ja i video-materijala. Ispred su se nazirala odskrinuta vrata, kroz koja je 
na pod padao snop meseceve svetlosti. Oprezno stajuci po parketu koji 
je izdajnicki skripao, Artem stize do vrata i proviri napolje. 

Bilo je nemoguce ne prepoznati prostoriju, mada se sada nalazio na 
njenom suprotnom kraju. Impozantna skulptura coveka koji cita, neve- 
rovatno visoka tavanica, ogromni prozori, stazica koja vodi do fantastic- 
nog portala na izlazu, isprevrtani citalacki stolovi sa strana - nema sum- 
nje, bio je u Glavnoj citaonici. Nalazio se na uskoj galeriji s drvenom 
ogradicom, napravljenoj na visini od oko cetiri metra duz citave dvora- 
ne. Bas s te galerije su se ka njima spustali bibliotekari. Nije mu bilo ja- 
sno kako je ovde izasao iz depoa, s potpuno suprotne strane, potpuno 
drugim putem od onog kojim je isao s Danilom da bi tamo stigao. Ali ni- 
je imao vremena da razmislja o tome. Bibliotekari su mu mozda bili za 
petama. Artem strca niz jedne od dvoje simetricnih stepenica koje su vo- 
dile do postamenta spomenika, i pojuri ka vratima. U blizini izrezbare- 
nog drvenog luka na izlazu na podu je lezalo nekoliko ukocenih tela bi- 
bliotekara, a prolazeci preko mesta obracuna Artem umalo ne pade, 
okliznuvsi se na lokvu zgrusane krvi. 

Teska vrata se jedva otvorise, a oci mu zaslepi jaka bela svetlost. 
Prisetivsi se Mlinarevih uputstava, uze lampu u desnu ruku i tri puta zurno 



276 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



njome opisa kruznicu, sto je bio znak da dolazi s miroljubivim namera- 
ma. Snop svetlosti se izgubi u daljini, a Artem zabaci automat na leda, 
kao potvrdu svojih dobrih namera, pa polako krenu napred, ka ovalnoj 
sobi s kolonadom stubova i sofom, ne znajuci ko ga tamo ocekuje. 

... Na podu rucni mitraljez na soskama, a Mlinar nagnut nad svo- 
jim kompanjonom. Deseti je zatvorenih ociju, u polulezecem polozaju na 
kaucu, s vremena na vreme stenjao. Desna noga mu je bila neprirodno 
savijena, a kada se malo bolje zagledao, Artem shvati da je polomljena 
u kolenu i izvrnuta, ali ne nazad, nego napred. Kako je to uopste bilo 
moguce i kakvu je snagu imao onaj ko je ovako osakatio krepkog stal- 
kera, uopste mu nije bilo jasno. 

- Gde ti je drug? - dobaci mu Mlinar, ostavivsi na trenutak Desetog. 

- Bibliotekari... U depou. Napali su nas - pokusa da objasni Artem. Iz 
nekog razloga precuta da je licno ubio Danila, makar to bilo i iz samilosti. 

- Jesi li nasao knjigu? - isto tako ostro upita stalker. 

- Ne - Artem odmahnu glavom. - Nista ja tamo niti sam cuo, ni 
osetio. 

- Pomozi mi da ga podignem... Ne, bolje uzmi njegov ranac, a i 
moj. Vidi sta su mu uradili s nogom... Dobro da mu je nisu iscupali. Sa- 
da je samo za nosila - pokaza Mlinar na Desetog. 

Artem pokupi svu opremu - tri ranca, dva automata, mitraljez, sve 
zajedno - sigurno preko trideset kilograma, i s teskom mukom ponese 
sve to. Mlinaru, koji je jedva prebacio na leda mlitavo telo svog kompa- 
njona, bilo je jos teze, pa im i kratak put stepenicama ka izlazu potraja 
nekoliko dugih minuta. 

Bibliotekare vise nisu videli, ali kada Artem otvori teska drvena 
vrata kako bi propustio stalkera koji je stenjao od napora, iz najtamni- 
jeg dela zdanja zacu se krik prepun mrznje i bola. Artem oseti da ga opet 
podilaze zmarci, pa pozuri da zatvori vrata. Sada je bilo najvaznije sto 
pre se dohvatiti metroa. 

- Spusti pogled! - naredi Mlinar kada se nadose na ulici. - Zvezda 
je sada tacno ispred tebe. Nemoj da ti pada na pamet da gledas preko 
krovova... 

Jedva vukuci ukocene noge, Artem je poslusno gledao ispred sebe, 
mastajuci jedino o tome kako da sto pre prede tih ogromnih dvesta me- 
tara od Biblioteke do ulaza na Borovicku. 

Stalker mu ipak ne dade da ude u metro. 

- Ti sada ne smes u Polis. Knjigu nemas, a izgubio si i njihovog vo- 
dica - pazljivo spustajuci na zemlju svog ranjenog druga, tesko disuci, 



277 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

rece Mlinar. - Bramanima se to bas nece svideti. I sto je najvaznije, to 
znaci da ti nisi izabrani i da su svoje tajne poverili pogresnom. Ako se 
vratis u Polis - pojesce te mrak. Oni tamo imaju strucnjake, nesto kao in- 
teligenciju. I ja vise necu moci da te zastitim. Treba da bezis. Najbolje ka 
Smolenjskoj. Put je otvoren, nema mnogo kuca, nema potrebe da se za- 
vlacis po ulicicama. Mozda uspes da stignes. Ako to uradis pre svitanja. 

- Kakvog svitanja? - upita zbunjeni Artem. Saznanje da ce sam mo- 
rati da se probija po povrsini do druge stanice metroa, do koje je, ako je 
verovati karti, bilo dva kilometra, delovalo je na njega kao da ga je ne- 
ko udario maljem po glavi. 

- Do izlaska sunca. Ljudi su nocne zivotinje i preko dana bolje da 
ne izlaze na povrsinu. Svasta iz razvalina izmili da se ogreje na suncu, pa 
ces sto puta zazaliti sto si se tamo uputio. A o svetlosti da i ne govorim: 
oslepeces dok dlanom o dlan, ni tamne naocare te nece spasti. 

- Ali kako da idem sam? - jos uvek ne verujuci svojim usima, upi- 
ta Artem. 

- Ne plasi se. Idi samo pravo. Izaci ces na Kalinjinski i idi njime, ne 
skreci nikuda. Nemoj posred puta, ali ni kucama ne prilazi suvise blizu, 
tamo najcesce zive. Idi dok ne dodes do raskrsnice s drugim velikim bu- 
levarom, to je Prsten parkova. Skreni levo i idi do cetvrtaste zgrade ob- 
lozene svetlim kamenom. Nekada je to bila modna kuca... Lako ces je 
nadi - odmah preko puta je visoka polurazrusena zgrada - trzni centar. 
Iza modne kuce je zuti luk na kojem pise „Metro stanica Smolenska". 
Skreni tu, videces mali trg, nesto kao unutrasnje dvoriste, odande se vi- 
di i stanica. Ako sve bude mirno, probaj da sides dole. Oni imaju jedan 
ulaz koji cuvaju i koji je namenjen njihovim stalkerima. Pokucaj na vra- 
ta ovako: tri puta kratko - dva puta dugo - tri puta kratko. Trebalo bi 
da otvore. Reci da si s Mlinarom i cekaj me tamo. Cim ostavim Desetog 
u poljskoj vojnoj bolnici, dolazim. Do podne 6u stici. Automati neka bu- 
du kod tebe, nek ti se nadu. 

- Ali na karti postoji i bliza stanica... Arbatska - seti se Artem imena. 

- Postoji ta stanica. Ali je treba zaobici. Videces i sam zbog cega. 
Kada budes prolazio pored nje - drzi se druge strane ulice, hodaj brzo, 
ali nemoj trcati. To je to, ne gubi vreme! - zavrsi on i gurnu Artema ka 
izlazu iz hola. 

Artem vise nije pokusavao da se raspravlja. Zabacivsi jedan auto- 
mat na leda, drugi uperi ispred sebe, izade na ulicu, pa pozuri nazad do 
spomenika, stiteci oci desnom rukom da slucajno ne bi video ludacki sjaj 
kremaljskih zvezda. 



278 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



GLAVA 14 



NA POVRSINI 



Pre nego sto je stigao do kamenog starca u fotelji, Artem skrenu ulevo, 
kako bi preko stepenista Biblioteke skratio put do ugla ulice. Prolazeci 
pored nje, jos jednom pogleda velicanstveno zdanje i podide ga jeza: u 
secanju mu ozivese jezivi stanovnici tog mesta. Biblioteka je ponovo uto- 
nula u mracnu tisinu. Cuvari tisine koja je vladala u njoj sigurno su se 
vec rastrkali po tamnim coskovima, vidajuci rane posle svoje silovite in- 
vazije, spremajuci se da ih naplate sledecim avanturistima. 

Pred ocima mu se pojavi bledo bezivotno Danilovo lice. Artem po- 
misli da se braman zaista s razlogom panicno plasio tih stvorova, odbi- 
jajuci cak i da govori o njima. Mozda je predosecao sta ga ceka? Mozda 
je video sopstvenu smrt u nocnim kosmarima? Njegovo telo zauvek ce 
ostati da lezi u depou, u zagrljaju bibliotekara koji ga je ubio. Ta stvore- 
nja sigurno zaudaraju na lesine... Artema nesto presece. Da li ce ikada 
moci da zaboravi kako je poginuo njegov kompanjon, koji mu je za dva 
dana postao gotovo prijatelj? Cinilo mu se da ce ga Danilo jos zadugo 
muciti u snovima, da ce nocima pokusavati da razgovara s njim, sricuci 
nerazumljive reci svojim neposlusnim okrvavljenim usnama. 

Kada je izbio na siroki bulevar, Artem u sebi zurno ponovi instruk- 
cije koje mu je dao Mlinar. Ici pravo, ne skretati nigde, do raskrsnice Ka- 
linjinskog s Prstenom parkova... Sad ti budi pametan, koja bi od ulica 
trebalo da bude Prsten! Ne ici sredinom ulice, ali ne prilaziti suvise bli- 
zu zidovima kuca, i najvaznije, stici nekako do Smolenjske pre izlaska 
sunca. 



279 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Poznate visespratnice Kalinjinskog bulevara koje je Artem znao sa 
pozutelih turistickih razglednica s motivima Moskve, pocinjale su na po- 
la kilometra od mesta gde se on nalazio. S obe strane ulice bile su niske 
porodicne kuce, ciji je dugi niz u daljini krivudao ulevo, a odmah iza te 
krivine, Kalinjinski se ulivao u Novi arbat. Konture zgrada, izbliza ostre, 
u daljini su se gubile i nestajale u mraku. Mesec se skrivao iza niskih 
oblaka. Oskudna mlecna svetlost tesko se probijala kroz njih i tek kada 
bi se zavesa od oblaka malo razdvojila, avetinjske siluete kuca bi pono- 
vo ozivljavale. Ali cak i pri takvom svedu, s leve strane, kroz ulicice ko- 
je su presecale bulevar na svakih sto metara, videli su se mocni obrisi sta- 
re crkve. Ogromna krilata senka opet je kruzila iznad krsta na kupoli. 

Mozda samo zahvaljujuci tome sto se zaustavio da pogleda cudo- 
viste koje je paralo oblake, Artem opazi jos nesto. U pomrcini je bilo te- 
sko razluciti da li je cudna figura, pritajena u dubini ulicice, gotovo sto- 
pljena s polusrusenim zidovima kuca, ipak samo plod njegove maste. I 
tek kada se malo bolje zagleda, ucini mu se da se tamna mrlja pomalo 
pomera, i to svesno. Na toj udaljenosti nije bilo lako proceniti oblik i ve- 
licinu stvorenja, ali je sasvim izvesno hodalo na dve noge, pa Artem od- 
luci da postupi po stalkerovom naredenju. Upalivsi lampu, uperi je u 
pravcu ulicice i tri puta njome opisa krug. 

Odgovora nije bilo. Artem je ceo minut uzaludno cekao, dok mu 
ne postade jasno da je ostajanje na torn mestu izuzetno opasno. Ali, pre 
nego sto pode dalje, nije mogao da se suzdrzi da jos jednom ne osvetli 
nepomicnu figuru u ulicici. Ono sto je ugledao natera ga da istog trenut- 
ka iskljuci lampu i sto pre prode tuda. 

To svakako nije bio covek. Pri svetlosti lampe, njegova figura se ja- 
snije videla, i moglo bi se sa sigurnoscu tvrditi da je bio visok preko dva 
i po metra, gotovo bez vrata i ramena, s velikom okruglom glavom ko- 
ja je nekako neprirodno usadena u ogromni trup. Bice se pritajilo u isce- 
kivanju, ali bez obzira na tu ociglednu neodlucnost, Artem na kozi ose- 
ti opasnost koja mu preti od njega. 

Trebalo mu je manje od minuta da prede sto pedeset metara do sle- 
dede ulicice. Kada malo bolje pogleda, shvati da to uopste nije ulicica vec 
razvalina koju je napravilo neko oruzje: mozda posledica bombardova- 
nja, ili je ceo red zgrada porusen teskom vojnom tehnikom. Artem baci 
letimican pogled na udaljene polusrusene kuce i ponovo mu paznju pri- 
vuce nejasna nepomicna senka. Dovoljno je bilo da ga okrzne svetloscu 
lampe pa da otkloni svaku sumnju: bilo je to ono isto stvorenje, ili neki 



280 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



njegov rodak. Stajalo je nasred ulicice, nedaleko od njega, i nije cak po- 
kusavalo ni da se sakrije. 

Ako je to bio onaj isti stvor iz prethodnog kvarta, to znaci da je 
prosao ulicom paralelnom s bulevarom kojim je on isao, pomisli Artem. 
Ispostavilo se da je duplo brze presao to rastojanje od njega: kada je do- 
sao do sledece raskrsnice, on ga je vec cekao. Ali nesto drugo je bilo 
mnogo strasnije: slicnu figuru ugleda i u ulicici koja je s desne strane se- 
kla bulevar. Kao i prva, i ona je stajala ukocena, poput statue. Artem na 
trenutak pomisli da to mozda i nisu ziva bica nego znaci koje je neko po- 
stavio radi upozorenja ili zastrasivanja... 

Do trece raskrsnice je vec trcao, zastavsi tek kod poslednje zasebne 
kuce, kako bi oprezno provirio iza ugla u ulicicu... i uverio se da su ga 
njegovi misteriozni progonitelji ponovo prestigli. Sada je vec bilo neko- 
liko ogromnih figura, i videle su se neuporedivo bolje: debeo sloj oblaka 
koji je zaklanjao Mesec kao da se istanjio. 

Kao i ranije, stvorenja su stajala nepomicno i kao da su cekala kad 
ce on da se pojavi na cistini izmedu kuca. A da se on nije, ipak, mozda 
prevario, pomislivsi da su kamen ili betonski ostaci porusenih zgrada, zi- 
va bica? Njegova izostrena cula su mu odlicno koristila dole u metrou. Na 
povrsini je bio njemu nepoznat, varljiv svet, sve je bilo drugacije, i zivot se 
odvijao po drugacijim pravilima. Ovde se nije mogao oslanjati na svoj ose- 
caj i intuiciju. Trudeci se da neopazeno i sto brze prode sledecu ulicicu, Ar- 
tem se privuce uza zid kuce, saceka nekoliko trenutaka, i ponovo pogleda 
iza coska. Zastade mu dah: figure su se kretale na vrlo cudan nacin. Izviv- 
si se koliko god moze, zabacivsi glavu kao da nesto njusi, jedna od njih od- 
jednom se spusti na sve cetiri noge i u jednom dugom skoku nestade iza 
ugla. Nakon nekoliko trenutaka, i ostale krenuse za njom. Artem se sakri 
na drugoj strani, pa sede na zemlju da uhvati vazduh. 

Nije bilo nikakve sumnje - oni su ga pratili. Stvorovi kao da su ga 
vodili, krecuci se paralelnim ulicicama s obe strane bulevara kojim je on 
isao. Cekali su da prode novu deonicu puta od kvarta do kvarta, saceki- 
vali ga na raskrsnicama da bi se uverili da nije skrenuo sa svog puta, i 
nastavljali da ga uhode u tisini. Zbog cega? Da li su trazili pogodan tre- 
nutak za napad? Ili iz radoznalosti? Zasto nisu izlazili na bulevar nego 
su se radije skrivali po mracnim ulicicama? Opet mu padose na pamet 
Mlinareve reci da ni slucajno ne skrece s otvorenog puta. Mozda zbog 
toga sto su ga tamo vrebali, a Mlinar je znao za tu opasnost? 

Kako bi se smirio, Artem zameni okvir na svom automatu, skljoc- 
nu zatvaracem, ukljuci i iskljuci laserski nisan. Bio je naoruzan do zuba 



281 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



i, za razliku od Biblioteke, ovde je mogao da puca bez ustezanja; bilo je jed- 
nostavnije zastititi se od nepoznatih stvorova. Ustade, duboko udahnuvsi. 
Sta god da se tamo nalazilo, stalker mu je zabranio da zastaje i gubi vreme. 
Trebalo je pozuriti. Izgleda da ovde na povrsini mora uvek da se zuri. 

Prosavsi jos jedan kvart, Artem uspori korak kako bi pogledao 
okolo. Ulica se ovde sirila u nesto nalik na trg, ciji je jedan deo, ogradom 
odvojen od puta, bio pretvoren u park. U svakom slucaju, moglo se na- 
slutiti da je tu nekada bio park: drvece je bilo tu, ali ne ono koje je Ar- 
tem vidao na razglednicama i fotografijama. Razgranate krosnje debelih 
cvornatih stabala dopirale su do petog sprata zgrade na kraju parka. 
Stalkeri su sigurno po ovakvim parkovima skupljali drva, kojima se po- 
sle grejao i osvetljavao citav metro. U slabo osvetljenom prostoru izme- 
du stabala promicale su cudne senke, a negde u daljini svetlucao je slab 
odsjaj, za koji bi Artem pomislio da je plamen vatre da nije bacao zele- 
nu svetlost. Zgrada je takode delovala zloslutno: izgledalo je da se zapra- 
vo radi o areni u kojoj se neprestano vode zestoke krvave borbe. Njeni 
gornji spratovi su bili sruseni, na mnogim mestima su zjapile rupe, pone- 
gde su ostala citava samo dva zida, pa se kroz rupe gde su nekada bili 
prozori videlo oblacno nocno nebo. 

Iza trga nije bilo zgrada, a ulicu je presecao siroki bulevar. Nad 
njim su se iz mraka kao strazarske kule uzdizali prvi soliteri Novog ar- 
bata. Sudeci po karti, ulaz na Arbatsku bi trebalo da je negde u blizini, 
s njegove leve strane. Artem jos jednom pogleda mracni park. Mlinar je 
bio u pravu: zavlaciti se u tu prasumu i u njoj pokusavati da nades ulaz 
u metro nije bilo nimalo pametno. Sto je vise gledao u crno siprazje ko- 
jim je bilo obraslo podnozje srusene zgrade, sve mu se vise cinilo da se. 
izmedu dzinovskog korenja drveca krecu one iste tajanstvene figure ko- 
je su ga ranije pratile. 

Nalet vetra pomeri teske grane i krosnje tuzno zacvilese. Izdaleka 
se cuo neciji prodoran urlik. Cestar je bio u potpunoj tisini, ali ne zbog 
toga sto je bio mrtav. Njegova tisina bila je nalik na muk Artemovih ta- 
janstvenih progonitelja, i cinilo se kao da i on nesto ceka. 

Artema obuze osecaj da nece modi da izbegne kaznu ukoliko i da- 
lje ostane na ovom mestu kako bi drsko posmatrao njegovu skrivenu 
unutrasnjost. On cvrsce steze automat, okrete se da vidi da mu stvorenja 
nisu prisla preblizu, i pode dalje. 

Ali se vec posle nekoliko sekundi ponovo zaustavi, dok je prelazio 
bulevar na pocetku Kalinjinskog. Odatle je pucao takav pogled da Ar- 
tem jednostavno nije mogao da natera sebe da ide napred. 



282 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Stajao je na raskrsnici sirokih ulica u obliku krsta, kojima su rani- 
je sigurno isli automobili. Petlja je bila neobicno napravljena, deo asfal- 
tiranog zeleznickog nasipa nestajao je u tunelu, da bi se ponovo pojavio 
na povrsini. S desne stane su bili bulevari - mogli su se prepoznati po cr- 
nim drvoredima izdzikljalog drveca, isto tako ogromnog poput onog po- 
red kojeg je upravo prosao. S leve strane se video veliki asfaltirani trg - 
zamrseni splet raznoraznih obelezenih staza, iza koga je opet pocinjalo 
siprazje. Sada se videlo prilicno daleko, pa se Artem zapita da to nije 
zbog toga sto se blizi izlazak strasnog sunca. 

Putevi su bili zatrpani deformisanim i izgorelim metalnim kon- 
strukcijama, u kojima Artem prepoznade automobile. Nicega sto je osta- 
lo koliko-toliko ocuvano nije bilo: za dve decenije pohoda na povrsinu, 
stalkeri su uspeli da ucare sve moguce. Benzin iz rezervoara za gorivo, 
akumulatore i generatore, farove i stop-svetla, kompletno izvaljena sedi- 
sta - sve se to moglo naci i na VDNP, kao i na bilo kojoj vecoj pijaci u 
metrou. 

Asfalt je tu i tamo izrovan vecim i manjim kraterima, na sve strane 
siroke pukotine, iz kojih je probijala trava i krzljavo drvece, savijeno pod 
teretom plodova u obliku loptica, ocigledno punih semena. Neposredno 
ispred Artema gubio se u daljini klanac Novog arbata, s jedne strane 
oivicen nekim cudom citavim kucama, koje su svojim oblikom podseca- 
le na otvorenu knjigu, a s druge - delimicno urusenim soliterima od naj- 
manje dvadeset spratova. Iza Artemovih leda je ostao put ka Biblioteci i 
Kremlju. 

Dok je stajao usred tog velicanstvenog civilizacijskog groblja, ose- 
cao se kao arheolog koji iskopava drevni grad, ciji ostaci nekadasnje mo- 
di i lepote i nakon mnogo vekova izazivaju drhtavicu i uzbudenje kod 
onih koji ga vide. Stvoriti predstavu o tome kako su ziveli ljudi koji su 
stanovali u ovim kiklopskim zdanjima, vozili se ovim automobilima, ta- 
da sjajnim i lepo ofarbanim, uz blagu skripu zagrejanih guma po ravnoj 
povrsini puta, i silazili u metro samo kada je trebalo sto pre stici iz jed- 
ne tacke ovog beskrajnog grada u drugu... Bilo je prosto nemoguce. O 
cemu li su oni svakodnevno razmisljali? Sta ih je brinulo? Kakvih briga 
uopste mogu imati ljudi koji ne moraju u svakom trenutku strepeti za 
svoj zivot i neprestano se boriti za njega, pokusavajuci da ga produze 
makar samo za jedan dan? 

U torn trenutku konacno se razidose oblaci i izroni Mesec u obli- 
ku srpa, isaran cudnim crtezima. Jaka svetlost koja je prodirala kroz 
rupu na oblacima obasjavala je mrtav grad, pri cemu je njegova mracna 



283 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



velicanstvenost neuporedivo vise dolazila do izrazaja. Drvece i kuce, do 
tog trenutka samo banalne i prazne siluete, ozivese i dobise punocu, a 
pojavise se i neki detalji i pojedinosti koji se ranije nisu videli. 

Nesposoban da se pomeri, Artem je, odusevljen, ocarano gledao 
oko sebe, pokusavajuci da smiri drhtavicu koja ga obuze. Tek sada je za- 
ista poceo da shvata tugu koja se osecala u glasu staraca dok bi se prise- 
cali proslosti, vracajudi se u masti u grad gde su nekada ziveli. Tek sada 
mu je postalo jasno koliko je danasnji covek daleko od svojih nekada- 
snjih dostignuca i tekovina. Poput gorde ptice koja, smrtno ranjena, iz 
visina sleti na zemlju, padne u neku pukotinu u njoj, da bi tamo, skrive- 
na, tiho umirala. Priseti se ocuhove i Hanterove svade kojoj je prisustvo- 
vao. Moze li covek da prezivi, pa cak i ako moze, hoce li to biti onaj isti 
covek koji je osvojio svet i suvereno vladao njime? Sada, kada je bio u 
situaciji da sam proceni s kakvih se visina covecanstvo obrusilo u pro- 
past, zauvek ga je napustila vera u svetlu buducnost. 

Siroki i pravi Kalinjinski bulevar pucao je pred njim, postepeno se 
suzavajuci, dok ne bi sasvim nestao daleko u mraku. Artem je na ulici 
stajao sasvim sam, dok su mu jedino drustvo bile aveti i senke proslosti, 
pokusavajuci da zamisli koliko li je ljudi, dan i noc, hodalo trotoarima, 
koliko automobila je neverovatnom brzinom jurilo bas tuda gde se on 
sada nalazio, i kako li su toplo i prijatno morali svetleti sada crni i pusti 
prozori stambenih zgrada? Gde je sve to nestalo? Svet je izgledao napu- 
steno i jalovo, ali Artem je znao da je to iluzija: zemlja nije bila napustena 
i mrtva, samo je promenila gospodare. Na tu pomisao, okrete se nazad, 
u pravcu Biblioteke. 

... Stajali su nepomicno na svega stotinak metara od njega, nasred 
puta, kao i on. Bilo ih je najmanje pet, i vise nisu imali nameru da se skri- 
vaju po ulicicama, mada se nisu trudili ni da privuku njegovu paznju. Ar- 
temu nije bilo jasno kako su mu se prikrali tako brzo i necujno. Na me- 
secevoj svetlosti mogao je da ih vidi izuzetno jasno: snazni, s razvijenim 
zadnjim udovima, mozda cak i visi nego sto se njemu ispocetka cinilo. 
Mada im sa te udaljenosti nije video oci, tacno je znao da ga posmatra- 
ju, udisu vlazan vazduh, analiziraju njegov miris i cekaju. Sigurno je u 
torn mirisu bilo i primesa baruta, koji im je bio poznat, pa ga zbog toga 
ne napadaju nego ga prate na odstojanju, vrebajuci u njegovom ponasa- 
nju najmanji znak nesigurnosti i straha. A mozda ga oni prate do grani- 
ce svog carstva, i uopste nemaju nameru da ga povrede? Kako bi on mo- 
gao imati predstavu o tome kako se ponasaju stvorenja koja su se poja- 
vila na Zemlji suprotno svim zakonima evolucije? 



284 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

Pokusavajuci da sacuva hladnokrvnost, Artem se okrete i neprirod- 
no polako pode dalje, ali ih je, za svaki slucaj, na svakih desetak koraka 
gledao preko ramena. Stvorenja su najpre mirno stajala, a onda poce nje- 
gova najstrasnija mora. Oni polako, cetvoronoske, krenuse za njim. Ali, 
cim bi rau prisli na udaljenost od sto metara, na kojoj su ga od pocetka 
pratili, opet bi se zaustavljali. Iako se pomalo privikavao na svoju prat- 
nju, Artem ih je neprestano drzao na oku, s automatom na gotovs. Isli 
su tako zajedno pustim bulevarom obasjanim mesecinom: napred - kao 
zapeta puska oprezan covek, koji se zaustavljao i okretao na svakih po- 
la minuta, i za njim - pet ili sest cudnih stvorenja, koja su ga polako su- 
stizala, a onda se ispravljala na zadnje udove, pustajuci ga da se ponovo 
malo udalji. 

Ipak mu se uskoro ucini da je rastojanje izmedu njih sve manje. 
Osim toga, stvorovi koji su se do tada kretali u grupi, pocese polukru- 
zno da se razilaze, kao da pokusavaju da ga opkole. Artem jos nikada 
nije imao posla s coporom grabljivaca, ali je nekako bio siguran da se 
stvorovi pripremaju za napad. Bilo je vreme da nesto preduzme. Naglo 
se okrete, skide automat i nanisani u jednu od tamnih figura. 

Njihovo ponasanje se potpuno promeni. Vise se nisu zaustavljali, 
cekajuci da on krene dalje. Nastavili su da mu prilaze, sada ga vec pri- 
metno opkoljavajuci. Trebalo ih je preplasiti pre nego sto uspeju da mu 
pridu dovoljno da bi ga napali. 

Artem malo podize cev i opali u vazduh. Pucanj se odbi o zidove 
solitera i njegov eho odjeknu na drugom kraju bulevara. Zazveca na as- 
faltu prazna caura. A onda se zacu priguseno besno rezanje i stvorovi 
jurnuse napred. Rastojanje od nekoliko desetina metara, koje ih je deli- 
lo od Artema, mogli su da predu za nekoliko sekundi, ali on je bio spre- 
man i na takav obrt stvari. Kada mu se najbliza hulja nade na nisanu, on 
je sreza kratkim rafalom i poce da bezi ka zgradama. 

Sudeci po cudnom ocajnickom kriku koji je ispustio stvor, izgleda 
da ga je pogodio. Da li ce to zadrzati ostale stvorove, ili ce ih, naprotiv, 
razbesneti, nije mogao znati. 

A onda se razleze novi krik - ali to nije bilo pretece rezanje stvoro- 
va koji ce ga napasti vec dugo prodorno krestanje od kog se ledila krv u 
zilama. Ono je dopiralo odozgo, i Artem shvati da je u igri novi ucesnik. 
Ocigledno su pucnji privukli paznju leteceg monstruma slicnog onom 
koji je svio gnezdo na kupoli crkve. 

Iznad glave mu kao strela prelete ogromna senka. Okrenuvsi se na 
trenutak, Artem vide kako se stvorovi razbezase, i samo jedan, ocigledno 



285 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



onaj koji je bio pogoden, ostade nasred ulice. Zavijajuci i dalje, on je ne- 
spretno sepao ka zgradama, nadajuci se da ce uspeti da se tamo sakrije. 
Ali nije bilo nikakve sanse da se spase: napravivsi jos jedan krug na visi- 
ni od nekoliko desetina metara, cudoviste sklopi ogromna kozasta krila 
i ustremi se na zrtvu. Ono se takvom brzinom obrusi da Artem ne stize 
ni da ga vidi kako treba. Zgrabivsi stvora koji ispusti poslednji krik, cu- 
doviste se sa svojim plenom s lakocom podize u vazduh i bez zurbe ga 
ponese na krov jedne visespratnice. 

Progonitelji nisu izlazili iz svojih skrovista, plaseci se da bi se cudo- 
viste moglo vratiti, a Artem nije imao sta da izgubi. Pribijen uza zidove 
kuca, potrca napred, u pravcu gde je prema njegovim proracunima tre- 
balo da bude Prsten parkova. Nije presao ni pola kilometra, kad se za- 
dihan okrenuo da proveri da se bestije koje ga jure mozda nisu povrati- 
le. Bulevar je bio pust. Ali nakon nekoliko desetina metara, zavirivsi u 
jednu od poprecnih ulica koja je presecala Novi arbat, Artem u njoj s 
uzasom opazi poznate skamenjene senke. Sada mu je bilo jasnije zbog ce- 
ga ta stvorenja nisu zurila da izadu na brisani prostor, vec su vise volela 
da svoje zrtve prate iz tesnih ulicica. Plasili su se da ce, ako ga napadnu, 
privuci paznju vecih grabljivica i postati njihov plen. 

Sada je Artem morao neprestano da se okrece: prisetio se da stvoro- 
vi mogu da se krecu neobicno brzo, a uz to gotovo necujno, pa se plasio 
da bi ga mogli iznenaditi. Kraj bulevara se vec nazirao, kada su ponovo 
poceli da izlaze iz ulicica i da ga opkoljavaju. Poucen iskustvom, Artem 
odmah opali u vazduh, nadajuci se da ce to, kao i ranije, privuci krilato 
cudoviste i rasterati bestije. Oni stvarno malo zastadose, ispravise se na 
zadnje noge i naculjise usi. Ali nebo bese pusto - monstrum sigurno jos 
nije uspeo da izade nakraj s prvom porcijom. Artem koji je to shvatio ma- 
lo pre svojih progonitelja, potrca napred, skrenu iza jedne kuce i klisnu u 
jedan od ulaza. Mada ga je Mlinar odvracao od toga pricom da u kuca- 
ma neko zivi, tek bi sukob na brisanom prostoru s tako mocnim i zivah- 
nim protivnikom kao sto su zveri koje su ga progonile, bila cista ludost. 
One bi ga rastrgle na komade pre nego sto bi uspeo da otkoci automat. 

U ulazu je bilo mracno, pa je morao da upali lampu. Svetio obasja 
zidove, ruinirane pre vise desetina godina, grozno zapusteno stepeniste, 
razvaljena vrata srusenih i spaljenih stanova. Sliku potpune pustosi upot- 
punjavali su pacovi, koji su kao domaci, sasvim opusteno trckarali okolo. 

Izabrao je dobar ulaz - svetlarnici na stepenistu gledali su na bulevar, 
pa je kroz njih, kada se popeo na sledeci sprat, mogao videti da stvorovi 



286 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



jos uvek nisu krenuli za njim. Prisli su tik do ulaznih vrata, ali umesto da 
udu u ulaz, oni ga okruzise, uspravljeni na zadnje noge, ponovo se pre- 
tvarajuci u kamene statue. Artem je bio uveren da nece odustati i dozvo- 
liti da im plen izmakne. Pre ili kasnije, oni ce pokusati da dodu do nje- 
ga, ukoliko se, naravno, u ulazu ne krije nesto zbog cega ce Artem biti 
prinuden da pobegne odatle. 

On se pope na sledeci sprat, po navici osvetli vrata stanova i otkri 
da su jedna zatvorena. Gurnu ih ramenom i uveri se da je brava zaklju- 
cana. Ne razmisljajuci mnogo, on prisloni na kljucaonicu cev automata, 
opali i kolenom sirom otvori vrata. U principu mu je bilo potpuno sve- 
jedno iz kog stana ce se braniti, ali nije mogao propustiti sansu da zavi- 
ri u nedirnuti stan ljudi iz prohujale epohe. 

Najpre zatvori vrata i nasloni na njih ormar koji se nalazio u pred- 
soblju. Ozbiljniji napad ova barikada svakako ne bi izdrzala, ali ipak ne- 
ce moci da neprimetno produ pored nje. Nakon toga Artem pride prozo- 
ru i oprezno proviri napolje. To je prakticno bio idealan vatreni polozaj - 
sa cetvrtog sprata mogao je odlicno da vidi da se kod ulaza okupilo i 
okruzilo ga desetak stvorova. Sada je on bio u prednosti i nije oklevao da 
to iskoristi. Ukljucivsi laserski nisan, on obelezi crvenom tackom glavu 
najkrupnije medu bestijama koje su opkolile ulaz, i izdahnuvsi, povuce 
obarac. Zagrme kratak rafal, a stvorenje se bez glasa svali na stranu. 
Ostali se munjevito razbezase na sve strane, i za tren, ulica opuste. Ali, ni- 
je bilo sumnje da svakako nece otici daleko. Artem odluci da saceka i vi- 
di da li je smrt njihovog sabrata zaista preplasila ostale stvorove. 

Posto je imao malo vremena, odluci da pregleda stan. 

Uprkos tome sto su i ovde, kao i na svim drugim kucama, prozor- 
ska stakla odavno popucala, i namestaj i uopste ceo enterijer bili su iz- 
nenadujuce dobro ocuvani. Po podu su bile razbacane sitne kuglice, slic- 
ne otrovu za pacove koji su koristili i na VDNP. Mozda i jeste bio otrov, 
jer Artem ne primeti nijednog pacova po sobama. Sto je vise isao po sta- 
nu, bio je sve uvereniji da ga stanari nisu napustili zauvek ved samo kon- 
zervirali, nadajuci se da ce se jednom vratiti. Bio je savrseno uredan, u 
kuhinji nije bilo nikakvih namirnica koje bi mogle da privuku glodare ili 
insekte, a veci deo namestaja bio je brizljivo prekriven folijom. 

Iduci iz sobe u sobu, Artem je pokusavao da zamisli svakodnevni 
zivot stanara. Koliko li ih je bilo? U koliko sati su se budili, vracali s po- 
sla, vecerali? Ko je sedeo u celu stola? O mnogim poslovima, ritualima i 
predmetima stekao je predstavu samo iz knjiga, i sada, kada je video je- 
dan pravi stan, uverio se da je mnoge stvari potpuno pogresno zamisljao. 



287 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Artem pazljivo podize prozirnu polietilensku foliju, kako bi razgle- 
dao police s knjigama. Medu detektivskim romanima kojih je na gomile 
bilo po citavom metrou, on ugleda i nekoliko decjih slikovnica. Korice 
jedne od njih mu privukose paznju, i on je dohvati. Dok je listao strani-- 
ce sa slikama veselih zivotinja, iz knjige ispade parce cvrstog papira. Ar- 
tem se saze i dohvati ga s poda: bila je to izbledela slika zene koja se 
osmehivala, drzeci dete u narucju. 

On pretrnu. 

Oseti uzasnu aritmiju. Srce, koje je u jednakim intervalima pumpa- 
lo krv kroz telo, odjednom se uzlupa kao da ce da iskoci. Artem je silno 
zeleo da skine tesnu gas-masku, da udahne svezeg vazduha, ma kako 
otrovan bio. Oprezno, gotovo sa strahom da ce se fotografija rasuti u 
prah od dodira, on je uze s police i prinese ocima. 

Zeni je bilo otprilike trideset godina, a malisanu na njenim rukama 
- ne preko dve, a zbog smesne kapice na glavi bilo je tesko odrediti da li 
se radi o decaku ili devojcici. Dete je gledalo pravo u aparat, zacuduju- 
ce zrelim i ozbiljnim pogledom. Artem okrete fotografiju, a staklo njego- 
ve gas-maske zamagli. Na poledini je plavom hemijskom olovkom bilo 
napisano: „Artemki su dve godinice i pet meseci". 

On se gotovo onesvesti. Noge ga izdadose i on sede na pod, poku- 
savajuci da na mesecini koja se probijala kroz prozor bolje pogleda sli- 
ku. Zasto mu se osmeh zene na fotografiji cinio tako poznatim i bliskim? 
Zasto se tako uzrujao cim ju je ugledao?... 

Pre nego sto je unisten, u ovom gradu je zivelo vise od deset milio- 
na ljudi. Artem nije medu najcescim imenima, ali u visemilionskom me- 
gapolisu sigurno je bilo na desetine hiljada dece s tim imenom. To je ot- 
prilike kao kada bi se svi sadasnji stanovnici metroa tako zvali. Sanse su 
bile gotovo nikakve, i bilo je potpuno besmisleno uzimati ih ozbiljno. Ali 
zasto mu je onda bio tako poznat osmeh zene sa slike?... 

Pokusavao je da u secanje dozove krhotine uspomena na detinjstvo, 
koje su ponekad umele da blesnu pred njegovim zamisljenim pogledom, 
ili da mu se pojave u snovima. Prijatna, malena sobica, diskretno svetio, 
zena koja cita knjigu... Siroka sofa. On skoci i protrca po prostorijama, 
pokusavajuci da u jednoj od njih prepozna ambijent iz svojih snovidenja. 
Na tren mu se ucini da je jedna od soba namestena kao u njegovom seca- 
nju. Lezaj je bio malo drugaciji i prozor nije bio tu, ali je takva slika mo- 
zda mogla biti pomalo iskrivljeno urezana u svest trogodisnjeg decaka... 

Trogodisnjeg? Na fotografiji je pisalo da uzrast nije taj, ali i to ni- 
je moralo nista da znaci. Datuma svakako nije bilo. Ona je mogla biti 



288 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



snimljena bilo kada, to nije moralo biti nekoliko dana pre nego sto su 
stanari tog stana morali zauvek da ga napuste. Fotografija je mogla da 
bude napravljena i sest meseci i godinu dana ranije, ubedivao je sebe. U 
torn slucaju bi se decakov uzrast poklopio s njegovim godinama... Tada 
bi se verovatnoca da su na torn snimku on... i njegova majka... udeseto- 
strucila. „Ali fotografija je mogla da bude napravljena i tri, pa i pet go- 
dina ranije" - hladno rece neciji tudi glas u njemu. Mogla je. 

Iznenada mu sinu jos jedna misao. Otvorivsi vrata kupatila, on se 
okrete oko sebe i na kraju nade ono sto je trazio: ogledalo je bilo prekri- 
veno tankim slojem prasine, pa se kroz njega gotovo nije videla svetlost 
lampe. Artem skide s kukice peskiric koji su ostavili domacini, i obrisa 
povrsinu ogledala. U rupi koju je napravio pojavi se njegov lik s gas-ma- 
skom i slemom. On lampom osvetli sebe i pogleda se u ogledalu. Mrsa- 
vo, izmuceno lice skoro se nije videlo ispod gas-maske, ali pogled dubo- 
ko upalili, tamnih ociju, koji se jedva probijao iz ogledala, licio je na po- 
gled decaka s fotografije. Artem prinese fotografiju lieu, pazljivo se za- 
gledavsi u lisce decaka, pa onda opet u ogledalo. Opet osvetli snimak, 
ponovo pogleda svoje lice ispod gas-maske, pokusavajuci da se seti ka- 
ko je izgledalo poslednji put kada je video svoj lik. Kada je to uopste bi- 
lo? Neposredno pre nego sto je otisao sa VDNP, ali koliko je vremena 
proslo od tada, ne bi mogao da kaze. Sudeci po coveku kojeg je sada gle- 
dao u ogledalu, nekoliko godina... Kad bi samo mogao da skine ovu pro- 
kletu masku i da se uporedi s decakom na slici! Razume se da se ljudi od- 
rastajuci s vremenom menjaju do neprepoznavanja, ali ipak na svacijem 
lieu uvek ostane nesto sto podseca na najranije detinjstvo. 

Preostalo je samo jedno: kada se bude vratio na VDNP, pitace Su- 
hoja da li zena koja mu se sada osmehuje s parceta papira lici na zenu 
koja mu je iz ruke u ruku predala deciji zivot na stanici koja je bila osu- 
dena da je pojedu pacovi... Na njegovu majku. Iako je njeno lice tada bi- 
lo iskrivljeno grimasom ocaja i molbe, Suhoj ce je svakako prepoznati. 
On ima fotografsko pamcenje, on ce sigurno moci da kaze ko je na fo- 
tografiji. Je li to ona, ili ne? 

Artem baci jos jedan pogled na sliku, a onda samog sebe iznenadi 
neznoscu s kojom je pomilovao lik zene, vracajuci je pazljivo u knjigu iz 
koje je ispala, da bi je stavio u ranac. Bas cudno, pomisli on, pre samo 
nekoliko sati bio je u najvecem depou znanja na kontinentu, gde je mo- 
gao uzeti za sebe bilo koju medu milionima knjiga, od kojih su mnoge 
bile neprocenjivo vredne. Ostavio ih je da skupljaju prasinu na policama i 
nije mu palo na pamet da se okoristi bogatstvom Biblioteke. Umesto toga, 



289 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



on uzima jeftinu knjizicu s glupim crtezima za decu i pri torn se oseca 
kao da je dobio najvece zemaljsko blago. 

Artem se vrati u hodnik, spremajuci se da prelista i ostale knjige s 
polica, a mozda i da zaviri u ormare i potrazi albume s fotografijama. 
Ali pogledavsi ka prozoru, shvati da je doslo do neke gotovo neprimetne 
promene. Obuze ga neki nemir: nesto nije bilo isto. Prisavsi blize, shvati 
o cemu se radi: boja noci se menjala, s njom su se mesale zuckastorumene 
nijanse. Svitalo je. 

Stvorovi su i dalje bili ispred ulaza, bez namere da udu unutra. Nig- 
de nije bilo lesa njihovog rodaka, tako da je ostalo nejasno da li ga je od- 
nela krilata grdosija, ili su ga oni rastrgli. Artem nije shvatao sta ih spre- 
cava da napadnu Stan i zauzmu ga, i to ga je potpuno okupiralo. 

Hoce li uspeti da stigne do Smolenjske pre izlaska sunca? I, sto je 
jos vaznije, da li ce uspeti da umakne progoniteljima? Mogao je da osta- 
ne u zabarikadiranom stanu, da se u kupatilu sakrije od suncevih zraka, 
da saceka da oni oteraju ta grabljiva stvorenja, pa da nastavi put kada 
se ponovo smraci. Ali koliko ce izdrzati zastitno odelo? Koliko je pred- 
videno da traje filter gas-maske? Sta ce preduzeti Mlinar kada ga ne bu- 
de nasao na odredenom mestu u dogovoreno vreme? 

Artem pride vratima koja su vodila na stepeniste i oslusnu. Tisina. 
Oprezno pomeri ormar i polako otvori bravu na vratima. Na odmoristu 
nije bilo nikoga, ali kada je osvetlio stepeniste, Artem primeti nesto sto 
ranije nije video. Ili mozda nije obratio paznju? 

Stepenice su bile prekrivene gustom bezbojnom sluzi. Izgledalo je 
kao da je neko upravo prosao i ostavio trag za sobom. Trag nije vodio 
do vrata stana u kojem je on bio sve vreme, ali zbog toga nije bio nima- 
lo mirniji. Znaci, napusteni domovi i nisu bili bas tako prazni kao sto 
se cinilo? 

Vise uopste nije imao zelju da ostaje u torn stanu, a jos manje da 
spava u njemu. Preostajalo mu je samo jedno: da uplasi bestije koje nisu 
imale nameru da odustanu od njegovog mesa, i da proba da stigne do 
Smolenjske. I da pokusa da to uradi dok mu sunce ne sprzi oci i dok ne 
probudi neverovatna cudovista na koja ga je upozoravao Mlinar. 

Ovoga puta nije ciljao tako precizno vec se trudio da rafalom do- 
hvati sto vise grabljivaca. Dvojica kriknuse i popadase na zemlju, a osta- 
li se razbezase po ulicicama. Izgledalo je da je put Slobodan. 

Artem strca dole pazeci da ne naleti na zasedu, proviri iz ulaza i po- 
trca sto su ga noge nosile ka Prstenu parkova. Kakav li uzasan cestar mo- 
ra biti u parkovima na torn prstenu, pomisli on, ako su se tanki prutici 



290 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



na bulevarima tokom ovih godina pretvorili u neprohodnu prasumu... A 

Botanickoj basti i o onome sto je tamo moralo izrasti, da i ne govoris. 

Njegovi progonitelji su rau dali malu prednost dok su se okupili u 
copor, i njemu pode za rukom da stigne do samog kraja bulevara. Posta- 
jalo je sve vidnije, ali te stvorove suncevi zraci ocigledno nisu brinuli: po- 
delivsi se u dve grupe, promicali su pored kuca, svake sekunde smanju- 
juci rastojanje koje ih je delilo od Artema. Ovde, na otvorenom prosto- 
ru, oni su bili u prednosti: da se zaustavlja i nisani kako treba, Artem ni- 
je mogao. Uz to, oni su isli cetvoronoske i njihove siluete su bile jedva 
metar iznad zemlje, gotovo stopljene s putem. Koliko god da se Artem 
trudio da brzo trci, u zastitnom odelu, s rancem, dva automata i umo- 
rom nakupljenim tokom noci koja se cinila beskrajnom, to je jednostav- 
no bilo nemoguce. 

Uskoro ce ga ti adski gonici sustici i ostvarice svoj naum, pomisli 
on, mireci se sa sudbinom. Priseti se nakaznih ali snaznih tela grabljiva- 
ca koja su lezala u lokvama krvi kod ulaza, tu gde ih je pokosio rafal 
automata. Artem nije imao vremena da ih analizira, ali je i jedan pogled 
bio sasvim dovoljan da mu se urezu u secanje: sjajna mrka dlaka, ogrom- 
na okrugla glava, celjust prepuna sitnih ostrih zuba koji kao da su rasli 
u nekoliko redova. Prisetivsi se svih njemu poznatih zivotinja, Artem ni- 
je uspeo da se seti nijedne koja bi pod dejstvom radijacije mogla da izro- 
di ovakve stvorove. 

Na srecu, na Prstenu parkova, ako je to uopste bio on, uopste nije 
bilo drveca. Bila je to jednostavno jos jedna siroka ulica, koja se prosti- 
rala levo i desno od raskrsnice, dokle god je dopirao pogled. Pre nego sto 
ponovo poce da trci, Artem naslepo sasu rafal po bestijama. Oni su vec 
bili na manje od pedeset metara iza njega, ponovo su formirali polukrug 

1 neki od njih su isli skoro naspram njega. 

Na Prstenu parkova morao je da nagada gde je put izmedu nekoli- 
ko ogromnih kratera od bombi dubokih pet-sest metara, a na jednom 
mestu je morao da napravi manevar kako bi zaobisao ogromnu pukoti- 
nu koja je napola pocepala kolovoz. Najblize gradevine izgledale su cud- 
no: ne kao da su izgorele vec kao da su poplavljene. Cinilo se da se ov- 
de desavalo nesto narocito, od cega je ovaj kraj unisten mnogo vise ne- 
go Kalinjinski bulevar. A malo dalje, na velicanstvenoj i mracnoj poza- 
dini ovog uznemirujuceg pejzaza, na nekoliko stotina metara uzdizalo se 
zdanje nezamislivih razmera, nalik na srednjovekovni zamak, koje nisu 
naceli ni vatra, ni vreme. U delicu sekunde Artem baci pogled nagore i 
ote mu se uzdah olaksanja: nad zamkom je kruzila uzasna krilata senka, 



291 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



koja bi za njega u ovom trenutku mogla biti spasonosna. Trebalo joj je 
samo privuci paznju, kako bi se pozabavila njegovim progoniteljima. Po- 
dize automat jednom rukom, nanisanivsi u pravcu leteceg cudovista, pa 
povuce obarac. 

Nista se ne desi. 

Nije vise imao municije. 

Ali u trku uopste nije bilo lako prebaciti napred rezervni automat, 
koji mu je bio na ledima. Klisnuvsi u najblizu ulicicu, Artem se nasloni 
na zid i zameni oruzje. Sada je mogao da drzi stvorove na odstojanju sve 
dok ne isprazni punjenje i na drugom automatu. 

Prvi se vec pojavi iza ugla i vec poznatim pokretom sede na zadnje 
noge, ispravivsi se u svoj svojoj zastrasujucoj visini. On se osmelio da mu 
pride tako blizu da je Artem po prvi put mogao da mu vidi oci: malene, 
sakrivene ispod gustih veda, sijale su zlobnim zelenim sjajem koji ga 
podseti na onaj tajanstveni odsjaj u parku. 

Na Danilovom kalasnjikovu nije bilo optickog nisana, ali s tog ra- 
stojanja ni s obicnim sigurno ne bi promasio. Nepomicna figura bestije 
se mirno ocrta u musici nisana. Artem jace nasloni automat na rame i sti- 
snu obarac. 

Lagano dosavsi do sredine, obarac se zakoci. Sta se desilo? Da nije 
u zurbi pomesao automate? Ma nije, na njegovom oruzju je laserski ni- 
san... Artem pokusa da otkoci obarac. Uzalud. 

U glavu mu navre bujica misli. Danilo, bibliotekari... Eto zasto se 
nije branio kada ga je u onom lavirintu knjiga napalo ono sivo cudovi- 
ste! Jednostavno ga je izdao automat. I on je sigurno isto ovako grozni- 
cavo stiskao obarac dok ga je bibliotekar vukao u dubinu hodnika... 

Pored prve bestije tiho, poput utvara, stvorise se jos dve. Pomno su 
proucavali Artema, koji je i dalje ocajnicki pokusavao da izade nakraj s 
Danilovim automatom, i izgleda da su izvodili zakljucke. Najblizi od njih, 
najverovatnije predvodnik, skoci i nade se na pet metara od Artema. 

U torn trenutku se iznad njihovih glava pojavi ogromna senka. 
Stvorovi polegase na zemlju i podigose glave. Iskoristivsi njihovu pomet- 
nju, Artem ulete u jednu od kapija, ne nadajuci se da ce se izvuci ziv iz 
ove neprilike, pokusavajuci, poput zveri, da odlozi trenutak svoje smrti. 
Tek u ulicicama protiv njih nije imao ama bas nikakve sanse, ali je i put 
nazad na Prsten parkova sada bio odsecen. 

Nasao se usred praznog prostora kvadratnog oblika, koji je bio 
oivicen zidovima kuca na kojima su se nazirale kapije i pasazi. Iza zgra- 
de prema kojoj je bio okrenut, uzdizao se u nebo onaj isti mracni zamak 



292 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



koji ga je impresionirao jos na Prstenu parkova. Kada je naposletku us- 
peo da odvoji pogled od njega, Artem na zgradi preko puta ugleda nat- 
pis: „Moskovski metropoliten V. I. Lenjin", a malo nize - „Stanica Smo- 
lenjska". Velika hrastova vrata bila su neprimetno odskrinuta. 

... Tesko je objasniti kako je uspeo da se izvuce. Bila je to cudna 
mesavina predosecaja opasnosti i lakog naleta vazduha, neizostavnog 
pratioca grabljivca koji kidise na svoj plen. Stvor je iskocio na svega po- 
la metra od njega. Odskocivsi u stranu, on iz sve snage jurnu ka ulazu u 
metro. Tamo je bio njegov dom i spokoj, tamo, pod zemljom, mogao je 
ponovo da drzi stvari pod kontrolom. 

Hoi Smolenjske izgledao je upravo onako kako ga je Artem zami- 
sljao: mracan, memljiv, pust. Odmah se videlo da se ljudi s ove stanice 
cesto penju na povrsinu: blagajna i sve sluzbene prostorije - razvaljene i 
opljackane, sve sto se moglo iskoristiti, vec je bilo preseljeno dole jos pre 
mnogo godina. Nije bilo ni okretnica, ni kucice za dezurne - da su se tu 
nekada nalazili, svedocila je samo betonska osnova. U pozadini se video 
polukruzni svod tunela, a nekoliko eskalatora spustalo se na neverovat- 
nu dubinu. Svetlost lampe je nestajala negde na polovini, tako da Artem 
nije bio siguran da li je ulaz tamo dole. Ali nije mogao ni da stoji u me- 
stu: stvorovi su vec ulazili u hoi, sto je shvatio po skripanju vrata. Za ne- 
koliko sekundi mogli su da stignu do eskalatora, a onda bi se njegova ne- 
znatna prednost istopila. 

Artem poce da se spusta, nespretno stajuci na vlazne, razljuljane 
stepenike debelim pendzetiranim donovima cipela. Pokusa da preskoci 
nekoliko stepenika, ali mu se noga omace na vlaznoj povrsini i on se 
stroposta dole, udarivsi potiljkom o cosak. Uspeo je da se zaustavi tek 
posto je slemom i krstima prebrojao desetak stepenika. Osvetlivsi lam- 
pom deo predenog puta iza svojih leda (kako je moguce da je tako ma- 
lo presao!), Artem tamo otkri upravo ono sto je trazio i u isto vreme se 
plasio da ce ugledati: nepomicne erne figure. Kao i obicno, pre nego sto 
se odluce za napad, stale bi nepomicno, da procene situaciju ili da se ne- 
cujno dogovore. Artem se okrete i opet pokusa da preskoci dva stepeni- 
ka. Ovoga puta mu je islo bolje, pa je klizajuci desnom rukom po gume- 
noj traci rukohvata, drzeci upaljenu lampu u levoj, trcao jos dvadesetak 
sekundi, dok ponovo ne pade. 

Iza njega se zacu tezak topot. Stvorovi su krenuli. 

Artem se svim sreem nadao da ce stare stepenice, koje su zalosno 
skripale i pod njegovom malom tezinom, jednostavno propasti, i da nece 



293 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



izdrzati tezinu njegovih progonitelja. Ali topot koji se priblizavao iz tame 
uveravao ga je da eskalator vrlo jednostavno podnosi njihovu tezinu. 

Svetlost lampe obasja zid od cigala, na cijoj su sredini bila velika 
vrata. Do njih je bilo manje od dvadeset metara. S mukom se podizuci 
na noge, Artem savlada ostatak puta za petnaest sekundi, mada mu se 
ucini da je to trajalo citavu vecnost. 

Vrata su bila napravljena od metalnih tabli, pa su udarci pesnica 
odzvanjali poput zvona. Artem je udarao po njima iz sve snage - senke 
su mu se priblizavale, vec ih je nejasno nazirao u polumraku, samo sto 
ga nisu sustigle. Kroz nekoliko sekundi mu prode kroz glavu kakvu je 
strasnu gresku napravio: umesto da pokuca na vrata dogovorenom si- 
from, samo je preplasio cuvare. Oni sada sigurno ni za sta na svetu nece 
otvoriti. Kao da malo ko pokusava da s povrsine upadne ovamo... Tim 
pre jer se sunce vec rada. 

Sta bese dogovoreni signal? Tri puta kratko - tri dugo - tri dugo? 
Ma, ne to je SOS. Bilo je tri puta na pocetku i tri puta na kraju, ali, da 
li dugo ili kratko, vise nije mogao da se seti. A ako sad pocne da ekspe- 
rimentise, moze da zaboravi da ce ikada dospeti unutra. Mozda je bolje 
da proba SOS... U svakom slucaju, strazari ce shvatiti da se na drugoj 
strani nalazi covek. Mada, sto rece Mlinar, ne zna se sta je gore. 

Udarivsi po metalu jos jednom, Artem skide automat s ramena i 
drhtavim rukama zameni punjenje na njemu. Dobro je da je makar u Da- 
nilovom automatu bilo metaka. Zatim prisloni lampu na cev automata i 
nervozno prede njima tavanicu koja je vodila nagore. Izduzene senke 
svetlarnika, koji su ostali citavi, pred titravom svetloscu padale su jedna 
preko druge i nije se bas moglo tvrditi da se u nekoj od njih nije pritaji- 
la tamna silueta... 

S one strane metalnih vrata i dalje je vladala mrtva tisina. Gospo- 
de, sta ako ovo uopste nije ta Smolenjska, pomisli Artem. Mozda je ovaj 
ulaz bio zapecacen desetinama godina unazad i od tada ga niko ne kori- 
sti? Mozda je dospeo ovamo slucajno, a ne prema stalkerovim instrukci- 
jama. On je mogao i da pogresi! 

U neposrednoj blizini, na nekih petnaestak metara, skripnu stepe- 
nik. Artem ne izdrza, nego sasu rafal u pravcu odakle je dopirao zvuk. 
Usi mu bolno zaglusi eho koji se prenosio po eskalatoru ka povrsini. Ali 
se ne cu nista nalik na urlik ranjene bestije. Meci su ispaljeni u prazno. 

Ne usudujuci se da skrene pogled, Artem se ledima osloni o vrata i 
ponovo udari pesnicom po metalu: tri puta kratko, tri puta dugo, tri puta 



294 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



kratko. Ucini mu se da se iza vrata zacula skripa metala. I u torn trenut- 
ku, iz mraka neverovatnom brzinom izlete figura grabljivca. 

Artem je drzao podignut automat u desnoj ruci, a obarac je stisnuo 
gotovo slucajno, kada je instinktivno ustuknuo. Meci pokosise telo stvo- 
ra i umesto da ga zgrabi za grlo, on se, na manje od dva metra od njega, 
sruci na kraju eskalatora. Ali se ubrzo podize, i ne obracajuci paznju na 
krv koja je liptala iz rane, krenu napred. Zatim se zaljulja, skoci i priti- 
snu Artema uz hladni metal vrata. Nije vise bio u stanju da ga napadne: 
poslednji ispaljeni meci zarili su mu se u glavu i stvor je bio mrtav u tre- 
nutku kad je skocio. Ali je i njegovo telo, koje se po inerciji srucilo na 
Artema, bilo dovoljno da mu smrska lobanju. Da nije imao slem... 

Vrata se otvorise i napolje pokulja blestava bela svetlost. S eskala- 
tora se zacuse preplaseni urlici: sudeci po njima, tamo je bilo najmanje 
pet takvih stvorenja. Necije snazne ruke ga zgrabise za okovratnik i po- 
vukose unutra, posle cega ponovo skljocnu metal - zatvorise vrata i na- 
makose rezu. 

- Nisi ranjen? - upita neciji glas. 

- Davo bi ga znao... - odazva se drugi. - Jesi li video koga je dovu- 
kao za sobom? Jedva smo ih se otarasili prosli put i to jedva, zahvalju- 
juci gasu. Samo bi trebalo da se sad nasele i na Smolenjskoj, malo im Ar- 
batska. Sto je sasvim moguce! Vole ljudsko meso... 

- Pustite ga. On je sa mnom. Arteme! Hej Arteme! Probudi se! - 
zovnu ga neko poznat, i on s mukom i preko volje otvori oci. 

Nad njim su bila nadvijena trojica ljudi. Dvojica, najverovatnije 
strazari, na sebi su imali tople sive vetrovke i pletene kape, i svaki po 
pancirni prsluk. U trecem Artem s olaksanjem prepoznade Mlinara. 

- J e li to on? - pomalo razocarano upita jedan od strazara. - On- 
da ga vodite, samo ne zaboravite na karantin i dezinfekciju. 

- Da necete vi da mi drzite lekcije? - osmehnu se stalker. - Ustaj, 
Arteme. Dosta si se... - dodade on, pruzajuci mu ruku. 

Artem pokusa da ustane, ali noge otkazase poslusnost. Zaljulja se, 
oseti mucninu i vrtoglavicu. 

- On mora u bolnicu. Ti mi pomozi, a ti zatvori hermeticka vrata 
- naredivao je Mlinar. 

Dok ga je pregledao doktor, Artem je razgledao bele plocice posta- 
vljene na zidovima operacione sale. Soba je bila sterilno cista, u vazdu- 
hu se osecao ostar miris hlora, a na plafonu je bilo pricvrsceno nekoliko 
sijalica s dnevnim svetlom. Nekoliko operacionih stolova, a pored sva- 
kog sanduk s pripremljenim instrumentima. Stanje ovdasnje male bolnice 



295 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



ga je impresioniralo, ali zbog cega je ona bila neophodna, koliko se Ar- 
tem secao mirnoj Smolenjskoj, nije mu bilo jasno. 

- Nema preloma, samo nagnjecenja. Nekoliko ogrebotina, koje smo 
dezinfikovali - ukratko je izlagao doktor, brisuci ruke cistim peskirom. 

- Da li biste nas ostavili malo nasamo? - zamoli Mlinar doktora. - 
Voleo bih da porazgovaramo u cetiri oka. 

Klimnuvsi s razumevanjem, lekar izade. Stalker sede na kraj lezaja 
na kojem je lezao Artem, i zatrazi da mu ovaj potanko isprica o svemu 
sto se desilo. Prema njegovoj proceni, Artem je trebalo da stigne na Smo- 
lenjsku dva sata ranije, pa se Mlinar vec spremao da se penje na povrsi- 
nu, kako bi pokusao da ga pronade. Pricu o progoniteljima je saslusao 
do kraja, mada prilicno nezainteresovano, leteca cudovista je knjiski na- 
zvao „pterodaktilima", i jedino je na njega ostavila utisak prica o tome 
kako se Artem krio u ulazu. Saznavsi da je, za vreme dok je ovaj bio u 
stanu, nesto puzalo po stepenicama, stalker se namrsti. 

-Jesi li siguran da nisi zgazio u sluz na stepenistu? - zavrte glavom. 
- Ne daj boze da to dubre prodre na stanicu. Jesam li ti rekao da ne ula- 
zis u kuce! Mozes smatrati da si imao prilicnu srecu sto nije odlucilo da 
ti dode u goste dok si bio u stanu... 

Mlinar ustade, pride Artemovim cipelama koje su stajale kod ula- 
za, strogo zagledajuci donove i jedne i druge. Ne otkrivsi nista sumnji- 
vo, vrati ih na mesto. 

- U Polisu, to sam ti vec rekao, vise nisi dobrodosao. Bramanima 
nisam mogao da kazem istinu, oni misle da ste obojica nestali za vreme 
pohoda u Biblioteku, a ja sam posao da vas trazim. Sta se tamo desilo 
tvom kompanjonu? 

Artem jos jednom isprica celu pricu, od pocetka do kraja, samo sto 
je ovoga puta iskreno rekao kako je umro Danilo. Stalker se namrsti. 

- Ovaj kraj bolje zadrzi za sebe. Iskreno govoreci, prva verzija mi 
se mnogo vise svidela. Druga ce izazvati mnogo vise pitanja kod brama- 
na. Ubio si njihovog coveka, Knjigu nisi nasao, a nagrada ostala kod te- 
be. Da, uzgred - dodade on, gledajuci Artema ispod oka - sta je bilo u 
toj koverti? 

Pridigavsi se na laktove, Artem dohvati iz dzepa paket umrljan sa- 
susenom krvlju, pogleda pravo u Mlinara, i otvori ga. 



296 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



GLAVA 15 



PLAN 



List ispresavijan na cetiri dela, iscepljen iz skolske sveske, i komad cvr- 
stog papira za crtanje, s iscrtanom skicom tunela. Upravo to je Artem i 
ocekivao da vidi u koverti - kartu s objasnjenjima. Dok je bezao prema 
Smolenjskoj preko Kalinjinskog bulevara, nije stigao ni da misli o tome 
sta bi moglo da bude u paketu koji mu je predao Danilo. Carobno rese- 
nje nesumnjivo neresivog problema, nesto sto bi moglo da ukloni s 
VDNP i citavog metroa Damoklov mac neshvatljive smrtne opasnosti. 

Na sredini lista s objasnjenjima razlila se mrkocrvena mrlja. Papir 
koji se slepio od bramanove krvi trebalo je najpre pokvasiti kako bi se 
odlepio, a da se pri torn ne ostete sitno ispisane instrukcije. 

„Deo a... tunel... D6... sacuvane instalacije... do 400.000 kv. meta- 
ra... brzina... neispravno... nepredvideni..." Artemu su od uzbudenja slo- 
va titrala pred ocima, kao da zele da pobegnu s horizontalnih linija i da 
postanu celina, ali njihov smisao apsolutno nije uspevao da uhvati. Na- 
prezuci se da ih poveze u nesto smisleno, on dade pismo Mlinaru. Ovaj 
pazljivo uze list u ruke, nestrpljivo ocima gutajuci slova. Neko vreme je 
cutao, a onda Artem vide kako je s nevericom podigao obrve. 

- Ovo je nemoguce - prosaputa stalker. - Ovo je laz! Ne bi oni ovo 
dali... 

On okrete list, pogleda ga i s druge strane, pa onda ponovo poce 
da ga cita od pocetka. 

- Cuvali za sebe... Krili od vojnika. Pa da, uopste se ne cudim... 
Kad bi znali za ovo, oni bi opet sve po starom - nepovezano je mrmljao 



297 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Mlinar, dok je Artem strpljivo cekao na objasnjenje. - Kako je moguce 
da su ovo ispustili? Neispravno... Ali, ovo je, izgleda, u redu... Znaci, 
ipak su proverili! 

- Moze li to stvarno biti od pomoci? - Artem na kraju vise nije mo- 
gao da izdrzi. 

- Ako je sve sto ovde pise istina, onda ima neke nade - potvrdno 
klimnu glavom stalker. 

- A sta je to, u stvari? Ja nista nisam razumeo. 

Mlinar ne odgovori odmah. On jos jednom procita pismo do kra- 
ja, zatim malo razmisli, i tek onda progovori: 

- Cuo sam ja za ovo i ranije. Legende se stalno prepricavaju, ali u 
metrou ih je na hiljade. Nama su legende vaznije od hleba da bismo zi- 
veli. I o Univerzitetu i o Kremlju i o Polisu, ne mozes da razlucis sta je 
istina, a sta su izmislili pored vatre na trgu Iljica. Tako i o ovome... Ko- 
lale su neke glasine da je negde u Moskvi, ili ispod Moskve, ostala ne- 
taknuta jedna raketna jedinica. To, naravno, nikako nije moglo da se de- 
si. Vojni objekti su uvek prvi na meti. Ali, pricalo se da toboze nisu us- 
peli, ili nisu znali za njih, ili su zaboravili - i tako je jedan raketni sistem 
ostao netaknut. Pricalo se da su neki cak bili tamo, da su ih videli, tamo 
su toboze raketni uredaji pod ceradom, novi novcijati, u hangarima. U 
metrou od njih, istina, nema nikakve vajde - na toj dubini nema nacina 
da pobedis svoje neprijatelje. Tu su i ostace tu. 

- Otkud raketni uredaji ovde? - Artem je u cudu gledao stalkera, 
spustivsi noge s lezaja. 

- Crni dolaze ka VDNP iz pravca Botanicke baste. Hanter je sum- 
njao da oni s povrsine silaze u metro bas negde u torn reonu. Logicno bi 
bilo pretpostaviti da oni zive upravo tamo. Postoje, zapravo, dve varijan- 
te. Prva je, da je mesto odakle oni dolaze, uslovno govoreci, leglo, negde 
na povrsini, nedaleko od ulaza u metro. Druga je, da u stvari nema ni- 
kakvog legla, i da crni dolaze u grad odnekud sa strane. Namece se pi- 
tanje: zasto ih onda nigde vise nisu primetili? Nije logicno. Mada, mo- 
zda, ima vremena. Sve u svemu, situacija je sledeca: ako oni dolaze od- 
nekud iz daleka, mi svakako ne mozemo nista da uradimo. Miniracemo 
tunele iza VDNP, ili cak iza Prospekta mira - pre ili kasnije, oni ce pro- 
naci nove ulaze. Mozemo samo da se zabarikadiramo u metrou, da se 
hermeticki zatvorimo, da prestanemo da se nadamo da demo se ikada 
vratiti na povrsinu, da i dalje gajimo samo svinje i gljive. Kao stalker, si- 
guran sam da tako necemo opstati dugo. Ali! Ako imaju legla i ako su 
ona negde u blizini, kao sto je Hanter pretpostavljao... 



298 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Rakete? - konacno sinu Artemu. 

- Plotun dvanaest raketa s kasetnim gelersko-nagaznim punjenjem 
zahvata povrsinu od 400.000 kvadratnih metara - nasavsi u pismu me- 
sto koje je trazio, procita Mlinar. - Nekoliko takvih plotuna - i od Bo- 
tanicke baste, ili gde god da zive, ostace samo ugarci. 

- Ali, vi kazete da su to samo legende - sumnjicavo ce Artem. 

- A bramani, evo, kazu da nisu - stalker mahnu listom. - Ovde cak 
postoji i uputstvo kako da se dode do teritorije te vojne baze. I jos, ruku 
na srce, pise da su neki uredaji neispravni. 

- I, kako se moze doci do tamo? 

- D-6. Ovde pise: D-6. Metro-2. Dat je plan jednog od ulaza. Oni 
tvrde da tunel odatle vodi do tog dela. Ali upozoravaju da pri pokusaju 
da se ude u Metro-2 moze doci do neocekivanih problema. 

- Nevidljivi posmatraci? - seti se Artem razgovora koji je jednom 
prilikom cuo. 

- Posmatraci su naklapanja i kojestarije - smrknu se Mlinar. 

- Pa i raketna baza je bila samo jedna od legendi - usprotivi se Artem. 

- Za mene ce to i biti sve do trenutka dok je ne budem video svo- 
jim ocima - odbrusi stalker. 

- A gde se nalazi izlaz iz Metroa-2? 

- Ovde pise: stanica 'Majakovska'. Cudno... Koliko puta sam bio 
na Majakovskoj i nikada nista slicno nisam cuo. 

- Sta cemo sada da radimo? - upita Artem. 

- Hajde sa mnom. Da nesto pojedes, da se odmoris, a ja cu da raz- 
mislim. Sutra cemo videti. 

Tek kada je Mlinar spomenuo hranu, Artem oseti koliko je zapra- 
vo gladan. On skoci na hladne plocice i vec pode ka svojim cipelama, 
kad ga stalker pokretom ruke zaustavi. 

- Obucu i odecu skini i slozi je u taj sanducic ispred. Da je operu i 
dezinfikuju. Ranac ce takode proveriti. Na stolu ispred su ti pantalone i 
jakna, pa se presvuci. 

Smolenjska je delovala sumorno: s niskim, ovalnim plafonom i 
uskim lukovima u masivnim zidovima oblozenim mermerom koji je neka- 
da bio beo. Mada su na krajevima lukova bile dekorativne imitacije stu- 
bova, a po ivicama zidova ispod tavanice dobro ocuvan gipsani reljef, to 
je samo pojacavalo prvobitni utisak. Stanica je podsecala na davno osvoje- 
nu citadelu koju su njeni branioci ukrasili po svom ukusu, sto je utvrdenju 
samo davalo jos suroviji izgled. Dupli betonski zid s masivnim metalnim 
vratima s obe strane hermetickih vrata, betonirani borbeni polozaji na 



299 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



ulazima u tunele, ukazivali su da ovdasnje stanovnistvo ima razloga da 
strahuje za svoju bezbednost. Zena gotovo da nije bilo na Smolenjskoj, 
ali su zato svi muskarci bili naoruzani. Kada Artem direktno upita Mli- 
nara sta se desava na ovoj stanici, ovaj samo neodredeno odmahnu gla- 
vom i rece da on tu ne vidi nista neobicno. 

Ipak, Artema nije napustao osecaj napetosti koji je visio u vazdu- 
hu. Svi su bili u nekom iscekivanju, a taj osecaj je brzo obuzimao i pri- 
doslice. Satori u kojima su ziveli ljudi bili su podignuti lancano na sredi- 
ni dvorane, kao da su se plasili da ih ne zakrcuju, za slucaj hitne evaku- 
acije. Uz to, svi stanovi bili su smesteni iskljucivo u lucnim meduprosto- 
rima, tako da se s jedne pruge kroz otvore mogla videti druga. Na sva- 
koj stanicnoj platformi, pored sina, dezurali su strazari koji su nepresta- 
no drzali na oku tunele s obe strane. Sliku je upotpunjavala skoro mrtva 
tisina koja je vladala na stanici. Ljudi su razgovarali tiho, skoro sapa- 
tom, kao da su se plasili da od svojih glasova mozda nece cuti neke sum- 
njive zvuke iz tunela. 

Artem pokusa da se priseti sta zna o Smolenjskoj. Mozda je imala 
opasne susede? Ne, s jedne strane, pruga je vodila ka svetlom i blistavom 
Polisu, srcu metroa, a s druge - tunel ih je povezivao s Kijevskom, za ko- 
ju se Artem secao da je naseljena pretezno onim Kavkascima koje je vi- 
deo na Kineskom gradu i u zatvorskim celijama fasista na Puskinovoj. 
Ali, sve u svemu, bili su to obicni ljudi, i nije mu bilo jasno zasto bi ih se 
neko plasio... 

Trpezarija se nalazila ispod centralne tende. Vreme rucka je, sudeci 
po svemu, vec bilo zavrseno, jer je za grubim, rucno pravljenim stolovima 
sedelo svega nekoliko ljudi. Posadivsi Artema za jedan od stolova, Mlinar 
se kroz nekoliko minuta vrati s cinijom iz koje se pusila neprivlacna siva 
kasica. Ohrabren stalkerovim pogledom, Artem se odvazi da je proba, a 
onda se ne zaustavi dok cinija nije bila potpuno prazna. Ispostavi se da je 
lokalni specijalitet veoma ukusan, mada je bilo tesko odrediti od cega je 
bio pripremljen. Jedino je bilo ocigledno da kuvar nije zalio mesa. 

Kada je zavrsio s jelom, Artem pomeri ciniju u stranu i zadovoljno 
pogleda oko sebe. Za susednim stolom, tiho razgovarajuci, jos uvek su 
sedela dvojica ljudi. Mada su na sebi imali obicne vatirane jakne, u nji- 
hovom izgledu je bilo necega sto je coveka navodilo da ih zamisli u za- 
stitnim odelima, s mitraljezima na gotovs. 

Artem uhvati znacajan pogled koji je jedan od njih izmenjao s Mli- 
narom. Pri torn niko glasno ne izgovori ni jednu jedinu rec. Covek u vari- 
ranoj jakni ovlas odmeri Artema, pa se vrati svom opustenom razgovoru. 



300 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Jos nekoliko trenutaka prode u tisini. Artem pokusa ponovo da s 
Mlinarom porazgovara o stanici na kojoj su se nasli, ali ovaj je odgova- 
rao preko volje, kratko, „da" ili „ne". 

Zatim covek u vatiranoj jakni ustade, pride njihovom stolu, i nag- 
nuvsi se ka Mlinaru, rece: 

- Sta cemo s Kijevskom? Sve je vise... 

- Dobro, Arteme, idi odmori - rece stalker. - Treci sator odavde - 
za goste. Krevet je razmesteh, ja sam se vec smestio. Ja cu jos malo da 
posedim, hocu da porazgovaram. 

S poznatom nelagodnoscu, kao da su ga oterali da ne slusa razgo- 
vor odraslih, Artem poslusno ustade i krenu ka izlazu. Na kraju krajeva, 
mogao je i sam da razgleda stanicu, tesio je sebe. 

Sada, kada je imao priliku da malo bolje pogleda, Artem otkri jos 
nekoliko cudnih detalja. Dvorana je bila savrseno uredna, bez bilo ka- 
kve starudije kojom je bila zatrpana vecina naseljenih stanica u metrou. 
Smolenjska mu cak nije izgledala kao stanica na kojoj neko zivi. Podse- 
tila ga je na sliku iz udzbenika istorije, na kojoj je bio prikazan vojni lo- 
gor rimskih legionara. Pravilan, simetrican, sa svih strana pregledan pro- 
stor, bez bilo cega suvisnog, s osmatracnicama na sve strane, utvrdenim 
ulazima i izlazima... 

Ali njegova setnja stanicom ne potraja dugo. Kako su ga njeni zite- 
lji gledali ne skrivajuci podozrivost, Artemu je vec nakon nekoliko mi- 
nuta bilo jasno da ga prate, pa se radije povukao u gostinjski sator. Ta- 
mo ga je zaista cekao razmesten poljski krevet, a u uglu je bio polietilen- 
ski paket na kojem je bila pricvrscena ceduljica s njegovim imenom. Spu- 
sti se na lezaj isprobijan federima i otvori paket. U njemu su bile njegove 
licne stvari iz ranca. Posle kraceg preturanja, pronade u paketu deciju 
knjigu koju je doneo s povrsine. Bas ga je zanimalo da li su i njegovo ma- 
lo blago ispitivali Gajgerovim brojacem? Merac bi sigurno jako zapistao 
u blizini knjige, ali Artem nije zeleo da razmislja o tome. Okrenu nekoli- 
ko stranica sa sasvim izbledelim crtezima na pozutelom papiru, odlazuci 
trenutak kada 6e medu sledecim stranicama pronaci svoju fotografiju. 

Da li bas svoju? 

Sta god da bude s njim, s VDNP i s citavim metroom, on se mora, 
kako god zna i ume, vratiti na svoju stanicu, samo da pita Suhoja ko je 
na toj slici. Je li to mama, ili nije? Artem prinese sliku usnama, a onda je 
ponovo vrati medu stranice i sakri knjigu natrag u ranac. Na trenutak 
mu se ucini da u njegovom zivotu nesto postepeno dolazi na svoje me- 
sto. A u sledecem trenutku vec je spavao. 



301 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Kada se probudio i izasao iz satora, nije mu odmah bilo jasno gde 
se nalazi, toliko se stanica izmenila. Na njoj je manje od deset satora 
ostalo citavo, ostali su bili polomljeni i popaljeni. Zidovi su bili crni od 
cadi i izrovani mecima, veliki komadi maltera otpadali su s plafona i le- 
zali svuda okolo po podu. Ivicama platforme tekli su zlokobni crni poto- 
cici, najavljujuci skoru poplavu. U dvorani nije bilo gotovo nikoga, osim 
sto se pored jednog satora svojim igrackama zabavljala mala devojcica. S 
drugog kraja, gde se nalazilo stepeniste novog izlaza sa stanice, culi su se 
priguseni krici, a zidove je povremeno osvetljavao plamen. Osim njega, 
dvoranu su osvetljavale samo jos dve preostale nuzne svetiljke. 

Automat koji je Artem, kako mu se cinilo, ostavio kod uzglavlja le- 
zaja, negde je nestao. Posto je uzaludno pretrazio ceo sator, pomiri se s 
tim da ce biti nenaoruzan. 

Sta se ovde dogodilo? Artem taman htede to da upita devojcicu ko- 
ja se igrala, ali se ova, kako ga ugleda, glasno prodera, tako da od nje 
nije mogao saznati ama bas nista. 

Artem ostavi devojcicu koja se zacenila od ridanja, pa oprezno pro- 
de kroz kapiju i pogleda na prugu. Prvo mu privukose paznju tri zasra- 
fljena slova na mermernoj oblozi: ,,V... NP". Umesto ,,D" koje je nedo- 
stajalo u dobro znanom imenu od cetiri slova, ostao je samo tamni trag. 
U mermeru je duz celog natpisa bila duboka pukotina. 

Trebalo je proveriti sta se desava u tunelima. Ako je neko zauzeo 
stanicu, onda bi, pre nego sto se vrati nazad po pomoc, morao da vidi sta 
se desava, da bi saveznicima s juga objasnio kakva im opasnost preti. 

Kako je krocio u medustanicni prostor, tama se tako zgusnu da se 
nije video prst pred okom. U dubini tunela se culo nekakvo cudno mljac- 
kanje, pa je ici u torn pravcu nenaoruzan bila potpuna ludost. Kada se 
zvuci malo utisase, zacu se zubor vode, koja nije mogla da prodre u Ar- 
temove cipele od vestacke koze, na svom putu ka VDNP. 

Noge su mu klecale i nisu htele da idu napred. Glas razuma opo- 
minjao ga je da je opasno ici dalje, da je rizik neopravdano veliki, i da u 
mraku svakako nece uspeti nista da vidi. Ali njegova druga strana, oglu- 
sujuci se o sve razumne argumente, gurala ga je u dubinu, u mrak. On 
joj se predade, i kao zacaran napravi jos jedan korak napred. 

Oko njega je bio mrkli mrak, nije se videlo ama bas nista, a Arte- 
ma obuze cudan osecaj kao da je izasao iz sopstvenog tela. Od njegovog 
nekadasnjeg „ja" ostao mu je samo razum, koji se sada oslanjao iskljuci- 
vo na sluh. Artem je tako isao jos neko vreme, ali zvuci ka kojima je kre- 
nuo nisu mu izgledali blizi. Ali je zato cuo neke druge. Suskanje koraka 



302 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



bilo je identicno onom koje je cuo u istoj takvoj tami, ali koliko god da 
se naprezao, nije mu polazilo za rukom da se seti ni situacije, ni gde je to 
bilo. I sa svakim novim korakom koji bi se zacuo iz dubine tunela, Ar- 
tem je osecao da mu u srce, kap po kap, prodire crni, ledeni uzas. Na- 
kon nekoliko trenutaka, vise nije mogao da izdrzi, okrenu se i kao bez 
glave potrca nazad na stanicu, ali kako u mraku nije video pragove, sa- 
plete se o jedan i pade, potpuno svestan da je to definitivno njegov kraj. 

Probudio se u goloj vodi, i nije mu odmah doprlo do mozga da je 
u snu pao s kreveta. U glavi je osecao uzasnu tezinu, od tupog bola sle- 
poocnice su mu pulsirale, pa se jos neko vreme valjao po podu, dok na 
kraju nije dosao sebi i uspeo da stane na noge. 

Ali istovremeno kada mu se u glavi skoro sasvim razbistrilo, iz nje 
su potpuno iscezli i najmanji delici kosmara, i on vise nije mogao ni pri- 
blizno da se seti sta je video u snu. Podize satorsko krilo na ulazu i pro- 
viri napolje. Osim nekoliko strazara, nigde nikoga - ocigledno je bila 
nod. Artem nekoliko puta duboko udahnu i izdahnu vazduh, koji je uvek 
bio vlazan, vrati se u sator, opruzi se na krevet i zaspa cvrsto bez snova. 

Probudi ga Mlinar. Na sebi je imao toplu jaknu s podignutom krag- 
nom, vojnicke pantalone sa dzepovima i izgledao je kao da je spreman 
da svakog trenutka napusti stanicu. Na glavi je imao onu istu staru crnu 
vojnicku kapu, a kraj nogu su mu stajale dve torbe, koje se Artemu uci- 
nise poznatim. 

Mlinar cipelom gurnu ka Artemu jednu od njih i rece: 

- Evo. Obuca, odelo, ranac, oruzje. Presvuci se i spremi. Zastita ti 
ne treba, necemo na povrsinu, samo je ponesi sa sobom. Kroz pola sata 
krecemo. 

- Kuda cemo? - upita Artem, trepcuci pospanim ocima, s mukom 
obuzdavajuci zevanje. 

- Na Kijevsku. Ako sve bude kako treba, onda cemo Krugom do 
Beloruske, pa na Majakovsku. Spremaj se. 

Stalker sede na tabure u uglu, dohvati iz dzepa komadic novina, pa 
poce da savija cigaretu, s vremena na vreme posmatrajuci Artema. Od tog 
upornog pogleda, Artemu je sve ispadalo iz ruku, pa spremanje potraja 
neuporedivo duze nego sto bi trajalo da ga je Mlinar ostavio samog. 

Ipak je za dvadesetak minuta bio gotov. Mlinar bez reci ustade s ta- 
burea, uze svoju torbu i izade na platformu. Artem jos jednom baci po- 
gled po sobi i ucini isto. 

Prodose kroz lucnu kapiju i izadose na prugu. Spustise se merdevina- 
ma na sine, Mlinar klimnu glavom strazaru, pa krenuse u pravcu tunela. 



303 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Artem tek tada primeti kako su ulazi u tunele ovde bili cudno napravlje- 
ni. Na toj strani platforme gde je bio put ka Kijevskoj, polovina pruge je 
bila pregradena betoniranim bunkerom s uskim puskarnicama. Tunel je 
bio pregraden metalnom resetkom, pored koje su dezurala dvojica stra- 
zara. Mlinar izmenja s njima nekoliko nerazumljivih fraza, nakon cega 
jedan od cuvara otkljuca viseci katanac i pomeri resetku. 

Po jednom od tunelskih zidova bio je razvucen kabl obmotan izo- 
lir-trakom, na kojem su, na svakih deset metara, bile okacene slabe sija- 
lice, ali Artemu je cak i takvo osvetljenje u tunelu delovalo krajnje ras- 
kosno. Medutim, trista koraka dalje, instalacija se zavrsavala, a na torn 
mestu ih je sacekala jos jedna straza. Strazari nisu bili uniformisani, ali 
su delovali stroze od vojnika s Polisa. Prepoznavsi Mlinara, jedan od njih 
mu klimnu glavom i propusti ih. Na ivici osvetljenog prostora stalker 
stade, izvadi iz torbe lampu i upali je. 

Posle nekoliko stotina metara, ispred njih se zacuse glasovi i ble- 
snuse odsjaji lampi. Mlinaru se za tren oka automat koji mu je bio o ra- 
menu nade u rukama. Artem ucini isto. 

Sigurno je to bila jos jedna udaljena straza sa Smolenske. Dvojica do- 
bro naoruzanih muskaraca, u jaknama s kragnama od vestackog krzna, 
raspravljali su se s trojicom svercera. Strazari su na glavama imali okrugle 
pletene kape, a na grudima su im o koznim kaisima visili instrumenti za 
nocno osmatranje. Dvojica svercera su bili naoruzani, ali Artem bi se smeo 
zakleti da su to samo obicni trgovci. Ogromni zavezljaji s dronjcima, kar- 
ta tunela u rukama, specificni prepredeni izgled, oci koje su prkosno sija- 
le pri svetlosti lampi - video je to mnogo puta do tada. Svercere su uglav- 
nom bez problema pustali na sve stanice, osim naravno onih koje su bile 
u sastavu Hanze. Ali, izgleda da ih na Smolenskoj niko nije cekao. 

- Dobro, de, bratac, sta si zaintacio, mi i necemo na tvoju Smolen- 
sku, samo prolazimo pored nje - ubedivao je strazara jedan od trgova- 
ca, visok i mrsav, brkati covek u prekratkoj jakni. 

- Ta, imamo samo krpe, evo pogledajte sami, idemo da ih prodaje- 
mo na Polisu, podrzavao ga je drugi svercer, zdepast i zarastao u bradu 
sve do ociju. 

- Necemo ti mi biti od stete, samo od koristi, evo pogledaj farmer- 
ke, kao nove, tvoj broj, sto posto firmirane, dacu ti ih za dzabe - preu- 
zimao je inicijativu treci. 

Strazar je cuteci omahivao glavom, zagradivsi prolaz. On nista ne 
odgovori, ali kada jedan od svercera, shvativsi njegovo cutanje kao odo- 
bravanje, pokusa da napravi korak, obojica strazara gotovo istovremeno 



304 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



repetirase svoje automate. Mlinar i Artem su stajali na par koraka iza 
njihovih leda, i mada je stalker spustio svoje oruzje, u njegovoj pozi se 
osecala napetost. 

- Stoj! Dajem vam pet sekundi da se okrenete i odete. Na stanici 
postoji rezim, nikoga ne pustaju. Pet... cetiri... - poce da odbrojava je- 
dan od strazara. 

- Ali kako demo opet preko Kruga?... - pobuni se jedan od sverce- 
ra, ali drugi beznadezno odmahnu glavom, povuce ga za rukav, pa trgov- 
ci pokupise svoje zavezljaje i vratise se nazad. 

Pricekavsi malo, stalker dade znak Artemu, i oni krenuse ka Kijev- 
skoj za svercerima. Kada su prolazili pored strazara, jedan od njih bez 
reci klimnu glavom Mlinaru i prisloni dva prsta na slepoocnicu, kao da 
mu odaje pocast. 

- Rezimska stanica? - zapitkivao je Artem kada su prosli strazu. - 
Sta to znaci? 

- Vrati se pa pitaj - odbrusi ovaj, a Artem izgubi zelju da ista vise 
pita. 

Mada su se Artem i Mlinar trudili da se drze podalje od svercera ko- 
ji su otisli napred, njihovi glasovi su bili sve blizi, a onda se najedanput 
utisase. Nisu presli ni dvadeset koraka, kad ih zaslepi svetlost lampe. 

- Hej, ko je tamo? Sta hocete? - nervozno viknu neko, a Artem pre- 
poznade glas jednog od trgovaca koje je s pola puta vratila straza ispred 
Smolenske 

- Budite mirni. Pustite nas da prodemo, necemo vas dirati. Idemo 
na Kijevsku - ne preterano glasno, ali razgovetno, odgovori stalker. 

- Prolazite, propustamo vas napred. Nema potrebe da nam disete 
u vrat - posavetovase se, pa odgovorise iz mraka. 

Mlinar nezadovoljno sleze ramenima, pa polako krenu napred. Na 
oko trideset metara odatle stvarno su ih cekala trojica svercera. Dok su 
se Artem i Mlinar priblizavali, trgovci uctivo oborise cevi nadole, razma- 
kose se i pustise ih da produ. Stalker je, kao da se nista nije desavalo, 
krenuo dalje, ali Artem opazi da se njegovo ponasanje promenilo: hodao 
je necujno, kao da se plasio da ne nadjaca zvuke iza leda. I mada su sver- 
ceri polako isli iza njih, Mlinar se nijednom nije okrenuo. Artem je pri- 
licno dugo pokusavao da obuzda u sebi zelju da se okrene, citava tri mi- 
nuta, a onda se ipak okretao nazad. 

- Hej! - zacu se iza njih napeti glas. - Pricekajte! 

Stalker stade. Artem je bio u nedoumici, zbog cega ovaj tako poslu- 
sno izvrsava sve naloge nekakvih sitnih trgovaca. 



305 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



-Jesu li oni besni zbog Kijevske, ili zbog toga sto stite Polis? - upi- 
ta jedan od svercera kada ih sustigose. 

- Zbog Kijevske, razume se - odgovori bez zurbe Mlinar, a Artem 
oseti zaoku ljubomore: njemu stalker nije hteo nista da prica. 

- To se onda moze razumeti. Na Kijevskoj postaje strasno. Nema 
veze. Uskoro ce ti cistunci iz vase straze da vide svoga boga. Kada Han- 
za zatvori prolaz, svi ce s Kijevske da pobegnu kod vas. I sam znas, ka- 
da se tako nesto dogada na stanici, ko je lud da ostane i zivi tu? Bolje je 
vala i na metke... - progunda svercer dugajlija, obracajudi se stalkeru, ili 
mozda samom sebi. 

- I ti bi sigurno isao na metak? - zlobno dodade drugi. - Blago me- 
ni, sve sami Matrosi! 

- Dobro je dok jos nije pripeklo - odgovori dugajlija. 

- A sta se to tamo desava? - nije mogao da se uzdrzi Artem. 
Dvojica svercera ga pogledase kao da je postavio tako glupo pita- 

nje na koje odgovor zna svako dete. Stalker je i dalje cutao. Cutali su i 
trgovci, tako da su neko vreme hodali u potpunoj tisini. Da li zbog toga, 
ili zato sto je ta napregnuta tisina pocela da ga plasi, Artem je pozeleo 
da cuje objasnjenje. I kada je vec hteo da zapodene razgovor, dugajlija 
naposletku preko volje progovori: 

- Tamo su tuneli prema Parku pobede, eto sta... 

Cuvsi naziv stanice, dvojica njegovih saputnika se najezise, a Arte- 
mu se ucini da je naleteo talas memljive tunelske promaje i da su se tu- 
nelski zidovi priblizili. Cak i Mlinar nacini pokret ramenima kao da po- 
kusava da se ugreje. Artem nikada nije cuo nista lose o Parku pobede, i 
nije cak mogao da seti da je ikada cuo neku pricu u vezi s torn stanicom. 
Ali zasto ga je onda na pomen tog imena obuzela neka nelagoda? 

- Je li jos gore nego sto je bilo? - smrknuto upita stalker. 

- Nismo mi bas upuceni. Ne zivimo tamo. Ponekad prodemo. Za- 
drzavati se tamo, znate i sami... - neodredeno promrmlja bradonja. 

- Ljudi nestaju - prosaputa zdepasti svercer. - Mnogi se plase, pa 
beze. Tu vise i ne znas ko je nestao, a ko pobegao, i ostalima je jos stra- 
snije zbog toga. 

- Svi su ti tuneli ukleti - pijunu na zemlju dugajlija. 

- Pa ti tuneli su zatrpani - usledi Mlinareva primedba i pitanje. 

- Oni su zatrpani vec sto godina, pa sta? Ako si ovdasnji, ti bi to 
trebalo da znas bolje od nas! Svi tamo znaju da se plase tin tunela, pa da 
su i tri puta minirani i zatrpani. Svako taj strah na svojoj kozi oseti ako 



306 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



samo promoli nos tuda, neka ti kaze Sergejic - dugajlija pokaza na svog 
bradatog saputnika. 

- Tako je - potvrdi bradati Sergejic i prekrsti se. 

- Oni tunele cuvaju? - bio je direktan Mlinar. 

- Svaki dan strazare - potvrdi brkati. 

- I jesu li nekad nekoga uhvatili? Hi videli? - ispitivao je stalker. 

- A sto bismo mi to morali znati? - rasiri ruke svercer. - Nisam cuo. 
A i nemas tamo koga da juris. 

- A sta lokalno stanovnistvo prica o tome? - nije odustajao Mlinar. 
Dugajlija ne odgovori nista, samo bespomocno odmahnu rukom, a 

Sergejic se najpre okrenu i glasnim sapatom rece: 

- Grad mrtvih... - pa ponovo poce da se krsti. 

Artem se umalo ne nasmeja: cuo je bezbroj prica, basni, legendi i 
teorija o tome sta se desava s mrtvima u metrou. I o dusama u cevima po 
zidovima metroa i o vratima pakla koja prokopavaju na jednoj od stani- 
ca... sad jos i grad mrtvih na Parku pobede. Artem se ipak ne zasmeja, jer 
ga od varljive promaje uhvati drhtavica, bez obzira na toplu odecu. Naj- 
gore od svega je bilo to sto je i Mlinar zacutao, ne pitajuci vise nista, ma- 
da se Artem nadao da ce ovaj prezrivo da odbaci tu glupu ideju. 

Ostatak puta predose cuteci, svako u svojim mislima. Sve do Kijev- 
ske, tunel je bio potpuno miran, prazan, suv i cist, ali ih je, bez obzira na 
to, sa svakim novim korakom pritiskao osecaj da ih napred ocekuje ne- 
sto lose. 

Kako su krocili na stanicu, taj osecaj se nezadrzivo pojacavao, po- 
put provale podzemnih voda, podjednako mutan i leden. Ovde je svuda 
vladao strah, to se videlo na prvi pogled. To je, znaci, ta „suncana Kijev- 
ska" o kojoj je govorio Kavkazac koji je bio s njim u fasistickom rop- 
stvu? Hi je on mozda mislio na istoimenu stanicu na Filevskoj liniji? 

Nije se moglo reci da je stanica bila napustena, i da svi stanovnici 
beze. Ovde je bilo mnogo ljudi, ali se cinilo da Kijevska ne pripada svo- 
jim ziteljima. Trudili su se da se zbijaju u gomile, satori su bili pribijeni 
uza zidove, ili jedan uz drugi na sredini dvorane. Obavezno rastojanje po 
pravilima protivpozarne zastite nigde nije bilo ispostovano: izgleda da su 
ljudi koji su ziveli u ovim satorima morali da se cuvaju neke mnogo ve- 
de opasnosti nego sto je vatra. Prolaznici su brzo skretali pogled dok bi 
ih Artem gledao u oci, izbegavali su strance sklanjajuci im se s puta, kao 
sto bubasvabe beze u svoje rupe. 

Platforma, stesnjena izmedu dva reda okruglih lucnih prolaza, s 
jedne strane je imala nekoliko eskalatora kojima se spustala nadole, a s 



307 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



druge se niskim stepenicama moglo uspeti na bocni prolaz za drugu sta- 
nicu. Na nekoliko mesta je tinjao zar i osecao se miris mesa s rostilja ko- 
ji je drazio nozdrve, a negde se cuo i plac deteta. Mozda Kijevska i jeste 
bila nadomak grada mrtvih koji su zamisljali isprepadani sverceri, ali je 
ona sama bila prilicno ziva. 

Sverceri se brzo oprostise i nestadose u prolazu koji je vodio na su- 
sednu liniju. Mlinar se, kao da je na svom terenu, osvrnu levo-desno, pa 
odlucno krenu u pravcu jednog prolaza. Bilo je ocigledno da je redovno 
svracao ovamo. Artem nije mogao da se nacudi zbog cega je stalker ta- 
ko detaljno ispitivao svercere o stanici. Mozda se nadao da ce im se kroz 
pricu omaci neka slucajna aluzija o pravom stanju stvari na stanici? Hi je 
hteo da utvrdi da nisu mozda spijuni? 

Vrlo brzo se zaustavise ispred ulaza u sluzbene prostorije. Vrata su 
bila izvaljena, ali je napolju stajao strazar. Uprava, slutio je Artem. 

U susret stalkeru izade glatko izbrijani muskarac u godinama, 
uredno zacesljane kose. Na sebi je imao staru, ispranu i izbledelu ali neo- 
bicno cistu sivu uniformu radnika metroa. Bilo je neshvatljivo kako je 
uspevao da ostane takav na ovakvoj stanici. Covek pozdravi Mlinara 
prislonivsi slepoocnicama samo dva prsta, ali ne ozbiljno kao strazari u 
tunelu vec seretski. Zmirkao je podrugljivo ocima. 

- Dobar dan - rece prijatnim glasom. 

- Zdravo bio - odgovori stalker i osmehnu se. 

Kroz deset minuta, sedeli su u toploj sobi i pili nezaobilazni caj od 
pecuraka. Ovoga puta Artema ne ostavse napolju, kako je ocekivao, vec 
mu dozvolise da prisustvuje diskusiji o ozbiljnim stvarima. Nazalost, iz 
razgovora stalkera i upravnika stanice, kojem se ovaj obrati kao Arka- 
diju Semjonovicu, on svejedno nista nije shvatio. Mlinar je prvo pitao za 
nekog Tretjaka, a onda se zanimao ima li neceg novog u tunelima. 
Upravnik rece da je Tretjak na zadatku, ali da bi uskoro trebalo da se 
vrati, pa mu predlozi da ga svakako priceka. Zatim se udubise u detalje 
nekih sporazuma, pa Artem sasvim izgubi nit razgovora. Sedeo je, pijuc- 
kao vreli caj ciji ga je miris pecuraka podsecao na rodnu stanicu, i raz- 
gledao oko sebe. Kijevska je ocigledno znala za bolje dane: zidovi su bi- 
li prekriveni tapiserijama, nacetim moljcima ali ipak ocuvanim, a na ne- 
koliko mesta pri vrhu bile su okacene grafike tunelskih mreza u sirokim 
pozlacenim ramovima, dok je sto za kojim su sedeli izgledao kao pravi 
antikvitet, i Artem cak nije mogao ni da zamisli koliko je stalkera bilo 
potrebno da bi ga dopremili s povrsine iz necijeg napustenog stana, i ko- 
liko je domacina sa stanice pristalo da ga otkupi. Na jednom od zidova 



308 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



visila je od vremena potamnela sablja, a pored nje - praistorijski pistolj, 
iz kojeg se sigurno nije moglo pucati. U udaljenom kraju sobe, na sifo- 
njeru se belela ogromna lobanja, koja je pripadala nepoznatom bicu. 

- Ma nema nicega u tim tunelima - odmahnu glavom Arkadij Se- 
mjonovic. - Strazarimo da bi se ljudi osecali sigurnije. Bio si tamo, od- 
licno znas da su oba tunela zatrpana na tristotom metru. Ne moze tamo 
nista da prode. To je sujeverje. 

- Ali ljudi ipak nestaju? - namrsti se Mlinar. 

- Nestaju - slozi se upravnik - ali se ne zna kuda. Ja mislim da oni 
beze od straha. Na prelazima nemamo straze, a tamo je - on pokaza ru- 
kom u pravcu stepenica - pravi grad. Ima gde da se ode. I na Krug, i na 
Filevsku. Hanza, kazu, pusta ljude s nase stanice. 

- A cega se plase? - upita stalker. 

- Kako cega? Pa toga sto ljudi nestaju. To ti je zacarani krug - ra- 
siri ruke Arkadij Semjonovic. 

- Cudno - sumnjicavo promrmlja Mlinar. - Znas, mi cemo, dok 
budemo cekali Tretjaka, da skoknemo do straze. Cisto da pogledamo. 
Cega se to plase ljudi sa Smolenske. 

- Shvatam - slozi se upravnik. - Evo sta cete, idite do treceg sato- 
ra, tu zivi Anton. On je komandir sledece smene. Reci da te ja saljem. 

U satoru na kojem je bio nacrtan broj „ 3 " bilo je bucno. Na podu 
su se praznim caurama igrala dvojica desetogodisnjaka, koji su bili go- 
tovo albinosi, kao i vecina dece rodene u metrou. Pored njih je sedela sa- 
svim mala devojcica, koja je gledala bracu ocima iskolacenim od rado- 
znalosti, ne usudujuci se da ucestvuje u njihovoj igri. Uredna zena sred- 
njih godina, s keceljom, sekla je neko jelo pripremljeno za rucak. Bilo je 
prijatno, u vazduhu se osecao domaci miris. 

- Anton je izasao, sedite, pricekajte malo - predlozi zena uz ljuba- 
zan osmeh. 

Decaci se najpre sa zanimanjem upiljise u njih, a onda jedan od njih 
pride Artemu. 

- Je P imas caure? - upita, gledajuci ga ispod oka. 

- Oleg, odmah da si prestao da kamcis! - rece zena strogo, nasta- 
vljajuci sa spremanjem jela. 

Na Artemovo iznenadenje, Mlinar zavuce ruku u dzep pantalona, 
potrazi malo, pa izvuce nekoliko neobicnih produzenih caura, svakako 
ne od kalasnjikova. Stegnuvsi ih u ruci, zazvecka njima kao zveckom, pa 
ih pruzi malisanu. Ovome u trenutku zablistase oci, ali se nije usudivao 
da prihvati poklon. 



309 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

- Uzmi, uzmi! - stalker mu namignu i sasu caure u ispruzeni decji 
dlancic. 

- E, sad cu da pobedim! Vidi kako su ogromni! Oni de biti speci- 
jalci! - radosno zacica malisan. 

Zagledavsi se malo bolje, Artem shvati da su caure kojima su se 
igrali bile postavljene u prave redove, i ocigledno su predstavljale vojni- 
ke. I sam se nekada tako igrao, ali je imao vise srece: imao je male olov- 
ne vojnike iz nekoliko razlicitih kompleta. 

Dok se na podu rasplamsavala bitka, u sator ude otac decaka - oni- 
zak, mrsav covek, retke svetlosmede kose. Videvsi strance, on ih pozdra- 
vi samo klimanjem glave, pa se bez reci zagleda u Mlinara. 

- Tata, tata, jesi nam doneo jos caura? Oleg ima vise, dali su mu 
ove dugacke! - vukao je oca za nogavicu drugi decak. 

- Dolazimo iz uprave - objasni stalker. - Ici cemo s vama na dezur- 
stvo u tunele. Nesto kao pojacanje. 

- Sta ce nam pojacanje... - progunda gazda satora, ali mu se crte li- 
ca opustise. - Ja sam Anton. Rucacemo, pa idemo. Sedite - on im poka- 
za na napunjene dzakove koji su u toj kuci zamenjivali stolice. 

Bez obzira na odbijanje gostiju, pred obojicom se nade cinijica s ne- 
kim Artemu nepoznatim korenjem koje se pusilo. On upitno pogleda 
stalkera, ali ovaj odlucno viljuskom nabode parce, stavi u usta i poce da 
zvace. Na njegovom kamenom lieu cak se pojavi nesto nalik zadovolj- 
stvu, i to ohrabri Artema. Ukus korenja bio je potpuno drugaciji od uku- 
sa pecuraka, bilo je sladunjavo, pomalo masno, ali bi covek od njih bio 
sit nakon nekoliko minuta. Artem najpre htede da pita sta to jedu, ali on- 
da pomisli da je mozda bolje da ne zna. Vazno je da je ukusno. Negde i 
pacovski mozak smatraju delikatesom... 

- Tata, mogu li i ja s tobom na dezurstvo? - posto je pojeo polovi- 
nu svoje porcije, a ostalo razmrljao po tanjiru, upita malisan kojem je 
stalker poklonio caure. 

- Ne, Oleg, znas to i sam - namrsteno odgovori domacin. 

- Olezenjka! Kakvo dezurstvo? Sta izmisljas? Decaci tamo ne idu! 
- uhvativsi sina za ruku, zena mu ocita bukvicu. 

- Mama, kakav sam ti ja decak? - zbunjeno gledajuci goste, poku- 
savajuci da govori sto dubljim basom, rece Oleg. 

- Nemoj da ti pada na pamet! Ti hoces da ja poludim? - povisi maj- 
ka ton. 

- Dobro, de, dobro... - progunda malisan. 



310 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Ali cim zena ode u drugi kraj satora da donese jos nesto na sto, on 
povuce oca za rukav i glasno prosaputa: 

- A kako si me vodio prosli put?... 

- Razgovor je zavrsen! - strogo rece domacin. 

- Svejedno... - poslednje reci Oleg promrmlja sebi u bradu, tako da 
se nisu razumele. 

Kada je zavrsio s jelom, Anton ustade od stola, otkljuca metalni 
sanduk koji je bio na podu i izvadi iz njega AK-47, pa rece: 

- Hocemo li? Danas je kraca smena, vracam se za sest sati - obra- 
ti se zeni. 

Za njim poustajase Mlinar i Artem. Maleni Oleg je sav ocajan gle- 
dao oca, cupkajuci u mestu, ali se ne usudi da ista kaze. 

Pored crnog grotla tunela, na ivici platforme, mlatarajuci nogama 
sedela su dvojica strazara, dok je treci stajao na pruzi i osmatrao tamu. 
Na zidu je pomocu sablona bilo ispisano „Arbatska konfederacija, Do- 
bro dosli". Slova su bila dopola izbrisana, bilo je ocigledno da boju ni- 
su odavno osvezavali. Strazari su razgovarali sapatom, ucutkujuci jedan 
drugog ako bi neko od njih podigao glas. 

Osim stalkera i Artema, s Antonom su posla jos dvojica ovdasnjih. 
Obojica su bili smrknuti i cutljivi, goste su gledali neprijateljski, a kako 
se zovu Artem uopste nije cuo. 

Izmenjase nekoliko kratkih recenica s ljudima koji su cuvali ulaz u 
tunel, sidose na prugu i polako krenuse napred. Zaobljeni svodovi tune- 
la bili su krajnje obicni, a pod i zidovi netaknuti vremenom. Ipak, Arte- 
ma s prvim koracima poce obuzimati onaj neprijatan osecaj o kojem su 
pricali sverceri. Iz dubine im dode u susret mracni, neobjasnjivi strah. U 
tunelu je bilo tiho, samo su se u daljini culi ljudski glasovi: tamo je sigur- 
no bila patrola. 

Bio je to jedan od najcudnijih polozaja koji je Artem ikada video. 
Na dzakovima peska, oko metalne peci „burzujke", sedelo je u krugu 
nekoliko ljudi, a malo dalje stajala je kanta mazuta. Lica strazara oba- 
sjavali su samo plameni jezici vatre koji su se probijali kroz pukotine na 
peci i treperavi plamicak fitilja lampe na gas koja je visila s plafona. Od 
strujanja zagusljivog tunelskog vazduha lampa se povremeno klatila, pa 
je to proizvodilo utisak da senke ljudi koji su nepomicno sedeli zive svoj 
sopstveni zivot. Strazari su mirno sedeli okrenuti ledima tunelu, sto je so- 
kiralo i bolo oci vise od svega. 

Zaklanjajuci rukama oci od zaslepljujuceg svetla dzepnih lampi 
svojih kolega, strazari su se spremali da krenu kuci. 



311 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

- Kako je? - upita ih Anton, zahvatajuci mazut loncetom. 

- A kako ovde moze da bude? - kiselo se osmehnu komandir sme- 
ne. - Pusto. Tiho. Tiho... - On smrknu, pogrbi se i krenu ka stanici. 

Dok su ostali premestali svoje dzakove blize peci i sedali, Mlinar se 
obrati Antonu: 

- Hocemo li da odemo malo dalje, da vidimo kako je tamo? 

- Tamo nema sta da se vidi, gomila zemlje ko gomila zemlje, video 
sam je sto puta. Idi pogledaj ako hoces, to ti je na svega petnaest meta- 
ra odavde - Anton pokaza preko ramena u pravcu Parka pobede. 

Tunel se na mestu gde je bio miniran gotovo sasvim urusio. Pod je 
bio prekriven komadima kamenja i zemlje, plafon je na nekim mestima 
popucao, a zidovi su se osipali i suzili. Sa strane je zjapio iskoseni otvor 
u nepoznate sluzbene prostorije, a na samom kraju tog slepog creva zar- 
dale sine su bile zabodene u gomilu polomljenih betonskih blokova po- 
mesanih s kaldrmom i zemljom. U toj gomili zemlje nestajale su i metal- 
ne instalacione cevi razvucene u dnu zidova. 

Osvetlivsi lampom poruseni tunel i ne nasavsi nikakav tajni prolaz, 
Mlinar sleze ramenima i vrati se do iskosenih vrata. Uperi lampu unutra, 
zaviri malo, ali mu ne pade na pamet da prede preko praga. 

- Ni u drugom tunelu nema niceg neobicnog? - upita Antona kada 
se vratio do peci. 

- Sve je onako kako je bilo i pre deset godina - odgovori ovaj. 
Dugo su cutali. Kada pogasise lampe, jedina svetlost dopirala je 

kroz ovlas pritvorena vrata peci i od slabog plamicka koji se jedva pro- 
bijao kroz cadavo staklo lampe na gas, a mrak oko njih postade tako 
kompaktan da se cinilo da ce izbaciti strana tela poput slane vode. Vero- 
vatno je to bio razlog sto su se svi strazari skupili tik uz bubnjaru, koli- 
ko god je to bilo moguce: tu su hladnocu i tamu presecali zuti zraci sve- 
tlosti i moglo se slobodnije disati. Artem je trpeo koliko je mogao, ali ga 
potreba da cuje bilo sta natera da pobedi stidljivost: 

- Nisam nikada ranije bio na vasoj stanici - nakaslja se i rece An- 
tonu - i eto, ne razumem, zasto dezurate ako tamo niceg nema? Pa vi ni- 
sta i ne osmatrate! 

- Takva je procedura - objasni staresina. - Kazu da ovde i nema ta- 
ko necega jer mi dezuramo. 

- A sta je tamo iza odrona? 

- Tunel, bar bi trebalo da bude. Sve do - on zastade na trenutak, 
osvrnuvsi se ka corsokaku - do Parka pobede. 

- Zivi li neko tamo? 



312 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Anton ne odgovori nista, samo neodredeno odmahnu glavom, ma- 
lo pocuta, pa upita: 

- Da li je moguce da ne znas bas nista o Parku pobede? - A onda, 
ne sacekavsi da Artem ista odgovori, nastavi: - Bogzna sta je od svega 
toga ostalo, ali, tamo je nekada bila ogromna dvojna stanica, jedna od 
onih koje su izgradene medu poslednjima. Ovi stariji, koji su bili tamo... 
pre nego... elem, oni pricaju da je svetski napravljena, i na prilicnoj du- 
bini, ne kao ove druge novosagradene. I ljudi su tamo, po svoj prilici, zi- 
veli u blagostanju. Ali ne zadugo. Dok se tuneli nisu obrusili. 

- A kako se to desilo? - upita Artem. 

- Nasi pricaju - Anton pogleda ostale - da su se srusili sami od se- 
be. Lose projektovano, ili je pri izgradnji isfusareno, ili nesto slicno. Ali 
to je bilo tako davno da niko vise i ne pamti. 

- A ja sam, opet, cuo - rece tiho jedan od strazara - da je ondasnja 
uprava oba tunela digla u vazduh. Da li zbog rivalstva s Parkom pobe- 
de, ili zbog neceg drugog... Mozda iz straha da ih Park pobede ne potci- 
ni pod svoju vlast. A znas i sam ko je kod nas na Kijevskoj vladao u to 
vreme. Ko je vedrio i oblacio. Narod ostrascen, sklon obracunima. San- 
duk dinamita u ovaj tunel, sanduk u onaj, da spasu svoju stanicu, i ode 
sve. Problem resen bez prolivanja krvi. 

- A sta je s njima bilo posle? - upita Artem. 

- Mi to ne znamo, mi smo onda dosli ovde... - poce Anton, ali mu 
brbljivi strazar upade u rec: 

- A sta je moglo da bude? Svi su pomrli. Znas i sam, kad je stani- 
ca odsecena od metroa, tu nema dugog zivota. Ostali su bez filtera, ili 
generatora, ili ih je podavila poplava - i eto, pa na povrsinu ni sad ne 
sines da proviris. Pricalo se da su pokusavali da kopaju, pa odustali. Oni 
koji su ovde u pocetku dezurali, kazu da su se kroz cevi prenosili krici... 
Ali je i to uskoro prestalo. 

On se nakaslja i pruzi ruke ka peci. Ugrejavsi ruke, strazar pogle- 
da Artema i dodade: 

- To se ne moze nazvati ratom. Ko tako ratuje? Pa tamo su bili ze- 
ne i deca. Starci... Citav grad. A zasto? Zato sto nisu hteli da dele svoje 
pare. I kao da nikoga nisu ubili, nikom nista. Pitao si sta je s one strane 
odrona? Tamo je smrt. 

Anton odmahnu glavom, ali ne rece nista. Mlinar je netremice gle- 
dao Artema, otvorivsi usta kao da je hteo da prokomentarise pricu koju 
su culi, pa se predomislio. Artemu postade nepodnosljivo hladno, pa 
se i sam naze ka plamenim jeziccima koji su se probijali kroz lim peci. 



313 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Pokusavao je da zamisli sta znaci zived na stanici ciji zitelji veruju da se 
sinama koje vode od njihovih kuca stize pravo u carstvo smrti. 

Artem poce polako da shvata da je dezurstvo u torn srusenom tu- 
nelu pre bilo ritual nego potreba. Koga su oni pokusavali da zaustave 
sedeci ovde? Koga su mogli da sprece da ude na stanicu i u ostali deo me- 
troa? Postajalo je sve hladnije i drhtavicu vise nije mogla da spreci ni pec 
bubnjara, a ni topla jakna koju je dobio od Mlinara. 

Stalker se iznenada nago okrenu ka tunelu koji je vodio na Kijev- 
sku, i ustade, osluskujuci i osmatrajuci. Vrlo brzo je i Artemu bio jasan 
razlog njegove uznemirenosti. Odande su se culi brzi, laki koraci, a u da- 
ljini je skakutalo svetio slabe lampe, kao da se neko kretao preskacuci 
pragove, zureci ka njima iz sve snage. 

Stalker skoci, zaleze uza zid i nanisani automatom u pravcu svetla. 
Anton mirno ustade, gledajuci u mrak, a po njegovoj opustenoj pozi bi- 
lo je jasno da nije u stanju da zamisli nikakvu ozbiljnu opasnost koja bi 
dosla s te strane tunela. 

Mlinar skljocnu prekidacem svoje lampe i tama se najednom razi- 
de. Na tridesetak koraka od njih, nasred zeleznickog nasipa, ukipila se 
krhka figura ruku podignutih uvis. 

- Tata, tata, to sam ja, ne pucajte! - bio je to bez sumnje decji glas. 
Stalker ostavi lampu u stranu, pa ustade, otresajuci se. Ubrzo je 

malisan vec stajao pored peci, zbunjeno gledajuci u svoje cipele. Bio je to 
Antonov sin, onaj koji je hteo na strazu. 

- Sta se desilo? - zabrinuto upita otac. 

- Nista... Samo mi se islo s tobom. Ja vise nisam mali da sedim s 
mamom u satoru. 

- Kako si uspeo da prodes? Pa tamo su cuvari! 

- Slagao sam da me mama poslala kod tebe. Cika Petja je tamo, po- 
znaje me. Samo mi je rekao da ne zavirujem ni u kakve bocne prolaze i 
da pozurim, pa me pustio da prodem. 

- Ja cu sa cika-Petjom vec da porazgovaram - smrknuto zapreti 
Anton. - A ti razmisli kako ces ovo da objasnis majci. Sam se neces vra- 
dati nazad. 

- Mogu da ostanem s vama? - Decak nije mogao da sakrije ushice- 
nje, pa poce da skace u mestu. 

Anton se pomeri u stranu, posadi sina na zagrejane dzakove, skide 
jaknu i ususka ga, ali malisan istog trenutka skliznu na pod, izvadi iz 
dzepa svoj imetak, pa poce da reda po maramici pregrst caura i jos neke 
druge stvarcice. Sedeo je pored Artema, koji je imao dovoljno vremena 



314 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



da razgleda te stvarcice. Najzanimljivijom mu se ucini mala metalna ku- 
tijica s pokretnom ruckom. Kad ju je Oleg drzao u jednoj i okretao ruc- 
ku prstima druge ruke, kutijica je, proizvodeci zvonak metalni ton, po- 
cinjala da svira jednostavnu mehanicku melodiju. Bilo je takode zabav- 
no i to da joj se zvuk znatno pojacavao kada bi se prislonila na neki dru- 
gi predmet, koji bi joj posluzio kao rezonator. To je najbolje uspevalo po- 
red metalne peci, ali nije bilo moguce dugo drzati spravicu blizu nje, jer 
bi se veoma brzo zagrejala. Artema je to toliko zaintrigiralo da je poze- 
leo da proba i sam. 

- Nije tesko! - rece decak, dajuci mu vrelu kutijicu, sve duvajuci u 
ispecene prste. - Pokazacu ti posle jos jednu foru! - obeca zaverenicki. 

Sledecih pola sata je proticalo sporo - Artem je, ne primecujuci ne- 
zadovoljne poglede strazara, beskonacno vrteo rucku, slusajuci muziku. 
Mlinar i Anton su nesto saputali, a decak se na podu igrao s caurama. 
Melodija koju je proizvodio taj minijaturni vergl bila je veoma tuzna, ali 
i cudno ocaravajuca, pa je bilo nemoguce prestati. 

- Ne, ne razumem - rece stalker, ustajuci sa svog mesta. - Ako su 
oba tunela zatrpana i pod strazom, gde onda, po vasem misljenju, nesta- 
ju ljudi? 

- A ko kaze da su u pitanju samo ovi tuneli? - Anton ga odmeri od 
glave do pete. - Tu su i prelazi na druge linije, ima ih dva, pa tuneli ka 
Smolenjskoj... Ja mislim da neko vesto koristi nase sujeverje. 

- Ma kakvo sujeverje! - umesa se strazar koji je pricao o miniranju 
tunela i ljudima koji su ostali zarobljeni s druge strane. - Prokleta je na- 
sa stanica zbog onoga sto se desilo s Parkom pobede. I svi smo mi, dok 
na njoj zivimo, prokleti... 

- Prestani, Sanicu, da mutis vodu - besno ga prekide Anton. - Lju- 
di ozbiljno pitaju, a ti uporno sa svojim bajkama! 

- Hajde da prosetamo, video sam tamo vrata i bocni izlaz, hteo bih 
da ga pogledam - predlozi Mlinar. - Na Smolenskoj su ljudi isto tako uz- 
nemireni. Kolpakov se licno zainteresovao. 

- A sad se i on zainteresovao, je li? - tuzno se osmehnu Anton. - 
Ma daj, sto se pretvaraju, od nase konfederacije samo je ime ostalo, sva- 
ko za sebe... 

- Na Polisu se isto tako pitaju. Evo, pogledaj sam - stalker izvuce 
iz dzepa ispresavijani list iz novina. 

Artem je video te novine u Polisu. U jednom od prolaza je bila te- 
zga na kojoj su mogle da se kupe za deset patrona, ali je smatrao da je 



315 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

to previse za list pak-papira s lose nastampanim izmisljotinama. Mlinar, 
po svoj prilici, municiju nije stedeo. 

Ispod ponosnog imena „Novosti metroa", na grubo isecenom zuc- 
kastom listu bilo je nekoliko zbijenih kratkih clanaka, a jedan od njih je 
bio ilustrovan i crno-belom fotografijom. Naslov je glasio: „Na Kijev- 
skoj se nastavlja misteriozno nestajanje ljudi". 

-Jos ih stampaju - Anton pazljivo uze u ruke novine, da ih pogle- 
da. - U redu, idemo da ti pokazem te tvoje bocne grane. Hoces mi ih 
ostaviti, da ih procitam? 

Stalker potvrdno klimu glavom. Anton ustade, pogleda sina, pa mu 
rece: 

- Odmah se vraciam. Nemoj da pravis gluposti dok me nema - pa 
se okrete Artemu i zamoli: - Budi drug, pripazi na njega. 

Artemu ne preostade nista drugo nego da se slozi. 

Cim su se njegov otac i stalker udaljili, Oleg skoci, istrze kutijicu iz 
Artemovih ruku i uz vragolast pogled doviknu „Stigni me", pa potrca ka 
corsokaku. Setivsi se da mu je decak poveren na cuvanje, Artem kao kri- 
vac pogleda ostale strazare, upali lampu i krenu za Olegom. 

Ovaj se ne zaustavi da razgleda ruiniranu sluzbenu prostoriju, ce- 
ga se Artem pribojavao. Cekao ga je pored samog odrona. 

- Gledaj sad ovo! - rece decak. 

Oleg se uspentra uz kamenje koje je bilo u visini cevi koje su nesta- 
jale u odronu. Zatim uze svoju kutijicu, prinese je cevi i zavrte rucicu. 

- Slusaj - predlozi uzbudeno. 

Cev poce da zavija, u njoj se razleze jednostavna turobna melodija 
koju je proizvodio minijaturni vergl. Decak prisloni uho na cev, pa je kao 
zacaran okretao rucicu, dok je metalna kutijica svirala. Na tren zastade 
osluskujuci, radosno se osmehnu, skoci s gomile kamenja, pa pruzi vergl 
Artemu. 

- Evo, probaj i ti! 

Artem je pretpostavio da ce se zvuk izmeniti kada prode kroz su- 
plju metalnu cev. Ali decakove oci su tako sijale da nije mogao da ga od- 
bije i da se ponasa kao poslednji gnjavator. Prisloni kutijicu na cev, na- 
sloni uho na hladan metal, pa poce da okrece rucicu. Muzika zagrme tako 
glasno da umalo ne odskoci. Artemu nisu bili poznati zakoni akustike, 
tako da nije mogao da shvati kakvo je to cudo usled koga ovaj komadic 
metala moze da da takav volumen i toliko pojaca melodiju koja se do tada 
jedva cula iz unutrasnjosti kutije. 



316 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Vrteo je rucicu jos neko vreme, odslusao melodiju barem jos tri pu- 
ta, pa klimnu glavom Olegu: 

- Izvanredno. 

- Slusaj jos! - smejao se ovaj. - Nemoj da sviras, samo slusaj! 
Artem sleze ramenima, pogleda ka punktu - da se strazari nisu vra- 

tili - pa opet nasloni uho na cev. Sta se tamo uopste moglo cuti? Vetar? 
Odjeci uzasnih zvukova koji su preplavili tunele izmedu Aleksejevske i 
Prospekta mira?... 

... Iz neverovatne daljine, jedva se probijajuci kroz gomilu zemlje, 
dopirali su priguseni zvuci. Dolazili su iz pravca mrtvog Parka pobede, 
nije bilo nikakve sumnje. Artem se umiri osluskujuci, pa poce da se ledi 
od uzasa, shvatajuci da cuje nesto nemoguce - muziku. 

Jednu notu za drugom, nekoliko kilometara od njega, nesto ili ne- 
ko svirao je na verglu tuznu pesmu. Nije to bio eho: tajanstveni muzicar 
nekoliko puta je gresio, ponegde bi preskocio notu, ali je melodija i da- 
lje bila prepoznatljiva. I, sto je najhitnije, to uopste nije bio jednolican 
zvuk, vise je licio na zavijanje... Ili pevanje? Na neartikulisani hor mno- 
stva glasova? Ne, ipak je to bilo zavijanje... 

- Je 1' svira? - upita ga zadovoljno Oleg. - Daj da cujem jos malo! 

- Sta je to? - stisnutih usta promuklo progunda Artem. 

- Muzika! Cev svira! - jednostavno objasni decak. 

To jezivo pevanje, koje je na Artema ostavljalo utisak tuge i tesko- 
be, decaka po svemu sudeci uopste nije doticalo. Za njega je to bila sa- 
mo vesela igra, i nije se pitao ko je uopste mogao da odgovori na melo- 
diju sa stanice potpuno odsecene od sveta, s koje je jos pre vise od deset 
godina sve zivo nestalo? 

Oleg se opet uspentra na kamenje, spremajuci se da svoju spravu 
pokrene jos jednom, ali Artema najednom obuze neobjasnjivi strah i za 
njega i za sebe. Zgrabi malisana za ruku i ne obaziruci se na njegovo opi- 
ranje, povuce ga nazad ka peci. 

- Kukavice! Kukavice! - vikao je Oleg. - Samo deca veruju u te bajke! 

- Kakve sad bajke? - Artem zastade i pogleda ga u oci. 

- Da oni odvode decu koja dolaze u tunele da slusaju cevi! 

- Ko ih odvodi? - upita Artem, vukuci ga i dalje ka peci. 

- Mrtvi! 

Nastade tajac: strazar koji je pricao o prokletstvu osinu ih takvim 
pogledom od kojeg im reci same od sebe zastadose u grlu. 

Njihova avantura se zavrsila taman na vreme: Anton i stalker su se 
vracali na polozaj, a s njima je bio jos neko. Artem brzo vrati decaka na 



317 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



svoje mesto. Njegov otac ga je zamolio da ga pripazi, a ne da udovoljava 
njegovim hirovima... A ko zna u kakva je sve sujeverja verovao Anton? 

- Izvini, zadrzali smo se - staresina sede na dzakove pored Artema. 
- Nije bio nemiran? 

Artem odmahnu glavom, nadajuci se da je malisan dovoljno pame- 
tan da se ne pohvali njihovom avanturom. Ali je i ovaj, po svemu sude- 
ci, i sam odlicno procenio situaciju. Potpuno predano ponovo poce da 
razmesta svoje caure. 

Treci covek koji je dosao sa staresinom i stalkerom, procelav, mr- 
sav muskarac upalih obraza s podocnjacima, bio je nepoznat Artemu. 

Dode do peci da se malo ogreje, pozdravi strazare klimanjem gra- 
ve, a Artema zainteresovano pogleda, ali mu se ne obrati. Mlinar ga 
predstavi. 

- Ovo je Tretjak - rece Artemu. - Ici ce s nama. Strucnjak. Za rakete. 



318 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



GLAVA 16 



PESME MRTVIH 



tamo nikakvih tajnih prolaza, i nije ih nikada ni bilo. Ne mogu 
da verujem da ti to ne znas? - Tretjak nezadovoljno povisi ton, pa nje- 
gove reci doprese do Artema. 

Vracali su se s dezurstva, zivo raspravljajuci o necemu. Kada Artem 
zastade da bi se ukljucio u razgovor, pocese da sapucu, a njemu ne pre- 
ostade nista drugo nego da se pridruzi svojoj grupi. Maleni Oleg, koji je 
trckarao pored njih, trudeci se da ne zaostaje za odraslima, a odbijajuci 
da ga otac nosi na ramenima, sav srecan ga uhvati za ruku. 

- I ja sam strucnjak za rakete! - izjavi. 

Artem ga zacudeno pogleda. Bio je prisutan kada mu je Mlinar 
predstavio Tretjaka i verovatno je slucajno cuo te reci. Da li je uopste 
znao njihovo znacenje? 

- Samo nemoj nikome da kazes! - zurno dodade Oleg. - To drugi 
ne treba da znaju. To je tajna. Onaj cika je sigurno tvoj prijatelj ako ti je 
to ispricao o sebi. 

- U redu, necu nikome reci - prihvati Artem igru. 

- Toga se ne treba stideti, naprotiv, time se treba ponositi, ali zavi- 
dljivci mogu da govore lose stvari o tebi - objasni decak, mada Artem 
nije imao nameru da ga bilo sta pita. 

Anton je hodao desetak koraka ispred svih, osvetlj avaj uci put. Po- 
kazujuci u pravcu njegove mrsave figure, malisan glasno prosaputa: 

- Tata mi je rekao da nikome ne pokazujem, ali ti umes da cuvas 
tajne. Vidi! - izvadi iz dzepa maleni komadic platna. 



319 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Artem ga osvetli lampom. Bio je to odsiveni amblem - kruzic od 
cvrstog gumiranog materijala, precnika oko sedam centimetara. S jedne 
strane je bio potpuno cm, a s druge su na tamnoj pozadini bila ukrstena 
tri nepoznata izduzena predmeta, nesto poput sesto.krake papirne pahu- 
ljice kojima su VDNP ukrasavali za Novu godinu. U vertikalnom pred- 
metu Artem prepoznade metak, mozda mitraljeski, ili od snajpera, ali je 
zbog necega imao krilca pri dnu, a ova druga dva, istovetni, zuti, s obo- 
dima s obe strane, nije mogao da prepozna. Misteriozna pahuljica je bi- 
la oivicena stilizovanim vencicem, kao na starim kokardama, a okolo su 
bila slova. Ali su bila toliko izbledela da je Artem jedino uspeo da pro- 
cita „... ni... vojske i ar..." i jos rec „... usija", ispisano ispod crteza. Da 
su imali vise vremena, mozda bi i uspeo da desifruje sta mu to decak po- 
kazuje, ali se desilo drugacije. 

- Hej, Oleg! Dodi ovamo, trebas mi! - viknu Anton sina. 

- Sta je to? - stigao je Artem da pita malisana pre nego sto mu ovaj 
istrze amblem i gurnu ga u svoj dzep. 

- Ervea! - jedva izgovori Oleg, sijajuci od ponosa, pa mu namignu 
i otrca kod oca. 

Uspentravsi se merdevinama na platformu, strazari pocese da se ra- 
zilaze svako svojoj kuci. Antona je na samom izlazu cekala zena. Sa su- 
zama u ocima potrca ka malenom Olegu, zgrabi ga u narucje, a onda se 
ustremi na muza: 

- Ti hoces da ja poludim? Sta sam mogla da pomislim? Znas li ti 
pre koliko sati je dete otislo iz kuce? Zasto ja moram da mislim o svima? 
On je mali, ali ti si mogao da ga dovedes kuci! - jadikovala je. 

- Lena, hajde nemoj pred ljudima... - gundao je Anton, zbunjeno 
se okrecuci oko sebe. - Nisam valjda mogao otici sa straze. Pazi sta pri- 
cas, ako komandir straze samo za trenutak napusti polozaj... 

- Komandir! Onda komanduj! Kao da ne znas sta se ovde desava! 
Eto, susedima je pre nedelju dana nestao mladi... 

Mlinar i Tretjak ubrzase korak, cak se i ne pozdravise s Antonom, 
ostavljajuci ga nasamo sa zenom. Artem pozuri za njima, ali su jos zadu- 
go, mada se reci vise nisu mogle razumeti, do njih dopirali plac i preko- 
ri Antonove zene. 

Sva trojica se uputise ka sluzbenim prostorijama, u stab upravnika 
stanice. Kroz nekoliko minuta vec su sedeli u sobi ukrasenoj izlizanim ta- 
piserijama, a upravnik klimnu glavom s razumevanjem kada ga stalker 
zamoli da ih ostavi nasamo, pa izade. 



320 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Ti nemas pasos, koliko znam? - bila je vise Mlinarova konstata- 
cija nego pitanje upuceno Artemu. 

Ovaj klimnu glavom bez reci. Bez dokumenta koji su mu konfisko- 
vali fasisti on je postao izopstenik kome je bio zabranjen ulaz na sve ci- 
vilizovane stanice u metrou. Ne bi ga pustili ni na Hanzu, ni na Crvenu 
liniju, ni u Polis. Dok je stalker bio s njim, niko mu nije postavljao suvi- 
sna pitanja, ali ako bi ostao sam, bio bi prinuden da se smuca po napu- 
stenim polustanicama i pustim stanicama poput Kijevske. I ne bi smeo ni 
da masta o povratku na VDNP. 

- Na Hanzu necu moci da te provedem bez pasosa, morao bih pr- 
vo da nadem ljude za to - rece Mlinar kao da mu je procitao misli. - Mo- 
zda smo mogli da napravimo novi, ali za to nam treba vremena. Najbli- 
zi put do Majakovske je preko Kruga, kako god okrenes. Sta da radimo? 

Artem sleze ramenima. Slutio je stalkerove namere. Vremena za ce- 
kanje nema, a ako bi i zaobisli Hanzu, on opet ne bi mogao da ude na 
Majakovsku. Ona je tunelom s druge strane bila povezana s Tverskom. 
Vracati se u fasisticki logor, na stanicu pretvorenu u kazamate, to bi tek 
bila ludost. Corsokak. 

- Bilo bi bolje da sada na Majakovsku podemo samo Tretjak i ja - 
zakljuci Mlinar. Da potrazimo ulaz u D-6. Kada ga nademo, vraticemo 
se po tebe, mozda dotle uspemo da napravimo pasos, porazgovaracu s 
nekim da nam daju formular. Ako i ne nademo - opet cemo se vratiti. 
Neces nas dugo cekati. Krugom cemo nas dvojica brzo, za dan cemo sti- 
ci. Hoces li da pricekas? - gledao je upitno Artema. 

Artem opet sleze ramenima. Nije mogao da natera sebe da klimne 
glavom u znak pristanka. Nije ga napustao osecaj da se prema njemu od- 
nose kao prema iskoriscenom materijalu. Sada kada je ispunio svoj 
osnovni zadatak, obavestio ih o opasnosti, odrasli su preuzeli na sebe sve 
ostalo, a njega jednostavno guraju u stranu da im se ne mota oko nogu. 

- Odlicno - zakljuci stalker. - Mozes nas ocekivati sutra ujutru. Mi 
cemo odmah krenuti, da ne gubimo vreme uzalud. O hrani i smestaju ce- 
mo se dogovoriti s Arkadijem Semjonovicem, nista ti nece uskratiti. To 
je valjda sve... Ne, nije. - Zavuce ruku u dzep i izvuce odande onaj okr- 
vavljeni list papira na kome je bio plan s pojasnjenjima. - Uzmi, napra- 
vio sam kopiju za sebe. Ko zna, moze nesto da se preokrene. Samo ga ne 
pokazuj nikome... 

Mlinar i Tretjak odose za manje od sat vremena, ali pre toga po- 
razgovarase s upravnikom stanice. Pedantni Arkadij Semjonovic odmah 



321 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



odvede Artema u njegov sator, pozva ga na veceru kod sebe, pa ga osta- 
vi da se odmori. 

Gostinjski sator bio je na samoj periferiji, i mada je besprekorno iz- 
gledao, Artem se oseti nelagodno u njemu. Pogleda napolje i uveri se jos 
jednom da su svi ostali zbijeni jedan uz drugi, udaljeni sto je vise mogu- 
ce od ulaza u tunele. Sada kada je stalker otisao, a on ostao sam na ne- 
poznatoj stanici, osecaj tegobe koji ga je mucio u pocetku ponovo je bio 
tu. Na Kijevskoj je sve bilo strasno, jednostavno strasno, bez bilo kakvog 
vidljivog razloga. Vec je bilo prilicno kasno, nisu se culi decji glasovi, a 
odrasli su sve rede izlazili iz satora. Artem ne bese raspolozen za setnju 
platformom. Tri puta procita pismo koje mu je na samrti dao Danilo, pa 
ne mogavsi vise da izdrzi, pola sata pre dogovorenog vremena pode na 
veceru kod Arkadija Semjonovica. 

Predvorje sluzbene prostorije bilo je pretvoreno u kuhinju, gde je 
radila simpaticna devojka, nesto starija od Artema. U velikom tiganju 
dinstalo se meso s nekakvim korencicima, pored toga se kuvalo belo ko- 
renje koje je Artem probao kod Antonove zene. Upravnik stanice sedeo 
je na tabureu, listajuci raskupusanu knjigu na cijim je koricama bila upa- 
dljiva slika revolvera i zenskih nogu u crnim carapama. Kada ugleda Ar- 
tema, Arkadij Semjonovic odlozi knjigu. 

- Kod nas vam je sigurno dosadno - nasmesi se s razumevanjem 
mladicu. - Hajdemo u moj kabinet. Katarina ce nam servirati tamo. Pa 
cemo da prezalogajimo - namignu on. 

Sada je ona ista soba s tapiserijama i lobanjom izgledala potpuno 
drugacije: osvetljena samo lampom sa zelenim platnenim abazurom, bi- 
la je neuporedivo prijatnija. Napetost koju je Artem osecao na platfor- 
mi, na svetlu ove lampe nestala je bez traga. Arkadij Semjonovic izvadi 
iz ormara flasicu i nasu u neobicnu siroku casu smedi napitak, ciji je 
ostar miris udarao u glavu. Usu sasvim malo, jedan prst uz casu, a Ar- 
tem s razlogom pomisli da ta flasa kosta kao citav paket domaceg piva 
koje je probao na Kineskom gradu. 

- Konjacic - odgovori na njegov ljubopitljivi pogled Arkadij Semjo- 
novic - jermenski, naravno, trideset godina star. Odozgo - upravnik ce- 
znjivo podize pogled ka plafonu. - Ne boj se, nije ozracen, licno sam 
proveravao dozimetrom. 

Izvanredni napitak bio je neobicno jak, ali su ga prijatan ukus i 
ostra aroma ublazavali. Artem ga ne popi odmah vec je, oponasajuci do- 
macina, pokusavao da uziva u njemu. Cinilo mu se da mu se utrobom 



322 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



polako siri vatra, koja se lagano hladi i pretvara u prijatnu toplinu. So- 
ba postade jos prijatnija, a Arkadij Semjonovic - jos simpaticniji. 

- Divna stvar - zmureci od zadovoljstva oceni Artem. 

- Odlican je, je 1' da? Pre pola godine u Krasnopresnenskoj stalke- 
ri pronasli nedirnutu bakalnicu - objasni upravnik stanice. - U podrum- 
ci6u, sto im se i ranije cesto desavalo. Firma spala - pa je niko nije ni pri- 
metio. A jedan od njih se setio da je ranije, pre nego sto je grunulo, isao 
tamo ponekad, pa resio da proveri. Sto duze odlezi, on je sve bolji. Dao 
mi je dve boce za sto metaka, jer se znamo. Na Kineskom gradu traze 
dvesta za- flasu. 

On uze jos jedan gutljajcic, a onda je zamisljeno posmatrao kroz 
konjak svetlost koju je bacala lampa. 

- Zvao se Vasja, taj stalker - rece upravnik. - Bio je dobar covek. 
Ne neka nistarija koju salju po drva vec ozbiljan momak, samo je vred- 
ne stvari donosio. Cim dode odozgo, eto ti ga kod mene. Evo, Semjono- 
vicu, kaze, stigao novi kontingent - setno se osmehnu upravnik. 

- Je 1' mu se nesto desilo? - saosecajno upita Artem. 

- Veoma je voleo Krasnopresnensku, stalno je ponavljao da je to 
pravi Eldorado - tuzno rece Arkadij Semjonovic. - Sve netaknuto, koli- 
ko samo vredi jedan staljinisticki soliter... Jasno je zasto je on ostao ne- 
dirnut... Zooloski vrt je odmah preko puta. Ko bi se usudio da ide na 
Krasnopresnensku? Takav strah... Bio je odvazan Vasica, uvek je riziko- 
vao, ali je zato i zaradivao. Ali je ipak dolijao. Odvukli ga u zoo-vrt, a 
njegov kompanjon jedva uspeo da utekne. Hajde da popijemo za njego- 
vu dusu - upravniku se ote tezak uzdah, pa nasu jos po jednu. 

Setivsi se vrtoglavo visoke cene konjaka, Artem se usprotivi, ali mu 
Arkadij Semjonovic odlucno vrati casu u ruku, objasnivsi da bi odbija- 
nje bilo omalovazavanje secanja na vetropirastog stalkera kome imaju 
zahvaliti za ovaj bozanski napitak. 

U meduvremenu je devojka postavila sto, a Artem i Arkadij Semjo- 
novic neprimetno predose na obicnu, ali prilicno cistu votku. Meso je bi- 
lo pripremljeno vrhunski i uz njega je gotovo bezbojna tecnost klizila 
neobicno lako. 

- Nije prijatno kod vas na stanici - poce Artem da se otvara posle 
pola sata. - Ovde vlada neki strah, nesto pritiska... 

- Sve je stvar navike - neodredeno odmahnu glavom Arkadij Se- 
mjonovic. - I ovde ljudi zive. Nista gore nego na nekim drugim... 

- Nemojte me pogresno razumeti, znam ja to - pomislivsi da se 
upravnik Kijevske uvredio, Artem pozuri da ga umiri. - Verujem da vi 



323 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



cinite sve sto je u vasoj modi... Ali situacija je specificna. Svi samo govo- 
re o tome da ljudi nestaju. 

- Laju - odbrusi Arkadij Semjonovic. Ali, ispijajuci casicu votke, 
priznade: - Ne nestaju svi. Samo deca. 

- Odvode ih mrtvi? - Artema nesto presece. 

- A ko ce znati ko ih krade? Ja licno ne verujem da su to mrtvi. Ja 
sam se u svom veku nagledao mrtvih, veruj mi. Nikoga oni nikuda ne 
vode. Pocivaju u miru. Ali tamo iza odrona - Arkadij Semjonovic mah- 
nu rukom u pravcu Parka pobede i umalo ne izgubi ravnotezu - nekoga 
ima. To je tacno. I tamo ne treba da idemo. 

- Zbog cega? - Artem pokusa da se usredsredi na svoju casu, ali 
mu je ova sve vreme izmicala i negde nestajala. 

- Dodi, pokazacu ti... 

Upravnik stanice, na jedvite jade, bucno ustade od stola, pa ljulja- 
juci se pride ormaru. Potrazi po jednoj od polica, pa oprezno prinese na 
svetio dugacku metalnu iglu s perjem na tupom kraju. 

- Sta je to? - namrsti se Artem. 

- To bih i ja voleo da znam... 

- Gde ste to nasli? 

- U vratu naseg strazara koji je cuvao desni tunel. Krvi skoro uop- 
ste nije bilo, samo je lezao potpuno plav, a na usta mu udarila pena. 

- Jesu li dosli s Parka pobede? - nagadao je Artem. 

- Davo bi ih znao - progunda Arkadij Semjonovic i popi naiskap 
ono sto je ostalo u casi. - Samo, molim te - dodade, vracajuci iglu u or- 
mar - nikome ne pricaj. 

- A zasto vi to nikome niste rekli? Sigurno bi vam pomogli, a i lju- 
di bi se umirili. 

- Ma niko se nece umiriti, ima da se razbeze kao pacovi! Vec be- 
ze... Nemas od koga da se branis, nema nikakvog neprijatelja. Ne mozes 
da ga vidis, i to je ono sto je strasno. Pokazao bih im ja tu iglu i sta? Mi- 
slis to bi sve resilo? Smesno! Ima svi da ispare, gadovi, a mene ovde sa- 
mog da ostave! A kakav sam ja upravnik stanice bez stanovnika? Kape- 
tan bez broda! - on poce da vice, ali ostade bez glasa, pa ucuta. 

- Arkasa, Arkasa, nemoj tako, bice sve dobro... - devojka uplase- 
no sede kraj njega, gladeci ga po glavi, i Artem kao kroz maglu, na svo- 
ju zalost, shvati da ona svakako nije upravnikova cerka. 

- Neka beze hulje! Kao pacovi s broda! Ostacu sam! Ali se necu 
predati! - nije prestajao covek. 



324 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Artem jedva ustade i nesigurno pode ka izlazu. Strazar na vratima 
pokaza prstom na svoj vrat, upitno pokazujuci glavom na kabinet Arka- 
dija Semjonovica. 

- Pijan je kao zemlja - jedva izgovori Artem. - Bolje je ne dirati ga 
do jutra - pa klateci se, pode ka svom satoru. 

Nije mu bilo lako da nade put. Nekoliko puta je pokusao da ude u 
tude kuce i samo su mu grube muske psovke i prodorni zenski krici po- 
magali da shvati da opet nije uspeo da pronade sator koji je trazio. Ispo- 
stavilo se da je votka podmuklija od jeftinog piva, jer ga je sustigla tek 
naknadno. Lukovi i kolonade stubova titrale su mu pred ocima, i napo- 
sletku poce da oseca uzasnu mucninu. U neko normalno vreme, neko bi 
mu mozda i pomogao da stigne do gostinjskog satora, ali stanica je sa- 
da bila potpuno prazna. Cak su se i straze povukle s ulaza u tunele. 

Citavu stanicu nocu su osvetljavale samo tri-cetiri prigusene sijali- 
ce, i ako se izuzmu svetlosni krugovi na mestima gde su one visile s pla- 
fona, cela platforma je bila u mrklom mraku. Kada Artem zastade i pa- 
zljivije pogleda, poce da mu se privida da u sumraku ima necega, i da se 
to nesto krece. Ne verujuci svojim ocima, on s radoznaloscu i hrabroscu 
pijanca krenu u pravcu jednog posebno sumnjivog mesta: nedaleko od 
prolaza na Filevsku liniju, u jednoj od lucnih kapija tama nije bila kom- 
paktna kao po drugim coskovima vec nekako ostra, kao da se u njoj de- 
savalo neko svesno kretanje. 

- Hej! Ko je tamo? - prisavsi na petnaestak korak, viknu on. 
Niko ne odgovori, ali njemu se ucini da je u gustom mraku video 

izduzenu senku. Ona je bila gotovo stopljena s mrakom, ali je ArtenTsvc 
vise verovao da ga neko gleda iz mraka. On se zaljulja, ali ostade na no- 
gama, i napravi jos jedan korak. 

Senka postade manja, kao da se spustila i kliznula napred. Zapah- 
nu ga ostar, odvratan zadah, i Artem ustuknu. Kakav je to smrad? U tre- 
nutku mu se pred ocima stvori slika koju je video u tunelu nadomak Ce- 
tvrtog rajha, leseva naslaganih jedan preko drugog, ruku vezanih na le- 
dima. Da li je to smrad tela u raspadanju?... 

U torn momentu, neverovatnom brzinom, poput strele ispaljene iz 
samostrela, senka jurnu na njega. Pred ocima mu iskrsnu lice, bledo, s 
duboko upalim ocima, puno cudnih fleka. 

- Mrtvac! - zastenja Artem. 

Zatim mu se glava raspade na hiljade komada, plafon zaplesa i pre- 
vrnu se i sve nestade. Dok je provirivao i ponovo padao u mrtvu tisinu, 
cuo je necije glasove, pojavljivala su se i nestajala neka prividenja. 



325 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- ... nece me mama pustiti, brinuce - govorilo je u blizini neko de- 
te. - Ne mogu danas, plakala je citavo vece. Ne ne bojim se, ti nisi stra- 
san i lepo pevas. Jednostavno ne zelim da mama opet place. Ne ljuti se! 
Ali, ako necemo dugo... Hocemo li se vratiti do jutra? 

- ... vreme ne ceka. Vreme ide - ponavljao je nizak muski glas. - 
Vremena ima taman koliko treba. Oni su vec blizu. Ustaj, nemoj da le- 
zis, ustaj! Ako izgube nadu, ako pokleknu, kapituliraju, tvoje mesto ce 
brzo zauzeti drugi. Ja nastavljam da se borim. Moras i ti. Ustaj! Ne raz- 
umes... 

- ... ko je ovo? Kod upravnika? U gostinjski? Neka, sam cu ga po- 
neti! Hajde pomozi i ti... Mozda da ga uhvatis za noge. Tezak je... Sta 
mu to zvecka po dzepovima, da pogledamo? Ma salim se ja, naravno. 
Eto, preneli smo ga. Necu, necu. Idem... 

Satorsko krilo se naglo podize i zaslepi ga svetlost lampe. 

- Jesi li ti Artem? - nije mogao da vidi lice pridoslice, ali mu se uci- 
ni da je glas mladi. 

Artem dipi s lezaja, ali mu se tako zavrte u glavi da mu pozli. U po- 
tiljku je pulsirao tupi bol i boleo ga je na najmanji dodir. Kosa mu je na 
torn mestu bila slepljena, verovatno od skorele krvi. Sta mu se dogodilo? 

- Mogu li da udem - upita pridoslica i ne sacekavsi dozvolu ude u 
sator, spustajuci satorsko krilo za sobom. 

Gurnu u ruku Artemu sicusan metalni predmet. Upalivsi naposlet- 
ku svoju lampu, Artem ga bolje pogleda. Bila je to caura od automatskog 
metka, pretvorena u kapislu koja je imala poklopac - ista onakva kakvu 
mu je nekada dao Hanter. Ne verujuci svojim ocima, Artem pokusa da 
odvrne poklopac, ali mu on iskliznu iz ruku vlaznih od uzbudenja. Ipak, 
na kraju na svetio ispade minijaturni komadic hartije. Da nije poruka od 
Hantera? 

„Nepredvidene teskoce. Izlaz D-6 je blokiran. Tretjakje ubijen. Ce- 
kaj me, ne idi nikuda. Treba mi vremena da se organizujem. Trudicu se 
da se vratim sto pre. Mlinar." 

Artem procita poruku jos jednom, trudeci se da razume njenu sa- 
drzinu. Tretjak ubijen? Izlaz u Metro-2 blokiran? Pa to znaci da su se svi 
njihovi planovi i nade raspali u paramparcad! Izgubljeno je zurio u po- 
slanika. 

- Mlinar je naredio da ostanes ovde i da ga cekas - potvrdi ovaj. - 
Tretjakje mrtav, ubili su ga. Mlinar kaze, otrovnom iglom. Ko je to ura- 
dio, nema pojma. On ce sada da proglasi mobilizaciju. To je sve, ja mo- 
ram da idem. Imas li neki odgovor? 



326 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Artem pomisli sta bi mogao da napise stalkeru. Sta da radi? Cemu 
sad da se nada? Moze li sada da napusti sve i vrati se na VDNP, kako bi 
poslednje trenutke podelio s bliskim ljudima? Odmahnu glavom. Posla- 
nik se bez reci okrete i izade napolje. 

Artem se opruzi na lezaj i zamisli se. Nije imao kuda da ode. Bez 
pasosa i bez pratnje ne bi mogao da izade ni na Krug, a ni da se vrati na 
Smolensku. Ostalo mu je samo da se nada da ce Arkadij Semjonovic i 
nadalje biti tako gostoprimljiv kao juce. 

Na Kijevskoj je bio „dan". Bilo je upaljeno duplo vise sijalica, a po- 
red sluzbenih prostorija, gde je bio i stan upravnika stanice, sijala je jos 
i zivina cev s dnevnim svetlom. Mrsteci se od bolova u glavi, Artem do- 
de do upravnikovog kabineta. Cuvar ga gestom ruke zaustavi na ulazu. 
Unutra se cula buka. Nekoliko muskaraca je vikalo. 

- Zauzet je - rece strazar. - Ako hoces, pricekaj. 

Kroz nekoliko minuta iz prostorije kao tane izlete Anton, koman- 
dir straze u kojoj je Artem bio uoci tog dana. Za njim se na pragu poja- 
vi i gazda kabineta. Mada je njegova kosa bila uredno zacesljana, imao 
je izrazene podocnjake, a lice mu je bilo nateceno i zaraslo u srebrnastu 
bradu. Artem protrlja obraze i pomisli da ni sam ne izgleda mnogo bo- 
lje posle onoga juce. 

- A sta ja mogu da uradim? Sta?! - doviknu upravnik za Antonom, 
a onda pijunu i lupi se po celu. - A, probudio si se? - videvsi Artema, 
osmehnu se kao krivac. , 

- Izgleda da cu morati malo da se zadrzim kod vas, dok se Mlinar 
ne vrati - pravdajuci se rece Artem. 

- Znam, znam. Izvestili su me. Hajdemo unutra, imam nalog u ve- 
zi s tobom - Arkadij Semjonovic ga rukom pozva u sobu. - Dok budes 
cekao Mlinara da se vrati, receno mi je da te fotografisem za pasos. Ja 
ovde imam tehniku jos iz vremena kada je Kijevska bila normalna stani- 
ca... Onda ce on mozda uspeti da nabavi blanko pasos, da ti napravimo 
isprave. 

Posadivsi Artema na tabure, on ga nacilja objektivom malog pla- 
sticnog fotoaparata. Sevnu blic, a narednih pet minuta Artem provede u 
mrklom mraku, bespomocno se okrecuci oko sebe. 

- Izvini, zaboravih da te upozorim... Kada ogladnis - dodi, Kaca de 
te nahraniti, ali ja danas necu moci da ti se posvetim. Kod nas je sve go- 
re... Nocas je nestao Antonov stariji sin. On ce sada citavu stanicu na 
glavu da prevrne... Sta ce mu zivot? Da, rekose mi da su te jutros nasli 
nasred platforme? S glavom u lokvi krvi? Sta ti se desilo? 



327 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

- Ne secam se... Pao sam pijan, najverovatnije - posle krace pauze 
odgovori Artem. 

- Da... Lepo smo se sinoc zasedeli - naceri se upravnik. - Dobro, 
Arteme, ja moram na posao. Navrati kasnije. 

Artem ustade s taburea. Pred ocima mu je bilo lice malog Olega. 
Stariji Antonov sin... Je li to on? Pade mu na pamet kako je jos juce vr- 
teo rucicu svoje muzicke kutije, prislonivsi je na metal cevi, da bi onda 
rekao da se samo deca plase da ce ih ukrasti mrtvi ako idu u tunele i 
osluskuju cevi. Artem se sledi. Da li je moguce da je to istina? Da li mu 
se to dogodilo? On se jos jednom bespomocno okrete ka Arkadiju Se- 
mjonovicu, otvori usta, ali ne rece nista vec izade napolje. 

Kada se vratio u svoj sator, sede na pod, pa je tako neko vreme se- 
deo, buljeci u prazno. Cinilo mu se da ga je neko nevidljiv izabrao za ovu 
misiju, ali ga je istovremeno i prokleo: da skoro svi koji su s njim hteli 
da podele makar deo puta, umiru. Ispred njega jedan za drugim prolete- 
se likovi ljudi koji su umirali iduci zajedno s njim. Burbon, Mihail Por- 
firjevic i njegov unuk, Danilo... Han je nestao bez traga, a i borci revo- 
lucionarne brigade su mogli biti ubijeni vec u sledecem tunelu. A sad i 
Tretjak. Ali mali Oleg?... Da li je moguce da je Artem svojim saputnici- 
ma donosio smrt, potpuno nesvestan toga? 

Kao u bunilu, gotovo nesvestan sta radi, on skoci, zabaci na leda 
ranac i automat, uze lampu i izade na platformu. Noge ga same ponese 
ka mestu gde su ga nocas napali. Prisavsi blizu, on pretrnu. Kroz mutan 
zastor pijanog secanja gledali su ga mrtvi, urezani duboko u njegove ze- 
nice. Setio se svega. To nije bio san. 

Mora da nade Olega! Sta god to njega stajalo, morao je pomoci ko- 
mandiru straze da nade svog sina. To je njegova krivica, on je odgovoran, 
nije pazio na decaka, slozio se da igra s njim njegovu cudnu igru s cevima, 
i sad je on zdrav i citav, a decaka nema. Artem je duboko verovao da on ni- 
je sam pobegao sa stanice. Te noci se desilo nesto uzasno, neobjasnjivo, a 
on se osecao duplo krivim, jer je to mogao da spreci, a nije. 

Osmotri mesto gde se juce medu senkama skrivao jezivi dosljak. Tu 
je bila prosuta gomila smeca, ali pokusavajuci da je raskloni, jedino je pre- 
plasio macku lutalicu. Bezuspesno pretrazujuci platformu, stize do pruge i 
skoci na sine. Strazari sa ulaza u tunel ga nezainteresovano pogledase i upo- 
zorise da u tunel moze ici iskljucivo na sopstveni rizik, i da u torn slucaju 
niko ne moze preuzeti odgovornost za njegovu bezbednost. 

Ovoga puta Artem ne ude u onaj tunel u kojem je prethodnog da- 
na bio na dezurstvu s Mlinarom vec u drugi, paralelan s tim. Kako je i 



328 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



rekao komandir straze, i taj tunel je bio obrusen na priblizno istoj uda- 
ljenosti od stanice. U corsokaku se nalazio polozaj: metalno bure, koje 
je sluzilo kao pec, s dzakovima naslaganim oko njega. Na sinama pored 
peci stajala je rucna dresina, na kojoj su bile kante s ugljem. Strazari, ko- 
ji su sedeli na vrecama i nesto saputali, kada im se priblizio poskakase sa 
svojih mesta, gledajuci ga napeto. Ali onda jedan od njih dade voljno i 
svi se umirise i posedose onako kako su sedeli i ranije. Kada je malo bo- 
lje pogledao, Artem u komandiru prepozna Antona, pa se zurno okrete, 
promrmljavsi nesto nespretno, i krenu nazad. Lice mu je gorelo; nije mo- 
gao da gleda u oci coveka koji je zbog njega ostao bez sina. Artem je 
buncao pokunjeno, ponavljajuci poluglasno: „Nisam ja nista... Nisam 
mogao... Sta sam mogao da uradim?" Izduzeno svetio njegove lampe po- 
skakivalo je na korak ispred njega. 

Iznenada primeti maleni predmet koji je usamljeno lezao u senci iz- 
medu dva praga. Jos izdaleka mu se ucini poznatim, a srce mu brze za- 
kuca. Artem se saze i dohvati sa zemlje malenu kutijicu iz koje je strcala 
povijena rucica. On je okrete, a kutijica odgovori drhtavom tuznom me- 
lodijom. Olegova muzicka kutija. Nedavno bacena, ili slucajno izgublje- 
na ovde. 

Artem skide ranac na torn mestu gde je nasao vergl i neobicno pa- 
zljivo poce da pretrazuje tunelske zidove. Nedaleko su bila vratanca ko- 
ja su vodila u sluzbene prostorije, ali iza njih nade samo unistenu masi- 
nu za sortiranje. Ni narednih dvadeset minuta istrazivanja tunela ne da- 
dose rezultate. Vrativsi se do ranca, momak sede na zemlju i naslonjen 
ledima na zid, zabaci glavu unazad, i sav malaksao baci pogled ka plafo- 
nu. Vec u narednom trenutku je bio na nogama, dok je svetlost lampe kru- 
zila oko jedva primetne erne pukotine na potamneloj betonskoj tavanici. 
Pukotine na slabo prikrivenom otvoru, koji se nalazio iznad mesta gde je 
Artem nasao Olegovu muzicku kutiju. Ipak, bilo mu je savrseno jasno da 
nema sanse da dode do otvora: tavanica je bila visa od tri metra. 

U trenutku mu sinu resenje. Steze u ruci kutijicu koju je nasao, ba- 
ci ranac na sine, i potrca nazad ka strazarima. Vise se nije plasio da po- 
gleda Antonu u oci. 

Malo uspori korak dok je prilazio polozaju, da strazari ne pripucaju 
na njega od straha, pride Antonu i sapatom mu isprica o tome sta je pro- 
nasao. Kroz dva minuta, njih dvojica su, ispraceni zbunjenim pogledima 
ostalih, vec odlazili s polozaja, naizmenicno radeci polugama dresine. 

Prolaz bese prilicno tesan, toliko da se u njemu covek nije mogao 
ispraviti. Isao je paralelno s tunelom, na pola metra iznad tavanice, a cemu 



329 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



je sluzio, Artem stvarno nije mogao da pretpostavi. Za instalacije? Za 
evakuaciju u slucaju havarije? Za pacove? Hi je mozda prokopan tek po- 
sto je tunel miniran? 

Dresinu su zaustavili tacno ispod otvora. Bila je visoka taman toli- 
ko da se Artem popne Antonu na ramena, podigne poklopac, provuce se 
unutra, a onda pomogne svom kompanjonu da se uspentra. 

Mada je skuceni prolaz vodio na obe strane, Anton odlucno krenu 
u pravcu Parka pobede. Nakon nekoliko sekundi bilo je jasno da nije po- 
gresio: na podu pri svedu lampe slabo zasija produzena caura - jedna od 
onih koje je Mlinar poklonio decaku prethodnog dana. Odusevljen time 
sto je pronasao, Anton poce da trci. 

Predose jos dvadesetak metara, do mesta gde je prolaz udarao u 
zid, a na podu se crnela rupa jos jednog otvora, koji je takode bio pokri- 
ven. Anton odlucno poce da se spusta. Pre nego sto je Artem uspeo da 
bio sta kaze, vec ga nestade. Iz otvora se zacu tresak, lomljava, a zatim 
priguseni glas doviknu: 

- Pazljivo skaci - ovo je visoko tri metra. Pricekaj, osvetlicu ti lampom. 

Artem se uhvati rukama za ivice, onda se viseci tako zaljulja neko- 
liko puta, pa se pusti, pokusavajuci da obema nogama doskoci izmedu 
pragova. 

- Kako cemo se posle popeti gore? - upita dok je ustajao i otresao 
ruke. 

- Smislicemo nesto - odmahnu rukom Anton. - Jesi li siguran da 
nisi video mrtvaca? 

Artem sleze ramenima. Bez obzira na bol u potiljku, sama pomisao 
da ga je prosle noci na Kijevskoj napala neka necista sila, sada kada je 
bio trezan delovala mu je potpuno apsurdno. 

- Idemo do Parka pobede - odluci Anton. Ako uopste postoje te 
davolje rabote, jedina opasnost preti odande. Ti si to sigurno osetio, bio 
si kod nas na stanici. 

- A zasto nam juce niste nista rekli? - upita Artem, sustizuci stra- 
zara, trudeci se da ide ukorak s njim. 

- Uprava je zabranila - smrknuto odvrati covek. - Semjonovic se 
strasno plasi panike, naredio je da se ne sire glasine. Drhti za svoj polo- 
zaj. Ali sve ima svoju granicu. Odavno sam mu govorio da to nece mo- 
ci vecno da drzi u tajnosti... Troje dece je nestalo u poslednja dva mese- 
ca, cetiri porodice su pobegle sa stanice. Nas strazar s torn iglom u vra- 
tu. Ne, kaze, krenuce panika, izgubicemo kontrolu. Kukavica je to... - 
Anton ljutito pijunu. 



330 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

- A kako su ga to iglom?... - Artem stade u pola reci i zaustavi se, 
a zastade i Anton. 

- Sta li je ovo? Jesi li video nekad ovako nesto? - zbunjeno upita 
Anton. 

Artem rau nista ne odgovori. Samo je stajao, zagledan u pod, pome- 
rajuci lampu levo-desno, da bi bolje video ono o cemu je govorio strazar. 

Pod je bio ukrasen gigantskim crtezom, grubo naslikanim belom 
bojom po sinama, pragovima i zemlji: krivudava linija podsecala je na 
zmiju koja gmize, ili na crva debelog cetrdeset centimetara i dugog dva 
metra. Na jednoj strani je bilo zadebljanje, koje je licilo na glavu, cime 
je slicnost s ogromnim gmizavcima bila jos veca. 

- Zmija - pretpostavi Artem. 

- A mozda su samo prosuli boju? - pokusa da bude duhovit Anton. 

- Ne, sigurno nisu. Evo glave... Gleda na onu stranu. Gmize ka Par- 
ku pobede... 

- Znaci idemo s njom u istom pravcu... 

Vec posle nekoliko stotina metara potvrdise se njihove pretpostav- 
ke. Odabrali su pravi put, u to ih uverise tri caure bacene nasred pruge. 
Obojica zivnuse. 

- Decko je junacina! - ponosno ce Anton. - Kako se samo dosetio 
da ostavi tragove za sobom! 

Artem samo klimnu glavom. Mnogo vise ga je zanimalo kako je ne- 
poznatom bicu poslo za rukom da bez buke odvede sa sobom, po svemu 
sudeci, jos uvek zivog decaka. Da li je ono sto je cuo u nesvesti bilo stvar- 
no? Da li je Oleg dobrovoljno krenuo sa svojim tajanstvenim otmica- 
rom? Zbog cega je, ili zbog koga, onda ipak obelezavao svoj put? 

Artem se ucuta nekoliko minuta, a i Anton ucini isto. Dok su jed- 
nostavno samo koracali, odbrojavajuci pragove, a ljuta tama postepeno 
ubijala radost i nadu, njega malo pomalo opet poce da hvata strah. Ze- 
leci da iskupi svoju krivicu pred decakom i njegovim ocem, zaboravio je 
na sva upozorenja i jezive, sapatom prepricavane price. Zaboravio je i na 
stalkerovo naredenje da ne mrda nikuda s Kijevske i da ga obavezno sa- 
ceka na stanici. Anton je imao razlog da grabi napred, jer je zeleo da pro- 
nade i vrati sina, ali sta je Artem trazio na zloglasnom Parku pobede? 
Radi cega je on zaboravio na sebe i svoj glavni zadatak? Na tren mu pa- 
dose na pamet cudni ljudi s Poljanke, koji su mu pricali o sudbini. Od- 
jednom mu je bilo nekako lakse na dusi. Istina, borbeni duh ga nije dugo 
drzao. Samo do sledeceg znaka u obliku zmije. 



331 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Crtez je bio duplo veci od prethodnog i to je trebalo da uveri put- 
nike da su na pravom putu. Mada Artem nije bio siguran da je srecan 
zbog toga. 

Tunel se cinio beskonacnim. Oni su isli i isli, prema Artemovim 
proracunima, sigurno duze od dva sata. To je naravno moglo i da mu se 
ucini, ali Anton je bio sve cutljiviji, a u tisini i tami, to je poznata stvar, 
minuti su makar duplo duzi. 

Kod crteza trece gigantske zmije, koja je bila duza od deset meta- 
ra, zacuse i zvuke: na torn mestu Anton stade kao ukopan, okrenuvsi 
uho ka tunelu, a i Artem poce da osluskuje zajedno s njim. Iz dubine tu- 
nela dopirali su isprekidani cudni zvuci; u pocetku nije mogao da ih ar- 
tikulise, a onda shvati: bilo je to pojanje, uz tupo udaranje bubnjeva, 
slicno melodiji koja se cula kada su cevi na Kijevskoj odgovarale na mu- 
ziku vergla. 

- Sasvim smo blizu - klimnu glavom Anton. 

Vreme, koje je vec samo po sebi proticalo sporo, kao da se pretvo- 
rilo u zele i samo sto nije sasvim stalo: gledajuci svog kompanjona, Ar- 
tem je zapanjujuce jasno video kako ovaj previse ostro klima glavom, 
kao da njome trza u grcu, a onda se zacudi tome sto se Antonova brada 
ne vraca u normalan polozaj. I kada se Anton blago zatetura u stranu, 
komicno podsecajuci na strasilo napunjeno krpama, Artem pomisli da 
ga moze uhvatiti, jer za to ima vremena na pretek. Da to i ucini, spreci 
ga lagani ubod u leda. Zabrinuto pogledavsi mesto uboda, Artem otkri 
metalnu iglu koja mu se zarila u jaknu. Pokusa da je izvuce, ali mu to ne 
pode za rukom: citavo telo mu se skameni, a onda ga vise nije osecao. 
Nemocne noge popustise pod tezinom tela i Artem se stroposta na ze- 
mlju. Pri torn mu svest ostade gotovo nepomucena, vid i sluh je igla ta- 
kode postedela, disanje mu je vec islo malo teze, ali sada mu i nije treba- 
lo mnogo vazduha. Nije mogao da pomeri ni ruke ni noge. 

U blizini se zacuse brzi i lagani koraci. Bide koje se priblizilo sva- 
kako nije moglo biti covek. Ljudske korake je Artem naucio da prepo- 
znaje jos odavno, u patrolama na VDNP: parni, teski, obicno bucni zbog 
grubih pendzeta na cipelama od vestacke koze - koje su se najvise nosile 
u metrou. 

Video je samo deo praga i sine koje su vodile u pravcu Kijevske. U 
nosu oseti ostar neprijatan miris. 

- Jedan, dva. Stranci, leze - rece neko iznad njega. 

- Precizno gadam izdaleka. Vrat, leda - uzvrati drugi. 



332 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Glasovi su bili cudni: bez intonacije, bezbojni, vise su licili na mo- 
notonia zavijanje vetra u tunelima. Ipak su to sasvim sigurno bili ljudski 
glasovi. 

- Da, precizno. Tako zeli Veliki crv - nastavi prvi glas. 

- Da. Jedan - ti, dva - ja, nosimo strance kuci - dodade drugi. 
Slika ispred Artemovih ociju se izgubi: grubo ga povukose po ze- 

mlji. Na momente bi mu pred ocima promaklo lice: usko, s ogromnim 
crnim ocnim dupljama. Onda obe lampe, njegovu i Antonovu, koje su se 
skotrljale na pod, pogasise, i nastade mrkli mrak. I samo po navali krvi 
u glavu Artem shvati da ga grubo, kao vrecu, nekuda vuku. 

Za to vreme se cudan razgovor nastavi, mada su fraze sada bile is- 
prekidane neprirodnim stenjanjem. 

- Igla - paraliz, a ne igla - otrov. Zasto? 

- Komandir tako nareduje. Zrec tako nareduje. Veliki crv tako ze- 
li. Meso treba cuvati. 

- Ti si pametan. Ti i zrec - prijatelji. Zrec uci. 

- Jest. 

-Jedan, dva, neprijatelji dolaze. Mirise rat, vatra. Los neprijatelj. 
Kako dolazi? 

- Ne znam. Komandir i Vartan ce da ih saslusaju. Ti i ja lovimo. 
Dobro, Veliki crv ce se radovati. Ti i ja dobiti nagradu. 

- Bice mnogo. Cipele? Jakna? 

- Bice mnogo. Jakna - ne. Cipele - ne. 

- Ja sam mlad. Lovim neprijatelje. Dobro. Bice mnogo. Na-gra- 
da... Radujem se. 

- Ovaj dan - dobro. Vartan dovodi novog malog. Ja, ti - lovimo 
neprijatelje. Veliki crv se raduje, ljudi pevaju. Praznik. 

- Praznik! Radujem se. Pies? Votka? Ja igram Natasa. 

- Natasa i komandir igraju. Ti - ne. 

- Ja - mlad, jak, komandir - mnogo godina. Natasa - mlada. Ja lo- 
vim neprijatelje, hrabar, dobro. Natasa i ja, plesemo. 

U blizini se zacuse novi glasovi i rasprava se zavrsi. Artem pretpo- 
stavi da su ih doneli na stanicu. Ovde je bilo jednako mracno kao i u tu- 
nelu, na citavoj stanici gorela je samo jedna slaba vatrica, pored koje ih 
nemarno bacise na pod. Neciji metalni prsti ga zgrabise za bradu i okre- 
nuse ga nagore. 

Okolo su stajali ljudi nezamislivo cudnog izgleda. Bili su gotovo 
goli, obrijanih glava, ali je izgledalo da im uopste nije hladno. Svi su na 
celu imali krivudavu liniju koja je licila na crteze u tunelu. Usled niskog 



333 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



rasta, delovali su bolesno: upalih obraza i bledunjave koze, ali su, upr- 
kos tome, zracili natcovecanskom snagom. Artem se priseti kako je Mli- 
nar jedva nosio Desetog iz Biblioteke, pa uporedi to s time kako su brzo 
ova cudna stvorenja dovukla njih na stanicu. 

Gotovo svi su u rukama imali dugu usku cev. Zagledavsi se malo 
bolje, Artem prepozna u njima plasticne obloge za sprovodenje i izolaci- 
ju snopova elektricnih kablova. Za pojasom su im visili bajoneti kakve 
su imali stari modeli kalasnjikova. I svi su ti cudni ljudi bili priblizno 
istih godina, niko nije imao vise od trideset. 

Neko vreme su ih cutke posmatrali, a onda muskarac - s linijom 
crvene boje i jedini koji je imao bradu, rece: 

- Dobro. Radujem se. To su neprijatelji Velikog crva, ljudi masine. 
Zli ljudi, fino meso. Veliki crv je zadovoljan. Sarap, Vovan - hrabri. Ja 
vodim ljude masine u tamnicu, da ih ispitam. Sutra praznik, svi dobri lju- 
di ce jesti neprijatelje. Vovan! Kakva je igla? Paraliz? - pitao je, ocigled- 
no se obracajuci jednom od onih koji su zarobili Artema i Antona. 

- Jest. Paraliz - potvrdi zdepast covek s modrom linijom na celu. 

- Paraliz - dobro. Meso se ne opogani - odobravao je bradati. - 
Vovan, Sarap! Ponesi neprijatelje, idi sa mnom u tamnicu. 

Pred ocima mu ponovo zasvetluca, a svetio je bilo sve dalje. Zacu- 
se se novi glasovi, neko je neartikulisano izrazavao svoje odusevljenje, 
neko opet tuzno naricao, onda se zacu pevanje, nisko, jedva cujno i ne- 
kako zlo. Izgledalo je.kao da zaista pevaju mrtvaci, a Artem se seti pri- 
ca koje su kruzile o Parku pobede. Onda ga ponovo spustise na zemlju, 
Antona bacise pored njega, i on se onesvesti. 

... Nesto kao da ga munu, sugerisuci mu da treba brzo da ustane. 
Protegnuvsi se, upali lampu, zaklanjajuci je rukom kako mu ne bi zasle- 
pila pospane oci, pogleda po satoru (gde je automat?!), pa izade na sta- 
nicu. Toliko se zazeleo kuce, ali sada, kada se ponovo nasao na VDNP, 
nije bio nimalo srecan zbog toga. Pocadaveli plafon, napusteni satori pu- 
ni rupa od metaka, tezak miris paljevine u vazduhu... Ovde se izgleda de- 
silo nesto uzasno, i stanica je bila sasvim drugacija od one koju je pam- 
tio. U daljini, najverovatnije iz tunela s drugog kraja platforme, dopira- 
lo je neko divljacko urlanje, kao da su nekoga klali. 

Dve havarijske lampe jedva su osvetljavale stanicu, njihova slaba 
svetlost s mukom se probijala kroz guste oblake dima. Na citavoj platfor- 
mi nije bilo nikoga, samo se na podu pored jednog od susednih satora, 
igrala sasvim mala devojcica. Artem htede da je upita sta se ovde desilo 



334 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

i gde su nestali ostali, ali cim ga ugleda, devojcica poce da vristi, i on od- 
ustade od svoje namere. 

Tuneli. Tuneli od VDNP ka Botanickoj basti. Ako su stanovnici 
njegove stanice nekuda otisli, to su samo mogli biti tuneli koji su vodili 
ka torn prokletom mestu. Da su bezali ka centru, prema Hanzi, sigurno 
ne bi ostavili njega i devojcicu ovde same. 

Skocivsi na prugu, Artem se uputi ka crnom otvoru ulaza. Nije bio 
naoruzan, a bez oruzja je opasno, pomisli. Nema sta da izgubi, a osim 
toga, morao je da razresi ovu situaciju. Da li je moguce da su crni pro- 
bili odbranu? U torn slucaju, on je sada jedina nada. Mora saznati isti- 
nu, kako bi to mogao ispricati juznim saveznicima. 

Tama se obrusi na njega cim je usao - nije bilo jednostavno preci lini- 
ju gde se zavrsavala stanica i pocinjao tunel. Zajedno s tamom, dode i strah. 
Ispred se nije videlo ama bas nista, ali se zato culo ono odvratno sljapka- 
nje. Artem opet zazali sto nema automat, ali bilo je kasno za povlacenje. 

Zacuse se koraci, najpre u daljini, a onda sve blize i blize. Kao da 
su se priblizavali kada bi Artem isao napred i prestajali kada bi se zau- 
stavio. Jednom mu se desilo nesto slicno, ali kada i kako, nije mogao da 
se seti. To je bilo uzasno - ici u susret nevidljivom i nepoznatom... pro- 
tivniku? Kolena koja su izdajnicki drhtala ometala su ga da to radi br- 
zo, a vreme je bilo na strani straha. Sa slepoocnica se slivao hladan znoj. 
Sa svakom sekundom, razum ga je sve vise napustao. 

Naposletku, kada se koraci zacuse na samo tri metra od njega, Ar- 
tem ne izdrza, spoticao se, padao, ponovo ustajao, jureci nazad na sta- 
nicu. Kada pade i po treci put, nemocne noge nisu vise bile u stanju da 
ga drze i on shvati da je smrt neizbezna. 

- Sve na ovom svetu je tvorevina Velikog crva. Nekada je sav svet 
bio od kamena i niceg u njemu osim kamena nije bilo. Ni vazduha, ni 
vode, ni svetlosti, ni vatre. Nije postojao covek, ni zverinje. Postojao je 
samo mrtvi kamen. I tada se u njemu nastanio Veliki crv. 

- A odakle je Veliki crv? Odakle dolazi? Ko je njega stvorio? 

- Veliki crv postoji oduvek. Ne prekidaj me. Nastanio se u samom 
sredistu sveta i rekao: ovo ce biti moj svet. On je od tvrdog kamena, ali 
ja cu u njemu progristi svoje staze. Hladan je, ali ja cu ga zagrejati to- 
plotom svog tela. Mracan je, osvetlicu ga svetloscu svojih ociju. Mrtav 
je, ali ja cu ga naseliti svojim bicima. 

- Ko su bica? Sta su? 

- Bica su stvorenja koja je Veliki crv porodio iz svoje utrobe. I ti, i 
ja, svi smo mi njegova stvorenja. Eto tako. I tada rece Veliki crv: Sve ce 



335 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



biti onako kako sam rekao, jer ovaj svet od sada pripada meni. I poceo 
je da prokopava hodnike kroz tvrdi kamen i on se razmeksavao u njego- 
voj utrobi, pljuvacka i sokovi su ga nakvasili i kamen je oziveo, poceo je 
radati gljive. I grizao je Veliki crv kamen i propustao ga kroz sebe, i ra- 
dio je to hiljadu godina, dok nije prokopao hodnike oko citave zemlje. 

- Hiljada - sta je to? Jedan, dva, tri? Koliko? Hiljada? 

- Imas deset prstiju na rukama. I Sarap ima deset prstiju... Ne, Sa- 
rap ima dvanaest... Ne valja. Recimo, Grom ima deset prstiju. Ako 
uzmemo tebe, Groma i jos ljudi, da vas bude toliko koliko ti imas prsti- 
ju, svi oni imaju po deset prstiju, zajedno cete imati deset puta po deset. 
To je sto. A hiljadu je deset puta po sto. 

- Mnogo prstiju. Ne mogu izbrojati. 

- Nije vazno. Eto, tako. Kada su se u zemlji pojavili hodnici Veli- 
kog crva, njegov prvi posao je bio gotov. I tada on rece: eto progrizao 
sam u tvrdom kamenu hiljade i hiljade hodnika, i izmrvio kamen. I mr- 
vice su prosle kroz moju utrobu i natopile se mojim zivotnim sokovima 
i ozivele. I ranije je kamen zauzimao sva prostranstva sveta, a sada ima 
praznog mesta. Ima mesta za moju decu, koju cu izroditi. I izadose iz nje- 
gove utrobe prva bica, cija su imena danas zaboravljena. I bila su velika 
i jaka i licila su na Velikog crva. I zavole ih Veliki crv. Ali nisu imali sta 
da piju, jer na svetu ne bese vode, i pomrese od zedi. I rastuzi se tada Ve- 
liki crv. Do tada mu je tuga bila nepoznata, jer nije imao koga da voli, i 
nepoznata mu bese usamljenost. Ali stvorivsi novi zivot, zavoleo ga je i 
bilo mu je tesko da se rastane od njega. I tada Veliki crv poce da place i 
njegove suze preplavise svet. Tako nastade voda. I rece on: sada postoji 
i mesto za zivot i voda za pice. I zemlja natopljena sokovima moje utro- 
be ziva je i rodice gljive. Stvoricu sada bica, rodicu svoju decu. Zivede u 
hodnicima koje sam prokopao, pice moje suze i jesce gljive izrasle na so- 
kovima moje utrobe. I bojao se da opet rodi ogromna stvorenja, slicna 
sebi, jer im je moglo nedostajati mesta i vode i gljiva. Najpre je stvorio 
buve, onda pacove, pa macke, kokoske, pse, svinje, na kraju coveka. Ali 
se ne ostvari njegova zamisao: buve su pocele da piju krv, macke da je- 
du pacove, psi da dave macke, a covek ih je sve ubijao i jeo. A kada je 
covek prvi put ubio i pojeo drugog coveka, Veliki crv je shvatio da su ga 
njegova deca nedostojna i zaplakao je. I svaki put kada covek jede cove- 
ka, Veliki crv place, i njegove suze tuku hodnicima i poplave ih. 

- Covek je dobar. Meso ukusno. Slatko. Ali mogu se jesti samo ne- 
prijatelji. Ja znam. 



336 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

Artem steze i opusti prste na rukama. Sake su mu na ledima bile ve- 
zane komadom zice i bile su uzasno natecene, ali makar su ga ponovo 
slusale. Cak i to sto ga je citavo telo bolelo bio je dobar znak. Paraliza 
od otrovne igle bila je privremena. Po glavi mu se vrzmala budalasta mi- 
sao o tome da on, za razliku od nepoznatog pripovedaca, pojma nije 
imao kako su se kokoske obrele u metrou. Nije bilo drugog nacina nego 
da su trgovci uspeli da ih donesu s neke pijace. Svinje su na VDNP do- 
veli iz jednog paviljona, to je znao, a kokoske... 

Pokusa da se osvrne oko sebe, ali okolo je bio apsolutni, mrkli 
mrak. Ipak, neko je bio u blizini. Proslo je vec pola sata otkad je Artem 
dosao sebi i bez daha slusao cudni razgovor. Poceo je polako da shvata 
gde je dospeo. 

- On se pomera, cuo sam - zacu promukli glas. - Zvacu komandi- 
ra. Komandir ce da saslusava. 

Nesto susnu u utihnu. Artem pokusa da pokrene noge. I one su ta- 
kode bile vezane zicom. Pokusa da se okrene na drugi bok, i nalete na 
nesto meko. Zacu se dugo bolno stenjanje. 

- Antone! Jesi li to ti? - prosaputa Artem. 
Odgovora nije bilo. 

- Aha... Protivnici Velikog crva su se probudili... - podrugljivo re- 
ce neko u tami. - Bolje bi vam bilo da niste dolazili sebi. 

Bio je to upravo onaj promukli, mudri glas, koji je u poslednjih po- 
la sata strpljivo pripovedao o Velikom crvu i stvaranju zivota. Odmah je 
bilo jasno da se njegov vlasnik razlikuje od ostalih stanovnika stanice: 
umesto primitivnih, iseckanih fraza, izgovarao je normalne, ponekad kit- 
njaste recenice, a i boja njegovog glasa je bila sasvim ljudska, za razliku 
od drugih. 

- Ko ste vi? Oslobodite nas! - tesko pokrecuci jezik, krkljao je Artem. 

- Da, da. Upravo tako svi govore. Ne, nazalost, gde god da ste se 
uputili, vase lutanje je zavrseno. Mucice vas i ispeci. A sta da radis? Di- 
vljaci... - ravnodusno odgovori glas iz mraka. 

- Jeste li i vi zarobljeni? - nagadao je Artem. 

- Svi smo mi zarobljeni. Ali vas ce danas osloboditi - podsmevao 
se njegov nevidljivi sagovornik. 

Anton pOrtovo zastenja, pomeri se, promrmlja nesto nerazgovetno, 
ali ne dode sebi. 

- A sto mi sedimo u mraku? Bas kao pecinski ljudi! 

Kresnu upaljac i plamen osvetli lice govornika: dugu sedu bradu, 
prljavu, zamrsenu kosu, sive podrugljive oci i borama izbrazdano lice. 



337 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Na prvi pogled nije mu bilo vise od sezdeset godina. Sedeo je na stolici s 
druge strane metalne resetke koja je delila sobu napola. I na VDNP je bi- 
la takva: zvali su je cudno, „majmunski kavez", mada je Artem video 
majmune iskljucivo u udzbenicima biologije i decjim knjigama. Bio je to 
u stvari zatvor. 

- Nikako ne mogu da se naviknem na ovu prokletu tamu, moram 
da koristim ovo smece - vajkao se starac zaklanjajuci oci. - I zbog cega 
ste dosli ovamo? Zar sa one strane nema dovoljno prostora?... 

- Cujte - ne dade mu Artem da zavrsi. - Vi ste slobodni... Mozete da 
nas oslobodite! Dok se nisu vratili oni ljudozderi! Normalan ste covek... 

- Svakako da mogu - odgovori ovaj - ali mi to, naravno, ne pada 
na pamet. Nema kompromisa s neprijateljima Velikog crva. 

- Kakav sad Veliki crv? O cemu govorite?! Nikada nisam ni cuo za 
njega, kako ja mogu da mu budem neprijatelj?... 

- Nije bitno da li ste culi za njega ili niste. Dosli ste s one strane gde 
zive njegovi neprijatelji, sto znaci da jedino mozete biti uhode - starcev 
podrugljivi glas sada je bio ledeno hladan. - Imate vatreno oruzje i 1am- 
pe! Proklete mehanicke igracke! Masine za ubijanje! Kakvi su jos doka- 
zi potrebni da bi bilo jasno da ste nevernici, neprijatelji zivota, da ste ne- 
prijatelji Velikog crva? - On ustade sa stolice i pride resetki. - Vi i takvi 
kao vi ste krivi za sve! 

Starac ugasi pregrejani upaljac i u mraku se culo kako duva u ope- 
cene prste. Zatim se zacuse novi krestavi glasovi, od kojih se ledila krv u 
zilama. Artema spopade strah. Seti se Tretjaka, koji je ubijen otrovnom 
iglom. 

- Molim vas! - napeto prosaputa. - Dok jos nije kasno! Zasto ovo 
radite? 

Starac nista ne odgovori. Za kratko vreme sobu ispunise zvuci 
sljapkanja bosih nogu po betonu, promuklog disanja, sistanja vazduha 
propustenog kroz nozdrve. Mada Artem nije video nikoga od pridoslih, 
osecao je da ih je nekoliko i da ga svi oni pomno proucavaju, shvataju- 
ci, njuseci, slusajuci, kako u citavoj sobi odzvanja glasno udaranje srca 
iz njegovih grudi. 

- Ljudi vatre. Mirise na rat, mirise na strah. Jedan - nosi miris sta- 
nice s one strane. Drugi je stranac. Jedan i drugi su neprijatelji - prosik- 
ta na kraju neko. 

- Neka Vartan radi - naredi drugi glas. 

- Zalozi vatru - trazio je neko. 
Ponovo skljocnu upaljac. 



338 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



U sobi su, osim starca, u cijoj je ruci podrhtavao plamicak, bila tro- 
jica obrijanih divljaka, koji su rukama zaklanjali oci. Jednog od njih, 
zdepastog bradonju, Artem je danas vec video. I drugi mu se ucini stra- 
sno poznatim. Gledajuci Artema pravo u oci, on nacini korak napred i 
dode do resetke. Smrdeo je drugacije od ostalih: Artem oseti da je taj co- 
vek smrdeo na telo u raspadanju. Nije mogao da skrene pogled s njego- 
vih ociju - kao sa dva levka obuhvatao je prostor oko sebe, uvlaceci ga 
unutra. Artem zadrhta: shvatio je gde je video to lice. Bilo je to stvore- 
nje koje ga je napalo one noci na Kijevskoj. 

Artema obuze cudan osecaj, slican paralizi koja je zahvatila njego- 
vo telo od uboda otrovne igle, samo je ovoga puta potpuna nemoc obu- 
zela njegov razum. Momak vise nije bio u stanju da misli, skamenio se 
pokorno otvorivsi svoj um torn stvorenju, koje je samo podsecalo na co- 
veka i koje ga je cutke prozdiralo pogledom. 

- Kroz otvor... Otvor je ostao otvoren... Trazimo decaka. Antono- 
vog sina. Kojeg su nodas ukrali. Ja sam kriv za sve. Dozvolio sam mu da 
slusa vasu muziku kroz cevi... S dresine smo se popeli. Nikom vise nismo 
rekli. Samo smo nas dvojica dosli. Nismo zatvorili... - Artem je poslusno 
odgovarao na pitanja koja su iskrsavala u njegovoj glavi. 

Nije bilo moguce suprotstaviti se ili sakriti nesto od necujnog gla- 
sa koji je od njega zahtevao objasnjenja. Za minut je Artemov islednik 
saznao sve sto ga je zanimalo. Klimnu glavom i udalji se. Sporo, kao sto 
se u ruku utrnulu u snu vraca osecaj, Artemu se poce vracati osecaj da 
vlada sobom. 

- Vovane, Kulace - vratite se u tunel, u prolaz. Zatvorite vrata - 
naredi glas koji je sigurno pripadao bradatom komandiru. - Neprijatelji 
ostaju ovde. Dron cuva neprijatelje. Sutra praznik, ljudi jedu neprijatelje 
u slavu Velikog crva. 

- Sta ste uradili s Olegom? Sta ste uradili s decakom? - doviknu Ar- 
tem promuklo za njima. 

Vrata se se s treskom zalupise. 



339 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



GLAVA 17 



DECA CRVA 



Nekoliko minuta prode u potpunoj tisini, a Artem pomisli da su osta- 
li sami, pa se promeskolji pokusavajuci da sedne. Previse stegnute noge 
i ruke bile su natecene i bolne. Artem se seti reci svog ocuha, koji mu je 
jednom objasnjavao da ispod poveza ili uzeta posle duzeg vremena tki- 
vo moze da pocne da odumire. Mada, pomisli u sebi, zar je to sada uop- 
ste vazno? 

- Neprijatelj, lezati tiho! - zacu se najednom glas. - Dron ce baciti 
igla paraliz! 

- Ne treba - Artem se poslusno utisa. - Nemoj da gadas. 

U njegovoj glavi se rodi nada da ce mozda uspeti da ubedi svog 
tamnicara da im pomogne da se izvuku odavde ukoliko se bude raspri- 
cao s njim. Ali o cemu bi se moglo razgovarati s divljakom koji daj bo- 
ze da razume i polovinu njegovih reci? 

- A ko je Veliki crv? - upita prvo sto mu pade na pamet. 

- Veliki crv pravi zemlju. Pravi svet, pravi coveka. Veliki crv je sve. 
Veliki crv je zivot. Neprijatelji Velikog crva, ljudi masine, su smrt. 

- Nisam nikada cuo za njega - rece Artem, pazljivo birajuci reci. - 
Gde on zivi? 

- Veliki crv ovde zivi. Pored. Oko nas. Sve hodnike kopa Veliki crv. 
Covek onda kaze da on to radi. Ne. Veliki crv to radi. Daje zivot, uzima 
zivot. Kopa nove prolaze, ljudi u njima zive. Dobri ljudi postuju Velikog 
crva. Neprijatelji Velikog crva hoce da ubijaju. Zreci tako kazu. 

- Ko su zreci? 



340 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Stari ljudi s kosom na glavi. Samo oni mogu. Oni znaju, slusaju 
zelje Velikog crva, govore ljudima. Dobri ljudi rade tako. Losi ljudi ne 
slusaju. Losi ljudi neprijatelji, dobri jedu njih. 

Setivsi se razgovora koji je cuo, Artem poce polako da povezuje 
stvari. Sigurno je jedan takav zrec bio i onaj starac koji je ispricao legen- 
du o Crvu. 

- Zrec je rekao: ne treba jesti ljude. Kaze da Veliki crv place kada 
jedan covek pojede drugog - podseti ga Artem, trudeci se da svoje misli 
izrazava na slican nacin kao i divljak. - Jesti ljude je protivno volji Veli- 
kog crva. Ako budemo ostali ovde, nas ce pojesti. Veliki crv ce biti tuzan 
i plakace... - oprezno dodade on. 

- Veliki crv ce svakako da place - zacu se podrugljivi glas iz tame. 
- Ali emocije su emocije, a meso je meso. 

Govorio je upravo onaj starac, Artem je odmah prepoznao tu boju 
glasa i intonaciju. Samo mu nije bilo jasno da li je ovaj sve vreme bio u 
sobi, ili se tek sada neprimetno usunjao. Bilo kako bilo, vise nije bilo na- 
de da se izbave iz celije. 

Onda Artemu pade na pamet jos jedna misao, od koje ga podide je- 
za. Kako je srecan Anton sto se jos nije probudio i ne mora ovo da slu- 
sa, pomisli. 

, - A malisana? Decu koju kradete? I njih jedete? Decaka? Olega? - 
upita gotovo bez glasa, gledajuci u tamu ocima sirom otvorenim od straha. 

- Malisane ne jedemo - odgovori divljak., mada je Artem ocekivao 
da ce to uraditi starac. - Malisani ne mogu biti zli. Ne mogu biti nepri- 
jatelji. Male uzimamo da bi im objasnili kako da zive. Govorimo im o 
Velikom crvu. Ucimo ih da postuju. 

- Bravo, Drone - pohvali ga zrec. - Moj omiljeni ucenik - objasni on. 

- Sta se desilo s malisanom kojeg ste ukrali prosle nodi? Gde je on? 
Ovo vase cudoviste ga je odvuklo sa sobom, sasvim sam siguran - rece 
Artem. 

- Cudoviste? A ko je stvorio ta cudovista?! - razjari se starac. - Ko 
je stvorio ove gluvoneme, trooke, bezruke, sestoprste, koji umiru jos na 
rodenju, nesposobni da se razmnozavaju? Ko ih je lisio ljudskog oblicja, 
obecavajuci im raj, ostavljajuci ih da crkavaju u slepom crevu ovog pro- 
kletog grada? Ko je kriv za to, i ko je onda tu stvarni monstrum? 

Artem je cutao. Starac takode ne rece nista vise, samo je tesko disao, 
pokusavajuci da se smiri. I u torn momentu Anton se napokon probudi. 

- Gde je on? - rece promuklim glasom. - Gde je moj sin? Gde je 
moj sin? Vratite mi sina! 



341 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



On poce da urla, pa pokusavajuci da se oslobodi, poce da se valja 
po podu, udarajuci cas o resetke, cas o zid. 

- Bas je plahovit - rece starac onim istim podrugljivim tonom. - 
Drone, smiri ga. 

Zacu se cudan zvuk - kao da se neko nakasljao, ili duboko izdah- 
nuo. Nesto kratko zviznu kroz vazduh i kroz nekoliko sekundi Anton 
ponovo ucuta. 

- Veoma poucno - rece zrec. - Odoh po decaka, neka vidi oca i ne- 
ka se oprosti. Bas je dobar decak, otac bi trebalo da se ponosi njime - 
tako se svojski opire hipnozi... - On zasuska po podu udaljavajuci se, a 
zatim se zacu skripanje vrata. 

- Ne treba se plasiti - neobicno blago rece tamnicar. - Dobri ljudi 
ne ubijaju i ne jedu decu neprijatelja. Deca nisu gresna. Mogu nauciti da 
zive dobro. Veliki crv oprasta malim neprijateljima. 

- Gospode boze, kakav Veliki crv? Pa to je totalni apsurd! Gore i 
od sektasa i od satanista! Kako mozete da verujete u njega? Je li iko ika- 
da video tog vaseg Crva? Ti si ga sigurno video, je li? - svoju poslednju 
tiradu Artem se trudio da izgovori sarkasticno, sto nije bilo nimalo lako 
ubedljivo izvesti lezeci na podu vezanih ruku i nogu. 

Kao i u situaciji kada je cekao na izvrsenje kazne u fasistickom za- 
robljenistvu, poce da ga obuzima ravnodusnost prema sopstvenoj sudbi- 
ni. Spusti glavu na hladan pod i zatvori oci, ne ocekujuci odgovor. 

- U Velikog crva se ne srne gledati. To je zabranjeno! - odbrusi di- 
vljak. 

- To ne postoji - preko volje odgovori Artem. - Nema nikakvog 
Crva... A tunele su pravili ljudi. Svi su obelezeni na karti... Ima cak je- 
dan okrugli, tamo gde je Hanza, to su samo ljudi u stanju da naprave. Ti 
sigurno nemas pojma sta je to karta... 

- Ja znam - mirno rece Dron. - Ja ucim od zreca, on mi pokazuje. 
Na karti mnogih hodnika nema. Cak i ovde kod nas postoje novi sveti 
hodnici, a na karti ih nema. Ljudi masine prave karte, misle - hodnike ko- 
paju oni. Glupi su i oholi. Nista ne znaju. Zato ih Veliki crv kaznjava. 

- Za sta ih kaznjava? - nije razumeo Artem. 

- Za gor... gor-del-ivo - pazljivo izgovori divljak. 

- Za gordost - ponovi zrec za njim. - Veliki crv je coveka stvorio 
na kraju i covekje bio njegovo najomiljenije cedo. Drugima nije dao razum, 
coveku jeste. Znao je on da je razum opasna igracka, zato je i zapove- 
dio: zivi u miru sa sobom, u miru sa zemljom, u miru sa svim zivim bici- 
ma i postuj mene. Posle toga je Veliki crv otisao u samo srediste Zemlje, 



342 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



ali je pre toga rekao: doci ce dan i ja cu se vratiti. Cini sve onako kao da 
sam ja tu. I ljudi su poslusali svog stvoritelja i ziveli su u miru sa zemljom 
koju je on stvorio i u miru jedni s drugima, i u miru s drugim stvorenji- 
raa, i postovali su Velikog crva. I izrodise decu, i njihova deca izrodise 
decu, i s oca na sina i s majke na cerku prenosili su reci Velikog crva. Ali 
su umrli oni koji su svojim usima culi njegovu zapovest, i umrla su nji- 
hova deca, i prosla su mnoga pokoljenja, a Veliki crv se i dalje nije vra- 
cao. I tada su ljudi jedan za drugim prestali da izvrsavaju njegove zave- 
te i da se drze njegovih zapovesti. I pojavili su se oni koji su govorili: Ve- 
liki crv nije postojao i ne postoji. A drugi su cekali da se Veliki crv vrati 
i da ih kazni. Da ih spali svetloscu svojih ociju, proguta njihova tela i sru- 
si hodnike u kojima zive. Ali Veliki crv se nije vracao, samo je plakao zbog 
ljudi. I suze njegove su nadolazile iz dubine i potapale donje hodnike. Ali 
oni koji su se odrekli svog stvoritelja rekose: nas niko nije stvorio, mi po- 
stojimo oduvek. Divan je i mocan covek, i njega nije mogla stvoriti nika- 
kva glista! I rekose: cela je zemlja nasa, i bila je nasa, i bice, i njene hodni- 
ke nije napravio Veliki crv nego mi i nasi preci. I zapalise vatru i pocese da 
ubijaju stvorenja koja je sazdao Veliki crv, govoreci: sve sto je zivo oko 
nas, nase je, i sve je tu samo radi nas. I napravise masine da bi ubijali br- 
ze, da bi sejali smrt, da bi unistavali zivot koji je stvorio Veliki crv, kako bi 
ovladali njegovim svetom. Ali se on ni tada ne podize iz neprohodnih du- 
bina u koje je posao. A oni su se rugali i dalje su radili suprotno onome 
sto je on govorio. I odlucise da naprave takve masine koje ce liciti na nje- 
ga, kako bi ga unizili. I napravise takve masine i udose u njihovu utrobu i 
smejase se: eto, rekose, sada mozemo sami da upravljamo Velikim crvom, 
i to ne jednim nego desetinama. I sija svetlost iz njihovih ociju i sve grmi 
kada idu, a iz njihove utrobe izlaze ljudi. Mi smo stvorili Crve, a ne Crv 
nas. Ali ni to im nije bilo dovoljno. Rasla je mrznja u njihovim srcima. Od- 
lucili su da uniste zemlju na kojoj su ziveli. I napravili su hiljade masina 
koje su bljuvale vatru i izbacivale gvozde, cepajuci zemlju na komade. I 
pocese da unistavaju zemlju i sve zivo na njoj. I tada ne izdrza Veliki crv 
i prokle ih: oduze im svoj najvredniji dar - razum. Njima ovlada bezu- 
mlje i uperise svoje masine jedni na druge i pocese da se ubijaju medu- 
sobno. I vise se nisu ni secali zasto rade to sto rade, ali nisu mogli da se 
zaustave. Tako je Veliki crv kaznio coveka za gordost. 

- Ali ne sve? - upita deciji glas. 

- Ne. Bilo je onih koji su se uvek secali Velikog crva i postovali ga. 
Koji su se odrekli masina i svega ostalog i ziveli u miru sa zemljom. Oni 
su bili spaseni, a Veliki crv nije zaboravio njihovu vernost i sacuvao im 



343 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



je razum i obecao je da ce im dad citav svet kada budu unisteni njegovi 
neprijatelji. I bice tako. 

- I bice tako - ponovise u horu decak i divljak. 

- Oleg? - cuvsi u decijem glasu poznati prizvuk, pozva ga Artem. 
Decak ne odgovori nista. 

- I godinama neprijatelji Velikog crva zive u hodnicima koje je on 
prokopao, jer vise nemaju gde da se sakriju, ali i dalje slave svoje masi- 
ne, a ne njega. Strpljenje Velikog crva je ogromno i bilo ga je dovoljno 
za vekove ljudskih nedela. Ali ni ono nije bezgranicno. Predskazano je 
da ce, kada bude naneo poslednji udarac po tamnom sredistu neprijatelj- 
ske zemlje, njihova volja biti slomljena, a svet pripasti dobrim ljudima. 
Predskazano je da ce doci cas kada ce Veliki crv pozvati u pomoc reke, i 
zemlju, i vazduh. I otvorice se zemlja i jurnuce divlje bujice, a crno srce 
neprijatelja bice prognano u nistavilo. I tada ce pobediti pravednici i bi- 
de srecni dobri, i nece biti bolesti, a gljiva i stoke ce biti u izobilju. 

Planu vatrica. Artem je nekako uspeo da se nasloni na zid, pa je sa- 
da mogao da vidi ljude s druge strane resetke a da se vise ne isteze, sto 
mu je stvaralo nesnosan bol. 

Na podu nasred sobe sedeo je decak u turskom sedu. Iznad njega se 
uzdizala ispijena figura zreca, osvetljena plamenom upaljaca koji je drzao 
u ruci. Divljak je sa svojom cevi u rukama stajao naslonjen na dovratak. 
Sve oci su bile uprte u starca, koji je upravo zavrsio svoju propoved. 

Artem s mukom okrenu glavu i pogleda Antona, koji je ostao u is- 
toj zgrcenoj pozi u trenutku kad ga je pogodila paralisuca igla. Gledao 
je u plafon i nije mogao videti sina, ali je svakako sve cuo. 

- Ustani, sine, i pogledaj ove ljude - rece zrec. 

Decak hitro skoci i okrenu se ka Artemu. Bio je to Oleg. 

- Pridi im blize. Prepoznajes li nekog od njih? - upita starac. 

- Da - odlucno potvrdi glavom decak, gledajuci Artema ispod oka. 
- To je moj tata, a s ovim cikom sam slusao vase pesme. Kroz cevi. 

- Tvoj tata i njegov prijatelj su losi ljudi. Oni su upotrebili masine 
i hteli su da ponize Velikog crva. SecaS se da si pricao meni i cika Varta- 
nu sta je radio tvoj tata kada su losi ljudi odlucili da uniste svet? 

- Da - Oleg ponovo klimnu glavom. 

- Ispricaj nam to jos jednom - starac prebaci upaljac u drugu ruku. 

- Moj tata je radio u 'ervea'. Raketnim jedinicama. Bio je raketas. 
Ja sam zeleo da postanem kao on kada porastem. 

Artemu se osusi grlo. Kako je moguce da nije ranije odgonetnuo tu 
zagonetku? Eto odakle decaku onaj cudni amblem i eto zasto je rekao da 



344 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



je i on raketas kao i ubijeni Tretjak! Podudarnost je bila neverovatna, to- 
liko su bill retki ljudi u metrou koji su sluzili u raketnim jedinicama... A 
dvojica takvih su se obrela na Kijevskoj. Da li je to mogla biti slucajnost? 

- Raketas... Ti ljudi su naneli vise zla svetu nego svi ostali zajedno. 
Oni su upravljali masinama i napravama koje su spalile i unistile zemlju 
i gotovo sve zivo na njoj. Veliki crv prasta mnogim zabludelim, ali ne 
onima koji su naredivali unistavanje sveta i sejanje smrti na njemu, i ne 
onima koji su te naredbe izvrsavali. Tvoj otac je naneo nepodnosljivi bol 
Velikom crvu. Tvoj otac je svojim rukama unistavao nas svet. Znas li sta 
on zasluzuje? - starcev glas zazvuca surovo i dobi onaj metalni prizvuk. 

- Smrt? - nesigurno upita decak, gledajuci cas zreca, cas svoga oca, 
sklupcanog na podu majmunskog kaveza. 

- Smrt - potvrdi zrec. - On mora umreti. Sto pre budu umrli zli lju- 
di koji su naneli bol Velikom crvu, pre 6e se ispuniti njegovo obecanje, 
svet de se preporoditi i bice dat dobrim ljudima. 

- Onda tata mora da umre - slozi se Oleg. 

- Bravo! - starac nezno pomilova decaka po glavi. - A sada idi da 
se poigras jos malo s cika Vartanom i decicom! Samo pazi, budi oprezan 
u mraku, da ne padnes! Drone, isprati ga, a ja cu jos malo da posedim s 
njima. Dodi kroz pola sata sa ostalima, i ponesite vrece, kuvacemo. 

Svetio se ugasi. Brzi suskavi divljakovi i laki decji koraci izgubise se 
u daljini. Zrec se nakaslja i rece Artemu: 

- Voleo bill da procaskamo malo ako nemas nista protiv? Mi obic- 
no nemamo zarobljenike, osim dece, a ovi nasi se radaju bolesni i krzlja- 
vi... A odrasle uglavnom donesu onesvescene. Voleo bih da porazgova- 
ram s njima, a i oni mozda ne bi imali nista protiv, ali eto, pojedu ih pre- 
vise brzo... 

- A zasto ih onda ucite da je jesti ljude - lose? - ravnodusno upita 
Artem. - Da Crv tada place i slicne gluposti? 

- Ne znam kako bih ti to objasnio... To im je za buducnost. Vi, sva- 
kako, to necete doziveti, pa ni ja verovatno, ali sada se stvara temelj no- 
ve civilizacije: kulture koja 6e ziveti u skladu s prirodom. Za njih je ka- 
nibalizam - nuzno zlo. Bez zivotinjskih belancevina se, vidis, ne moze. 
Ali predanja ce ostati, i kada vise ne bude bilo potrebe za ubijanjem i 
prozdiranjem sebi slicnih, oni ce morati da prestanu s tim. Tada ce se po- 
javiti i Veliki crv. Jedino mi je zao sto necu doziveti to divno vreme... - 
starac se ponovo neprijatno zacereka. 

- Znate, svega i svacega sam se nagledao u metrou - rece Artem. - 
Na jednoj stanici veruju u to da ce, ako budu kopali dovoljno duboko, 



345 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



stici do pakla. Na drugoj, opet, da zivimo u predvorju raja, jer je bitka 
izmedu dobra i zla zavrsena, i oni koji su preziveli, samim tim su oda- 
brani da udu u Bozije carstvo. Posle svega toga, prica o vasem Crvu ne- 
kako neubedljivo zvuci. Da li je moguce da vi verujete u to? 

- Zar nije svejedno u sta verujem ja, ili drugi zreci? - osmehnu se 
starac. - Tebi ionako nije ostalo mnogo, tek nekoliko sati, tako da cu ti 
ponesto ispricati. Ni sa kim nije moguce biti do te mere iskren kao s ne- 
kim ko ce sve tvoje tajne poneti sa sobom u grob... U sta ja licno veru- 
jem, uopste nije vazno. Vazno je u sta veruju ljudi. Tesko je poverovati u 
boga kojeg si sam stvorio - zrec napravi kratku pauzu, zamisli se, pa na- 
stavi. - Ne znam da li ces me razumeti? Kada sam bio student, imao sam 
na fakultetu filosofiju i psihologiju, mada ce tebi biti tesko da razumes o 
cemu ja govorim. I imao sam jednog profesora: predavao je kognitivnu 
psihologiju, prepametan covek, citav misaoni proces rasporedivao je po 
fiokama - bilo ga je milina slusati. Ja sam se tada, kao i svi moji vrsnja- 
ci, bavio pitanjem: postoji li Bog, citao sam razlicite knjige, vodio bes- 
krajne razgovore o toj temi - kao i svi ostali. I naginjao sam ka tome da 
ipak ne postoji. I onda sam pomislio da upravo taj profesor, veliki pozna- 
valac ljudske duse, moze da mi da odgovor na to za mene bolno pitanje. 
Otisao sam do njega u kabinet, pod izgovorom da mi je potrebna konsul- 
tacija o referatu, a onda sam ga pitao: Sta vi mislite, Ivane Mihalicu, po- 
stoji li Bog? On me je tada veoma iznenadio. Sto se mene tice, kaze, to se 
uopste ne dovodi u pitanje. Ja sam u verujucoj porodici naucen da mislim 
da on postoji. S psiholoske tacke gledista, veru uopste ne pokusavam da 
analiziram, jer ne zelim. I u principu, kaze, to za mene nije samo pitanje 
principijelnog znanja koliko svakodnevnog ponasanja. Moja vera nije u 
tome sto ja iskreno verujem u postojanje vise sile nego u tome sto izvr- 
savam bozje zapovesti, molim se pred spavanje i redovno odlazim u cr- 
kvu. Od toga mi je bolje, to me umiruje. Eto, to je to - starac ucuta. 

- A sta to? - ne izdrza Artem posle kratke pauze. 

- Pa to. Da li ja verujem ili ne verujem u Velikog crva, uopste vise ni- 
je mnogo bitno. Ali zapovesti stavljene u bozja usta zive vekovima. Potreb- 
no je tako malo: izmisliti boga i nauciti ga neophodnim recima. I veruj mi, 
Veliki crv nije nimalo gori od drugih bogova i nadzivece mnoge od njih. 

Artem zatvori oci. Ni Dron, ni voda ovog cudnog plemena, pa cak 
ni tako cudna stvorenja poput Vartana, sigurno nisu nikada ni najmanje 
posumnjali u veru u Velikog crva. Za njih je to bila stvarnost, jedino ob- 
jasnjenje onoga sto su videli oko sebe, jedini smisao svega i merilo dobra 
i zla. U sta je uopste mogao verovati covek koji u zivotu nije video nista 



346 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

osim metroa? Ali bilo je u legendama o Crvu ponesto sto Artem nije 
uspevao da razume. 

- Ali zbog cega ih tako huskate protiv masina? Sta je tako lose u 
tehnici? Elektrika, osvetljenje, vatreno oruzje - kako mislite da vas na- 
rod prezivi bez toga? - upita. 

- Sta je lose u masinama?! - starcev glas se neobicno izmeni: lazna 
dobrodusnost i strpljenje s kojima je izlagao svoje misli najednom ispa- 
rise. - Valjda ne mislis da provedes svoj poslednji sat tako sto ces mi dr- 
zati propoved o koristi masina?! Osvrni se oko sebe! Samo slepac ne vi- 
di da covecanstvo za svoju propast moze da zahvali iskljucivo tome sto 
se previse oslanjalo na masine! Kako se usudujes da zucnes o vaznoj ulo- 
zi tehnike ovde, na mojoj stanici? Nistarijo! 

Artem uopste nije ocekivao da ce njegovo pitanje, neuporedivo ma- 
nje provokativno od prethodnog, o veri u Velikog crva, izazvati takvu re- 
akciju starca. Kako nije nasao prave reci, on ucuta. U mraku se culo ka- 
ko zrec tesko dise, sapuce neke kletve i pokusava da se smiri. Progovo- 
rio je tek nakon nekoliko minuta. 

- Odvikao sam se razgovora s nevernima - sudeci po glasu, starac 
je ponovo vladao sobom. - Zapricao sam se s vama, a omladine jos ne- 
ma da donese vrece - naglasivsi rec „vrece", on napravi dramsku pauzu. 

- Kakve sad vrece? - Artem proguta mamac. 

- Zgotovice vas. Kada sam govorio o mucenju, nisam se najbolje 
izrazio. Velikom crvu je odvratna besmislena muka. Cemu, recimo, mu- 
cenje da postavljas pitanje na koje covek odgovara, a da ga nije ni saslu- 
sao do kraja? Nesto drugo sam imao u vidu. Kada smo moje kolege i ja 
shvatili da se kanibalizam kao pojava ovde ukorenio i da tu nema pomo- 
ci, odlucili smo da se onda barem ozbiljno pozabavimo kulinarskom 
stranom tog pitanja. Neko se setio da su Korejci jeli pse tako sto bi ih 
najpre zive vezivali u dzakove i ubijali motkama. Time meso postaje kva- 
litetnije. Bude mekse, finije. I onda nekome sami hematomi, a nekome is- 
tucana snicla. Ne zamerite. Ja bih voleo da vas najpre umrtvim, ali ovo 
je neophodno zbog unutrasnjeg krvarenja. Recept je recept - starac cak 
kresnu upaljac, jer je zeleo da vidi kakav su efekat izazvale njegove reci. 
- Ne znam zasto ih nema, da se nesto nije... - dodade on. 

Usred recenice ga prekide prodoran vrisak. Zacu se vika, bezanje, 
deciji plac, zloslutni fijuci... Na stanici se nesto desavalo. Zrec je uzne- 
mireno osluskivao zvuke, a onda ugasi upaljac i ucuta. 

Kroz par minuta na pragu zagrme bat teskih cipela i duboki glas 
zakrklja: 



347 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Ima li koga zivog? 

- Da! Mi smo ovde! Artem i Anton! - iz sveg glasa viknu Artem, 
nadajuci se da starac pod pazuhom nema cev s otrovnim iglama. 

- Ovde su! Pokrivaj mene i klinca! - viknu neko. 

Blesnu zaslepljujuce jaka svetlost. Starac jurnu ka izlazu, ali ga co- 
vek koji je zagradivao prolaz obori jednim udarcem u vrat. Zrec kratko 
zakrklja i pade. 

- Vrata, pazi vrata! 

Nesto se stroposta, s plafona poce da se kruni krec, i Artem zazmu- 
ri. Kada je otvorio oci, u sobi su vec stajala dvojica ljudi. Izgledali su ve- 
oma neobicno - nesto slicno nikada do tada nije imao priliku da vidi. 

Na sebi su imali duge teske pancirne prsluke preko odgovarajuce 
erne uniforme, i obojica su bili naoruzani specijalnim kratkim automati- 
ma s laserskim nisanima i prigusivacima na cevima. Posebno impresivno 
su izgledali zbog ogromnih slemova s vizirima kakve su nosili Hanzini 
specijalci, i velikih metalnih stitova nepoznate namene, s otvorima za 
osmatranje. Jedan je na ledima nosio rucni bacac plamena. 

Brzo pregledase prostoriju, osvetljavajuci je dugackom i neverovat- 
no jakom lampom, koja je po obliku podsecala na toljagu. 

- Jesu li to oni? - upita jedan od njih. 

- Jesu - potvrdi drugi. 

Osmotrivsi strucno katanac na bravi majmunskog kaveza, prvi is- 
koraci unazad, napravi par koraka i u skoku udari cizmom po resetki. 
Zardale sarke popustise pod udarcem i vrata se srucise na pola koraka 
od Artema. Covek kleknu ispred njega na jedno koleno i podize vizir. Sve 
je bilo u redu: Mlinar je skiljeci gledao Artema. Siroki nazubljeni noz 
skliznu na zice kojom su mu bile vezane ruke i noge. Potom stalker s ne- 
koliko zamaha presece i onu kojom je bio vezan Anton. 

- Ziv si - zadovoljno rece Mlinar. - Mozes li da hodas? 

Artem potvrdno klimnu glavom, ali mu ne pode za rukom da usta- 
ne. Obamrlo telo ga jos uvek nije slusalo. 

U sobu utrca jos nekoliko ljudi, od kojih dvojica odmah zauzese 
odbrambene pozicije kraj vrata. U odredu je bilo ukupno osam ljudi: bili 
su obuceni i opremljeni gotovo isto kao i oni koji su prvi upali u sobu, 
osim sto su neki od njih imali duge kozne ogrtace kao Hanter. Jedan od njih 
spusti na zemlju dete koje je do tada nosio pod miskom, zaklanjajuci 
ga stitom navueenim na ruku. Ovaj odmah potrca u celiju i nadvi se 
nad Antona. 



348 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

- Tata! Tata! Ja sam ih strucno prevario kako sam na njihovoj stra- 
ni, veruj mi! Pokazao sam ciki gde si ti! Izvini tata! Tata nemoj da cutis! 
- decak se jedva uzdrzavao da ne zaplace. 

Anton je staklenim pogledom ravnodusno buljio u plafon. Artem 
se uplasi da bi druga paralisuca igla mogla da dode glave komandiru 
straze. Mlinar polozi kaziprst na vrat Antona, opuzenog na podu. 

- Sve je u redu - rece nakon nekoliko trenutaka. - Ziv je. Dajte no- 
sila ovamo! 

Dok je Artem pricao o tome kakvo dejstvo imaju otrovne igle, dva 
borca rasirise na podu platnena nosila i polozise Antona na njih. 
Na podu se pomeri i promrmlja onesvesceni starac. 

- Ko je ovaj? - upita Mlinar, i kada je saslusao Artemovo objasnjenje, 
odluci: - Uzecemo ga sa sobom, on ce nas pokrivati. Kakva je situacija? 

- Sve je mirno - raportirao je borac koji je cuvao ulazna vrata. 

- Povlacimo se ka tunelu iz kojeg smo dosli - objavi stalker. - Mo- 
ramo se vratiti u bazu s ranjenikom i taocem, da bi smo ga ispitali. Evo 
uzmi - on pruzi Artemu automat - ako sve bude kako treba, nece ti tre- 
bati. Ti nemas pancir, tako da cemo te mi pokrivati. Pazi na decaka. 

Artem klimnu glavom i uze Olega za ruku, jedva uspevajuci da ga 
odvuce od nosila na kojima je bio njegov otac. 

- Formiracemo 'kornjacu' - naredi Mlinar. 

Borci hitro obrazovase oval, isturivsi zbijene stitove sa spoljne stra- 
ne, iznad kojih su virili samo slemovi. Cetvorica slobodnim rukama po- 
nese nosila. Decak i Artem se nadose unutar formacije, potpuno zaklo- 
njeni stitovima. Zarobljenom starcu krpom zapusise usta, vezase mu ru- 
ke na leda i stavise ga na celo formacije. Posle nekoliko ostrih trzaja, on 
prestade da se otima i smiri se, smrknuto oborivsi glavu. 

Oci „kornjace" bila su dvojica prvih boraca, koji su imali specijal- 
ne instrumente za nocno osmatranje: oni su bili pricvrsceni direktno na 
slem, tako da su ruke ostajale slobodne. Odred se po komandi pokrenu, 
zaklanjajuci noge stitovima, pa brzo pode napred. 

Stisnut izmedu boraca, Artem je vukao za ruku Olega, koji je zao- 
stajao za njim. Nista nije video, i sta se oko njih desava mogao je da za- 
kljucuje samo na osnovu isprekidanog razgovora ostalih. 

- Troje zdesna... zene s detetom. 

- Levo! U luku, u luku! Pucaju! - igle zazvecase po metalnom stitu. 

- Skidaj ih! 

Zacuse se rafali automata; 

- Evo ga jedan... Dvojica... Pokret, pokret! 



349 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Iza nas! Lomove! - opet se zacuse pucnji. 

- Kuda, kuda? Tamo ne mozemo proci! 

- Rekao sam, napred! Drzi taoca! 

- Do davola, prolete mi ispred ociju... 

- Stoj! Stoj! Stanite! 

- Sta je to tamo? 

- Sve je blokirano! Ima ih cetrdeset! Barikada! 

- Udaljenost? 

- Dvadeset metara. Ne pucaju. 

- Opkoljavaju nas! 

- Kad su uspeli da naprave barikade?! 

Na stitove se sruci prava kisa igala. Po komandi svi kleknuse na 
jedno koleno, tako da su ih stitovi potpuno zaklanjali. Artem se saze, za- 
klanjajuci decaka. Nosila s Antonom spustise na pod, a strelica je bilo 
duplo vise. 

- Ne odgovaraj! Ne odgovaraj! Pricekacemo... 

- Zahode mi se u cizmu... 

- Pripremite lampe... Na tri - lampe i vatra. Ko ima uredaje za noc- 
no osmatranje, neka nisani odmah... Jedan... 

- Ala tuku... 

- Dva! Tri! 

Istovremeno se upali nekoliko mocnih lampi i zastektase automati. 
Negde ispred se zacuse krici i stenjanje umirucih. Onda vatra iznenada 
prestade. Artem oslusnu. 

- Izlaze, izlaze s belom zastavom... Je 1' se oni to predaju? 

- Prekinite paljbu! Hajde da pregovaramo! Dajte nam taoca! 

- Stoj, mrcino, kuda si posao?... Drzim ga, drzim! Zustar cikica... 

- Imamo vaseg zreca! Pustite nas da idemo! - viknu Mlinar. - Pu- 
stite nas da se vratimo u tunel! Ponavljam, pustite nas da idemo! 

- Sta se desava? Sta kazu? 

- Nema reakcije. Cute. 

- Da li oni nas uopste razumeju? 

- Dajte, osvetlite mi ga malo bolje.. 

- Hajde da vidimo... 

Pregovori su bili prekinuti. Borci kao da pocese da se kolebaju - 
najpre oni koji su bili napred, a onda i oni sa zacelja. Nastupi napeta, ru- 
zna tisina. 

- Sta se dogada? - zabrinuto upita Artem. 



350 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Niko mu ne odgovori. Ljudi prestadose i da se pomeraju. Artem 
oseti kako mu decak steze ruku svojom od uzbudenja oznojenom ruci- 
com. Drhtao je. 

- Osecam... On ih gleda... - rece tiho. 

- Oslobodite taoca - najednom rece Mlinar. 

- Pustite taoca - ponovi drugi borac. 

Tada Artem ne izdrza, ispravi se i pogleda preko stitova i slemova 
- ispred, na nekih deset koraka, na mestu gde se ukrstalo zaslepljujuce 
svetio tri lampe, stajao je, ne zmureci i ne zaklanjajuci se rukama, viso- 
ki pogrbljeni covek s belom krpom u cvornatoj ruci. S tog rastojanja li- 
ce mu se odlicno videlo... Previse dobro. Bilo je to stvorenje slicno Var- 
tanu, koji ga je ispitivao pre nekoliko sati. Artem smugnu medu stitove 
i repetira svoj automat. 

Scena koju je upravo video jos mu je bila pred ocima. I jeziva i oca- 
ravajuca u isto vreme, ona ga najednom podseti na staru knjigu Mitovi 
i legende drevne Grcke, koju je voleo da razgleda dok je bio dete. Jedna 
od legendi govorila je o cudovisnom bicu koje je imalo poluljudski ob- 
lik, ciji je pogled pretvorio u kamen mnoge hrabre vojnike. 

On zaustavi dah, koncentrisa snagu na ruku, prisili sebe da ne gle- 
da u hipnotizera, skoci iznad stitova kao cupavac iz kutije, i pritisnu 
obarac. Nakon cudne neme borbe koju su vodili protivnici naoruzani 
automatima s prigusivacima i vazdusnim cevima, rafal kalasnjikova za- 
trese svodove stanice. 

Mada je Artem bio ubeden da je s tog rastojanja nemoguce proma- 
siti, desilo se upravo ono cega se najvise plasio: na neobjasnjiv nacin 
stvorenje je predosetilo njegov pokret i cim se Artemova glava pojavila 
iznad stitova, pogled mu se nade u klopci njegovih mrtvih ociju. Uspeo 
je da pritisne obarac, ali nevidljiva ruka hitro pomeri cev u stranu. Go- 
tovo ceo rafal promasi cilj i samo jedan metak pogodi stvorenje u rame. 
Njegovo krkljanje zapara usi i on u jednom neuhvatljivom skoku nesta- 
de u tami. 

Imao je tek nekoliko sekundi, pomisli Artem. Svega nekoliko se- 
kundi. Kada je Mlinarev odred upao na Park pobede, na njihovoj strani 
je bio faktor iznenadenja. Ali sada, kada su divljaci organizovali odbra- 
nu i isturili svoje cudake, izgledalo je da ne postoje ama bas nikakve san- 
se da se njihova zastitnica probije. Jedini izlaz je bio da pobegnu nekim 
drugim putem. Kroz glavu mu prodose tamnicareve reci da sa stanice ne- 
znano kuda vode tuneli kojih na kartama metroa nema. 

- Ima li ovde jos tunela? - upita Olega; 



351 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Ovaj tunel vodi do jos jedne stanice, potpuno iste kao sto je ova, 
kao odraz u ogledalu - decak pokaza rukom. - Tamo smo svirali. I ta- 
mo, kao i ovde, postoje tuneli, ali su nam rekli da u njih ne smemo da 
ulazimo. 

- Povlacenje! Ka prolazu! - razdera se Artem, trudeci se da produ- 
bi glas i da oponasa Mlinarev zapovednicki bas. 

- Sta je ovo do davola?! 

Izgleda da je dolazio sebi. Artem ga uhvati za rame. 

- Brze, imaju hipnotizera - brbljao je. - Ovuda nema sanse da pro- 
demo! Postoji drugi izlaz tamo iza prolaza! 

- Tacno, ova stanica je dvojna... Odstupamo! - donese stalker od- 
luku. - Pazite na barikadu! Nazad! Koracaj, koracaj! 

Ostali se sporo, gotovo nevoljno pokrenuse. Pozurujuci ih novim 
naredbama, Mlinar je zeleo da natera odred da se prestroji i pocne s po- 
vlacenjem pre nego sto ka njima iz mraka polete nove otrovne igle. Kada 
su poceli da se penju stepenicama prolaza, borac koji je isao poslednji, is- 
pusti krik i uhvati se za cevanicu. Artem je video pri svetlosti lampe kako 
je jos nekoliko sekundi odstupao ukocenim nogama. A onda citavo telo 
ranjenika uhvati neki cudovisni grc, on se ukoci poput ustirkane krpe i 
svali se na zemlju. Odred se zaustavi. Zaklonjeni stitovima, dvojica slo- 
bodnih boraca pozurise da podignu svog druga sa zemlje, ali sve je vec bi- 
lo gotovo. Telo mu na njihove oci pomodri, a na usta udari pena. Arte- 
mu je bilo jasno sta to znaci, isto kao sto je to bilo jasno i Mlinaru. 

- Uzmi njegov stit, slem i automat! Brzo! - naredi on Artemu. - Po- 
vlaci se, povlaci se! - viknu na ostale. 

Ogroman slem bio je umazan uzasnom penom i morao bi da se ski- 
ne preko glave mrtvaca. Artem nije mogao da prisili sebe da to uradi. 
Uze samo automat i stit, ispali kruzni rafal, nadajuci se da ce preplasiti 
ubice koje su se skrivale u tami, zauze mesto na zacelju formacije, zaklo- 
ni se stitom i krenu ukorak s ostalima. 

Gotovo da su trcali. Onda neko baci dimnu bombu daleko ispred i 
iskoristivsi metez, odred poce da se spusta na prugu. Iznenada kriknu i sru- 
si se na zemlju jos jedan borac. Sada su nosila s ranjenim Antonom mora- 
la nositi samo trojica. Artemu nije padalo na pamet da proviri iza stita, pa 
je nekoliko puta nasumice pucao za sobom. Zatim nastade cudno zatisje: 
ka njima nisu vise letele igle, mada se sudeci po koracima i glasovima oko 
njih, potera nastavljala. Artem skupi hrabrosti i proviri napolje. 

Odred se nalazio na desetak metara od tunela. Prvi borci vec su za- 
koracili unutra, a dvojica se rasirise osvetljavajuci prilaz, pokrivajuci 



352 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



ostale. Ali to uopste nije bilo neophodno: divljaci izgleda uopste nisu ima- 
li nameru da ih slede u tunelu. Zbijeni u polukrug, spustenih cevi, zakla- 
njajuci se rukama od zaslepljujuceg svetla lampi, nesto su cekali u tisini. 

- Neprijatelji Velikog crva, slusajte! 

Iz gomile istupi onaj isti bradati voda koji je izdavao naredenja za 
vreme saslusanja. 

- Neprijatelji idu u svete hodnike Velikog crva. Dobri ljudi nece ici 
za vama. Danas je tamo zabranjeno ici. Velika opasnost. Smrt, proklet- 
stvo. Neka neprijatelji predaju starog zreca i neka idu. 

-Ne pustajte ga, ne slusajte ih - zurno naredi Mlinar. - Odstupamo. 

Nastavise oprezno dalje. Artem i jos nekoliko boraca, koji su isli 
poslednji, odstupali su uzmicuci i ne skidajuci s nisana stanicu koja je 
ostajala za njima. Ispocetka za njima zaista niko ne pode. Sa stanice su 
dopirali glasovi: neko se bunio, najpre tiho, a zatim poce da vice. 

- Dron ne moze! Dron mora ici! Po ucitelja! 

- Zabranjeno je ici! Stani! Stoj! 

Crna figura polete iz tame ka svetlu lampi takvom brzinom da je bi- 
lo nemoguce pratiti je. Iza nje se u daljini pojavise i druge. Ne uspevajuci 
da uhvati na nisan prvog divljaka, jedan od boraca zavitla nesto napred. 

- Lezi! Granata! 

Artem zaleze na pragove licem ka zemlji, zakloni glavu rukama i 
otvori usta, onako kako ga je ucio ocuh. Nezamisliva grmljavina i zaglu- 
sujuca snaga udarnog talasa eksplozije zalepise ga za zemlju. Lezao je ta- 
ko jos nekoliko minuta, otvarajuci i zatvarajuci oci, pokusavajuci da do- 
de sebi. U glavi mu je odzvanjalo, a pred ocima su mu igrale raznobojne 
mrlje. Prvo sto je cuo i sto je doprlo do njegove svesti bile su nespretno 
izgovorene reci koje su se neprestano ponavljale. 

- Ne, ne, ne pucaj, ne pucaj, ne pucaj, Dron nema oruzje, ne pucaj! 
On podize glavu i pogleda. Na mestu gde su se ukrstali svetlosni 

snopovi lampi, visoko podignutih ruku stajao je onaj isti divljak koji ih 
je cuvao dok su bili u onom majmunskom kavezu. Dvojica boraca drza- 
li su ga na nisanu, cekajuci naredenja, dok su se ostali jos pridizali sa ze- 
mlje i otresali. U vazduhu se osecala teska kamena prasina, a sa stanice 
je kuljao jedak dim. 

- Je li zatrpano? 

- Od jedne granate... Citav ovaj metro je kao na staklenim nogama..: 

- Ali zato bar nece modi da produ. Dok oni rasciste odron... 

- Ovoga vezite i povedite. Idemo, vremena nema, ne znamo mi ka- 
da ovi tamo mOgu da se priberu - naredivao je Mlinar. 



353 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Predahnuli su tek kroz jedan sat. Za to vreme, tunel se racvao ne- 
koliko puta, pa je stalker, koji je isao prvi, birao kojom granom ce se ici. 
Na jednom mestu u zidovima su se videle ogromne gvozdene sarke, ko- 
je su nekada drzale ogromne kapke. Pored njih su lezali delovi hermetic- 
kih vrata. Osim toga, nije bilo niceg posebno zanimljivog: tunel je bio 
potpuno pust, mracan i nenastanjen. 

Napredovali su sporo: zarobljeni starac se cesto spoticao o sopstve- 
ne noge i padao. Dron je koracao preko volje i sve vreme mrmljao sebi 
u bradu nesto o zabrani i prokletstvu, dok i njemu nisu zapusili usta. 

Kada stalker na kraju naredi da se stane, posto je poslao strazare s 
instrumentima za nocno osmatranje na pedeset metara na jednu i drugu 
stranu, iznemogli zrec se svali na zemlju. Divljak, koji je molecivo mu- 
mlao kroz krpu, uspeo je da ubedi strazare da ga dovedu do starca, pa 
pade pred njim na kolena i vezanim rukama ga pomilova po glavi. 

Maleni Oleg pritrca nosilima na kojima je lezao njegov otac i za- 
plaka. Antona je popustila paraliza, ali je jos uvek bio u nesvesti, kao ka- 
da ga je igla pogodila prvi put. Stalker je za to vreme odveo Artema na 
stranu. Ovaj vise nije bio u stanju da sakrije svoju znatizelju. 

- Kako ste nas nasli? Ja sam vec pomislio da je gotovo, da ce nas 
pojesti - priznade on Mlinaru. 

- A zar vas je trebalo traziti? Ostavili ste dresinu ispod samog otvo- 
ra. Strazari su je primetili posle pola sata, posto Anton nije dosao na caj. 
Nisu se usudili da sami krenu tuda. Postavili su cuvare i javili upravni- 
ku. Mi smo se zamalo mimoisli. Samo sam jos otisao na Smolensku, u 
bazu, po pojacanje. Jedva smo se okupili, ali ipak na vreme. Pa dok smo 
se opremili... Tek sam na Majakovskoj poceo da shvatam o cemu se ra- 
di. I tamo se desilo nesto slicno: isto tako zatrpan bocni tunel, gde smo 
se Tretjak i ja razdvojili - trazili smo po karti ulaz na D-6. Bili smo pe- 
deset metara udaljeni jedan od drugog. On mu je verovatno prisao ma- 
lo blize. Tri minuta posto je otisao, ja ga zovem - on se ne odaziva. Do- 
trcim do njega - lezi sav modar, otecen, s penom na usnama. Vise mi ni- 
je bilo do trazenja. Uhvatio sam ga za noge, pa na stanicu. Dok sam ga 
vukao, setio sam se Semjonica i njegove price o otrovanom strazaru. 
Osvetlio sam Tretjaka - upravo tako, igla u nozi. Hitno sam ti poslao 
glasnika da ostanes na stanici, sredio stvari i vratio se. Ali sam zakasnio. 

- Nisu valjda oni i na Majakovskoj? - zacudi se Artem. - Kako oni 
sa Parka pobede uopste stizu do tamo? 

- Nekako ipak stizu - stalker skide teski slem i spusti ga na zemlju. 
- Ti ces mi svakako oprostiti, ali nismo mi dosli ovamo samo zbog tebe 



354 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



nego i u izvidanje. Ja mislim da bi ovde trebalo da bude jos jedan izlaz u 
Metro-2. Preko njega su ovi tvoji ljudozderi stigli do Majakovske. I tamo 
je, usput budi receno, ista prica kao i ovde: deca nocu nestaju sa stanice. 
I davo bi znao kuda oni sve tumaraju, a da mi o tome pojma nemamo. 

- To jest... hocete da kazete... - sama pomisao se Artemu ucini to- 
liko neverovatnom da se nije usudivao da to izgovori naglas. - Mislite da 
je ulaz u Metro-2 ovde negde? 

Da li su onda i vrata u D-6, misterioznu avet metroa, bila negde u 
blizini? Artemu navrese u glavu sve one glasine, price, legende i teorije o 
Metrou-2, kojih se sit naslusao za svog zivota. Da li je onda imalo smi- 
sla i verovanje u Nevidljive posmatrace, o kojem su mu pricala njegova 
dva cudna sagovornika na Poljanki! On se mahinalno osvrnu oko sebe, 
kao da pokusava da vidi nevidljivo. 

- Tebi cu reci vise - namignu mu stalker. - Ja mislim da smo mi vec 
u njemu. 

U to je vec bilo nemoguce poverovati. Zamolivsi jednog borca da 
mu da lampu, Artem poce da istrazuje zidove tunela. Osecao je na sebi 
zacudene poglede ostalih i bilo mu je savrseno jasno da im je morao iz- 
gledati totalno glupavo, ali tu nije mogao nista da promeni. Ni njemu sa- 
mom nije bilo jasno sta je ocekivao da ce videti u Metrou-2. Zlatne si- 
ne? Ljude koji zive kao nekada, u nestvarnom izobilju, nesvesni uzasa 
danasnjeg bitisanja? Bogove? Otisao je od jednog do drugog strazara i 
posto nije otkrio nista slicno, vrati se kod Mlinara. Ovaj je razgovarao s 
borcem koji je cuvao divljake. 

- Sta cemo s taocima? Da ih likvidiramo? - ravnodusno je pitao 
strazar. 

- Prvo cemo se informisati - odgovori stalker. 

On se saze i izvadi krpu iz starcevih usta, a onda to isti uradi i s 
drugim zarobljenikom. 

- Ucitelju! Ucitelju! Dron ide s tobom! Ja idem s tobom, ucitelju! - 
poce da jadikuje divljak, klateci se s jedne na drugu stranu nad zrecom 
koji je stenjao. - Dron je pogazio zabranu, Dron je spreman da umre od 
ruke neprijatelja Velikog crva, ali Dron ide s tobom do kraja! 

- Cega ima tamo dalje? Kakav sad crv? I kakvi sveti hodnici? - upi- 
ta Mlinar. 

Starac je cutao. Uplaseno gledajuci strazare, Dron zurno rece: 

- Sveti hodnici Velikog crva - zabranjeni za dobre ljude. Tamo Ve- 
liki crv moze da se pojavi. Covek moze videti. Zabranjeno gledati! Samo 
zreci mogu. Dron se plasi, ali ide. Dron ide s uciteljem. 



355 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Kakav, bre, crv? - smrknu se stalker. 

- Veliki crv... Stvoritelj zivota - objasni Dron. - Ovo dalje su sveti 
hodnici. Njima se ne moze ici svaki dan. Postoje zabranjeni dani. Danas 
je zabranjeni dan. Ako ugledas Velikog crva, postaces pepeo. Ako ga cu- 
jes, bices proklet i brzo ces umreti. Svi to znaju. Staresine pricaju. 

- Imaju li oni tamo takve degenerike? - stalker se okrete Artemu. 

- Ne - odmahnu ovaj glavom. - Razgovarajte sa zrecom. 

- Vase preosvestenstvo - Mlinar se podrugljivo obrati starcu. - 
Oprostite mi, ja sam takoreci stara vojnicina... Ne znam kako bih se iz- 
razio... Nisam bas vican visokom stilu. Ali ovde negde u vasem carstvu 
je jedno mesto koje trazimo. Jednostavnije receno, tamo se cuvaju... Va- 
trene strele? Grozdovi gneva? 

Posmatrao je starcevo lice, nadajuci se da ce ovaj odreagovati ma- 
kar na jednu od metafora, ali zrec je uporno cutao, mrzovoljno ga gle- 
dajuci ispod oka. 

- Vrele bozje suze? - virtuozno je nastavljao stalker, dok su ga Ar- 
tem i strazari zacudeno gledali. - Zevsove munje? 

- Prestanite s lakrdijom - starac se na kraju prezrivo obrecnu. - Ne 
treba da gazite transcendentalno svojim prljavim vojnickim cizmama. 

- Rakete - prede Mlinar odmah na poslovni ton. - Raketna baza u oko- 
lini Podmoskovlja. Izlaz iz tunela s Majakovske. Trebalo bi da znate o cemu 
govorim. Hitno moramo tamo, a vama bi bilo bolje da nam pomognete. 

- Rakete... - Polako, kao da proba ukus svakog slova, ponovi sta- 
rac. - Rakete... Vi sigurno imate pedeset godina, je li tako? Vi se sigur- 
no sedate. Na Zapadu su CC-18 nazvali 'satanom'. Bilo je to jedino vi- 
denje od rodenja slepe ljudske civilizacije. Zar vam nije dosta?! Unistili 
ste citav svet, zar vam nije dosta?!! 

- Slusajte, vase preosvestenstvo, nemamo mi vremena za ovo - pre- 
kide ga Mlinar. - Imate pet minuta - culo se kako pucka zglobovima ru- 
ku, savijajuci sopstvene prste. 

Starac se iskrivi. Izgleda da ni ratna oprema stalkera i njegovih dru- 
gova, kao ni lose skrivena pretnja u Mlinarevom glasu, nisu na njega 
ostavljali nikakav utisak. 

- A sta vi to meni mozete uraditi? - nasmeja se. - Da me mucite? 
Hi ubijete? Budite ljubazni pa to i uradite, ja sam svakako star, nasoj veri 
ionako nedostaju mucenici. Ubijte i mene onako kako ste ubili milione 
drugih ljudi! Kako ste ubili citav moj svet! Ceo nas svet! Hajde, stisnite 
obarac vase proklete masinke onako kako ste stiskali okidace desetine 
hiljada raznih sprava za ubijanje! 



356 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Starcev glas, ispocetka slabasan i promukao, brzo je postajao sve 
jaci. Bez obzira na zamrsenu sedu kosu, vezane ruke i mali rast, on sad 
vise nije delovao jadno: iz njega je izbijala cudna snaga, svaka njegova 
naredna rec zvucala je ubedljivije i strasnije od prethodne. 

- Nema potrebe da me davite svojim rukama, jer vam necu priusti- 
ti zadovoljstvo da vidite moju agoniju... Neka ste prokleti zajedno sa 
svim vasim masinama! Obezvredili ste i zivot i smrt... Mene smatrate lu- 
dakom? Ludaci ste u stvari vi - vasi ocevi i vasa deca! Zar nije najopa- 
snije ludilo bilo nastojanje da se potcini citava zemlja, da se zauzda pri- 
roda i iscrpljuje do krajnjih granica? A onda ste se, mrzeci sebe i takve 
kao sto ste vi, konacno obracunali s njom? Gde ste bili kada se svet ru- 
sio? Da li ste videli kako je to izgledalo? Da li ste videli isto sto i ja? Pla- 
vetno nebo na koje su se navukli kameni oblaci? Uzavrele reke i mora, 
koji su na obale izbacivali ziva skuvana stvorenja, da bi se potom pre- 
tvorili u ledeni zele? Sunce koje je zadugo nestalo s neba? Kuce koje su 
se u delicu sekunde pretvarale u prasinu, a ljudi koji su u njima ziveli u 
pepeo. Da li ste culi njihove povike u pomoc?! A umiruce od epidemija 
i obogaljene zracenjem? Da li ste culi njihove kletve?! Pogledajte ga! - 
on pokaza na Drona. - Pogledajte sve bez ruku, ociju i sa sest prstiju! 
Cak i oni koji su se u meduvremenu prilagodili, osuduju vas i preziru! 

Divljak pade na kolena, hvatajuci sa strahopostovanjem svaku rec 
koju bi zrec izgovorio. Artem u torn trenutku i sam oseti isti poriv. Cak 
su i strazari ustuknuli korak unazad i samo je Mlinar skiljeci nastavljao 
da gleda starca pravo u oci. 

- Da li ste videli propast ovoga sveta? - nastavljao je zrec. - Shva- 
tate li vi ko je krivac za to? Da li neko zna po imenu one koji su jednim 
pritiskom na dugme, a da nisu ni videli sta rade, zbrisali s lica zemlje sto- 
tine hiljada ljudi? Pretvorili beskrajne zelene sume u sprzene pustinje? 
Sta ste napravili od tog sveta? Od mog sveta?! Ko vam je dao pravo da 
ga pretvorite ni u sta? Zemlja nije videla veceg zla od vase paklene teh- 
noloske civilizacije, civilizacije koja je prirodi suprotstavila bezdusne me- 
hanizme! Ona je ucinila sve moguce kako bi zgnjecila, prozdrla i svarila 
svet, ali je prekardasila i istrebila samu sebe... Vasa civilizacija je kance- 
rogeni tumor, ogromna ameba, koja je halapljivo usisavala sve korisno i 
hranljivo oko sebe, izbacujuci samo smrad i otrove. I sada vam opet trebaju 
rakete! Treba vam najjezivije oruzje koje je stvorila civilizacija zlocinaca! 
Zasto? Da zavrsite ono sto ste zapoceli? Kako biste mogli da ucenjujete 
poslednje prezivele? Da biste dosli do vlasti? Ubice! Mrzim vas, sve vas 
mrzim! - vikao je izbezumljeno, a onda se zakaslja i ucuta. 



357 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Niko ne prozbori ni red dok se on ne izbori sa kasljem i ne nastavi: 

- Ali vase vreme istice... I mozda ja to necu doziveti, ali vas ce za- 
meniti drugi, oni koji shvataju pogubnost tehnike, oni koji ce se snadi i 
bez nje! Vi izumirete, i nije vam ostalo jos mnogo. Kako mi je zao sto ne- 
cu modi da vidim vasu agoniju! Ali mi demo odgajiti sinove koji hoce! 
Covek de se pokajati sto je u svojoj gordosti unistio sve sto je kod njega 
bilo vredno! Nakon vekova obmana i iluzija, on ce konacno nauciti da 
razlikuje dobro i zlo, istinu i laz! Mi vaspitavamo one koji ce posle vas 
naseliti zemlju. A kako se vasa agonija ne bi oduzila, uskoro demo vam 
zariti jatagan milosrda pravo u srce! U mlohavo srce vase trule civiliza- 
cije! - on pijunu ispred Mlinarevih nogu. 

Stalker ne odgovori odmah. Odmeravao je starca koji je drhtao od 
besa ispitivackim pogledom. Zatim skrsti ruke na grudima i znatizeljno 
upita: 

- Pa ste vi onda izmislili nekakvog crva i smislili bajke, samo da bi 
vasim ljudozderima usadili mrznju prema tehnici i progresu? 

- Cutite! Sta vi znate o mojoj mrznji prema vasoj prokletoj, vasoj 
davolskoj tehnici! Sta vi uopste znate o ljudima, njihovim nadama, stre- 
mljenjima i potrebama?! Coveku je bio potreban upravo takav bog... 
Ovakav kakvog smo mi stvorili! Ako su stara bozanstva dopustila cove- 
ku da se sunovrati u propast i da i sama budu unistena zajedno sa svo- 
jim svetom, onda ih nema smisla ozivljavati... U vasim recima se oseda 
ona davolska nadmenost, prezir i oholost koji su i doveli covecanstvo na 
rub propasti. Da, neka Veliki crv i ne postoji, neka smo ga i izmislili, ali 
vi dete mnogo pre nego sto mislite modi da se uverite da je taj izmisljeni 
podzemni bog neuporedivo mocniji od vasih nebozitelja, tih idola koji su 
popadali sa svojih tronova i razleteli se u paramparcad! Vi se smejete Ve- 
likom crvu? Samo se smejte! Ali vi se sigurno nedete poslednji smejati!... 

- Dosta. Zapusite mu usta! - naredi stalker. - Ako ga ne budemo 
dirali, moze nam jos valjati. 

Starcu koji se otimao i sipao kletve ponovo zapusise usta krpom. 
Divljak, kojeg su iz predostroznosti dvojica boraca drzali za ruke, uop- 
ste nije pokazivao saosedanje. Stajao je i dutao, klonulih, opustenih ra- 
mena, ne skidajudi ugaseni pogled sa zreca. 

- Ucitelju... Sta znaci: Velikog crva nema? - jedva izgovori napo- 
sletku. 

Starac ga cak i ne pogleda. 

- Sta znaci: ucitelj izmislio Velikog crva? - muklo izgovori Dron, 
vrtedi glavom s jedne na drugu stranu. 



358 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Zrec je cutao. Artemu se cinilo da je starac na svoju tiradu potro- 
sio svu snagu i energiju, i da je sada, izbacivsi iz sebe svu svoju mrznju i 
prezir, zapao u potistenost. 

- Ucitelju... Ucitelju... Veliki crv postoji... Ti varas! Zasto? Lazes da 
bi zavarao neprijatelje! On postoji... Postoji! 

Dron iznenada poce muklo i jezivo da narice. U njegovom polule- 
leku - poluplacu se osecalo takvo ocajanje da Artem pozele da mu pride 
i da ga utesi. Starac je izgledao kao da se vec oprostio sa zivotom, ne po- 
kazujuci nikakvo zanimanje za svog ucenika; ocigledno je sada imao 
drugih briga. 

- Postoji! Postoji! On postoji! Mi smo njegova deca! Svi smo mi 
njegova deca! On postoji, i bio je, i bice! On postoji! Ako nema Velikog 
crva... Znaci... Da smo sasvim sami... 

Divljaka, prepustenog samom sebi, obuze nesto jezivo. Dron pade 
u trans, vrteci glavom, kao da ce tako zaboraviti ono sto je cuo, pona- 
vljajuci jednu te istu notu, a suze koje su mu tekle niz obraze mesale su 
se s obilnom pljuvackom koja mu se slivala iz usta. Nije cak ni pokusa- 
vao da se obrise, samo je rukama cvrsto stezao svoju obrijanu lobanju. 
Strazari ga pustise i on pade na zemlju, rukama zatvarajuci usi, udaraju- 
ci se po glavi, raspomamljujuci se sve vise i vise, dok njegovo telo nije 
pocelo da ispusta nekontrolisane krike koji ispunise citav tunel. Vojnici 
pokusase da ga umire, ali su ritanja i udarci samo na trenutak prekidali 
i zadrzavali lelek koji se otimao iz njegovih grudi. 

Mlinar je ljutito gledao ljudozdera ciji se napad pojacavao, a onda 
otkopca bedrenu futrolu i izvuce iz nje „steckin" s prigusivacem, uperi 
ga u Drona i povuce obarac. Zacu se tihi udar prigusivaca, a divljak ko- 
ji se izvijao na zemlji odjednom se umiri. Nerazgovetni krik mu na izdi- 
saju zamre na usnama, ali ga je eho raznosio jos nekoliko trenutaka, po- 
navljajuci poslednje tonove, koji kao da produzise Dronu zivot: 

- Iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii 

I tek sada Artemu postade jasno sta je zapravo divljak vikao pred 
smrt. 

„Sami!" 

Stalker vrati pistolj u futrolu. Artem iz nekog razloga nije mogao 
naterati sebe da ga pogleda, i umesto toga gledao je umirenog Drona i 
zreca, koji je sedeo nedaleko odatle. Ovaj nicim ne odreagova na smrt 
svog ucenika. Kada je zacuo hitac iz pistolja, starac se malo trze, ovlas 
prelete pogledom preko divljakovog tela, a onda se ponovo ravnodusno 
okrenu. 



359 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Idemo dalje - naredi Mlinar. - Na onakvu dreku, sad ce ovamo 
da se sjati pola metroa. 

Odred se odmah postroji. Artema postavise na zacelje, kao odstup- 
nicu, opremljenog jakom lampom i pancirnim prslukom jednog od bo- 
raca koji je nosio Antona. Trebalo im je manje od minuta da se pokrenu 
i zadu u dubinu tunela. 

Mesto na zacelju kolone Artemu bas i nije prijalo. S mukom je vu- 
kao noge, saplitao se o pragove, bespomocno gledajuci borce koji su ko- 
racali ispred njega. 

U usima mu je i dalje odzvanjao Dronov predsmrtni jauk. Njegov 
ocaj, razocaranje i odbijanje da poveruje da je u ovom strasnom sumor- 
nom svetu covek ostao potpuno sam, preneli su se i na Artema. Cudno, 
ali tek sada kada je cuo divljakov vapaj, prepun beznadne patnje za ru- 
znim izmisljenim bozanstvom, poceo je da shvata taj kosmicki osecaj 
usamljenosti kojim se hranila ljudska vera. 

Koracajuci praznim, jalovim tunelom i sam je osecao nesto slicno. 
Ukoliko je stalker u pravu da oni ved vise od sata zalaze u nedra Metroa- 
2, onda je to misteriozno oruzje zaista bila jednostavno inzenjerska kon- 
strukcija, koju su davnih dana napustili njeni vlasnici i osvojili polura- 
zumni kanibali i njihovi fanaticni zreci. 

Borci pocese da se sasaptavaju. Odred je ulazio na nenaseljenu sta- 
nicu krajnje neobicnog izgleda. Kratka platforma, niska tavanica, kolo- 
nade debelih stubova i zidovi oblozeni plocicama umesto uobicajene 
mermerne obloge ukazivali su na to da stanica nije bila napravljena da 
bi impresionirala lepotom vec da joj je jedina funkcija bila da pruzi si- 
gurnu zastitu onima kojima je bila namenjena. 

S vremenom potamnela bronzana slova na zidovima bila su sloze- 
na u nerazumljivu rec „Sovmin". Na drugom mestu se videlo „Vlada 
RF". Artem je sasvim sigurno znao da se nijedna stanica u metrou nije 
tako zvala, a to je moglo da znaci samo jedno: da su odavno bili izvan 
njegovih granica. Mlinar izgleda nije ni ovde nameravao da se zadrzava. 
Na brzinu se osvrnu oko sebe, kratko se posavetova sa svojim borcima, 
i odred pode dalje. 

Artema ispuni cudan osedaj, koji bi tesko mogao izraziti recima... 
Kao kada mu je jedanput ocuh za rodendan poklonio sjajan svitak, u ko- 
jem je bio samo novinski papir, a poklonu ni traga ni glasa. 

Nevidljivi posmatraci umirali su pred njegovim ocima, i od straho- 
vite, mudre, neverovatne snage nastajali su fantazmagoricni anticki ki- 
povi, koji su, naceti vlagom i tunelskom promajom, ilustrovali drevne 



360 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



mitove. Uporedo s time, u njegovoj svesti su, poput ljuske, pucala i osta- 
la verovanja s kojima je dosao u dodir tokom ovog putovanja. 

Pred njim se otkrivala jedna od najvecih tajni metroa. Koracao je 
po D-6, koji je neko od njegovih poznanika nazvao Zlatnim mitom me- 
tropolitena. Ipak, umesto radosnog uzbudenja, Artem oseti neshvatlji- 
vu gorcinu. Postade mu jasno da su neke tajne prekrasne upravo zato 
sto nisu odgonetnute, i da postoje pitanja na koja je najbolje ne znati 
odgovore. 

Artem oseti kako mu obraz postade hladan - na mestu gde ga po 
tragu suze koja se slivala dodirnu tunelski dah. On odricno zavrte gla- 
vom, upravo onako kao sto je to nedavno cinio ubijeni divljak. Uhvati 
ga groznica, mozda od memljive promaje koja je donosila zapah vlage i 
zapustenosti, a mozda i od jakog osecaja usamljenosti i praznine. 

Na trenutak mu se ucini da je apsolutno sve izgubilo svaki smisao 
- i njegova misija, i ljudsko nastojanje da se opstane u izmenjenom sve- 
tu, i zivot uopste, u svim svojim vidovima. U njemu nije bilo nicega - sem 
pustog, mracnog tunela s odmerenim vremenom za svakoga, tokom ko- 
jeg se mora naslepo tumarati od stanice „rodenje", do stanice „smrt". 
Oni koji su trazili veru pokusavali su da u torn tunelu pronadu spored- 
ne izlaze. Ali postojale su samo dve stanice, a tunel je napravljen isklju- 
civo zbog toga da bi ih povezao, i zato u njemu nije bilo nikakvih spo- 
rednih izlaza, niti ih je moglo biti. 

Kada se prenuo, Artem shvati da je zaostao za odredom nekoliko 
desetina koraka. Nije mu odmah doprlo do mozga sta ga je nateralo da 
dode sebi. Posto se osvrnu oko sebe i malo oslusnu, postade mu jasno: u 
jednom zidu vrata su bila ovlas pritvorena, a kroz njih je dopirala cud- 
na, sve jaca buka - neko priguseno krkljanje, ili besno rezanje. Ono se 
sigurno nije culo dok su pored vrata prolazili ostali. Ali sada je takvu bu- 
ku bilo nemoguce ne primetiti. 

Odred je sada bio jos udaljeniji, sigurno vise od sto metara. Savla- 
davsi u sebi zelju da potrci za njima i da ih sustigne, Artem zaustavi dah, 
priblizi se vratima i gurnu ih. Iza njih je bio prilicno dug i sirok koridor, 
koji se zavrsavao crnim kvadratnim izlazom. Upravo odande se i culo kr- 
kljanje koje je podsecalo na rezanje ogromne zivotinje. Artem se ne usu- 
di da korakne unutra. Stajao je kao zacaran, zagledan u crnilo praznine 
izlaza na kraju hodnika, osluskujuci rezanje koje je postalo neuporedivo 
glasnije, a u otvoru se, u jakom snopu svetlosti, pojavi nesto nejasno, ne- 
verovatno veliko, sto je nezadrzivo grabilo kroz otvoren prolaz - dalje. 

Artem odskoci, zalupi vrata i pozuri da sustigne odred. 



361 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



GLAVA II 



VLAST 



Ostali su vec primetili da ga nema i zaustavili se. Snop svetla je nemir- 
no sarao po tunelu, a kada ga obasja, Artem za svaki slucaj podize ruke 
uvis i viknu: 

- To sam ja! Ne pucajte! 

Lampa se ugasi. Artem pozuri napred, spremajuci se da bude ka- 
znjen. Ali kada sustize ostale, Mlinar ga samo tiho upita: 

- Nista nisi cuo? 

Artem cutke odmahnu glavom. Nije imao zelju da prica o onome 
sto je upravo video, jer ni sam nije bio siguran da mu se sve to nije sa- 
mo pricinilo. S vremenom je naucio da u metrou treba biti oprezan sa 
svojim osecanjima. 

Sta li je to moglo da bude? Tako bi mogao da izgleda i voz kada 
protutnji, ali ta mogucnost je bila iskljucena: u metrou decenijama una- 
zad nije bilo dovoljno elektricne energije da bi se pokrenula kompozici- 
ja. Druga mogucnost je bila jos manje verovatna. Artemu prodose kroz 
glavu upozorenja divljaka vezana za svete hodnike Velikog crva i o tome 
da je danasnji dan zabranjen. Nista drugo mu nije padalo na pamet. 

- Vozovi vise ne saobracaju, je li tako? - upita stalkera za svaki slucaj. 
Ovaj ga mrko pogleda. 

- Kakvi sad vozovi? Od kada su stali, niko ih nikada vise nije po- 
krenuo, a u meduvremenu su ih rastavili na delove i potpuno ocerupali. 
Ti sigurno mislis na onu buku? Mislim da su to podzemne vode. U blizini 
je reka. Prosli smo ispod nje. Ma dobro, neka ide do davola, imamo mi 
vaznijih problema. 



362 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Artemu nije padalo na pamet da tera svoje i raspravlja se, sto bi 
svakako stalkera jos vise utvrdilo u ubedenju da ima posla s ludakom. A 
kako je njegova druga hipoteza bila jos sumanutija, radije je ucutao i vi- 
se se nije vracao toj temi. 

Reka je zaista bila u blizini. Mracnu tisinu tunela remetilo je kapa- 
nje vode i zubor malih crnih potocica duz sina. Zidovi i svodovi su se 
presijavali od vlage, prekriveni belicastim naslagama budi, a tu i tamo je 
bila i poneka barica. Artem je navikao da se plasi vode u tunelima, a i u 
ovom se osecao veoma nelagodno. Vlaga se provlacila na mesta napuste- 
na i zaboravljena od ljudi: bez remonta i vecne borbe s podzemnim vo- 
dama, neki tuneli su se pretvarali u recna korita. Ocuh mu je cak pricao 
o poplavljenim tunelima i stanicama. Na srecu, oni su se nalazili na ve- 
cim dubinama ili na periferiji, tako da se napast nije sirila na citavu lini- 
ju. Zato su Artema sicusne kapi po zidovima podsecale na kapi pred- 
smrtnog znoja, koji coveka oblije u trenutku smrti. 

Medutim, sto su dalje odmicali, okolo je bilo sve suvlje. Potocici 
postepeno presahnuse, po zidovima je bilo sve manje budi, a vazduh kao 
da je bio nesto laksi. Tunel se spustao u dubinu, ali je i dalje bio pust, sto 
je bio dovoljan znak za oprez. Artem se po ko zna koji put priseti Bur- 
bonovih reci da je prazan peron - strasniji od bilo cega. I ostali su izgle- 
da imali slican osecaj, pa su se sve cesce nervozno osvrtali, nailazeci na 
Artema, koji je koracao poslednji, ali bi brzo okretali glavu kada bi su- 
sreli njegov pogled. 

Sve vreme su isli pravo, ne zadrzavajuci se pored bocnih tunela, ko- 
ji su bili pregradeni resetkama, niti kraj debelih metalnih vrata zabravlje- 
nih katancima, koja su se videla u zidu. Tek sada je Artem postao sve- 
stan nezamislivih razmera lavirinta koji su u dubini zemlje, ispod grada, 
prokopale desetine generacija njegovih stanovnika. Metro je, izgleda, bio 
samo deo mreze bezbrojnih hodnika i koridora, jedne velike paucine raz- 
granate duboko pod zemljom. 

Neka od vrata pored kojih je prolazio odred su bila otvorena. Sve- 
tlost lampe koja bi na tren zavirila kroz njih ozivljavala je aveti napuste- 
nih soba, zardalih kreveta na sprat, upadajuci u celjusti krivudavih kori- 
dora. Ovde je vladala uzasna zapustenost, i koliko god se Artem trudio 
da pronade i najmanji trag ljudskog prisustva, sve je bilo uzalud. Citava 
ova grandiozna gradevina bila je odavno napustena i mrtva. 

Cak i kada bi sada na zemlji ugledao necije telo u raspadanju, Ar- 
temu to ne bi bilo toliko jezivo. 



363 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Izgledalo je da njihovom marsu nece biti kraja. Starac je isao sve 
sporije, snaga ga je izdavala, i vise ga ni lagano muvanje u leda, ni naj- 
pogrdnije psovke strazara, nisu mogle naterati da ubrza korak. Odred 
uopste nije pravio pauze, a najduze zaustavljanje potraja svega tridese- 
tak sekundi - taman koliko je bilo potrebno da borci koji su teglili nosi- 
la s Antonom izmenjaju ruke. Njegov sin se drzao iznenadujuce hrabro. 
I mada se videlo da je Oleg vec prilicno umoran, on se nijednom ne po- 
zali, mada je neprestano dahtao, trudeci se da ne zaostaje za ostalima. 

Napred zagrajase. Provirivsi iza sirokih pleca, Artem shvati sta je u 
pitanju. Ulazili su na novu stanicu. Izgledala je gotovo identicno kao i 
prethodna: niski svodovi, kolonade stubova poput slonovskih nogu, be- 
tonski zidovi ofarbani masnom bojom, bez bilo kakvih dekorativnih 
elemenata. Platforma je bila neobicno siroka, tako da se nije moglo ja- 
sno videti sta se nalazi na njenom suprotnom kraju. Na prvi pogled, ov- 
de se moglo smestiti najmanje dve hiljade ljudi koji su cekali na voz. Ali 
ni ovde nije bilo zive duse, a poslednji voz krenuo je ka nepoznatom od- 
redistu tako davno da su sine bile prekrivene tamnom rdom, a natruli 
pragovi obrasli mahovinom. Artem se trze kada je video naziv stanice 
ispisan izlivenim bronzanim slovima. Bese to ona misteriozna rec „Gen- 
stab". To ga podseti na vojnike na Polisu i na rdave vatrice koje su 
bludele ukletim skverom ispred razvaljenih zidina zdanja Ministarstva 
odbrane. 

Mlinar podize ruku u rukavici. Odred se ukopa u mestu. 

- Ulmane, za mnom - dobaci stalker i lagano doskoci na platformu. 
Snazan borac, nalik na medveda, koji je koracao pored njega, ru- 

kama se podize i pode za svojim komandirom. Lagano odzvanjanje nji- 
hovih pritajenih koraka gubilo se u tisini stanice. Ostali clanovi odreda, 
kao po komandi, zauzese odbrambeni polozaj, drzeci na nisanu tunel u 
oba pravca. Posto se nade u sredini, Artem pomisli da bi mozda mogao, 
dok ga drugovi pokrivaju, malo da razgleda ovu cudnu stanicu. 

- Tata nece umreti? - oseti kako ga decak vuce za rukav. 

Artem spusti pogled. Oleg je stajao, preklinjuci ga pogledom, i ci- 
nilo se da ce se svakog trenutka rasplakati. On odmahnu glavom, umi- 
rujuci ga, pa potapsa decaka po temenu. 

- Je li sve zato sto sam rekao gde je tata sluzio? Jesu li ga zbog to- 
ga ranili? - upita Oleg. - Tata mi je uvek govorio da ne brbljam o tome... 
- zajeca. - Pricao je da ljudi ne vole raketase. Rekao je da to nije sramota, 
niti lose, i da su raketasi branili domovinu. Da im drugi zbog toga jed- 
nostavno zavide. 



364 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Artem oprezno pogleda zreca, ali ovaj je, izmrcvaren od puta, se- 
deo na zemlji tupo zagledan u prazno, i uopste nije obracao paznju na 
njihov razgovor. 

Nakon par minuta, izvidaci se vratise. Odred se sjati oko stalkera, 
a ovaj ih kratko informisa o stanju stvari: 

- Stanica je nenaseljena. Na nekoliko mesta smo pronasli crteze nji- 
hovog crva. I jos nesto... Na jednom zidu smo pronasli semu iscrtanu ru- 
kom. Ako joj je verovati, ova linija vodi do Kremlja. Tamo je centralna 
stanica, odakle se presedalo na druge linije. Jedna od njih vodi u pravcu 
Majakovske. Moracemo tuda, trebalo bi da je pruga prohodna. Po boc- 
nim tunelima se necemo motati. Ima li pitanja? 

Borci se medusobno zgledase, ali niko nista ne rece. 

Zato se starac, koji je do tada potpuno nezainteresovano sedeo na 
zemlji, uznemiri pri pomenu reci „Kremlj" i poce nesto da mumla odma- 
hujuci glavom. 

Mlinar se saze i izvadi mu krpu iz usta. 

- Ne smete tamo! Ne smete! Ja necu da idem prema Kremlju! Mi 
tamo ne idemo! Necu da idem! - ponavljao je starac kao zacaran, laga- 
no drhteci. 

- Divno je sto vi tamo ne idete - odgovori mu stalker. - To zna- 
ci da vasih tamo nece biti. Tunel je prazan i cist. Nemam nameru da 
skredem u sporedne tunele. Mislim da je bolje ovako, direktno preko 
Kremlja. 

U odredu pocese da se sasaptavaju. Prisetivsi se zlokobne svetlosti 
s kremaljskih kula, Artemu je bilo jasno zbog cega su se svi, a ne samo 
zrec, plasili da idu tamo. 

- Dosta! - prekide Mlinar zamor. - Idemo dalje, vremena nema. 
Kod njih je danas zabranjeni dan i u tunelima nema nikoga. Ne znamo 
kada se on zavrsava, a onda nam nece biti lako. Dizite ga! 

- Ne! Ne idite tamo! Ne smete! Ja necu da idem! - starac je izgle- 
dao kao da je potpuno pomerio pamecu. 

Kada mu pride strazar, starac se jednim zmijskim pokretom izmi- 
golji iz njegovih ruku, zatim se, glumeci pokornost, umiri pred cevima 
automata, a onda naglo trznu rukama vezanim na ledima. 

- Neka vas davo nosi! - Njegov trijumfalni smeh ubrzo se pretvo- 
ri u isprekidano krkljanje, telo mu uhvati grc, a na usta mu udari obilna 
pena. Grc mu misice lica iskrivi u bezoblicnu masku, jos uzasniju zbog 
toga sto su mu se krajevi usne duplje izvili nagore. Bio je to najjeziviji 
osmeh koji je Artem ikada video. 



365 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Gotov je - rece Mlinar. 

Pride starcu koji je pao na zemlju, gurnu ga vrhom cizme i prevrnu 
ga. Tvrdo, gotovo sasvim ukoceno telo tesko se svali i prevrnu licem ka 
zemlji. Artem prvo pomisli da je stalker to uradio kako ne bi gledao lice 
mrtvaca, ali je tek nakon toga shvatio sta je bio pravi razlog tome. Mli- 
nar osvetli lampom starceve vezane zglobove ruku. U pesnici desne ruke 
bila je stegnuta igla, koja je bila zabodena u podlakticu leve. Artem nika- 
ko nije mogao da shvati kako je zrec uspeo da se snade i da to uradi, gde 
je sve to vreme krio otvrovnu strelicu i zasto je nije upotrebio ranije. 

On se okrenu od tela i pokri rukom oci malom Olegu. 

Odred se skamenio. I mada je naredenje za pokret bilo izdato, ni- 
ko od boraca se i ne pomeri. Stalker ih upitno pogleda. Mogao je da 
pretpostavi sta se vrzmalo po glavama vojnika: razmisljali su o tome sta 
li ih je to cekalo u Kremlju ako je talac radije sebi oduzeo zivot nego da 
ide tamo? 

Ne zeleci da gubi vreme na ubedivanje, Mlinar pride nosilima na 
kojima je stenjao Anton, saze se i dohvati jedan rukohvat. 

- Ulmane! - pozva. 

Nakon kratkog premisljanja, plecati izvidac uze drugi rukohvat no- 
sila. Pokoravajuci se iznenadnom impulsu, Artem im pride i uhvati zad- 
nji rukohvat. Pored njega stade jos neko. Ne progovarajuci ni rec, stal- 
ker se ispravi i oni krenuse napred. Ostali podose za njima i odred po- 
novo formira bojevu formaciju. 

- Blizu smo - tiho rece Mlinar. - Sto, do dvesta metara. Najvazni- 
je je da pronademo prelaz na drugu liniju. A onda ka Majakovskoj. Ka- 
ko cemo dalje, pojma nemam. Nema Tretjaka... Smislicemo nesto. Sada 
samo napred. Nikuda ne skrecemo. 

Njegove reci o putu uzburkase nesto u Artemu, i on se ponovo pri- 
seti svog puta. Razmisljao je i nije mu bilo jasno o cemu je Mlinar ma- 
lopre govorio. Ali kada mu je pominjanje poginulog Tretjaka doprlo do 
svesti okupirane drugim stvarima, on se prenu i glasno sapnu Mlinaru: 

- Anton... Ranjeni... Pa on je sluzio u RVA... Pa on je raketas! Zna- 
ci, mi jos mozemo! Mozemo! 

Mlinar ga preko ramena pogleda s nevericom, a onda baci pogled 
na komandira straze opruzenog na nosilima. Ovaj je izgledao prilicno lo- 
se. Antona je paraliza odavno popustila, ali ga je sada tresla groznica u 
bunilu. Stenjao je i buncao nepovezane delove recenica, nejasno, ali ostro 
naredivao, ocajno molio, jecao i mrmljao. I sto su bili blizi Kremlju, ra- 
njenik je sve glasnije vikao, i sve intenzivnije se savijao na nosilima. 



366 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Rekao sam! Bez pogovora! Idu... Zalezi! Ali kako... Kako sa osta- 
lima?! Niko ne moze tamo, niko! - ubedivao je Anton svoje drugove, ko- 
je je jedino on video. 

Celo mu orosise kapi znoja, a Oleg, koji je trckao pored nosila, ko- 
ristio je kratke predahe kada su borci menjali ruke kako bi ocu krpom 
obrisao celo. Mlinar osvetli komandira straze, kao da je pokusavao da 
proceni da li ce se on uopste ikada probuditi. Videlo se kako stiska zu- 
be, kako mu ispod kapaka uznemireno lete ocne jabucice. Pesnice su mu 
bile stisnute, a telo se trzalo cas na jednu, cas na drugu stranu. Zahva- 
ljujuci kaisima od cerade kojima je bio vezan, nije mogao da ispadne, ali 
ga je bilo sve teze nositi. 

Vec nakon pedesetak metara, Mlinar podize ruku uvis i odred po- 
novo stade. Na podu se beleo grubo iscrtani znak: vec dobro poznata 
krivudava linija oslanjala se zadebljanjem glave na debelu crvenu liniju, 
koja je presecala ostatak tunela ispred njih. Ulman zviznu. 

- Na crveno, kazu, stoj, da ne bude posle joj - zasmeja se neko pozadi. 

- To je za crve, nas se ne tice - odbrusi stalker. - Pokret! 

Ipak su se kretali jos sporije. Mlinar stavi na oci instrumente za 
nocno osmatranje i zauze mesto na celu odreda. Ali oni nisu usporili sa- 
mo zbog opreznosti. Od stanice Genstab tunel je bio jos okomitiji, i ma- 
da je i dalje bio jednako prazan, od Kremlja ih preplavi osecaj da ih pra- 
ti nesto sto ne mogu da vide, ali cije prisustvo i te kako osecaju. To je 
obavijalo ljude i uveravalo ih da se tamo, u crnim mracnim dubinama, 
skriva nesto neobjasnjivo, ogromno i zlo. To je bilo potpuno drugacije 
od svega sto je Artem imao prilike da oseti do sada: drugacije od tam- 
nog vihora koji ga je pratio u tunelima na Suharevskoj, od glasova u ce- 
vima, od sujevernog straha od tunela koji su vodili ka Parku pobede i ko- 
ji su ljudi sami izazivali i hranili. Sve je jaci bio osecaj da se iza ove na- 
petosti krije nesto... nestvarno, ali ipak i te kako zivo. 

Artem pogleda ljudinu koji je bio s druge strane nosila, a kojeg je 
stalker zvao Ulmanom. Odjednom dobi zelju da prica, nije vazno o ce- 
mu, samo da cuje ljudski glas. 

- A zasto zvezde na kulama Kremlja svetle? - seti se Artem pitanja 
koje ga je mucilo. 

- Ko ti je rekao da svetle? - zacudeno odgovori borac. - Nicega 
slicnog tamo nema. U stvari, s Kremljom ti je ovako: svako vidi ono sto 
hoce da vidi. Neki kazu da on odavno i ne postoji, i da svako vidi svoj 
Kremlj. Zele da veruju da je najveca svetinja ostala citava. 

- A sta se desilo s njim? - upita Artem. 



367 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- To niko ne zna - odgovori izvidac - osim tvojih ljudozdera. Ja 
sam bio jos mlad, imao sam tada deset godina. A ovi koji su se borili ka- 
zu da Kremlj nisu hteli da razore i da su na njega bacili neko tajno sred- 
stvo.;. Biolosko oruzje. Jos na samom pocetku. To nisu odmah ni prime- 
tili, pa se to nije ni znalo, a kada su shvatili o cemu se radi, vec je bilo 
kasno, jer je ta materija sve zivo prozderala, pa je i sav narod iz okoline 
progutala. I dan danas zivi iza zidina i odlicno se oseca. 

- A kako ona to... guta? - Artem nije mogao da zaboravi sliku zve- 
zda s vrhova kremaljskih kula, koje su sijale nezemaljskom svetloscu. 

- Znas, postojali su neki insekti - mravinji lavovi, cini mi se. Oni 
bi kopali rupe u pesku, u kojima bi se samo pritajili na dnu i otvarali 
usta. Ako bi mrav slucajno tuda prolazio, ili dosao na ivicu jame - go- 
tovo. Kraj radne biografije. Mravinji lav se meskoljio, pesak padao na 
dno, a mrav je upadao pravo u njegovu celjust. Tako ti je i s Kremljom. 
Ko se usudi da dode na ivicu rupe, bice usisan - osmehnu se borac. 

- A zbog cega ljudi sami idu unutra? - bio je uporan Artem. 

- A otkud bih ja to znao? Najverovatnije hipnoza... Eto, pogledaj, 
na primer, ove tvoje ljudozdere - iluzioniste. Kako zalede mozak! I eto, 
dok sam ne vidis, ne verujes. Mogli smo i da ostanemo tamo... 

- A zasto mi onda idemo pravo u jazbinu? - zbunjeno upita Artem. 

- To nije pitanje za mene nego za komandu. Ali, ako ja dobro raz- 
umem, treba da si napolju i da gledas na zidine kula da bi te scepalo. A 
mi smo vec unutra... U sta mozemo da gledamo? 

Mlinar se okrete i ljutito ih ucutka. Borac koji je razgovarao s Ar- 
temom tog trenutka prekide s pricom i ucuta. I zacu se nesto sto se zbog 
njegovog glasa nije culo ranije: dopiralo je iz dubine, zlo, tiho... nesto 
kao grgoljenje? Ili rezanje? Bilo je dovoljno samo jednom cuti taj zvuk, 
koji cak nije morao nagovestavati nesto strasno, ali je bio tako uporan i 
neprijatan da se nikako nije mogao izbiti iz glave. 

Prodose pored trostrukih, mocnih hermetickih vrata, koja su bila 
postavljena jedna za drugim. Sva krila su gostoprimljivo bila sirom otvo- 
rena, a teska metalna kapija podignuta do plafona. „ Vrata", pomisli Ar- 
tem. „Na pragu smo." 

Zidovi se najednom razmakose i oni se nadose u mermernoj dvorani, 
tako prostranoj da je svetio mocnih lampi jedva dobacivalo do suprotnog 
zida, pretvarajuci se u rasplinutu bledu mrlju. Za razliku od drugih tajnih 
stanica, tavanica je ovde bila visoka, oslonjena na mocne, bogato ukrasene 
kolonade stubova. S plafona su visili s vremenom potamneli pozlaceni lu- 
steri, koji su jos uvek na svetlost lampe odgovarali koketnim sjajem. 



368 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Na nekoliko mesta na zidovima su bili panoi - mozaici, na kojima 
je bio stariji covek s bradicom i velikim zaliscima, u pidzami, i ljudi u 
radnim uniformama koji su mu se osmehivali, mlade devojke, skromno 
obucene, s laganim belim trouglastim maramama, vojnici u staromod- 
nim sapkama, eskadrile lovackih aviona na nebu, tenkovi na paradi i, na 
kraju, i sam Kremlj. 

Imena stanice nigde nije bilo, ali je upravo to vise nego jasno govo- 
rilo gde su dospeli. 

Kolonade stubova i zidovi bili su prekriveni gustim, gotovo centi- 
metar debelim slojem sive prasine. Bilo je ocigledno da ljudska noga ova- 
mo nije krocila decenijama; jezivo je bilo i misliti o razlozima zbog ko- 
jih su ovo mesto izbegavali cak i neustrasivi divljaci. 

Na pruzi je bio neobican voz. Imao je samo dva vagona, ali su oni 
bili dobro blindirani i ofarbani tamnozelenom zastitnom bojom, a ume- 
sto prozora su imali uske otvore koji su podsecali na puskarnice sa za- 
tamnjenim staklima. Vrata - po jedna na svakom vagonu - bila su za- 
kljucana. Artem pomisli da domacini Kremlja mozda zaista i nisu uspe- 
li da iskoriste svoj tajni put za bekstvo. 

Popese se na platformu i stadose. 

- Evo nas, tu smo... - Stalker podize glavu ka plafonu koliko god 
mu je to slem dopustao. - Koliko sam se samo bajki naslusao... Ipak, 
uopste nije tako... 

- Kuda dalje? - upita ga Ulman. 

- Pojma nemam - priznade Mlinar. - Trebalo bi pogledati. 
Ovoga puta nije zeleo da napusta odred, pa ljudi polako krenuse 

svi zajedno. Stanica je ipak po svemu licila na sve ostale: ivicama plat- 
forme i ovde su se pruzale dve pruge. One su oivicavale prostor i s leve 
i s desne strane, a s obe strane dugacka dvorana zavrsavala se sa dva za- 
uvek zaustavljena eskalatora, koji su vodili u velicanstvene ovalne lucne 
kapije. Onaj blizi njihovom odredu vodio je nagore, dok je drugi vero- 
vatno ponirao do nezamislive dubine. Tu negde je sigurno bio i lift - te- 
sko da su zitelji Kremlja imali, kao obicni smrtnici, dovoljno vremena da 
se polako spustaju eskalatorima dole. 

Mlinarova ocaranost prenela se i na ostale. Pokusavali su da dobace 
lampama do visokih svodova, razgledali bronzane skulpture postavljene 
na sredini dvorane, divili se grandioznosti panoa i bili zapanjeni veli- 
canstvenoscu ove stanice, pravog podzemnog dvorca, cak su poceli da 
sapucu kako ne bi narusavali njen mir. Dok se ushiceno okretao oko se- 
be, Artem je potpuno zaboravio na opasnost, i na zreca koji se ubio, i na 



369 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



omamljujuci sjaj kremaljskih zvezda. U glavi mu je bila samo jedna mi- 
sao: neprestano je pokusavao da zamisli kako je neverovatno lepa mora- 
la bila ova stanica okupana blestavom svetloscu raskosnih lustera. 

Priblizavali su se suprotnom kraju dvorane, gde su pocinjale stepe- 
nice eskalatora koji je vodio nadole. Artem je pokusavao da zamisli sta 
se krije tamo dole. Mozda jos jedna dodatna stanica, s koje su kompo- 
zicije isle direktno u tajne bunkere na Uralu? Hi mozda pruge koje su vo- 
dile u bezbrojne koridore, prokopane jos u prastara vremena podzemlja 
i kazamata? Podzemna tvrdava? Strateske zalihe oruzja, lekova i zivot- 
nih namirnica? Hi jednostavno dvostruka traka stepenika koji vode na- 
dole dokle pogled moze da dopre? Mozda je ovde bila ta najdublja tacka 
metroa o kojoj je pricao Kan? 

Artem je dodatno pothranjivao svoju fantaziju najneverovatnijim 
slikama, odlazuci trenutak kada ce prici kraju eskalatora i videti sta se 
zaista nalazi dole. Zato se nije nasao prvi na pocetku stepenica. Borac 
koji mu je ispricao pricu o mravinjem lavu stigao je pre njega do lucnog 
prolaza. Kriknuvsi, on uplaseno ustuknu. U narednom trenutku dode 
red i na Artema. 

Polako, kao da su neka bica iz bajke koja su spavala stotinu godi- 
na, a onda se probudila pa istezu misice posle vekovnog sna, oba eska- 
latora se pokrenuse. Uz zvuk koji je licio na mucno staracko krkljanje, 
stepenice krenuse nadole, a u toj slici bilo je neceg neizrecivo jezivog... 
Nesto se tu nije uklapalo, nije odgovaralo onome sto je Artem znao o 
eskalatorima. On je to osecao, ali nikako nije uspevao da uhvati za rep 
klizavu senku poimanja. 

- Cujes li kako je tiho? Njega ne pokrece motor... Masinsko ode- 
ljenje ne radi - pomogao mu je Ulman. 

Naravno, to je bilo to. Skripanje stepenika i nepodmazanih zupca- 
nika - to su ti zvuci koje je ispustao ozivljeni mehanizam. Da li su? Ar- 
tem opet zacu ono odvratno grgotanje i sljapkanje koje je dopiralo do 
njega i u tunelu. Zvuci su dolazili iz dubine, odozdo, gde su se spustali 
eskalatori. On prikupi hrabrost, pride ivici i osvetli strmi tunel kojim se 
sve brze kretala mrkocrna traka stepenika. 

U jednom trenutku ucini mu se da se tajna Kremlja otvara pred njim. 
Video je kako se kroz otvore izmedu stepenika provlaci nesto prljavo-mr- 
ko-smede, masno, sto se kretalo i sasvim sigurno bilo zivo. Izlazilo je iz 
otvora uz kratko pljeskanje, sinhrono se podizuci i spustajuci duz celog 
eskalatora onoliko koliko je Artem mogao da ga vidi. Ali to nije bilo besmi- 
sleno pulsiranje. To pljeskanje zive materije bilo je deo neceg ogromnog, 



370 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



sto je tesko pokretalo stepenice. A negde u dubini, na dubini od nekoli- 
ko desetina metara, to prljavo i masno lagodno se baskarilo po zemlji, 
nadimalo se i izduvavalo, klizeci i podrhtavajuci, proizvodeci pri torn te 
cudne i odvratne zvuke. Artemu je luk izgledao kao cudovisna celjust, 
svodovi eskalatorskog tunela - zdrelo, a same stepenice - halapljivi jezik 
uzasnog drevnog bozanstva koje su pridoslice probudile. 

A onda njegovu svest kao da je dotakla i pomilovala necija ruka. I 
u glavi ne bese vise nicega, kao u tunelu kojim su dosli ovamo. Imao je 
samo jednu zelju - da stane na stepenice i polako krene dole, gde ga ko- 
nacno ceka smirenje i odgovor na sva pitanja. Pred njegovim imaginar- 
nim pogledom ponovo zasijase kremaljske zvezde... 

- Arteme! Bezi! - Po obrazima ga udari rukavica koja mu je palila 
kozu. 

On zatrepta i zaprepasti se: mrka gusta tecnost se penjala uz tunel, 
bubreci pred ocima, rastuci i peneci kao kipuce svinjsko mleko. Noge ga 
nisu slusale, a sebi je dosao tek na momenat: nevidljivi pipci su samo na 
tren pustili njegov razum, da bi ga ponovo jos cvrsce uhvatili i povukli 
nazad u maglu. 

- Vuci ga! 

- Prvo klinca! Nemoj plakati... 

- Tezak je... A tu je i ovaj ranjenik... 

- Ostavi, ostavi nosila! Kuda ces s nosilima! 

- Hajde i ja cu da zalegnem, lakse cemo dvojica... 

- Ruku, daj ruku! Ma, hajde brze! 

- Gospode boze... Vec je izaslo... 

- Povuci... Ne gledaj, ne gledaj tamo! Cujes li me? 

- Osamari ga! Tako! 

- Dodi! Toje naredenje! Pucacu!... 

Smenjivale su se cudne slike: zeleni bok vagona prepun eksera, neki 
izvrnuti plafon, onda prljavi pod... tama... opet zeleni oklop... Onda je svet 
prestao da se ljulja, umirio se i stao. Artem ustade i pogleda oko sebe. 

Sedeli su u krugu na krovu blindirane kompozicije. Sve lampe su 
bile pogasene, gorela je samo jedna, mala, dzepna, koja je bila u sredini. 
Njena svetlost nije bila dovoljna da bi se videlo sta se desava u dvorani, 
ali se moglo cuti kako sa svih strana nesto klokoce, buci i preliva se. 

Njegovom razumu neko se oprezno, gotovo naslepo prikradao, ali 
on zatrese glavom i zbrke nestade. 

On pogleda i poce mehanicki da prebrojava clanove odreda koji su 
se stisli na krovu. Bilo ih je pet, ne racunajuci Antona, koji ionako nije 



371 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



dosao sebi, i njegovog sina. Artem tupo primeti da jedan borac fali, a on- 
da ponovo ostade bez misli. Onog trenutka kada je glava bila prazna, ra- 
zumje ponovo krenuo ka mutnoj pucini. Boriti se sam s time, uopste nije 
bilo lako. Usput svestan onoga sto se desava, Artem pokusa da se usred- 
sredi na tu misao; trebalo je misliti o bilo cemu, samo nikako ne ostavlja- 
ti svoj razum besposlenim. I ostalima se, ocigledno, desavalo isto. 

- Eto sta se s tim dubretom dogodilo usled zracenja... Bili su u pra- 
vu, biolosko oruzje! Ali ni sami nisu znali da ce kumulativni efekat biti 
ovakav. Dobro je da je makar jos uvek u zidinama, i da nije izaslo u 
grad... - govorio je Mlinar. 

Niko mu nije odgovarao. Borci su se ucutali i rasejano slusali. 

- Pricajte! Pricajte! Ova pogan vas pritiska sa svih strana! Hej, 
Oganesjane! Oganesjane! O cemu razmisljas? - drmusao je stalker jed- 
nog od svojih potcinjenih. - Ulmane, mater ti tvoju! Gde gledas? U me- 
ne gledaj! Nemojte cutati! 

- Umiljata je... Zove... - rece div Ulman, zmirkajuci. 

- Ma kakvi umiljata! Zar nisi video sta se desilo Deljaginu? - Stal- 
ker iz sve snage osamari borca, i njegov mutni pogled se razbistri. 

- Za ruke! Hajde da se svi uhvatimo za ruke! - urlao je Mlinar. - 
Nemojte cutati! Arteme! Sergej! U mene, u mene gledajte! 

A na metar ispod njih klokotala je i kljucala uzasna masa, koja je, 
bar je tako izgledalo, preplavila citavu platformu. Postajala je sve upor- 
nija, i oni vise nisu bili u stanju da odolevaju njenom pritisku. 

- Momci! Deco! Ne predajte se! Hajde svi zajedno! Da zapevamo! 
- Nije se predavao stalker, drzeci budnima svoje vojnike, delio im sama- 
re ili ih je nezno drmusao, da bi dosli sebi. - Ustaj, zemlja je velika... 
Ustaj u boj do smrti! - muklo falsirajuci otpoce on. - S fasistickom tam- 
nom silom... s prokletom hordooom... 

- Neka se jarost blagorodna... uzburka kao talas - prihvati Ulman. 
Voz se snazno zatrese. Artem nije poceo da peva: nije znao reci ove 

pesme, a i pomislio je da borci nisu bas slucajno zapevali o tamnoj sili i 
uzburkanom talasu. 

Dalje od prve strofe i refrena niko osim Mlinara nije znao reci, i sle- 
deci cetvorostih on je pevao sam, dok mu je pogled preteci sevao, ne do- 
zvoljavajuci nikome da odluta: 

- Kao dv-aa suprotna po-la, 
U svemu smo neprijatelji! 

Mi se za sve-tlost i svet borimo, 
A oni - za carstvo tame... 



372 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Refren su ovoga puta pevali skoro svi, cak je i mali Oleg pokusa- 
vao da oponasa odrasle. Neskladan hor grubih, pusackih muskih glaso- 
va zaorio se i odzvanjao ehom u beskrajnoj mracnoj dvorani. Zvuk nji- 
hove pesme leteo je do visokih, mozaikom ukrasenih svodova, odbijao 
se o njih, padao i tonuo u zivoj masi koja je dole kljucala. I mada bi u 
svakoj drugoj situaciji ova slika - sedam snaznih muskaraca, koji su se 
popeli na krov kompozicije i pevaju besmislene pesme, drzeci se za ruke 
- Artemu bila apsurdna i smesna, sada ga je podsetila na jezivu scenu iz 
nocnog kosmara. Samo je zeleo da se sto pre probudi. 

- Neka se ja-a-arost blagoro-o-odna 
Uzburk-a-a-a kao tala-a-as 
Narodni rat pocinje 

Pocinje sveti r-a-a-at! 

Mada nije pevao, Artem je priljezno otvarao usta i njihao se u tak- 
tu muzike. Uopste nije cuo reci prve strofe, ali je zeleo da misli da se u 
njoj govori ili o prezivljavanju ljudi u metrou, ili o suprotstavljanju crni- 
ma, pred cijom ce navalom uskoro pasti njegova rodna stanica. A onda 
se u jednoj od strofa pomenuse i fasisti, pa Artem zakljuci da se radi o 
borbi boraca Crvene brigade sa stanovnicima Puskinove... 

Kada je prestao da se bavi svojim razmisljanjima, otkrio je da je 
hor ucutao. Moze biti da naredne strofe nije znao ni Mlinar, a mozda su 
ostali jednostavno prestali da pevaju. 

- Momci! Hocete da pevamo Kombata, a? - pokusavao je stalker 
da nagovori svoje borce. - Kombat-bacuska, bacuska-kombat, ti se nisi 
skrivao iza leda deci... - otpoce on, ali ubrzo ucuta. 

Odred zahvati nekakva ruzna obamrlost. Borci pocese da pustaju 
ruke i krug se raspade. Svi su cutali, cak i Anton, koji je sve vreme bun- 
cao u bunilu. Osecajuci kako mu potpuno praznu glavu topla, mutna, 
gusta tecnost polako ispunjava umorom i ravnodusnoscu, Artem je po- 
kusavao da joj se opire, razmisljajuci o svojoj misiji, ponavljajuci u sebi 
decje pesmice onoliko koliko se secao, a onda je jednostavno poceo da 
ponavlja: „Ja mislim, mislim, mislim, kod mene se neces uvuci..." 

Borac kojeg je stalker zvao Oganesjanom, odjednom skoci sa svog me- 
sta i ispravi se koliko je visok. Artem ravnodusno podize pogled ka njemu. 

- Vreme mi je. Zbogom - oprosti se ovaj. 

Ostali su mutno gledali druga, ne odgovarajuci nista, jedino mu 
stalker klimnu glavom. Oganesjan pride ivici i bez premisljanja napravi 
korak napred. Uopste nije vikao, ali se odozdo zacu neprijatan zvuk ta- 
lasanja smese, pomesan s gladnim rezanjem. 



373 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Zove... Zove-e... - zapevajuci rece Ulman i takode poce da ustaje. 
Artemovo zaklinjanje koje je ponavljao u sebi: „Ja mislim, kod me- 

ne se neces uvuci!", zastalo je na reci „ja", i sada je on jednostavno po- 
navljao iz sveg glasa, a da toga uopste nije bio svestan: „Ja, ja, ja, ja, ja." 
Zatim je neizdrzivo jako pozeleo da pogleda dole, da bi se uverio je li us- 
talasana masa toliko izopacena kao sto mu se ucinilo na pocetku. A sta 
ako se prevario? Ponovo se seti zvezda na kremaljskim kulama, dalekih 
i primamljivih... 

I tada mali Oleg lako skoci na noge, malo se zalete i veselo se smeju- 
ci skoci dole. Ziva barustina ispod njih tiho mljacnu, prozdiruci decakovo 
telo. Artem oseti kako mu zavidi, i spremao se da ucini isto. Ali nakon ne- 
koliko sekundi, kada se masa sklopila iznad Olegove glave, mozda bas u 
torn trenutku dok mu je uzimala zivot, njegov otac vrisnu i probudi se. 

Tesko disuci i zadihano se osvrcuci na sve strane, Anton ustade i 
poce da drmusa ostale, trazeci odgovor od njih: 

- Gde je? Staje s njim? Gde je moj sin? Gde je Oleg? Oleg! Olezok! 
Malo-pomalo, lica boraca dobise svesne izraze. I Artem poce dola- 

ziti sebi. Nije vise bio siguran da je zaista video kako je Oleg skocio u 
uzburkanu masu. Zato ne odgovori nista vec samo pokusa da smiri An- 
tona, koji je, izgleda, na neki tajanstven nacin osetio da se desilo ono naj- 
gore, pa ga je obuzimao sve veci bes. Zahvaljujuci njegovoj histeriji, iz 
obamrlosti potpuno izadose i Artem i Mlinar, a i svi ostali clanovi odre- 
da. Na njih se prenese njegova razdrazljivost, njegov zlobni ocaj, i nevi- 
dljiva ruka koja je zapovednicki drzala njihovu svest trze se, kao da je 
bila opecena njihovom uzavrelom mrznjom. Artemu, a izgleda i svima 
ostalima, vratila se sposobnost zdravog razmisljanja, koja je - tek sada 
mu je to bilo jasno - bila izgubljena jos dok su prilazili stanici. 

Stalker ispali nekoliko probnih hitaca u uzavrelu masu, ali to nije 
dalo nikakav efekat. Onda natera borca koji je bio naoruzan bacacem 
plamena da skine ranac s gorivom s ramena i da ga na dati signal baci 
sto dalje od kompozicije. Naredi dvojici drugih boraca da osvetle mesto 
gde ce ranac pasti, on se pripremi za paljbu i mahnu rukom. Zavrtevsi 
se u mestu, borac hitnu ranac i umalo i sam ne polete za njim, jedva se 
zadrzavajuci na ivici krova. Ranac tesko polete kroz vazduh i poce pa- 
dati na petnaestak metara od kompozicije. 

- Zalezi! - Mlinar priceka da ranac dotakne masnu ustalasanu po- 
vrsinu i povuce obarac. 

Poslednje trenutke letenja ranca Artem je posmatrao ispruzen na 
krovu. Kada je odjeknuo prasak pucnja, on pokri lice savijenim laktovima 



374 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



i priljubi se sto je mogao vise uz hladni oklop. Eksplozija je bila tako ja- 
ka da Artem umalo ne pade s krova kada se kompozicija zaljulja. Kroz 
skoro sasvim zatvorene trepavice video je prljavonarandzasti odblesak 
goriva u plamenu, koji je zahvatio citavu platformu. 

Citav jedan minut nista se nije desavalo. Sljiskanje i mljackanje ba- 
rustine nije bilo nimalo slabije, i Artem se pripremio na to da ce ona, br- 
zo oporavljena od dosadne neprijatnosti, ponovo poceti da obavija i da 
se uvlaci u njegov razum. 

Ali, umesto toga, sum poce postepeno da se udaljava. 

- Odlazi! Ono odlazi! - neposredno pored njegovog uha zaurla Ul- 
man. 

Artem podize glavu. Pri svetlosti lampi jasno se videlo kako masa 
koja je donedavno ispunjavala gotovo citavu ogromnu dvoranu splasnja- 
va i povlaci se natrag ka eskalatorima. 

- Brze! - skoci na noge Mlinar. - Cim se ono povuce dole, svi za 
mnom - trk u onaj tunel! 

Artem se zacudi odakle Mlinaru najednom takva odlucnost, ali mu 
nista ne rece, pripisujuci njegovu raniju kolebljivost bunilu. Stalker je 
doziveo potpuni preobrazaj: ponovo je to bio trezven i nagao komandir 
odreda, koji nije dozvoljavao bilo kakvo oponiranje. 

Za premisljanje ne samo da nije bilo vremena nego ni volje. Jedino 
sto je u ovom trenutku okupiralo Artema bilo je da sto pre izvuce zivu 
glavu s proklete stanice, dok se cudno bice koje je zivelo u podrumima 
Kremlja nije pribralo i vratilo da ih prozdere. Stanica mu vise nije bila ni 
izvanredna, ni prekrasna: sada mu je sve ovde delovalo neprijateljski i 
odvratno. Cak su ga i radnici i seljaci gledali besno sa zidnih panoa, a 
oni koji su se i dalje osmehivali, cinili su to usiljeno i pritvorno. 

Skakali su kako je ko stigao na platformu, pa poletese ka suprot- 
nom kraju stanice. Anton je sasvim dosao sebi, i trcao je barabar sa osta- 
lima, tako da odred sada nista vise nije usporavalo. Nakon dvadesetak 
minuta sulude jurnjave po tamnom tunelu, Artem se zadiha, a i ostali po- 
cese da posustaju. Stalker im na kraju dopusti da predu na brzo hodanje. 

- Kuda idemo? - upita Artem kada je sustigao Mlinara. 

- Mislim da smo sada ispod Tverske ulice... Uskoro bi trebalo da 
izademo na Majakovsku. Tamo cemo sve proanalizirati. 

- A kako ste znali kojim tunelom treba da idemo? - upita Artem. 

- Bilo je ucrtano na karti koju smo nasli na Genstabu. Ali, ja sam 
se toga setio u poslednjem trenutku. Verovao ili ne, kako smo krocili na 
stanicu, sve mi je iz glave isparilo. 



375 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Artem se zamisli. Po svoj prilici, nije samo on bio ushicen kremalj- 
skom stanicom, slikama i skulpturama, njenom velicinom i grandiozno- 
scu. Da li je tu zbrku izazivalo uzasno bice koje se krilo u Kremlju? 

Zatim se priseti odvratnosti i straha koji je njemu izazivala stanica 
kada je bunilo prestalo. I u njemu se rodi sumnja da je i ta osecanja iza- 
zivalo ono. Moze biti da ihje, upravo onako kako ih je pre toga omadi- 
jao zanosom i zeljom da zauvek ostanu na stanici, „mravinji lav" nate- 
rao i da osete neodoljivu zelju da pobegnu odatle i izginu, kada su mu 
pricinili bol? 

Sta su onda zaista bila Artemova osecanja i sta se uopste radalo u 
njegovoj glavi? Da li je cudovisno bice oslobodilo njegov razum, ili je i 
dalje nastavljalo da diktira njegove misli i usaduje nemir u dusu? U kom 
momentu je Artem potpao pod njegov hipnoticki uticaj? I na kraju kra- 
jeva, da li je on ikada bio Slobodan u svom izboru? I da li je njegov iz- 
bor uopste mogao biti Slobodan? Artem se ponovo seti razgovora s dvo- 
jicom cudnih zitelja Poljanke. 

On se osvrnu: na dva koraka iza njega isao je Anton. Vise nije do- 
sadivao nikome s pitanjem sta se desilo njegovom sinu - neko mu je iz- 
gleda vec rekao. Lice mu se skamenilo i utrnulo, pogled izgledao izgu- 
bljen. Da li je Anton znao da su bili na korak od toga da spasu decaka? 
Da je njegova smrt bila ruzna slucajnost? Ali je upravo ona spasla zivot 
ostalima. Da li je to bila slucajnost ili zrtva? 

- Znate, svi smo se mi spasli samo zahvaljujuci Olegu. Zbog njega smo 
se prenuli - rece mladic Antonu, ne detaljisuci kako se sve to dogodilo. 

- Da - ravnodusno rece ovaj. 

- On nam je rekao da ste sluzili u raketnim jedinicama. Strateskim. 

- Taktickim - odgovori Anton. - 'Tacka', 'iskander'. 

- A sistemi plotunske vatre? 'Smerc', 'uragan'? - malo usporivsi 
upita stalker, koji je cuo njihov razgovor. 

- Umem i s njima. Ja sam bio profesionalni vojnik, nas su i na nji- 
ma obucavali. A i sam sam se interesovao, hteo sam sve da probam. Dok 
nisam video kuda to vodi. 

Njegov glas je zvucao potpuno nezainteresovano, a u njemu se ni- 
je osecala cak ni uznemirenost sto su njegovu dobro cuvanu tajnu znali 
tudinci. Odgovarao je kratko, mehanicki. 

Mlinar klimnu glavom, odvoji se od njih i ode napred. 

- Veoma nam je potrebna vasa pomoc - oprezno ispitujuci teren re- 
ce Artem. - Znate, kod nas na VDNP se desavaju uzasne stvari... - ot- 
poce on. 



376 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Ali u trenutku pretrnu: posle onoga sto je video u poslednja dvade- 
set cetiri sata, ono sto se desavalo na VDNP i nije bilo tako strasno, ni- 
je izgledalo kao nesto narocito neobicno, sto je moglo da unisti metro i 
definitivno istrebi coveka kao biolosku vrstu. Artem se uhvati u kostac s 
torn mislju, opominjuci sebe da ona mozda ponovo nije njegova vec na- 
metnuta spolja. 

- Kod nas se s povrsine provlace nekakvi stvorovi - pribravsi se na- 
stavi on. 

Ali ga Anton zaustavi, odmahnuvsi rukom. 

- Samo reci sta treba da uradim, i ja cu uraditi - suvo rece on. - Ja 
sada imam vremena... Kako da se vratim kuci bez sina? 

Artem usplahireno klimnu glavom i ode od strazara, ostavljajuci ga 
svojim mislima; osecao se krajnje odvratno: molio je za pomoc coveka 
koji samo sto je izgubio dete... I njega, Artema, oslobodio krivice... 

On ponovo sustize stalkera. Ovaj je ocigledno bio odlicno raspolo- 
zen: odvojio se od odreda razvucenog u kolonu, pevusio nesto, a kada 
ugleda Artema, usne mu se razvukose u osmeh. Slusajuci melodiju koju 
je Mlinar pokusavao da otpeva, Artem prepoznade onu istu pesmu o 
svetom ratu koju su pevali na krovu kompozicije. 

- Znate, ja sam pomislio da je to pesma o nasem ratu s crnima - 
poveri mu se on - a onda sam shvatio da govori o fasistima. Cija je to 
pesma, komunista s Crvene linije? 

- Ta pesma je stara sto, ako ne i sto pedeset godina - klimnu gla- 
vom Mlinar. - Nastala je u jednom ratu, a onda dopunjena u drugom. 
Zato i jeste dobra, jer odgovara svakom ratu. Dok je ziv, covek ce sebe 
smatrati snagom svetlosti, a neprijatelja tamom. 

,,A tako ce misliti s obe strane fronta", dodade Artem u sebi. Da li 
to znaci... Njegove misli opet se vratise crnima. Da li to onda moze da 
znaci da su za njih zlo i tama, recimo, stanovnici VDNP? Artem opome- 
nu sebe da ne srne da razmislja o crnima kao o obicnim protivnicima. Sa- 
mo bi falilo da im se otvore vrata saosecanja, a onda ih vise niko ne za- 
ustavi... 

- Ova pesma koju si pomenuo da je za sva vremena - iznenada re- 
ce Mlinar - a ja se nesto mislim. Nasa zemlja je takva da su u njoj u naj- 
vecoj meri sva vremena ista. Takvi su ljudi... Ne mozes ih nicim prome- 
niti. Tvrdoglavi kao mazge. Eto, takoreci i kraj sveta je dosao, ni na uli- 
cu se ne moze izaci bez zastitnog odela, i svakakve gamadi se nakotilo, 
koju si ranije samo u bioskopu mogao da vidis... Ne! Nece se promeni- 
ti! Takvi su. Ponekad mi se cini da se zapravo i nije nista promenilo. Eto, 



377 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



danas sam bio u Kremlju - naceri se on - i nesto mislim: u principu, ni ta- 
mo nema nista novo. Desava se isto sto i ranije. Ja vise nisam bas tako si- 
guran kada su nam ovu zarazu zapatili: pre trideset, ili pre trista godina. 

- A zar je pre trista godina postojalo takvo oruzje? - sumnjicavo ce 
Artem, ali mu stalker nista ne odgovori. 

Crteze Velikog crva na podu videli su na jos dva-tri mesta, ali nije 
bilo ni divljaka, niti bilo kakvih tragova njihovog nedavnog prisustva. 
Posle prvog crteza borci postadose oprezniji, pregrupisase se tako da 
mogu lakse da se odbrane, ali posle treceg napetost popusti. 

- Nisu nas prevarili, izgleda da im je danas zaista sveti dan, da su 
na stanicama i da ne ulaze u tunele - s olaksanjem primeti Ulman. 

Stalker je bio okupiran necim drugim. Prema njegovim proracuni- 
ma je ispadalo da je mesto na kome je bio izlaz iz metroa i pocinjao rae- 
dustanicni prostor koji je vodio do raketne baze, trebalo da bude tu ne- 
gde. Malo-malo pa je konsultovao plan prepisan rukom, i rasejano po- 
navljao: 

- Tu je negde... Nije to? Ne, nije to taj ugao, a i gde su hermeticka 
vrata? Trebalo bi da smo vec stigli... 

Naposletku se zaustavise na raskrscu: s leve strane se nalazio reset- 
kom pregradeni slepi kolosek, na cijem su se kraju videli ostaci herme- 
tickih vrata, a s desne, koliko je svetio lampi moglo da obasja, u daljini 
se gubio pravolinijski tunel. 

- To je to! - bio je siguran Mlinar. - Stigli smo. Po karti se sve sla- 
ze. Tamo iza resetke je odron, kao na Parku pobede. Tu bi trebalo da je 
i ulaz gde su Tretjaka pogodili. Tako... - Osvetljavajuci plan dzepnom 
lampom, razmisljao je naglas: - Od ovog raskrsca tunel vodi pravo ka 
toj bazi, a ovaj - ka Kremlju, mi smo odande dosli, tako je. 

Zatim se Ulman i on provukose iza resetke, pa su desetak minuta 
istrazivali slepi kolosek, osmatrajuci lampom zidove i plafon. 

- Tacno tako! Postoji prolaz, ovoga puta na podu, s okruglim po- 
klopcem, kao na kanalizacionom otvoru - izvesti ih stalker po povratku. 
- To je to, stigli smo. Predahnite. 

Cim su poskidali ranee i povaljali se po zemlji, Artemu se desi ne- 
sto neobicno: bez obzira na neudoban polozaj, u trenutku ga savlada 
san. Da li je to bila posledica umora nagomilanog za poslednja dvadeset 
cetiri casa, ili mozda sporedni efekat otrova iz paralisuce igle, koji je jos 
uvek delovao. 

Artem ponovo ugleda sebe kako se budi u satoru na VDNP. Kao i u 
prethodnim snovima, na stanici je bilo mracno i bez igde ikoga. Nemajuci 



378 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



sasvim jasnu predstavu o tome da je to samo san, Artem je tacno una- 
pred znao sta ce mu se desiti. Po navici se pozdravi s devojcicom koja se 
igrala, ali je nista nije pitao nego se odmah uputi ka sinama. Pojedinac- 
ni krici i molbe za milost gotovo ga i ne uplasise. Znao je da mu taj ten- 
denciozan san svaki put dolazi na oci iz nekog drugog razloga. A razlog 
se krio u tunelima. Njegov zadatak je bio da otkrije prirodu opasnosti, 
da razmotri situaciju i da o njoj izvesti saveznike s juga. Ali kako se na- 
de okruzen tamom, rasprsi se njegova sigurnost u sebe i u to da zna zbog 
cega je ovde i sta treba dalje da radi. 

Uhvati ga strah, kao kada je prvi put izasao sam sa stanice. I sada 
ga je, bas kao i tada, u dlaku isto plasila neizvesnost i nemogucnost da 
pretpostavi kakvu opasnost krije u sebi sledecih sto metara tunela, neu- 
poredivo vise od samog mraka i sumova. 

Nejasno, kao i u nekim ranijim dogadajima iz njegove proslosti, 
prisecajuci se postupaka u nekim prethodnim snovima, on odluci da ne 
dozvoli strahu da ovlada njime nego da krene napred, dok se ne sretne s 
onim ko se skriva u mraku, cekajuci ga. 

U susret mu je dolazio neko. Bez zurbe, otprilike istom brzinom ko- 
jom se kretao i Artem, ali ne plasljivim i prikradajucim koracicima vec 
sigurnim teskim korakom. 

Mladic stade i zaustavi disanje - stade i onaj drugi. Artem se zare- 
ce samom sebi: ovoga puta nece bezati, pa ma sta se desilo. Kada je do 
skrivenog mracnog dvojnika ostalo, sudeci po zvuku, tri metra, Artemo- 
va kolena vise nisu drhtala nego odskakala, ali on skupi dovoljno snage 
da nacini jos jedan korak. Ali, osetivsi na lieu laki nalet vazduha jer mu 
se neko sasvim priblizio, Artem ne izdrza. Zamahnuvsi rukom, on od- 
gurnu nevidljivo bice i dade se u beg. Ovoga puta se nije spotakao, i be- 
zao je preko svake mere dugo, sat ili dva, ali od rodne stanice ne bese ni 
traga, niti je naisao na neke druge stanice, nigde niceg nije bilo osim bes- 
konacnog tamnog tunela. I ispostavi se da je to jos strasnije. 

- Hej, dosta knjavanja, prespavaces sastanak - munu ga Ulman po 
ramenu. - Kako li ti samo polazi za rukom? - sa zaviscu dodade on. 

Artem se strese i kao krivac pogleda ostale. Sudeci po svemu, za- 
dremao je samo nekoliko minuta. Odred je sedeo u krugu u cijem centru 
se s kartom rasirio Mlinar, pokazujuci i objasnjavajuci. 

- Ovako - govorio je on. - Lio naseg odredista ima, sigurno, dva- 
deset kilometara. To je nista, brzim korakom i ako ne bude neprilika, ta- 
mo smo za pola dana. Vojna baza je na povrsini, ali ispod nje je bunker, 
i tunel vodi do njega. U svakom slucaju, vremena za razmisljanje nema. 



379 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Moramo da se podelimo. Probudio si se? Ti se vracas u metro, dodelju- 
jem ti Ulmana - rece on Artemu. - Ja s ostalima idem do raketne baze. 
Artem je vec otvorio usta da se pobuni, ali ga stalker prekide nestr- 
pljivim gestom. Nagnuvsi se na gomilu nabacanih ranaca, Mlinar poce 
da raspodeljuje opremu. 

- Vi uzmite dva zastitna odela, kod nas ostaju cetiri - ne znamo sta 
nas tamo ceka. Plus obroci, jedan vama - jedan nama. Sada instrukcije. 
Idete na Prospekt mira. Tamo ce vas cekati, poslao sam glasnike - on ba- 
ci pogled na rucni casovnik. - Kroz tacno dvanaest sati popnite se na po- 
vrsinu i pazite na nas signal. Ako sve bude u redu i mi budemo u etru, 
sledeca etapa je operacija. Zadatak je - prici Botanickoj basti sto je mo- 
guce blize i zauzeti polozaj iznad nje, kako biste nam pomogli oko na- 
vodenja i korigovanja vatre. Domet smerca je ogranicen, a i koliko je ta- 
mo ostalo raketa, ne znamo. A basta nije mala. Nemoj da se plasis - umi- 
rivao je Artema - sve ce to Ulman da radi, ti si tu vise da mu pravis dru- 
stvo. I ti ces, naravno, biti od koristi: na kraju krajeva, ti znas kako ti cr- 
ni izgledaju. Ja mislim - nastavi on - da je za navodenje veoma dobra i 
Ostankinska kula. Ona ima ima ono prosirenje na sredini. Na torn vidi- 
kovcu je nekada bio restoran. Imali su papreno skupe kanapee s kavija- 
rom. Ali ljudi nisu tamo odlazili zbog njih nego zbog pogleda na Mo- 
skvu. Odande se Botanicka basta vidi kao na dlanu. Probajte da se pop- 
nete na kulu. Ako ne budete mogli na kulu, pored nje su soliteri, beli, u 
obliku slova P, i sudeci po izvestajima, trebalo bi da su nenaseljeni. To je 
to... Ovo je vasa karta Moskve, ova je za nas. Podeljena je na kvadrate. 
Samo gledajte i prenosite. Ostalo je nase. Nista komplikovano - zakljuci. 
- Ima li pitanja? 

- A da nemaju oni tamo neko gnezdo? - upita Artem. 

- Pa ne bi trebalo, ovde ga nema - stalker lupi rukom po karti. - 
E, da, imam iznenadenje za tebe - dodade, namigujuci Artemu. 

Zavirivsi u svoj ranac, Mlinar izvadi odande beli polietilenski pa- 
ket s izguljenom slicicom u boji na poledini. Artem ga otvori i uze pasos 
koji je bio precizno prepravljen na pohabanom obrascu i decju knjizicu 
s dragom fotografijom u njoj, koju je pronasao u napustenom stanu na 
Kalinjinskom. Kada se strmoglavio za Olegom, on je svoje blago ostavio 
na Kijevskoj, a Mlinaru nije bilo tesko da to nosi sa sobom sve ovo vre- 
me. Ulman koji je sedeo pored njega, zbunjeno pogleda najpre Artema, 
pa onda stalkera. 

- Licne stvari - s osmehom rasiri ruke Mlinar. 



380 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 

Artem najednom pozele da mu kaze nesto toplo i lepo, ali ovaj je 
vec ustajao sa svog mesta, izdajuci naredenja borcima koji su isli s njim. 
On pride Antonu, utonulom u razmisljanja. 

- Srecno! - Artem pruzi strazaru ruku. 

Ovaj cutke klimnu glavom, navlaceci ranac. Pogled mu je bio pot- 
puno prazan. 

- To je to! Necemo se oprastati. Pazite na vreme! - rece Mlinar. 
Okrenu se i bez reci pode dalje. 



381 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



GLAVA 19 



POSLEDNJA BITKA 



Njih dvojica zajednicki podigose tezak poklopac od livenog gvozda na 
otvoru sahta, pa pocese da se spustaju dole. Uski vertikalni saht bio je 
napravljen od kruznih betonskih elemenata, a iz svakog od njih virila je 
metalna klanfa. 

Kada su ostali sami, Ulman promeni ponasanje. Komunicirao je s 
Artemom kratkim jednosloznim frazama, uglavnom da bi izdao narede- 
nje ili ga opomenuo. Cim su sklonili poklopac sahta, on naredi Artemu 
da ugasi lampu, pa stavivsi instrumente za nocno osmatranje, prvi side 
unutra. 

Artem je napamet morao da se spusta dole, drzeci se cvrsto za klan- 
fe. Nije mu bas bilo najjasnije cemu sva ta predostroznost, kada posle 
Kremlja na putu nisu naisli ni na kakvu opasnost. Na kraju Artem po- 
misli da je Ulman od stalkera mozda dobio neke posebne instrukcije, a 
moguce je da je sada, kada je ostao bez komandira, jednostavno sa za- 
dovoljstvom preuzeo njegovu ulogu. 

Borac udari Artema po nozi, dajuci mu znak da stane. Artem po- 
slusno stade, ocekujuci da ce mu ovaj objasniti o cemu se radi. Ali ume- 
sto objasnjenja, ispod njega se zacu slab udarac - Ulman je skocio na ze- 
mlju - a kroz par sekundi se zacuse priguseni pucnji. 

- Mozes da sides - glasnim sapatom naredi kompanjon Artemu, a 
ispod njega se upali svetio. 

Kada vise nije bilo klanfi, on pusti ruke, i padajuci metar-dva, do- 
skoci na betonski pod. Ustade, otrese ruke i osvrnu se oko sebe. Bili su 



382 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



u kratkom, petnaestak koraka dugom hodniku. S jedne strane zjapio je 
otvor sahta, a s druge se u podu video jos jedan otvor s istim onakvim 
reckastim poklopcem. Pored njega je, u lokvi krvi, nicice lezao mrtav di- 
vljak, koji je cak i nakon smrti stezao u ruci svoju duvaljku. 

- Cuvao je prolaz - tiho odgovori Ulman na Artemov upitni pogled 
- ali je zaspao. Sigurno nije ocekivao da neko moze da dode s ove stra- 
ne. Prislonio je uho na otvor i zadremao. 

- Ti si njega... u snu? - upita Artem. 

- A sto? Mozda nije viteski? - frknu Ulman. - Neka vidi kako je 
kada se spava na zadatku. A na kraju krajeva, ipak je on bio los covek: 
nije postovao sveti dan. Je li receno da se ne ulazi u tunele? 

Vukuci telo za noge, Ulman ga pomeri u stranu, otkri otvor i uga- 
si lampu. Ovoga puta saht nije bio tako dubok i vodio je do sluzbene 
prostorije zatrpane starudijom. Otvor se uopste nije video od gomile me- 
talnih tabli, zupcanika, opruga i niklovanih rukohvata - pun vagon stva- 
ri. One su bile bez ikakvog reda nabacane jedna na drugu i nekim cudom 
su stajale tako a da ne popadaju. Izmedu te gomile i zida bio je uzan pro- 
laz, ali je bilo sasvim nemoguce provuci se kroz njega a da se hrpa gvo- 
zda ne zakaci i ne obrusi na sebe. 

Vrata, dopola zatrpana zemljom, delila su prostoriju od neobicnog 
kvadratnog tunela. S leve strane, tunel je bio zatrpan: tamo je bio odron, 
ili su na torn mestu iz nekog razloga prekinuli dalje prokopavanje pru- 
ge. S desne strane je izlazio u standardni, ovalan i sirok tunel. Odmah se 
moglo osetiti gde je granica izmedu dva medusobno povezana podzem- 
na sveta. Ovde u metrou cak je i vazduh bio drugaciji: mozda jednako 
vlazan, ali ni blizu tako ustajao i memljiv kao u tajnim hodnicima D-6. 

Postavljalo se pitanje na koju stranu dalje. Nisu hteli da idu napa- 
met - u torn tunelu mogla je biti pogranicna barikada Cetvrtog rajha. Od 
Majakovske do Cehovljeve, sudeci po karti, nije bilo vise od dvadeset mi- 
nuta peske. Artem prekopa paket sa svojim stvarima i nade okrvavljenu 
kartu koja mu je ostala od Danila, pa prema njoj odredi tacan pravac. 

Ne prode ni pet minuta, a oni vec stigose na Majakovsku. Ulman 
sede na klupu i sa uzdahom olaksanja skide s glave teski slem, obrisa ru- 
kavom mokro, crveno lice, pa svih pet prstiju zavuce u najezenu svetlo- 
smedu kosu. Bez obzira na snaznu'telesnu gradu i navike starog tunel- 
skog vuka, Ulman je ipak bio dosta stariji od Artema. 

Dok su trazili gde mogu da kupe hranu, Artem je uspeo da razgleda 
stanicu. Koliko vremena je proslo otkada je poslednji put jeo ni sam nije 
znao, ali stomak mu je najozbiljnije zavijao. Ni Ulman nije imao nikakvih 



383 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



zaliha hrane, jer su se i oni spremili u zurbi i poneli sa sobom samo naj- 
neophodnije. 

Majakovska je i situacijom i raspolozenjem podsecala na Kijevsku. 
Od nekada prefinjene i leprsave stanice ostala je samo mracna senka. Na 
toj polurazrusenoj stanici ljudi su se stiskali u odrpanim satorima, ili su bi- 
li na otvorenoj platformi, a plafon i zidovi bili su potklobuceni i vlazni na 
mestima gde se provlacila voda. Na citavoj stanici gorela je samo jedna va- 
trica - a nije bilo nikakvog razloga ni da se ona lozi. Zitelji Majakovske 
medusobno su razgovarali sasvim tiho, kao pored samrtnicke postelje. 

Cak i na toj zagusljivoj stanici nade se prodavnica: zakrpljeni tro- 
sobni sator, ispred kojeg je bio stolic na rasklapanje. Asortiman bese si- 
romasan: oderane pacovske polutkice, uvele i smezurane gljive, mahovi- 
na iseckana na kvadratice, doneta ovde ko zna kada. Pored svake robe 
bila je ponosno istaknuta cena - komad novina pricvrscen praznom ca- 
urom, na kome su kaligrafski bili iscrtani jednaki brojevi. Osim njih i 
jedne suvonjave pogrbljene zene koja je drzala za ruku malog decacica, 
kupaca gotovo da nije bilo. Dete posegnu rukom ka pacovu koji je bio 
na tezgi, ali ga majka cimnu: 

- Ne diraj! Ove nedelje smo vec jeli meso! 

Decak poslusa, ali jos dugo nije uspevao da odvoji pogled od polut- 
kice. Cim se majka okrenula, on opet pokusa da dohvati mrtvu zvercicu. 

- Koljka! Sta samja tebi rekla? Ako ne budes dobar, odnece te de- 
moni iz tunela! Znas kako su tvog Sasku odneli, jer nije slusao svoju 
majku! - plasila ga je zena, uspevajuci da ga u poslednjem trenutku od- 
vuce od tezge. 

Artem i Ulman nikako nisu mogli da se odluce. Artemu se ucini da bi 
ipak mogao da izdrzi do Prospekta mira, gde ce makar gljive biti svezije. 

- Hocemo li pacovcica? Pecemo ih u prisustvu musterije - dosto- 
janstveno predlozi celavi vlasnik prodavnice. - Garantujemo za kvaliteti 
- zagonetno dodade on. 

- Hvala, ja sam vec rucao - zurno ga odbi Ulman. - Sta si ti ono 
hteo, Arteme? Samo nemoj mahovinu, od nje u crevima krene cetvrti 
svetski. 

Zena ga prekorno pogleda. U rukama je drzala samo dva metka, za 
koje je, sudeci po cenama, mogla da kupi jedino mahovinu. Primetivsi da 
Artem gleda u njen skromni kapital, ona sakri pesnicu za leda. 

- Sta se muvas ovuda! - ljutito zareza ona. - Ako nemas nameru 
da kupujes; izlazi onda odavde! Nismo svi milioneri! Sta se skanjeras! 



384 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Artem htede da joj odgovori, ali se zagleda u njenog sina. Ovaj je 
veoma podsecao na Olega: ista ona retka kosa neodredene boje, crven- 
kaste oci, prcast nos. Decak je sisao palac, pa se stidljivo osmehnu Arte- 
mu, gledajuci ga onako ispod oka. 

Ovaj oseti da mu se usne same od sebe razvukose u osmeh, a oci 
napunise suzama. Zena uhvati njegov pogled, pa se razbesne: 

- Prokleti perverznjaci! - sevajuci ocima ciknu ona. - Hajdemo, 
Koljenjka, sine, kuci! - ona povuce decaka za ruku. 

- Stanite! Pricekajte! 

Artem izvadi iz rezervnog okvira svog automata nekoliko metaka, 
pa sustize zenu i pruzi joj ih. 

- Evo... Uzmite. Za vaseg Kolju. 

Ova ga pogleda u neverici, a onda joj se usta iskrivise u prezrivi 
osmeh. 

- Sta ti mislis, da to moze za pet metaka? Da ti dam dete?! 
Artem najpre nije razumeo o cemu ona govori. Na kraju mu bese 

jasno, pa otvori usta kako bi rekao nesto u svoju odbranu, ali je samo 
stajao bez reci i treptao. Gnevna zena, zadovoljna efektom koji je posti- 
gla, najednom postade ljubazna. 

- Dobro-de! Dvadeset metaka za pola sata. 

Zaprepasceni Artem zatrese glavom, okrete se i gotovo trceci pobeze. 

- Cicijo! Dobro, neka bude petnaest! - doviknu zena za njim. 
Ulman je i dalje stajao na istom mestu, razgovarajuci s prodavcem. 

- Da se niste predomislili u pogledu pacovcica? - uctivo upita vla- 
snik satora, videvsi Artema kako se vraca. 

„Ako nastavi - povraticu", pomisli Artem. Povuce Ulmana za so- 
bom, pa pozuri da se izgubi sa stanice koju je i bog zaboravio. 

- Gde tako zurimo? - upita ovaj kada su vec isli tunelom u pravcu 
Beloruske. 

Pokusavajuci da se izbori s knedlom u grlu, Artem isprica sta se do- 
godilo. Njegova prica na Ulmana nije ostavila narocit utisak. 

- Pa sta? Od necega se mora ziveti - rece on. 

- Kome je uopste potreban takav zivot? - Artem se strese. 

- Imas neki bolji predlog? - Ulman sleze sirokim ramenima. 

- Ali u cemu je smisao takvog zivota? Grcevito se drzati za njega, 
trpeti sav taj olos, ponizenja, trgovati sopstvenom decom, jesti mahovi- 
nu, zasto? 

Artem se presece setivsi se Hantera i njegovih reci o instinktu sa- 
moodrzanja, o tome da ce se, iz sve snage, kao zivotinja, boriti za svoj i 



385 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



za zivote svih ostalih. Tada, na samom pocetku, njegove reci probudise 
u Artemu nadu i zelju da se bori, kao ona zaba koja je svojim sapicama 
umutila mleko u casi pretvorivsi ga u pavlaku. Ali u ovom trenutku uver- 
ljivije su mu zvucale ocuhove reci. 

- Zbog cega? - zadirkivao ga je Ulman. Sta je tebi, momce, 'zbog 
cega' zivis? 

Artem pozali sto je uopste zapoceo ovaj razgovor. Ulman je bio iz- 
vrstan ratnik, to mu se moralo priznati, ali nije bio narocito interesantan 
sagovornik. 

I ulaziti s njim u diskusiju o smislu zivota Artemu se cinilo kao gu- 
bljenje vremena. 

- Da, evo ja, licno - 'zbog cega' - sumorno odgovori on, ne mogav- 
si da se uzdrzi. 

- I, zbog cega? - zasmeja se Ulman. - Da spases covecanstvo? Pusti, 
to su gluposti. Neces ga spasavati ti nego neko drugi. Ja, na primer - on 
osvetli lice kako bi Artem mogao da ga vidi, i napravi herojsku grimasu. 

Artem ga ljubomorno pogleda, ali ne rece nista. 

- A na kraju krajeva, ne mogu svi ziveti radi toga. 

-1 kakav ti je to zivot bez smisla? - Artem pokusa da to pitanje po- 
stavi ironicno. 

- Kako to mislis, bez smisla? On postoji kod mene, kao sto postoji 
i kod svih ostalih. I zapravo, pitanja o smislu zivota najcesce su vezana za 
period polnog sazrevanja. Kod tebe je, izgleda, doslo do nekog zastoja. 

Ton kojim je to rekao nije bio uvredljiv nego seretski, tako da se 
Artem nije durio. Ohrabren uspehom, Ulman se rasprica: 

- Odlicno pamtim sebe kada mi je bilo sedamnaest. Isto sam tako 
pokusavao da shvatim: kako, zasto, gde je smisao? Onda to prode. Zi- 
vot, brate, ima samo jedan smisao: napraviti i odgajiti decu. A onda ne- 
ka se ona, brate, pate s tim pitanjima. I neka odgovaraju na njih kako 
znaju i umeju. Na tome pociva svet. To ti je ta teorija - on se ponovo 
zasmeja. 

- A zbog cega onda ides sa mnom? Rizikujes zivot? Ako ne verujes 
u spas covecanstva, cemu to? - upita Artem nakon krace pauze. 

- Kao prvo, to je naredenje - strogo rece Ulman. - O naredenjima 
se ne raspravlja. Kao drugo, ako se secas sta sam rekao, decu ne mozes 
samo napraviti, treba ih odgajiti. A kako da ih gajim ako ih taj vas olos 
s VDNP prozdere? 

Isijavao je takvu samouverenost, sigurnost u svoju snagu i svoje re- 
ci, njegova slika sveta je bila tako banalno jednostavna i jasna, da Artem 



386 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



vise nije zeleo da se raspravlja s njim. Upravo suprotno, oseti da ratnik 
prenosi na njega sigurnost koja mu je nedostajala. 

Kao sto im je Mlinar i rekao, tunel izmedu Majakovske i Beloruske 
bio je miran. Istina, nesto je hucalo u ventilacionim sahtima, ali su zato 
nekoliko puta pored njih smugnuli pacovi potpuno normalne velicine, i 
to je Artema umirilo. Bili su iznenadeni kako je tunel kratak - nisu us- 
peli da zavrse raspravu, a ispred njih se ukazase stanicne vatre. 

Susedstvo s Hanzom na Beloruskoj je bilo ocigledno na svakom ko- 
raku. To se moglo odmah videti, ako ni po cemu drugom, a ono po to- 
me sto je u poredenju s Majakovskom ili Kijevskom ona bila dobro cu- 
vana. Na deset metara od ulaza bila je napravljena barikada: na dzako- 
vima sa zemljom bio je mitraljez, a strazarski odred brojao je pet ljudi. 

Posto su im proverili dokumenta (eto kako je dobrodosao novi pa- 
sos), uctivo su ih pitali da nisu iz Rajha. Artema su onda uveravali da ov- 
de niko nema nista protiv Rajha, da je ovo trgovacka stanica, koja cuva 
punu neutralnost i ne mesa se u ovdasnji konflikt medu drzavama - ta- 
ko je komandir straze zvao Hanzu, Rajh i Crvenu liniju. 

Pre nego sto nastavise svoj put po Krugu, Artem i Ulman odlucise 
da se odmore i prezalogaje. Sedeci u bogatom i cak s nekim sikom ure- 
denom restoranu, u kome su sluzili izvrsno pripremljenu, a pri torn pri- 
licno jeftinu svinjsku sniclu, Artem dobi i kompletnu informaciju o Be- 
loruskoj. Preko puta je sedeo plavusan okruglog lica, koji se predstavio 
kao Leonid Petrovic, a koji je, s obe strane punih obraza, zvakao ogrom- 
nu kajganu sa slaninom, a kada bi oslobodio usta hrane, sa zadovolj- 
stvom pricao o svojoj stanici. 

Ispostavilo se da Beloruska zivi od tranzita svinjetine i piletine. Na 
toj strani Kruga - blize Sokolu, pa cak i Vojkovskoj, mada je ova bila 
opasno blizu povrsine - bila su ogromna i veoma uspesna gazdinstva. Ki- 
lometri tunela i tehnickih medustanicnih prostora pretvoreni su u nepre- 
gledne stocarske farme koje su hranile citavu Hanzu, usput snabdevaju- 
ci hranom i Cetvrti rajh i vecno polugladnu Crvenu liniju. Osim toga, zi- 
telji Dinama nasledili su od svojih preduzimljivih prethodnika sklonost 
ka krojackom zanatu. Upravo tu su sili te jakne od svinjske koze koje je 
Artem video na Prospektu mira. 

S ovog kraja Zamoskovske linije nije bilo nikakve spoljne opasno- 
sti i za sve godine zivota u metrou ni Sokol, ni Aerodrom, ni Dinamo ni- 
ko nikada nije napadao ni rusio. Hanza nije imala nikakvih pretenzija 
prema njima, zadovoljavajuci se mogucnoscu naplate carine robe u tran- 
zitu, a zauzvrat ih je stitila i od fasista i od crvenih. 



387 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Stanovnici Beloruske su se gotovo listom svi bavili trgovinom. Far- 
meri sa Sokola i krojaci s Dinama retko su se zadrzavali ovde da bi pro- 
davali svoju robu: zarada od prodaje robe na veliko za njih je bila vise 
nego dovoljna. „Ljudi s one strane", kako su ih ovde zvali, samo su dre- 
sinama, vagonetima ili na sopstvenim ledima dovozili isporuke svinjeti- 
ne ili zive zivine, i vrsili istovar - u tu svrhu su na platformama bili po- 
stavljeni pokretni kranovi - razracunavali se i odlazili kuci. 

Na stanici je vrvelo na sve strane. Dovitljivi trgovci (na Beloruskoj 
su ih iz nekog razloga zvali „menadzerima") jurcali su od „terminala" - 
mesta istovara, do skladista, zveckajuci vrecicama s patronima, dajuci 
direktive izdrzljivim radnicima koji su istovarivali robu. Kolica sa san- 
ducima i zavezljajima, na dobro podmazanim tockovima, besumno su 
klizila ka redovima tezgi ili ka granici Kruga, odakle su robu preuzima- 
li kupci sa Hanze, ili ka suprotnom kraju platforme, gde su svoje porudz- 
bine preuzimali emisari Rajha. 

Ovde je bilo dosta fasista, ali ne redova, uglavnom su to bili ofici- 
ri. Oni su se sasvim normalno ponasali: mozda malo drcnije, ali u grani- 
cama pristojnosti. Gledali su neprijateljski na crnomanjaste i tamnopu- 
te, kojih je bilo prilicno medu trgovcima i radnicima na utovaru i istova- 
ru, ali nisu pokusavali da namecu svoj poredak. 

- Imamo mi ovde i banke. Mnogi od ovih iz Rajha dolaze kao po 
robu, a ustvari da bi ulozili ono sto su ustedeli - poveri se Artemu nje- 
gov sabesednik. - Zato oni nas nikad nece dirati. Mi im dodemo kao 
Svajcarska - dodade on zagonetno. 

- Dobro je ovde kod vas - za svaki slucaj uctivo primeti Artem. 

- A zasto mi samo o Beloruskoj... Odakle ste vi? - upita na kraju 
iz pristojnosti Leonid Petrovic. 

Ulman se napravi da je suvise zauzet svojom sniclom i da nije cuo 
pitanje. 

- Ja sam sa VDNP - osvrnuvsi se ka njemu odgovori Artem. 

- Ma sta kazete! Kakav uzas! - Leonid Petrovic cak odlozi viljusku 
i noz. - Tamo je, kazu, stanje strasno lose? Cuo sam da se brane posled- 
njim snagama. Pola stanice je izginulo... Je li to istina? 

Artemu zastade zalogaj u grlu. Sta god da se desi, on mora stici do 
VDNP, da se vidi sa svojima mozda poslednji put. Kako je mogao da gu- 
bi dragoceno vreme na jelo? On odgurnu tanjir, zatrazi racun, i ne obazi- 
ruci se na Ulmanove proteste, povuce ga za sobom - pored tezgi s mesom 
i odecom postavljenih izmedu lukova, pored gomile nabacane robe, sver- 
cera koji su se cenjkali, radnika na utovaru i istovaru koji su se vrzmali 



388 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



na sve strane, fasistickih oficira koji su pristojno setali - ka metalnoj 
ogradi kojom je bio pregraden prolaz na Kruznu liniju. Iznad ulaza je le- 
prsao beli peskir sa smedom kruznicom na sredini, a dvojica vojnika s 
automatima u dobro poznatoj sivoj maskirnoj uniformi proveravali su 
dokumenta i pregledali stvari. Artem nikada ranije nije usao na teritori- 
ju Hanze tako lako. Ulman, koji je zavrsavao svoju sniclu, preturi po 
dzepovima i pokaza granicarima neku neuglednu knjizicu. Ovi bez reci 
sklonise ogradu i propustise ih unutra. 

- Sta je u tim koricama? - upita Artem. 

- Pa... Ordenska knjizica za medalju „Zasluga za narod" - nasali 
se Ulman. - Nasem pukovniku svi duguju. 

Prelaz na Krug bio je cudna mesavina utvrdenja i trgovackih skla- 
dista. Druga Hanzina granica pocinjala je iza mostica koji su bili posta- 
vljeni iznad pruge: na njima je bila prava vatrena linija, s mitraljezima, 
pa cak i bacacem plamena. A dalje, pored spomenika - bronzanom bra- 
datom muskarcu mudrog izgleda, s automatom, sitnoj devojci i zamislje- 
nom mladicu s oruzjem (to bi trebalo da su osnivaci Beloruske, ili hero- 
ji borbe s mutantima, pomisli Artem) - bio je razmesten ceo garnizon, s 
vise od dvadeset vojnika. 

- To je zbog Rajha - objasni Ulman Artemu. - S fasistima ti je ta- 
ko: veruj, ali ne preteruj. Svajcarsku oni nikada nisu dirali, ali su zato 
Francusku okupirali. 

- J a imam velike rupe u znanju istorije - priznade zbunjeni Artem. 
- Ocuh nigde nije mogao da nade udzbenik za deseti razred. Samo sam 
ponesto procitao o Staroj Grckoj. 

Pored vojnika su se poput mrava u nepreglednom lancu tiskali no- 
saci s denjcima na ledima: Hanza je halapljivo usisavala gotovo citavu 
proizvodnju Sokola, Dinama i Aerodroma. Kretanje je bilo dobro orga- 
nizovano: jednim eskalatorom nosaci su se s teretom spustali dole, a dru- 
gim su se peli bez njega. Treci je bio namenjen ostalim prolaznicima. 

Dole je u staklenoj kucici sedeo vojnik s automatom, koji je kon- 
trolisao eskalatore. On jos jednom proveri Artemova i Ulmanova doku- 
menta, i dade im papirice na kojima je bilo nastampano „Privremena re- 
gistracija - tranzit" i datum. Put je bio Slobodan. 

Ta stanica se zvala isto Beloruska, ali je razlika izmedu nje i njenog 
kruznog dvojnika bila ogromna: kao medu blizancima razdvojenim jos 
na samom rodenju, od kojih je jedan zavrsio u kraljevskoj porodici, a 
drugog uzeo i odgajio prosjak. Blagostanje i procvat ove prve Beloruske 
bledeli su u poredenju s kruznom stanicom. Ona je blistala zidovima koji 



389 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



su bill cisti do belog usijanja, ocaravala je ukrasima od gipsa po plafonu 
i zaslepljivala neonskim sijalicama, kojih je na citavoj stanici bilo svega 
tri, ali su davale i previse svetla. 

Na platformi se povorka nosaca delila nadvoje: jedni su isli na levu 
stranu, kroz lukove, ka pruzi, a drugi - na desnu stranu, bacajuci svoje 
denjke na gomile i sve u trku se vracajuci po nove. 

Pored pruge su bile napravljene dve postaje: za robu, gde je bio po- 
stavljen mali kran za putnike na mestu gde se nalazila biletarnica. Na 
svakih petnaest-dvadeset minuta pored stanice je saobracala teretna dre- 
sina, opremljena specijalnom korpom - sa podascanim podom na koji su 
tovareni sanduci i bale. Osim trojice-cetvorice ljudi koji su opsluzivali 
dresinu, na svakoj je bio i po jedan strazar. 

Putnicke su dolazile rede - Artem i Ulman su morali da cekaju vi- 
se od cetrdeset minuta. Kako im je objasnio biletar, na marsruti su ceka- 
li dok se ne skupi dovoljno ljudi, kako ne bi trosili radnu snagu uzalud. 
Ali sama po sebi, okolnost da se negde u metrou u ovom trenutku moze 
kupiti karta - po metak za svaki tunel - i putovati od stanice do stanice, 
Artema je potpuno ocarala. On cak na neko vreme zaboravi na sve svo- 
je nevolje i sumnje, pa je samo stajao, gledajuci otpremu robe, zamislja- 
juci koliko li je morao biti divan zivot u metrou nekada kada prugom ni- 
su saobracale rucne dresine nego ogromni svetlucavi vozovi. 

- Izadite, stize vasa linija! - viknu biletar i pozvoni na zvonce. 

Na stanicu pristade velika dresina, za koju je bio zakacen vagon s 
drvenim klupama. Pokazase karte i zauzese slobodna mesta. Posto je sa- 
cekala jos koji minut da se sva mesta popune putnicima, dresina krenu 
dalje. 

Polovina klupa je bila napravljena tako da su putnici sedeli okre- 
nuti licem u pravcu kretanja, a polovina - obrnuto, ledima. Artemu za- 
pade mesto suprotno kretanju kompozicije, a Ulman sede na preostalo 
mesto - okrenut ledima. 

- Zasto su sedista tako cudno okrenuta na razlicite strane? - upita 
Artem dobrodrzecu babu od oko sezdeset godina u otrcanom vunenom 
haljetku, koja je sedela pored njega. - Nije bas udobno. 

- A kako drugacije? - pljesnu ova rukama. - Ti mislis da se tunel 
srne ostaviti bez prismotre? Ala ste vi mladi lakomisleni! Zar nisi cuo sta 
se desilo prekjuce? Evo ovakav pacov - baba rasiri ruke, koliko god je 
mogla - iskocio iz bocnog tunela i odvukao putnika! 

- Ma nije to bio pacov! - umesa se coveculjak u stepanoj zimskoj 
jakni, okrenuvsi se. - Bio je to mutant! Na Kurskoj ih ima mnogo... 



390 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Ja ti kazem da je bio pacov! Meni je moja komsinica Nina Pro- 
kofjevna rekla, valjda ja znam? - pobuni se baba. 

Oni su se jos dugo raspravljali, ali Artem vise nije slusao njihov raz- 
govor. Ponovo mu misli odlutase na VDNP Sebi je vec cvrsto obecao da 
ce pre nego sto izade na povrsinu kako bi s Ulmanom otisao do Ostan- 
kinske kule, obavezno pokusati da se probije do svoje rodne stanice. Ka- 
ko ce ubediti kompanjona da je to neophodno, to jos uvek nije znao. Ali 
u grudima mu se vrzmao los predosecaj da mu je to poslednja prilika da 
vidi svoj dom i drage ljude sada, pre nego sto izade na povrsinu. I nije 
smeo da je propusti, jer ko zna sta ce biti posle? Mada je stalker rekao 
da njihov zadatak uopste nije komplikovan, Artem bas i nije bio uveren 
u to da ce se oni ikada vise videti. I zbog toga, pre nego sto zapocne svoj 
mozda poslednji izlazak na povrsinu, jednostavno je morao, makar na- 
kratko, da se vrati na VDNP. 

Kako to VDNP zvuci... Melodicno, ljupko. Mogao bi to slusati ne- 
prestano, razmisljao je Artem. Da li je moguce da je istina ono sto je re- 
kao njihov slucajni poznanik na Beloruskoj o tome da stanica polako po- 
pusta pod pritiskom crnih i da je polovina njenih branilaca vec izginula, 
pokusavajuci da spreci neizbezno? Koliko li je dugo on uopste bio odsu- 
tan? Dve nedelje? Hi tri? Zatvori oci pokusavajuci da zamisli omiljene 
svodove, elegantne, ali jednostavne linije lukova, pedantan okov bakar- 
nih ventilacionih resetki izmedu njih, redove satora u dvorani: na primer, 
evo ovaj - Zenjkin, i ovaj blizi - njegov. 

Dresina se lagano njihala po taktu uspavljujuceg udaranja tockova 
i Artem ni sam ne primeti kako ga savlada san. Naravno, opet je sanjao 
VDNP. 

... Nicemu se vise nije cudio, nije osluskivao, niti se trudio da shva- 
ti. Cilj njegovog sna nije bio na stanici nego u tunelu, toga se odlicno se- 
cao. Posto je izasao iz satora, Artem se odmah uputi ka sinama, skoci 
dole i uputi se na jug, prema Botanickoj basti. Vise se nije plasio mrklog 
mraka vec neceg drugog: predstojeceg susreta u tunelu. Ko ga je cekao 
tamo? U cemu je bio smisao tog dogadaja? Zasto nikada nije imao hra- 
brosti da izdrzi do kraja? 

Njegov dvojnik se na kraju pojavi u dubini tunela - lagani, sigurni 
koraci postepeno su mu se priblizavali, kao i svaki prethodni put, dok se 
Artemova odlucnost potpuno topila. Ipak se ovoga puta drzao bolje: 
iako su mu kolena zaklecala, Artemu pode za rukom da zaustavi drhta- 
vicu i da izdrzi do trenutka dok nije dosao tik do nevidljivog stvorenja. 
Okupan hladnim, lepljivim znojem, on izdrza i ne dade se u beg ni kada 



391 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



mu po laganom kretanju vazduha bese jasno da se tajanstveno bice na- 
lazi na nekoliko centimetara od njegovog lica. 

- Nemoj da bezis... Pogledaj u oci svojoj sudbini... - prosaputa mu 
na uho suv, suskavi glas. 

I tu se Artem seti - kako je to uopste mogao zaboraviti u proslim 
kosmarima - da u dzepu ima upaljac. Napipavsi plasticni predmet, on 
kresnu kremen, spremajuci se da vidi onoga ko je razgovarao s njim. 

I u momentu zaneme, osecajuci jedino kako mu noge urastaju u ze- 
mlju. 

Pored njega je nepomicno stajao crni. Sirom otvorene tamne oci 
bez zenica lovile su njegov pogled. 

Artem viknu koliko ga grlo nosi. 

- Majcice mila! - baba se drzala za srce, tesko disuci. - Sto me 
uplasi, cudoviste jedno! 

- Izvinite. On vam je... slabih zivaca - izvinjavao se Ulman, koji se 
bese okrenuo. 

- Sta si ti to tamo video, drekavce? - Baba ga prostreli ljubopitlji- 
vim pogledom kroz poluzatvorene, natecene kapke. 

- San... Imao sam kosmar - odgovori Artem. - Izvinite. 

- San?! Ala ste vi mladi osetljivi - i poce ponovo da uzdise i da grdi. 
Ovoga puta, Artem je zacudo spavao prilicno dugo - propustio je 

cak i stanicu na Novoslobodskoj. I nije uspeo da se seti sta je to tako va- 
zno shvatio na kraju svog kosmara kada je kompozicija stigla na Pro- 
spekt mira. 

Situacija je ovde bila bitno drugacija u odnosu na potpuno blago- 
stanje na Beloruskoj. Poslovnoj zivosti na Prospektu mira nije bilo ni tra- 
ga, ali je zato odmah padao u oci veliki broj vojnika: specijalaca i ofici- 
ra s epoletama inzenjerije. Na drugom kraju platforme, na sinama, pod 
strazom je bilo nekoliko teretnih motornih dresina, natovarenih tajan- 
stvenim sanducima, prekrivenim ceradom. U dvorani je po podu sedelo 
oko pedesetak najrazlicitije obucenih ljudi s ogromnim koferima, koji su 
izgubljeno zverali oko sebe. 

- Sta se ovde desava? - upita Artem Ulmana. 

- Ovde - nista, to je kod vas na VDNP - odgovori ovaj. - Ocigled- 
no se spremaju da miniraju tunele... Ako crni krenu s Prospekta mira, ni 
Hanza nece dobro proci. Sigurno se spremaju za preventivni napad. 

Dok su prelazili na Kalusko-risku liniju, Artem je mogao da se uve- 
ri da je Ulmanova pretpostavka najverovatnije tacna. Hanzini specijalci 
su drzali i kruznu stanicu, mada tamo uopste nisu morali da budu. Oba 



392 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



ulaza u tunele koji su vodili na sever, prema VDNP i Botanickoj basti, 
bili su pregradeni. Neko je ovde na brzu ruku napravio barikade, na ko- 
jima su strazarili Hanzini granicari. Na pijaci gotovo da i nije bio ljudi, po- 
lovina tezgi je bila prazna, ljudi su se zabrinuto sasaptavali, kao da se nad 
stanicu nadvila neizbezna nesreca. U jednom cosku se guralo nekoliko de- 
setina ljudi, citavih porodica, sa zavezljajima i torbama. Kolona je krivuda- 
la oko stocica iznad kojeg je bilo napisano „Registracija izbeglica". 

- Pricekaj me ovde, odoh da nadem naseg coveka. - Ulman ga osta- 
vi izmedu redova tezgi i nestade. 

Ali imao je Artem sta da radi. Spustivsi se na prugu, od dode do ba- 
rikade da poprica s namrstenim granicarom. 

- Moze li se jos uvek do VDNP? 

- Mada pustamo, ne bih vam to savetovao - odgovori ovaj. - Zar 
nisi cuo sta se tamo desava? Neki vampiri ih napadaju, i to tako da ne 
mogu da ih zaustave. Gotovo su svi na stanici izginuli. Tamo je, ocigled- 
no, doslo do usijanja - cim je nasa cifutska uprava resila da im dzabe da 
municiju samo da izdrze do sutra... 

- A sta &e biti sutra? 

- Sutra cemo sve dici u vazduh. Na trista metara od Prospekta, u 
oba tunela cemo postaviti dinamit, a onda - gotovo, nemojte nas pamti- 
ti po zlu. 

- Ali, zasto im jednostavno ne pomognete? Zar Hanza nije dovolj- 
no jaka? 

- Rekoh li ti ja da su tamo vampiri. Sve vrvi od njih, nema tu po- 
moci. 

- A sta ce biti s ljudima sa Riske? I sa VDNP? - Artem nije vero- 
vao svojim usima. 

- Mi smo ih upozorili jos pre nekoliko dana. Izlaze kod nas kra- 
dom - Hanza ih prihvata, a nismo ni mi zivotinje. Ali bolje bi im bilo da 
pozure. Kad istekne vreme, onda zbogom. Pa ti gledaj da se sto pre vra- 
tis. Sta imas tamo? Posao? Porodicu? 

- Sve - odgovori Artem, a granicar saosecajno klimnu glavom. 
Ulman je stajao u lucnom prolazu, razgovarajuci s visokim mladi- 
cem i covekom ozbiljnog izgleda u uniformi masiniste, sa svim obelezji- 
ma upravnika stanice. 

- Masina je gore, rezervoar je pun. Za svaki slucaj, imam i radio- 
stanice i zastitna odela, 'pecenjeg' i SVD - mladic pokaza na dve velike 
erne torbe. - Mozemo da se penjemo kad god hoces. Kada bi trebalo da 
krenemo? 



393 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Signal cemo hvatati kroz osam sati. Do tada moramo da budemo 
na poziciji - odgovori Ulman. - Hermeticka vrata su u funkciji? - obra- 
ti se on upravniku. 

- Funkcionisu - potvrdi ovaj. - Samo recite kada. Samo se ljudi 
moraju udaljiti, da se ne isprepadaju. 

- Sto se mene tice, to je sve. Znaci, odmoricemo pet sati, a onda - 
punom snagom napred - zakljuci Ulman. - Sta je, Arteme? Povlacenje? 

- Ja ne mogu - rece Artem kompanjonu, posto ga je odveo na stranu. 

- J a jednostavno moram prvo na VDNP. Da se oprostim i da vidim sta se de- 
sava. Bio si u pravu, oni ce minirati sve tunele od Prospekta mira. Cak i ako 
se odande vratimo zivi, ja vise necu videti svoju stanicu. Ja moram. Zaista. 

- Cuj, ako je samo strah u pitanju, ako se plasis da ides gore, kod 
tih tvojih crnih, slobodno reci - poce Ulman, ali kada je sreo Artemov 
pogled, naglo ucuta. - Salim se. Izvini. 

- Zaista, moram - ponovi Artem. 

Nije umeo da objasni taj osecaj, ali je znao da na VDNP mora ici 

- po svaku cenu. 

- Ono sto se mora, mora - zbunjeno odgovori vojnik. - Nema sanse 
da se mozes vratiti ovamo, narocito ako imas nameru da se tamo oprastas. 
Evo kako cemo: mi cemo odavde kolima Prospektom mira s Paskom - to 
ti je onaj s koferima. Ranije smo nameravali direktno ka kuli, ali mozemo 
zaobilaznim putem, pa da dodemo do starog ulaza u metro na VDNP. 
Novi je srusen, vasi bi to morali da znaju. Cekacemo te tamo. Kroz pet sa- 
ti i pedeset minuta. Ko ne stigne, taj je zakasnio. Jesi uzeo odelo? Imas sat? 
Evo ti moj, ja cu uzeti Paskin - on otkopca metalnu narukvicu. 

- Kroz pet sati i pedeset minuta - Artem klimnu glavom, pruzi Ulma- 
nu ruku, pa potrca ka barikadi. 

Kada ga ponovo ugleda, granicar odmahnu glavom. 

- A je 1' se u ovom tunelu vise ne dogada nista cudno? - seti se Artem. 

- Ti sigurno mislis na cevi? Nekako su ill zakrpili. Kazu da se ose- 
ti vrtoglavica kada se prolazi pored njih, ali da neko umre, toga vise ne- 
ma - odgovori granicar. 

Artem mu zahvali klimanjem glave, upali lampu i ude u tunel. 

Prvih deset minuta u glavi su mu se brzinom svetlosti rojile svako- 
jake misli: o opasnostima tunela ispred njega, o promisljenom i razum- 
nom ustrojstvu zivota na Beloruskoj, onda o „linijama" i pravim vozo- 
vima. Ali je tunelska tama polako potisnula iz njega sve te suvisne slike 
koje su se munjevito smenjivale s delovima recenica. Najpre ga obuzese 
mir i praznina, a onda poce da razmislja o necem drugom. 



394 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



Njegovo putovanje ce se uskoro zavrsiti. Artem ni sam nije znao 
koliko je dugo bio odsutan. Mozda su prosle dve nedelje, a mozda vise 
od mesec dana. 

Kako mu se taj put cinio jednostavan i kratak dok je sedeci na dre- 
suri na Aleksejevskoj, pri svetlosti lampe proucavao svoju staru kartu, 
pokusavajuci da locira put ka Polisu... Pred njim je tada bio nepoznat 
svet o kojem nista pouzdano nije znao, i zato je mogao da planira mar- 
srutu razmisljajuci iskljucivo o tome koliko ce put potrajati, ali ne i o to- 
me u sta se pretvaraju putnici koji njime krenu. Zivot mu je ponudio pot- 
puno drugu varijantu, zamrseniju i komplikovaniju, opasnu po zivot, a 
neki njegovi saputnici, koji su podelili s njim neke krace deonice tog pu- 
ta, cesto su to placali zivotom. 

Artem se seti Olega. Svakome je unapred predodredeno, pricao mu 
je na Poljanki Sergej Andrejevic. Da li je moguce da je predodredenost 
tog kratkog zivota bila uzasna, grozna smrt, kako bi bilo spaseno neko- 
liko drugih ljudi? Da bi njihovo delo bilo nastavljeno? 

Artemu zbog necega postade hladno i neprijatno. Prihvatanje te 
pretpostavke znacilo je prihvatanje zrtve, uverenje da mu njegova poseb- 
nost dopusta da nastavlja svoj put na racun tudih zivota, stradanja... Zar 
treba gaziti druge, unistavati ih, obogaljiti njihove sudbine samo zato da 
bi se ispunila sopstvena predodredenost?! 

Oleg je, naravno, bio premali da bi se bavio pitanjem zasto je do- 
sao na svet. Ali da je stigao da razmislja o tome, tesko da bi se slozio s 
takvim svojim udelom. Naravno, decak bi svakako voleo da je mogao da 
racuna na smisleniju i znacajniju ulogu u torn svetu... I ako neko vec zr- 
tvuje svoj zivot da bi spasao tude, onda svakako taj krst prihvata svesno 
i dobrovoljno. 

Pred ocima su mu bila lica Mihaila Porfirjevica, Danila, Tretjaka. 
Zasto su oni poginuli? Zbog cega je samo Artem preziveo? Odakle nje- 
mu takva mogucnost i to pravo? Artem zazali sto sada pored njega nije 
Ulman, koji bi jednom podrugljivom replikom rasprsio njegove sumnje. 
Razlika izmedu njih bila je u tome sto je putovanje po metrou nateralo 
Artema da svet vidi kao kroz viseslojnu prizmu, a Ulmana je njegov su- 
rov zivot naucio da na stvari gleda jednostavno: preko nisana snajperske 
puske. Ostajala je dilema ko je od njih dvojice u pravu, ali Artem stvar- 
no nije mogao da poveruje u to da na svako pitanje postoji samo jedan 
jedini pravi odgovor. 

U zivotu uopste, a u metrou pogotovo, sve je bilo maglovito, varlji- 
vo, relativno. To mu je jos na pocetku Kan objasnio na primeru stanicnih 



395 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



satova. Ako je ta osnova percepcije sveta, poput vremena, bila izmislje- 
na u uslovna, moze li se onda uopste govoriti o bilo kakvim apsolutnim 
predstavama o zivotu?... 

Bas sve: od glasa cevi u tunelu kroz koji je isao, sijanja kremaljskih 
zvezda, pa do vecnih tajni ljudske duse - imalo je barem nekoliko obja- 
snjenja. A narocito mnogo odgovora bilo je na pitanje „zasto". Svi ljudi 
koje je Artem sreo, od kanibala s Parka pobede, do boraca brigade koja 
se zvala „Ce Gevara" - znali su kako da odgovore na njega. Svako je imao 
sopstvene odgovore: sektasi i satanisti, fasisti i filosofi s automatima, po- 
put Kana. Upravo zato je Artemu bilo tako tesko da odabere i prihvati sa- 
mo jedan od njih. Dobijajuci svakodnevno nove varijante odgovora, Ar- 
tem nije mogao da natera sebe da poveruje da je bas taj - pravi, jer se ve6 
sutra mogao pojaviti novi, nista manje precizan i sveobuhvatan. 

Kome da veruje? U sta? U Velikog crva - ljudozderskog boga skro- 
jenog po oblicju elektricnog voza, koji je iznova naselio zivim bicima ja- 
lovu, sprzenu zemlju; u gnevnog i surevnjivog Jehovu; u njegovu tastu 
negaciju - Satanu; u pobedu komunizma u citavom metrou; u superior- 
nost plavusana prcastih noseva nad kovrdzavim, tamnoputim ljudima 
erne kose?... Artemu je nesto govorilo da u svemu tome i nema nikakve 
razlike. Svaka vera sluzila je coveku kao oslonac kako ne bi posrtao i ka- 
ko bi ustao ako bi se ipak spotakao i padao. Kada je bio mali, Artema 
je neobicno zabavljala prica o tome da je majmun uzeo stap u ruke i po- 
stao covek. Od tada, ocigledno, dovitljivi primat vise nije pustao taj stap 
iz ruku, zbog cega se i nije ispravio do kraja - razmisljao je Artem. 

Bilo mu je jasno zasto je coveku neophodan takav oslonac. Bez nje- 
ga bi zivot bio prazan kao napusteni tunel. U usima mu je jos odzvanjao 
ocajnicki krik divljaka s Parka pobede kada je shvatio da je Veliki crv - naj- 
obicnija izmisljotina zreca njegovog naroda. Nesto slicno je Artem osetio i 
sam, saznavsi da Nevidljivi posmatraci ne postoje. Ali njemu negiranje 
Posmatraca, Crva i drugih bogova metroa ipak nije padalo tako tesko. 

U cemu je stvar? Da li to znaci da je on drugaciji, jaci od drugih? 
Artemu postade jasno da zavarava samog sebe. Stap je bio u njegovim 
rukama i on je morao da skupi hrabrosti i da to prizna. 

Njegov oslonac bila je svest o tome da izvrsava zadatak od ogrom- 
ne vaznosti, da se radi o opstanku citavog metroa, i da ta misija nije slu- 
cajno poverena bas njemu. Svesno ili nesvesno, Artem je u svemu trazio 
dokaze koji bi potvrdivali da je bas on izabran da izvrsi taj zadatak, ali ne 
od Hantera nego od nekoga ili necega neuporedivo veceg. Da unisti erne, 
da spase od njih svoju stanicu i drage ljude, da ih spreci da uniste metro 



396 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- bio je to zadatak dostojan da postane svrha zivota. I sve sto se Artemu 
desavalo tokom putovanja dokazivalo je samo jedno: on je drugaciji. 
Njemu je namenjeno nesto posebno. Upravo on mora da unisti i istrebi 
olos, jer de se u suprotnom taj olos obracunati s preostalim covecan- 
stvom. Dok je isao tim putem, pravilno tumaceci znake koje mu je neko 
slao, njegova zelja da uspe pobedivala je realnost, poigravajuci se sa sta- 
tistickom verovatnocom, skrecuci metke, zaslepljujuci cudovista i nepri- 
jatelje, terajuci saveznike da se pojavljuju u pravo vreme, na pravom me- 
stu. Kako inace razumeti to sto mu je Danilo dao plan raketne baze, ili 
kakvim se cudom moze objasniti da taj deo nije unisten tokom proteklih 
decenija? Kako objasniti i to da je sreo jednog od retkih, a mozda i jedi- 
nog prezivelog raketasa u metrou? Artemovo licno Providenje dalo mu 
je u ruke mocno oruzje i poslalo coveka koji ce mu pomoci da nanese 
smrtni udarac neobjasnjivoj, nemilosrdnoj sili, i da je neutralise. Kako bi 
se drugacije mogla objasniti sva Artemova cudesna izbavljenja iz najbe- 
znadeznijih situacija? Dok je on verovao u svoju sudbinu, bio je nepo- 
vrediv, za razliku od ljudi koji su pored njega ginuli jedan za drugim. 

Artem se priseti price Sergeja Andrejevica s Poljanke o sudbini i su- 
stini. Tada su te reci katapultirale mladica poput nove podmazane opru- 
ge stavljene u izandali, zardali mehanizam igracke na navijanje. Ali, upo- 
redo s tim, na neki nacin su mu bile neprijatne. Mozda zbog toga sto je 
takva teorija Artema lisavala slobodne volje, pa bi u torn slucaju dono- 
sio odluke ne prema sopstvenom nahodenju nego prateci sustinsku lini- 
ju svoje sudbine. A s druge strane, kako je mogao, posle svega sto mu se 
dogodilo, da negira postojanje te linije? Sada vise nikako nije mogao da 
poveruje u to da je citav njegov zivot samo splet slucajnosti. Mnogo to- 
ga je vec prosao i nije mogao tek tako skrenuti s tog puta. Ako je vec do- 
sao dotle, morao je da nastavi - to je bila stroga logika izabranog puta. 
Sada je vec kasno za kolebanje. On mora napred, cak i ako bi to znaci- 
lo da mora biti odgovoran osim za sopstveni, i za tude zivote. Sve te zr- 
tve nisu uzaludne, on ih mora podnositi, proci svoj put do kraja i zavr- 
siti ono zbog cega je dosao na svet. To je njegova sudbina. 

Kako mu je nekada nedostajala ova britkost u razmisljanju! On je 
sve vreme sumnjao u svoju posebnost, bavio se glupostima, kolebao se, 
a odgovor je uvek bio tu negde. Ulman je bio u pravu: nema nikakvog 
razloga da se zivot komplikuje. 

Artem je isao odlucnim korakom. Nije cuo nikakav zvuk iz cevi; u 
tunelima do same VDNP nije naisao ni na kakvu opasnost. Istovremeno 
su mu u susret neprestano dolazili ljudi koji su isli ka Prospektu mira: 



397 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



kretao se suprotno bujici nesrecnika, prognanih, onih koji su napustili 
sve, bezeci od opasnosti. Gledali su ga kao da je sisao s uma: isao je sam 
u leglo uzasa, istovremeno dok su svi ostali gledali da napuste prokleta 
mesta. Ni ispred Riske, ni ispred Aleksejevske nije bilo patrola. Potpuno 
utonuo u razmisljanje, Artem ni sam nije primetio da je stigao na VDNP, 
mada je proslo sigurno vise od pola sata. 

Kada je usao na stanicu i osvrnuo se oko sebe, sav se strese — bila 
je to ona VDNP koju je video u kosmarima. Polovina sijalica nije bila u 
funkciji, u vazduhu se osecao miris baruta, negde u daljini se culo stenja- 
nje i iznemogli zenski plac. 

Artem dohvati automat i pode napred, oprezno zaobilazeci lukove 
i pazljivo zagledajuci senke. Sve je izgledalo kao da su crni ipak uspeli da 
probiju barikade i upadnu na stanicu. Deo satora je bio razvaljen, a na 
nekoliko mesta na podu bili su vidni tragovi sasusene krvi. Ponegde su 
jos ziveli ljudi, a ucini mu se da se kroz jednu ceradu probija zrak sve- 
tlosti lampe. 

Iz severnog tunela su se u daljini culi pucnji. Ulaz u njega je bio za- 
krcen gomilom vreca sa zemljom u visini coveka. Tri coveka su bila pri- 
bijena uz tu barikadu, osmatrajuci tunel kroz puskarnice, drzeci prilaze 
na nisanu. 

- Arteme? Arteme! Otkud ti ovde? - pozva ga poznati glas. 
Okrenu se i spazi Kirila - jednog od clanova odreda s kojim je na 

samom pocetku svog puta izasao s VDNP. Kirilu je ruka bila u zavojima, 
a kosa mu je bila jos nakostresenija nego obicno. 

- Eto, vratio sam se - neodredeno odgovori Artem. - Kako vi tu iz- 
drzavate? Gde su cika Sasa i Zenjka? 

- Zenjka! Sredili su ga... Ubili ga pre nedelju dana - tmurno rece 
Kiril. 

Artemu srce side u pete. 

- A ocuh? 

- Suhoj je ziv i zdrav, komanduje. Trenutno je u poljskoj bolnici - 
Kiril mahnu rukom ka stepenistu koje je vodilo prema novom izlazu sa 
stanice. 

- Hvala! - Artem potrca. 

- A gde si ti bio? - doviknu Kiril za njim. 

„Poljska bolnica" je jezivo izgledala. Pravih ranjenika nije bilo mno- 
go - svega pet ljudi, najveci deo prostora zauzimali su drugi pacijenti. 
Uvijeni u pelene poput beba i spakovani u vrece za spavanje, bili su poreda- 
ni jedan do drugog. Svima su oci bile sirom otvorene, a iz poluotvorenih 



398 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



usta dopiralo je nepovezano mumlanje. Nije ih pazila bolnicarka nego 
vojnik s automatom i bocicom hloroforma u ruci. S vremena na vreme 
neko od sapetih bi poceo da se batrga po podu, zavijajuci i prenoseci 
svoju histeriju na ostale, i tada bi mu strazar prislonio na lice gazu s 
uspavljujucim sredstvom. Ne bi ga uspavao, niti bi mu se oci sklopile, ali 
bi covek neko vreme ucutao i smirio se. 

Artem ne primeti odmah Suhoja, koji je sedeo u kancelariji, disku- 
tujuci nesto sa stanicnim lekarom. Na izlazu nalete na Artema i potpu- 
no se izgubi od uzbudenja: 

- Pa ti si ziv... Artemka! Ziv si... Hvala Bogu... Arteme! - zamucki- 
vao je, cimajuci Artema za rame kao da zeli da se uveri da ovaj zaista 
stoji ispred njega. 

Artem ga cvrsto zagrli. U dubini duse se kao dete pribojavao da ce 
sada, kada se vrati na stanicu, ocuh poceti da ga grdi: da ce ga pitati ku- 
da se smucao, da ce mu prigovoriti kako je neodgovoran, i pitati zasto 
se ponasa kao dete... Umesto toga, Suhoj ga jednostavno privuce sebi, ne 
pustajuci ga dugo. Kada ocinski zagrljaj konacno popusti, Artem ugleda 
suze u njegovim ocima i bese ga stid. 

Ukratko, ne upustajuci se u detaljno opisivanje svojih avantura, on 
isprica ocuhu gde je sve dospevao i sta je sve uspeo da uradi za to vre- 
me, uz objasnjenje zbog cega se vratio. Ovaj je samo klimao glavom i 
psovao Hantera. Zatim se trze, rekavsi da o mrtvima treba govoriti ili 
sve najlepse, ili nista. Ali sta se zaista dogodilo s Lovcem, nije znao. 

- A vidis li sta se kod nas desava? - Suhojev glas ponovo otvrdnu. 
- Nadiru svake noci, i nikakvi meci im nista ne mogu. Stigla je dresina s 
Prospekta mira s municijom, ali ne vredi. 

- Oni hoce da obruse tunel kod samog Prospekta mira, kako bi 
potpuno odsekli i VDNP i ostale stanice - rece mu Artem. 

- Da, plase se podzemnih voda, zato nece da miniraju blizu VDNP. 
Ali to nije trajno resenje. Crni ce da pronadu nove ulaze za sebe. 

- Kada mislis da ides odavde? Nije preostalo mnogo vremena. Za 
manje od dvadeset cetiri sata bi trebalo sve da zavrsis... 

Ocuh ga odmeri dugim pogledom, kao da ga kontrolise. 

- Ne, Arteme, ja odavde imam samo jedan put, a on ne vodi ka 
Prospektu mira. Mi ovde imamo trideset ranjenika, sta cemo s njima, da 
ih ostavimo? A druga stvar, ko ce da drzi odbranu ako ja budem spasa- 
vao sopstvenu kozu? Mislis li da bi bilo u redu da dodem kod coveka i 
kazem: ti ostajes ovde da ih zadrzis i umres, a ja odoh? Ne... - uzdahnu 
on. - Neka miniraju. Koliko izdrzimo - izdrzimo. I umreti je ljudski. 



399 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- U torn slucaju, ja ostajem s vama - rece Artem. - Oni ce se tamo, 
s tim raketama, snaci i bez mene, cime ja mogu da im budem od koristi? 
Hocu vama da pomognem... 

- Ne, ne, ti svakako moras da ides - uplaseno ga prekide Suhoj. - 
I hermeticka vrata su potpuno ispravna, jos funkcionisu, i eskalator je ci- 
tav, tako da ces brzo da stignes do izlaza. Ti moras da krenes s njima, pa 
oni tamo nemaju predstavu s kim imaju posla! 

Artem posumnja da ga ocuh ipak salje sa stanice samo zbog toga 
da bi mu spasao zivot. Pokusa da se suprotstavi, ali Suhoj nije zeleo ni- 
sta vise da cuje. 

- U tvom odredu jedino ti znas kako ljudi poblesave zahvaljujuci 
crnima - on pokaza na vezane ranjenike. 

- Sta je s njima? 

- Bili su u tunelima i nisu izdrzali. Ove su jos uspeli da izvuku, i nisu 
lose prosli. Znas koliko njih su crni zive raskomadali! Neverovatna sila. Naj- 
hitnije je to da kada oni prilaze i pocnu da zavijaju, nema toga ko je to u sta- 
nju da izdrzi, znas i sam. Nasi dobrovoljci su sami sebe vezivali lisicama da 
ne beze. Ovi koje smo uspeli da otkljucamo i izvucemo, leze tu. Ranjenika 
gotovo da nema, jer oni koje crni dohvate tesko da mogu da prezive. 

- Zenjku su... sustigli? - rece Artem, progutavsi knedlu. 
Suhoj klimnu glavom. Artem ga nije pitao za detalje. 

- Hajdemo, dok traje zatisje - iskoristivsi njegovu zbunjenost, zur- 
no predlozi Suhoj - da porazgovaramo, popijemo po caj, ima ga jos kod 
nas. Jesi li gladan? 

Ocuh ga zagrli i povede u kancelariju uprave. Artem se potreseno 
osvrtao okolo: nikako nije mogao da poveruje da je VDNP za tri nede- 
lje njegovog odsustva mogla toliko da se promeni. Nekada prijatna, zi- 
va stanica, sada je izazivala tugu i ocaj. Budila je u coveku zelju da sto 
pre pobegne odatle. 

Iza njih grmnu mitraljez. Artem dohvati oruzje. 

- Ma to oni iz straha - zaustavi ga Suhoj. - Ali najstrasnije de kre- 
nuti kroz par sati. Ja to vec osecam. Crni dolaze u talasima, skoro smo 
odbili jedan. Ne boj se, ako krene nesto ozbiljnije, nasi se oglasavaju si- 
renom - objavljuju opstu opasnost. 

Artem se zamisli. Njegov san o putu kroz tunel... Sada je to bilo ne- 
izvodljivo, a i tesko da bi se susret s crnima u realnosti zavrsio tako be- 
zazleno. A posebno nije moglo biti govora o tome da bi ga Suhoj pustio 
samog u tunel. Morao je odustati od tog bezumnog nauma. Imao je pre- 
ca posla. 



400 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- A ja sam sasvim pouzdano znao da cemo se nas dvojica opet vi- 
deti, da ces doci - jos u kancelariji uprave mu je rekao Suhoj, nalivajuci 
caj. - Pre nedelju dana, dolazio je neki covek, trazio je tebe. 

- Koji covek? - zainteresova se Artem. 

- Rekao je da ste poznanici. Neki visok, mrsav, s bradicom. Ima ne- 
ko cudno ime, poput Hantera. 

- Kan? - iznenadi se Artem 

- Jeste. Rekao mi je da ces se ti vratiti ovamo, ali s takvom sigur- 
noscu da sam se odmah umirio. I nesto ti je ostavio. 

Suhoj dohvati novcanik, u kojem je cuvao samo njemu razumljive 
ceduljice i predmete, i izvadi odande list presavijen na cetiri dela. Ar- 
tem razmota papir i poce da cita. Bila je to kratka poruka, u svega jed- 
noj recenici. Slova, napisana nemarnim rukopisom u zurbi, potpuno ga 
zbunise. 

„Onaj kome ne nedostaje hrabrosti i strpljenja da citavog zivota 
bude zagledan u tamu, prvi ce u njoj ugledati zracak svetlosti." 

- Nije ostavio nista drugo? - zbunjeno upita Artem. 

- Ne - odgovori Suhoj. - Mislio sam da se radi o sifrovanoj poru- 
ci. Covek je ipak specijalno zbog toga dosao ovamo. 

Artem sleze ramenima. Polovina stvari koje je Kan govorio i radio 
izgledala mu je potpuno besmisleno, ali ga je ona druga polovina terala 
da drugacije gleda na svet. Kako da zna kojoj polovini pripada ova ce- 
duljica? 

Jos dugo su pili caj i razgovarali. Artem nije mogao da se otme uti- 
sku da vidi ocuha poslednji put, i kao da se trudio da se s njim isprica 
unapred za ceo zivot... 

Onda je doslo vreme da krene. 

Suhoj povuce polugu i teska vrata se sa skripom podigose na visi- 
nu od jednog metra. Spolja jurnu ustajala kisnica. Artem je stajao do cla- 
naka u bari, osmehujuci se Suhoju, mada su mu na oci navirale suze. 
Spremao se da se oprosti, ali se u poslednjem trenutku seti najvaznije 
stvari. Dohvativsi iz ranca decju knjigu, prelista je do stranice u koju je 
stavio fotografiju, pa je pruzi ocuhu. Cinilo mu se da ce mu srce iskoci- 
ti iz grudi. 

- Sta je ovo? - zacudi se ovaj. 

- Prepoznajes li je? - s nadom upita Artem. - Pogledaj bolje. Da ni- 
je to moja majka? Video si je kada ti je dala mene. 

- Arteme... - Suhoj se tuzno osmehnu - ja joj gotovo i nisam video 
lice. Tamo je bio uzasan mrak, a ja sam samo pacove video. Nisam je bas 



401 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



zapamtio. Tebe se odlicno secam, kada si me uhvatio za ruku i nisi uop- 
ste plakao, a nje - ne. Izvini. 

- Hvala ti. Zbogom - Artem zausti da kaze „tata", ali mu je u gr- 
lu bila knedla. - Mozda demo se jos videti... 

On navuce gas-masku, saze se i provuce ispod vrata, pa potrca uz- 
brdo po rasklimanim stepenicama eskalatora, brizljivo privijajuci uz gru- 
di zguzvanu fotografiju. 



402 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



GLAVA 20 



NOVA VRSTA DOLAZI 



Eskalator je delovao beskonacno. 

Po njemu se moralo stajati polako i veoma oprezno, stepenice su 
skripale i lupale pod nogama, a na jednom mestu iznenada propadose, 
tako da Artem jedva izvuce nogu. Na sve strane su bili razbacani dugac- 
ki ogranci obrasli mahovinom, i manje drvece koje je upalo ovde sigur- 
no jos tada, usled eksplozije. Zidovi su bili obrasli puzavicama i maho- 
vinom, a kroz rupe na plasticnoj zastiti bocnih pregrada videli su se zar- 
dali delovi mehanizma. 

Nijednom se nije okrenuo. 

Na povrsini je sve bilo crno. To nije obecavalo nista dobro: a sta 
ako se stanicni paviljon urusio i on ne bude mogao da prode kroz ruse- 
vine? Ako je u pitanju samo noc bez mesecine, ni to nije narocito dobro: 
pri losoj vidljivosti, navodenje vatre raketne baterije uopste nece biti jed- 
nostavno. 

Ali, sto je bio blizi kraju eskalatora, odsjaj na zidovima je postajao 
sve jaci usled zracica koji su se prokradali kroz pukotine. Izlaz u spoljni 
paviljon zaista je bio zatrpan, ali ne kamenjem nego popadalim drvecem. 
Posle nekoliko minuta pretrazivanja, Artem otkri medu njima uski pro- 
laz, kroz koji se kako-tako mogao provuci. 

U krovu vestibila zjapila je ogromna rupetina preko gotovo citave 
tavanice, kroz koju je unutra prodirala bleda meseceva svetlost. Pod je 
takode bio zatrpan polomljenim granama, cak i citavim stablima, koja 
su bila tako utabana da su izgledala kao patOs. Pored jednog zida Artem 



403 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



opazi nekoliko cudnih predmeta: tamnosive kozaste lopte velicine cove- 
ka, obavijene suvim granjem. Delovale su odvratno i Artem se ne usudi 
da im pride blize. Za svaki slucaj upali lampu, pa izade na ulicu. Gornji 
stanicni vestibil bio je okruzen gomilom razvaljenih konstrukcija nekada 
prefinjenih butika i kioska. Ispred se videlo kolosalno zdanje cudnog kon- 
kavnog oblika, cije je jedno krilo bilo napola zbrisano. Artem pogleda 
oko sebe: Ulmana i njegovih drugova nije bilo nigde na vidiku, sigurno su 
se negde usput zadrzali. Imao je malo vremena da razgleda okolinu. 

Na trenutak zadrza dah, pokusavajuci da cuje krik crnih, koji je raz- 
dirao dusu. Botanicka basta nije bila daleko odatle i Artemu nije bilo ja- 
sno zasto ta stvorenja do sada nisu po povrsini dosla do njihove stanice. 

Svuda je vladala tisina, samo su negde u daljini zavijali divlji psi, 
zalosno i setno, kao da placu. Artem ni s njima ne bi bas voleo da se sret- 
ne: ako su uspeli da sve ove godine prezive na povrsini, morali su biti bit- 
no drugaciji od obicnih pasa koje su drzali stanovnici metroa. 

Pode malo dalje od ulaza na stanicu i otkri jos jednu neobicnost: 
paviljon je bio opasan plitkim, grubo prokopanim jarkom. Poput nekog 
malog sanca oko tvrdave, bio je pun neke ustajale tamne tecnosti. Pre- 
skocivsi rov, Artem pride jednom kiosku i zaviri unutra. Bio je potpuno 
prazan. Na podu je bilo rasuto staklo razbijene flase, sve ostalo je bilo 
odneto. Obide jos nekoliko ducancica, dok ne nabasa na jedan koji mu 
se ucini interesantnijim od drugih. Spolja je licio na maleno utvrdenje: 
bila je to kocka napravljena od debelih metalnih limova, sa sasvim ma- 
lim prozorcicem od ogledala. Iznad prozora je pisalo: „Zamena deviza". 

Vrata su bila zakljucana neobicnom bravom, koja se nije otkljuca- 
vala kljucem nego tacno sifrovanom kombinacijom brojeva. Prisavsi 
prozorcicu, Artem pokusa da ga otvori, ali bez uspeha. Ali je zato na 
simsu primetio vremenom skoro izbrisani natpis. Utvrdeni kiosk ga je za- 
intrigirao, on zaboravi na opreznost i ukljuci lampu. Jedva procita kri- 
vudava slova, koja kao da su pisana levom rukom: „Sahranite me ljud- 
ski. Kod 767". I taman kada je shvatio sta bi to moglo da znaci, u visi- 
ni zacu besno krestanje. Artem ga odmah prepoznade: upravo tako su 
krestala leteca cudovista iznad Kalinjinskog. On brzo ugasi lampu, ali 
vec je bilo kasno: zacu se novi poklic, ovoga puta tacno iznad njegove 
glave. Unezvereno se osvrtao oko sebe, grcevito trazeci gde bi mogao da 
se sakrije. Jedini izlaz je bio da proveri ono sto je procitao. 

Pritisnu dugmad s brojevima potrebnim redosledom, pa povuce 
rucku ka sebi. Ispostavi se da je poruka bila tacna: brava tiho skljocnu i 



404 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



vrata se tesko otvorise, uz davolsku skripu zardalih sarki. Artem upade 
unutra, zakljuca se i ponovo upali lampu. 

U uglu je, naslonjena na zid, na podu sedela usahla mumija zene. U 
jednoj ruci je stezala debeli flomaster, a u drugoj - plasticnu flasu. Zido- 
vi oblozeni linoleumom bili su od vrha do poda ispisani urednim zenskim 
rukopisom. Kroz debelo staklo prozorcica mogao se videti prostor ispred 
ulaza na stanicu. Na podu je lezala prazna kutija od tableta, sjajni omoti 
od cokolade, limenke od nekog gaziranog pica, a u uglu je bio odskrinut 
sef. Lesa se Artem nije uplasio, samo oseti kako ga preplavi tuga zbog ne- 
poznate devojke. Nekako mu se cinilo da je to bila bas devojka. 

Ponovo se zacu krik letece protuve, a onda se na krov sruci straho- 
vit udarac, od kojeg se kiosk umalo ne prevrnu. Artem se baci na pod, 
iscekujuci. Kako se napadi vise nisu ponavljali, a krici razbesnele ptice 
pocese da se udaljavaju, on odluci da ustane. Po svoj prilici, on je u svom 
skrovistu mogao da ostane koliko god je hteo: za sve to vreme les devoj- 
ke je bio nedirnut, mada je lovaca koji bi se polakomili na njega okolo si- 
gurno bilo mnogo. Mozda je mogao da pokusa da ubije, ili makar rani 
cudoviste, ali je u torn slucaju morao izadi napolje. Ali sta ako promasi, 
ili se ispostavi da protuva ima kozu kao oklop... na otvorenom nece ima- 
ti nikakve sanse. Mnogo je razumnije da saceka Ulmana. Ako je jos ziv. 

Kako bi skrenuo misli, Artem poce da cita ono sto je bilo napisano 
po zidovima. 

„... Pisem, jer mi je dosadno, a i da ne poludim. Vec tri dana sedim 
u ovom lokalu, plasim se da izadem na ulicu. Na moje oci, deset ljudi 
koji nisu uspeli da stignu do metroa ugusilo se, i eno ih i sada leze na- 
sred ulice. Cekam da vetar rastera oblak, novine su pisale da ce opasnost 
vec sutra proci... 

„9. Jul. Pokusala sam da stignem do metroa. Iza eskalatora pocinje 
nekakav metalni zid, nisam uspela da ga podignem, udarala sam i uda- 
rala po njemu, ali mi niko nije otvorio. Nakon 10 minuta mi je pozlilo, 
pa sam se vratila kod mene. Okolo ima mnogo mrtvih. Uzasno izgleda- 
ju, naduveni su i smrde. Razbila sam staklo na prodavnici prehrane, uze- 
la sam cokoladu i mineralnu vodu. Barem necu umreti od gladi. Osecam 
se potpuno nemocno. Sef mi je pun dolara i rubalja koji mi sada nisu ni 
od kakve koristi. Cudno. Ipak je to samo bezvredan papir. 

„ 10. jul. Bombardovanje se nastavlja. Desno, od Prospekta mira, ci- 
tav dan se cuje uzasna grmljavina. Mislila sam da niko vise nije preziveo, 
alije juce, velikom brzinom, ulicom projurio tenk. Htela sam da istrcim, 



105 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



da ih dozovem, ali nisam uspela. Mnogo mi nedostaju mama i Lev. Citav 
dan su odjekivale eksplozije, onda sam zaspala. 

„ 1 1 . Jul. Pored je prosao uzasno sprzen covek. Ne znam gde se krio 
sve ovo vreme. Plakao je i krkljao neprestano. Bilo je uzasno. Usao je u 
metro, a zatim su se culi jaki udarci. Sigurno je i on udarao po onom zi- 
du. Onda se sve utisalo. Sutra cu otici da vidim da li su mu otvorili ili ne." 

Lokal zatrese novi udarac - cudoviste nije zelelo da odustane od svog 
plena. Artem posrnu i umalo ne pade na les, jedva je uspeo da se zadrzi, 
uhvativsi se za tezgu. Ostade sagnut jos malo, a onda nastavi da cita. 

„12. jul. Ne mogu da izadem. Trese me groznica, nisam sigurna 
spavam li ili sam budna. Malopre sam razgovarala s Levom, rekao je da 
hoce uskoro da se ozeni sa mnom. Onda je dosla mama, ona je oslepe- 
la. Onda sam opet ostala sama. Tako sam usamljena. Kada ce se vec jed- 
nom sve zavrsiti, kad ce nas spasti? Dosli su psi, jedu leseve. Konacno, 
hvala im. Eksplozije. 

„13. jul. Imam jos konzervi, cokolade i mineralne vode, ali ne mo- 
gu vise. Da se zivot vrati u normalu sigurno ce trebati vise od godinu da- 
na. Otadzbinski rat je trajao 5 godina, duze od toga nista ne moze da 
traje. Sve ce biti dobro. Pronaci ce me. 

„14. jul. Necu vise. Ne mogu vise. Sahranite me kao coveka, ne ze- 
lim ovaj prokleti metalni sanduk... Tesno mi je. Sreca da imam sedativ. 
Laku noc." 

Pored toga je pisalo jos ponesto, ali sve vise bez ikakvog smisla, is- 
prekidano crtezima davolcica, sasvim malih devojcica s ogromnim sesi- 
rima ili masnama, ljudskih lica. 

„Ona je cvrsto verovala da ce kosmar koji je morala da prezivi 
uskoro da se zavrsi", pomisli Artem. „Godinu-dve i sve ce doci na svoje 
mesto, sve ce biti kao pre. Zivot ce se nastaviti, a ovo sto se desilo, pa- 
sce u zaborav. Koliko godina je proslo od tada? Za to vreme, covecan- 
stvo je bilo sve dalje od povratka na povrsinu. Da li je ona mogla da 
pretpostavi da ce da prezive samo oni koji su tada uspeli da stignu do 
metroa, i malobrojni srecnici kojima su uprkos naredenjima i pravilima 
otvarali vrata u narednih nekoliko dana?" 

Artem pomisli o sebi. I on je oduvek zeleo da veruje da ce ljudi jed- 
nom izaci iz metroa i da ce ziveti kao ranije, da ce obnoviti velicanstve- 
na zdanja koja su sagradili njihovi preci, da ce ponovo ziveti u njima, da 
nede zmirkati gledajuci izlazak sunca, da nece morati da disu bezukusnu 
smesu kiseonika i azota kroz filtere gas-maske vec da ce s uzivanjem udi- 
sati vazduh ispunjen biljnim aromama... Njemu nije bilo poznato kakvi 



406 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



su to mirisi bili, ali su svakako morali biti predivni, posebno tog cveca 
koje je pominjala njegova majka. 

Ali gledajuci sasuseno telo nepoznate devojke koja nije dozivela 
„dan D" kada ce kosmaru biti kraj, poceo je da sumnja da ce ga i sam 
doziveti. U cemu je razlika izmedu njegove nade da ce doziveti povratak 
nekadasnjeg zivota i njene uverenosti da ce se to izvesno dogoditi, i to 
sasvim sigurno za manje od pet godina? Tokom godina zivota u metrou 
covek nije skupio snage da se trijumfalno popne sjajnim eskalatorom, 
koji bi ga poveo nekadasnjoj slavi i velicanstvenosti. Naprotiv, smanjio 
se i privikao na tamu i teskobu. Vecina vec nije zelela da se seca, i sma- 
trala je potpuno beskorisnim to sto je covek nekada bio apsolutni vladar 
sveta, drugi su opet uporno tugovali zbog toga, a treci su proklinjali. Ro- 
me od njih je pripadala buducnost? 

Napolju se zacu sirena, i Artem pritrca prozoru. Neposredno ispred 
kioska bio je parkiran krajnje neobican automobil. Imao je on priliku i 
ranije da vidi automobile: najpre u najranijem detinjstvu, pa na slikama 
i fotografijama u knjigama, i na kraju, tokom svog prethodnog izlaska 
na povrsinu. Ali nijedan od onih koje je vidao nije ovako izgledao. 

Ogroman kamion sa sest tockova bio je obojen u crveno. Iza pro- 
strane kabine s dva reda sedista bio je metalni furgon oivicen belom lini- 
jom, a na krovu se nalazila gomila nekakvih cevi. Tu su bile montirane i 
dve okrugle staklene flase, u kojima se trepereci okretala plava lampa. 

Umesto da izade iz kioska, on upaljenu lampu prinese prozoru, ce- 
kajuci na povratni signal. Kamionski farovi se upalise i ugasise nekoliko 
puta i Artem vec htede da izade, ali nije mu se dalo: odozgo su se, jedna 
za drugom, vrtoglavo stustile dve ogromne erne senke. Prva kandzama 
uhvati krov i pokusa da podigne kamion u visinu, ali ipak nije bila do- 
rasla takvom teretu. Podigavsi pokretni deo kamionskog krova na pola 
metra od zemlje, cudoviste iskida obe cevi, besno zakresta i baci ih dole. 
Drugo stvorenje uz krik nalete na auto s boka, racunajuci da ce uspeti 
da ga prevrne. 

Vrata se otvorise i na asfalt iskoci covek u zastitnom odelu, s glo- 
maznim mitraljezom u rukama. Podigavsi uvis cev, on priceka nekoliko 
sekundi, ocigledno pustajuci monstruma da pride blize, a onda sasu ra- 
tal. Odozgo se zacu povredeno krestanje. Artem brzo otkljuca bravu i is- 
trca napolje. 

Jedno krilato cudoviste kruzilo je u sirokom luku tridesetak metara 
iznad njihovih glava, spremajuci se da napadne ponovo, a drugog nije bilo 
nigde na vidiku. 



407 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



- Ulazi u auto! - viknu covek s mitraljezom. 

Artem jurnu ka njemu, uspentra se u kabinu i sede na dugacko se- 
diste. Mitraljezac opali nisanskom vatrom jos nekoliko puta, onda sko- 
ci na podmetac za nogu, ulete u kabinu i zalupi vrata za sobom. Auto za- 
urla zbog naglog kretanja. 

- Hranis golubove? - zabrunda Ulman, gledajuci Artema kroz 
otvore za oci gas-maske. 

Artem je ocekivao da ce ih pticurine juriti, ali umesto toga, stvore- 
nja su letela za automobilom jos stotinak metara, a onda se vratise na- 
zad prema VDNP. 

- Stite gnezdo - zakljuci borac. - Sigurno ste culi za to. Ne bi oni 
tek tako kidisali na auto - preveliki je za njih. Bas me zanima gde li su 
ga svili? 

Artem je odmah razumeo i gde su cudovista svila sebi gnezdo, a i 
zbog cega oko izlaza sa VDNP nije smelo da se pojavi nijedno zivo bice, 
a ocigledno ni crni. 

- Usred paviljona nase stanice, iznad eskalatora - rece on. 

- Stvarno? Cudno, oni se obicno gnezde na vecim visinama, na zgra- 
dama - odgovori borac. - Sigurno druga vrsta. Da... Izvini sto kasnimo. 

Zbog odela i glomaznog naoruzanja u kabini automobila je bilo 
prilicno tesno. Zadnje sediste je bilo krcato nekakvim rancima i koferi- 
ma. Ulman je sedeo na jednom kraju, Artem se nasao u sredini, a s nje- 
gove leve strane, za volanom je sedeo Pavle, Ulmanov drugar s Prospek- 
ta mira. 

- Zasto se izvinjavas, nismo mi krivi - rece vozac. - Cini mi se da 
nas pukovnik nije upozorio u sta se Prospekt mira, mislim na ulicu, pre- 
tvorio, od Riske pa naovamo. Imas utisak da je preko nje presao valjak. 
I kako se onaj most nije sasvim srusio, nije mi jasno. Morali smo negde 
da se sakrijemo, jedva smo se odbranili od pasa. 

- Pse jos nisi video? - upita Ulman. 

- Samo sam cuo za njih - odgovori Artem. 

- A mi smo ih i videli - rece Pavle, motajuci volan. 

- Pa, kakvi su? - upita ga Artem. 

- Sacuvaj boze. Branik su nam odgrizli i umalo i tocak da progrizu 
i sve to u pokretu. Odustali su tek kada je Petro skinuo predvodnika iz 
SVD - pokaza ovaj glavom na Ulmana. 

Uopste nije bilo jednostavno voziti: zemlja je bila prerovana sanci- 
ma i jamama, asfalt je bio sav ispucao, i trebalo je prilicno pazljivo bira- 
ti put. Na jednom mestu su se zaglavili, i pet minuta su pokusavali da 



408 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



predu preko gomile betonskog suta koji je tu ostao od porusenog nad- 
voznjaka. Artem je gledao kroz prozor, stezuci automat u rukama. 

- Ide dobro - pohvali Pavle automobil. - A kazu nece izdrzati ba- 
terija, ispraznice se... Nasi hemicari nisu nikad ni videli ovako nesto. Ne 
stitimo mi Polis dzabe. I od tih cvikerasa ima neke vajde. 

- Gde ste ga pronasli? - upita Artem. 

- Bio je u zeleznickoj radionici, slupan. Nisu uspeli da ga poprave 
kako bi gasili pozare dok je Moskva dogorevala. Sada ga koristimo s 
vremena na vreme, naravno, ne u te svrhe nego ovako. 

- Razumem - Artem se ponovo zagleda kroz prozor. 

- I vreme nam ide naruku - Pavle je, izgleda, bas bio raspolozen za 
razgovor. - Nijednog oblacka na nebu. To je dobro, jer ce se s kule vide- 
ti daleko, ako uspemo da se popnemo na nju. 

- Bolje da se popnemo gore na vrh nego da se muvamo po zgrada- 
ma - klimnu glavom Ulman. - Pukovnik je, doduse, rekao da u njima 
skoro niko ne zivi, ali se meni rec 'skoro' nekako ne dopada. 

Auto skrenu levo i pode pravom sirokom ulicom, koju je travnjak 
delio napola. S leve strane je bio niz gotovo nedirnutih kuca od cigala, a 
s desne se protezala mracna, crna suma, koja je dopirala do samog ko- 
lovoza. Na nekoliko mesta mocno korenje je probilo kolovoz, i morali 
su da ga obilaze. Ali sve je to Artem uspeo da vidi samo u prolazu. 

- Eno je, lepotica! - odusevljeno rece Pavle. 

Ravno ispred njih, parala je nebeski svod Ostankinska kula, sa svo- 
jim sto metara visokim zezlom na vrhu, koje je odavno ulivalo strah ne- 
prijateljima. Bila je to potpuno nestvarna konstrukcija, Artem nikada ni- 
sta slicno nije video, cak ni na slikama u knjigama i casopisima. Ocuh 
mu je, naravno, pricao o nekakvom kiklopskom zdanju koje se nalazilo 
na samo dva kilometra od njihove stanice, ali cak ni na osnovu njegove 
price Artem nije mogao da zamisli koliko ce ga zapravo impresionirati. 

Preostali deo puta je presedeo otvorenih usta, gutajuci ocima gran- 
dioznu siluetu kule. U njemu se mesalo osecanje odusevljenja pri pogle- 
du na to delo ljudskih ruku i gorcina koja je potpuno ovladala njime 
usled spoznaje da nikada vise nece moci biti sagradeno nista slicno. 

- Ona je sve vreme bila tu, a ja to nisam ni znao... - pokusavao je 
da svoju patnju izrazi suvislom recenicom. 

- Ako se ne budemo penjali, mnogo sta ce ti u zivotu ostati neja- 
sno - rece Pavle. - Sigurno znas zasto se vasa stanica zove VDNP? To je 
skracenica za Velika dostignuca nase privrede, eto zasto. Tu ti je bio 
ogroman park sa svim mogucim zivotinjama i biljkama. I da ti kazem: vi 



409 



Dmitry Glukhovsky Metro 2033 



ste bas imali srece sto su „pticice" svile gnezdo bas na ulazu u vasu sta- 
nicu. Zato sto su neke od tih gradevina pod dejstvom rendgenskih zraka 
tako popustile da bi se mogle srusiti same od sebe. 

- Ali vase pernate prijatelje izdrzavaju - dodade Ulman. - Oni su 
takoreci vas krov. 

Obojica se zasmejase, a Artem ne htede da tera mak na konac s Pa- 
vlom oko imena svoje stanice, nego se ponovo usredsredi na kulu. Za- 
gledavsi se, on primeti da se kolosalna konstrukcija malo nakrivila, ali je 
ocigledno ponovo uspela da uspostavi neku ravnotezu i da ipak ne pad- 
ne. Kako li je uspela da ostane uspravna u paklu koji je nastao ovde po- 
slednjih decenija? Susedne zgrade bile su sasvim ili delimicno srusene, a 
kula se gordo uzdizala usred tih rusevina, kao da je imala volsebnu za- 
stitu od neprijateljskih bombi i raketa. 

- Veoma je zanimljivo kako je ona prezivela - promrmlja Artem. 

- Sigurno nisu hteli da je sruse - pretpostavljao je Pavle. - Ipak je 
ovo vredno zdanje. Ranije je ona bila za cetvrtinu visa nego sada, a na 
vrhu je bila ostro zasiljena. A sada, vidis, kao da je odsecena odmah iza 
osmatracnice. 

- Da, zasto je ona postedena... Zar im nije bilo potpuno svejedno? 
Bojim se samo da se i ovde nije desilo isto sto i u Kremlju... - bio je sum- 
njicav Ulman. 

Prosavsi